Лако Је Критиковати 21

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

open-urijrosex_88 (Small)Деда Мраз 3: Мразово бекство (The Santa Clause 3: The Escape Clause 2006) је трећи наставак о новопеченом Деда Мразу, кога глуми Тим Ален. Деда Мразова супруга Елизабет Мичел је пред порођајем и у не баш најбољем расположењу, те јој јако недостају њени родитељи. Деда Мраз их доводи, али пошто не сме да открије своју тајну, они верују да су у Канади, а не на северном полу, где Тим има фабрику играчака. Тимовом тиму придружује се и Џек Мраз (Мартин Шорт), персонификација мраза, коме је Тим дао још једну шансу да се искупи за недела која је починио по свету (замрзавао је тамо где није смео). Међутим, наместо да Џек искористи пружену му шансу, он прави диверзије и то не само у радионици за прављење играчака, већ и у односима између Мраза и његове тазбине. На крају чак успева да превари Тима да се уз помоћ магије одрекне своје позиције Деда Мраза, а како би је Џек преузео. Северни пол се мења и комерцијализује и Тим има тежак задатак да поврати све на старо.

Критички осврт: Ово је последњи наставак саге о Деда Мразу и надам се да ће тако и остати јер прича је већ почела да се понавља. И даље је ово сладак и забаван породични филм, али не нуди много што се креативности тиче (тим пре што је сценографија непромењена из претходних делова). У прошлом наставку Тимову улогу хтела је да преотме играчка, а сада је то урадио Мартин. Породични проблеми су тема сваког наставка, а путовање у прошлост и промена тока догађаја тема је многих других остварења.

Специјални ефекти су осредњи, какви су били и у претходним наставцима, али су они снимани добар број година раније. У прилог филму могу да поменем да је врцав, да је одабир глумаца добар и да шаље лепе поруке за децу.

Едукативни моменат: Тим је закључио да тајне нису за породице. И заиста нису, ма колико год нам те тајне изгледале важне и страшне. Јер породица је та од које ћемо добити највећу подршку и помоћ – а то није могуће ако нешто тајимо.

Оцена наставника:

4(заиста бледа)

Zathura (Small)Затура: Свемирска авантура (Zathura: A Space Adventure 2005) је прича о два брата (Џош Хачерсон и Џона Бобо) која се не слажу најбоље и која проводе дан са оцем Тимом Робинсоном. Дечаци су прилично немирни и праве зврчке један другом, тако да је Џош послао Џону у подрум, где је овај пронашао необичну друштвену игру за двоје. Игрица се зове као и наслов овог филма. Џона покреће игрицу и дечаци схватају да све што се у њој дешава, дешава се и њима у реалности. Читава њихова кућа нашла се у свемиру, пуним опасности. Једини начин да заврше ову наметнуту пустоловину је да заврше игру.

Критички осврт: Идеја за филм је добра, али не и оригинална – нешто слично је виђено у „Џуманџију“. Добра је и реализација. Филм је пре свега дечји и таква је и машта, односно фантазија која је приказана. Међутим, у појединим моментима, режисер Џон Фавро баш се заиграо, те је још више поједноставио и ипак на тај начин потценио своју (малу) публику. Океј, кућа лебди у свемиру и има своју атмосферу (чак и сопствени сателит – бицикл), али, свеједно, филм треба да прати и сопствену, али и научну логику. Тако да је грешка што су обојица и Џош и Декс Шепард одлетели у свемир без одела и преживели без икаквих озледа. Такви моменти ипак обесмишљавају јер онда нема разлога да Декс пристигне из свемира са кацигом, када се први пут појавио у кући. Но, без обзира на то, општи утисак је да је филм заиста маштовит, па чак и узбудљив. Иако је прилично предвидљив и прилично је јасно ко је Декс заиста много пре него што се то у филму открило.

Кристен Стјуарт је, на срећу, до пола филма била у криогенском сну, те није активно глумила (глуматала). Мада не могу да грешим душу, оно што је глумила није било баш толико лоше. Дечаци су, пак, били на висини задатка, а и специјални ефекти.

Едукативни моменат: У ери компјутера све је више тога „на изволите“, а бојим се да је све мање маште. Зато је важна игра и дружење и деца могу са тек једном таблом и папирним картицама, али и једни са другима, да проживе невероватне авантуре. Децо, некада ваља искључити компјутер и изаћи напоље на игру са вршњацима.

Оцена наставника:

5(стамена)

ralf_ghostsofmars (Small)Духови Марса (Ghosts of Mars 2001) је филм који говори о тераформираном Марсу на коме у будућности већ постоје рударске колоније. Воз са групом полицајаца одлази у једну од њих са задатком да приведу правди криминалца (глуми га репер Ајс Кјуб) који се терети за вишеструко убиство. Међутим, у колонији не затичу уобичајену вреву, већ пустош. Ускоро откривају да су многи радници сурово побијени, а да се са другима дешава нешто веома чудно.

Критички осврт: Ретко када имам речи хвале за остварења режисера Џона Карпентера и овај пут неће бити та ретка прилика. Џон је црвену планету схватио у најбуквалнијем могућем смислу и црвено је у филму доминантна боја – земљиште је малтене рубин црвено, чак су и етерични ванземаљци у облику црвене олује, зидови по затвору имају црвене мрље, ознаке полицајаца, део опреме, па чак и панталоне главног криминалца Ајса Кјуба – све је црвено. И крв је, наравно, црвена, а у овом филму има је поприлично. И у једном таквом (црвеном) амбијенту Џон је направио причицу.

Све у филму је већ виђено много пута, почевши од мистерије у марсовској колонији где су сви мртви, па до полуделих манијакалних убица у хеви-метал стилу. И то и није тако страшно јер филм не мора увек да буде са иновативном идејом да би био добар. Но, овај то свакако није, чак досадан је. Иако се стално нешто дешава (па и неочекивани моменти, као када Лобо Себастијан отфикари себи прст, када је пун самопоуздања отварао конзерву ножем) и иако врца од флешбекова у флешбековима, прича некако нема енергије. Чак и „грандиозне“ сцене ратовања. Узгред буди речено, неке секвенце се понављају неколико пута, попут оне када Клеа Дувал пуца из воза, а Ајс Кјуб крај ње баца гранате. У ствари, заклео бих се да је та секвенца само једном и снимљена, па убацивана на више места. Но, небитно, борбе су свакако једноличне, као и изгинућа (свима је одсечена глава или пререзан гркљан), а туче у појединим тренуцима изгледају поприлично наивно.

И логика приче је неодржива. Док су се људи борили са опседнутима, побили су их на десетине. Духови ванземаљаца напуштају мртво тело и траже живог домаћина, те је логично очекивати да ће сваког значајнијег лика опседати мноштво духова, а то се десило тек неколико пута и тек понеки дух. За Карпентера иначе мислим да користи сцене како му која одговара, без обзира на смисао, а то очигледно ради и са логиком (коју је сам поставио), па осим описаног необичног селективног понашања ванземаљаца, и опседнути су час безумни, час користе врло усмерене тактике ратовања. У једном тренутку попели су се на воз са циљем да уђу унутра и нејасно је зашто то нису урадили и први пут. Но, нејасно је и зашто ја упорно гледам Карпентерове филмове. 🙂

Едукативни моменат: Иако је Наташа Хенстриџ веровала да Ајс Кјуб није починио злочине за које се терети, њен посао полицајца је био да га приведе и она је то и покушала. И то и јесте једино исправно јер није на њој да пресуђује, већ да ради свој посао. Некада у нашим пословима постоји свашта нешто што нам није логично, нити правично, чак ни смислено, али то јесте део нашег посла и требало би да га одрадимо. Јер када би свако од нас мењао поступке на послу у зависности од сопственог мишљења или уверења, настао би хаос и врло вероватно се посао не би ни урадио. То опет не значи да не можемо да нађемо механизам како да утичемо да се лоши делови нашег посла побољшају.

Оцена наставника:

1(црвеном хемијском 🙂 )

Snowpiercer-Poster (Small)Ледоломац (Snowpiercer 2013) је јужнокорејски футуристички и постапокалиптични филм на енглеском језику. Због глобалног загревања које све више штети природи и људима, човечанство се одлучило на конкретна решења и у ваздух су распршили расхладну супстанцу CW-7. То је довело до апокалипсе – свет се заледио и живи свет је изумруо. Неколицина срећних људи је успело да преживи тако што се укрцало на воз, покретну Нојеву барку, која јури светским пругама. Међутим, за неке од њих – оне који су смештени у последњим вагонима – живот у возу веома је тежак и одлучују се на побуну против оних у првој класи. Побуну предводе Крис Еванс и Џон Херт, али им је потребан и Сон Кан Хо, човек који је дизајнирао врата и браве у возу и који се налази у затворском вагону. Они успевају да га избаве и креће сурова борба из вагона у вагон.

Критички осврт: Сви су се нешто пренеразили када су схватили да једу инсекте. С обзиром да су у неким културама инсекти један од извора хране, мислим да су направили превелику драму око тога (тим пре што касније у филму сазнајемо да им ни канибализам није био стран). Мени је много интригантније како се гаје ти инсекти, што у филму није објашњено, али да се наслутити преко стаклених башти и морског екосистема у појединим вагонима. Систем који је приказан, иако заиста занимљив, биолошки гледано (а верујем и у сваком другом смислу) прилично је неодржив (иако у једном тренутку постоји покушај да се објасни рециклажа воде, на пример). Можете само да га прихватите да је такав, мада сам се у појединим тренуцима у филму ипак запитао – а како раде ово или оно… Осим са логиком поставке, филм се рве и са логиком појединих сцена, па тако у једном тренутку боре се са хордом маскираних, да би у следећој сцени затишја у кадру било тек њих неколико. Толики људи нису могли да нестану, тим пре што је простор прилично скучен (у питању је тек један вагон). Или када Крис спасава дечака у поду првог вагона, он ставља своју руку као запреку зупчаницима. То је погодно због приче, али потпуно је непрактично јер цео филм витлају секирама и другим оруђима идеалним да се искористе наместо те руке. На крају филма видимо белог медведа, који је незнано како преживео напољу 18 година. Иако је у питању поларна животиња, и она има своју еколошку валенцу, односно минимум температуре који може да поднесе, а смрзавање свега у року од седам минута сигурно је испод тог минимума. Грешака има још.

Са друге стране, има прегршт добрих сцена. Рецимо, када крене битка у тунелу, где једна страна има предност у виду наочара за ноћни вид, или када Влад Иванов и Крис пуцају један на другог из међусобно удаљених вагона користећи ситуацију када воз прави заокрет. Осим добрих сцена похвалио бих и добру глуму, две даме пре свих – Октавије Спенсер и Тилде Свинтон, која је дочарала, најблаже речено, веома необичну министарку. Крис, пак, чини ми се, има још да учи. 🙂

Укупно гледајући, цео филм је веома необичан и превазишао је моја очекивања. Очекивао сам још једну сјајну или мање сјајну постапокалиптичну причу, а испоставило се да она из вагона у вагон поприма нове, непредвидљиве токове и постаје не само јасна алузија на данашње раслојено друштво, већ и веома озбиљна драма, која реално приказује људске карактере. Филм је покушао да опише цео свет на малом узорку и иако у томе није у потпуности успео, свакако је поентирао на многим значајним сегментима.

Едукативни моменат: Један део микро устројства света у возу је и образовање, које је индоктринирано и јасно усмерено ка пожељном васпитању. Иако је у овом случају карикирано (али не и нереално), образовање је невероватно значајно за одржање и развој било ког друштва и то су чак схватили и људи на Нојевој барци/возу, али не и они који то треба да схвате у Србији. Иначе, учитељица Алисон Пил, иако је имала кратку улогу, прилично је била ефектна и приказала је наставни кадар у једном новом светлу. 🙂

Оцена наставника:

5(на четири)

metropia_xlg (Small)Метропија (Metropia 2009) је шведско-данско-норвешки цртаћ на енглеском језику. Говори о Европи 2024. године, која је уједињена из нужности. Сви природни ресурси, а пре свега горива, потрошени су и саобраћај практично не постоји. Људи се превозе из града у град путем супер-метроа који повезује све области Европе. Роџер је момак из Стокхолма који избегава метро јер сматра да се нешто чудно тамо дешава. Међутим, када једно јутро затиче уништен бицикл, схвата да нема избора ако жели да стигне на посао. И његове сумње се остварују јер се у метроу дешавају заиста чудне ствари и неке од њих га заувек мењају.

Критички осврт: Аутори анимације будућност су замислили сиву и разрушену. Ликови су гротескни, успорени, а аниматори се нису трудили ни око гестикулације, ни око покрета. Све то доприноси једном суморном и сведеном расположењу, али носи и ризик да вас један овакав карикатуран цртаћ одмах на почетку одбије. Од вас зависи да ли ћете му дати шансу и одгледати га. Треба ли му дати шансу?

Према мом мишљењу дефинитивно да. Прича је спора, али је довољно интригантна да држи пажњу. Уз то је и смислена, реална и шаље веома јаке поруке о Европској унији и уопште глобализацији, односу према животној средини и људским правима, профиту и свим значајним и великим темама. И оно што амерички филм ретко кад има, а што садржи чак и европски цртаћ, то је она нота уметничког, коју напросто не можете да не видите и када уметник нисте.

Едукативни моменат: У цртаном филму је приказано како шампон, осим косе, пере и мозак. И без шампона и високе технологије истина је да медији и маркетинг врше велики утицај на нас и наша једина одбрана је образовање и критичко премишљање о свему.

Оцена наставника:

5(може)

9PZIYdQkPL._SL00_ (Small)Зодијак: Знаци апокалипсе (Zodiac: Signs of the Apocalypse 2014) је канадски телевизијски филм који почиње открићем у Перуу, а који представља древни приказ знакова из зодијака. Пошто су водећи стручњаци из области археологије погинули у киши метеора, која се сручила на пећину где су истраживали, Емили Холмс из научне установе „Полидинамика“ ангажује Џоела Греча, такође научника, да настави истраживање. Он то и прихвата, пре свега због новца, али открива нешто што заиста није очекивао. Приказани круг у коме су знакови зодијака крије страшну тајну – да предстоји апокалипса, али истовремено крије и решење како да се она спречи.

Критички осврт: Идеја за филм уопште није лоша. Наиме, предсказања апокалипсе, која датирају од древних цивилизација и обистињују се у модерно време, дефинитивно није нова, али овај пут јесте креативно разрађена. Сад, што се реализације тиче, не могу да кажем да је филм досадан, али није ни претерано успешан. Био би и забавнији и успешнији да поједине сцене нису баш развучене, а и да није било толико крупних грешака.

Не разумем се у археологију, осим нешто мало оног дела који је у вези са палеонтологијом, али ми ипак прилично наивно изгледа да неко (а тај неко је Џоел Греч), ма како добар научник био, датира непознату ископину у тренутку када је види, те зна да је она старија од сумерске цивилизације, на пример. Но, то није једини наивни моменат. Рецимо, Андреа Брукс је била затрпана гомилом камења незнано колико времена, али је могла да се придигне на ноге, те настави са истраживањима већ сцену касније. Кристофер Лојд са веома озбиљном прострелном раном кроз груди, кога успут мучи Арон Дуглас, ћаска са њим као што би свако други проћаскао онако, уз пиће. 🙂 Онда када је Џоел дошао да украде камен, нико из зграде га није видео, иако су све време до тада посматрали како се експеримент са каменом одвијао и са места се нису помакли. А погибија Емили Холмс не само да је наивна, већ је заиста без и трунке логике. Застрашујући ветар ју је однео, али не и остало троје који су били удаљени од ње ни метар.

Специјални ефекти су наивни као и описани моменти у филму. 🙂 А крај је једно опште место – сноп ласера ка небу (Амери га напросто обожавају) штити Земљу од стреличастих и убојитих зрака, док момак љуби девојку. 🙂

Едукативни моменат: Знакови зодијака у филму уопште немају оно значење које му обично приписујемо. Додуше, ово је фантастика, али и у реалном животу древне вештине које датирају из старих цивилизација често су референца за алтернативну медицину и све друго алтернативно. Истина је да ми заиста не знамо у шта су заиста веровали ти стари народи, већ тек можемо да реконструишемо, више или мање успешно – што значи да је све то за њих можда представљало нешто сасвим друго у односу на наше тумачење (попут календара Маја који се прекида 2012, а што смо ми тумачили као апокалипсу). И да смо и погодили, опет нико не каже да нам њихова веровања могу помоћи да оздравимо. Уосталом, веровали су они и у живописне богове, за које данас знамо да – не постоје. 🙂

Оцена наставника:

2(плус)

TsxMTEEyMTtqOzEMDYwOzIwNDg7ODAwOzEyMDA (Small)Гнев титана (Wrath of the Titans 2012) је измишљена грчка легенда, у којој главну улогу има Персеј (Сем Вортингтон). Иако је убио Кракена и спасао Андромеду (Розамунд Пајк), Персеј није желео да се придружи боговима, већ се одлучио на живот обичног рибара. Међутим, опасност се надвила над људима јер су богови почели да губе своје моћи, пошто су људи престали да им се моле. Моћи богова су до тада држале заточене опасне становнике Тартара (пакла), који су сада почели да се ослобађају и пустоше овоземаљски свет. Хад (Рејф Фајнс) и Ареј (Едгар Рамирез) удружили су се против Зевса (Лијам Нисон), како би му одузели моћи и проследили их Крону, главном титану, јер им је обећао да ће заузварт задржати своју бесмртност. Ослобађање Крона из Тартара значило би уништење човечанства, па је Персеј ипак морао да се активира како би то спречио.

Критички осврт: Радња је прилично питка, да не употребим неку другу, можда оштрију реч. Постављена је јасна логика; богови, полубогови и смртници заузели су своје позиције и ту нема много удубљивања, филозофије, драме, преврата, а све да би се у први план изнео спектакл. У ствари, цео филм је замишљен као путовање кроз митологију, а како би се Персеј сусретао са свим чудесима које удружени грчка митологија и специјални ефекти могу да пруже (Химера, Минотаур, Киклопи и нешто као Хекатонхејре). Узгред, специјални ефекти нису лоши, али нису увек били и на висини задатка. Но, није у томе поента. Филм се не прави ради специјалних ефекта и тога да се публика задиви уз 3 Де ефекте у биоскопима. А циљ овог филма је био управо то.

Едукативни моменат: Персеј је сматрао да није достојан да живи живот бога, јер је получовек. Зевс је рекао Персеју да то што је получовек чини га јачим, а не слабијим од бога. Често се дешава да људи напусте своје дотадашње послове како би напредовали и постали шефови, директори или већ некакви руководиоци. И тада не треба да забораве на свој претходни посао јер он их је учинио томе што јесу сада и искуство са тог посла је предност, а не недостатак и нешто чега треба да се стиде.

Оцена наставника:

3(гравитира ка четворци)

fantastic-four-poster-7 (Small)Фантастична четворка (Fantastic Four 2005) је први филм у саги о четворо суперхероја, описаних у стрипу још шестдесетих година прошлог века. Научник Јоан Грифид, не тако доброг имовинског стања, предложио је пројекат свом колеги Џулијану Макману, да истраже космичку олују високе енергије, а коју је узроковао соларни ветар. Према Јоановом мишљењу, та олуја је покренула еволуцију на Земљи, те је стога очекивао да ће сазнања о њој унапредити и постојеће знање и омогућити примену у многим сферама, попут медицине. Џулијан, знатно богатији, прихвата да буде и партнер и да финансира пројекат, те они, заједно са Јоановим пријатељем Мајклом Чиклисом, бившом девојком Џесиком Албом и њеним братом Крисом Евансом, одлазе на Џулијанову свемирску станицу. Међутим, олуја им се примакла значајно раније него што је Јоан израчунао, те не само да их је изненадила, већ их је и сустигла и повредила, а касније се испоставило и – претворила у суперхероје.

Критички осврт: Овом филму немам богзна шта да замерим. За једну суперхеројштину стандардно је добар, а кокетира са науком довољно површно да неке логике има, а да не буде потпуно глупо. Најпре сам мислио да гњаве сувише са њиховом потребом да опет буду обични, али сам онда схватио да се око тога заправо развија радња и – није испала тако лоша. Дијалози су врло приземни, а специјални ефекти… Па, може то и боље. У сваком случају, забаван филм.

Едукативни моменат: У овом филму еволуција је покретачка сила од које очекујемо да постанемо суперхероји једном у будућности. Научно, то дефинитивно неће ићи тако, али једна ствар у филму је приказана тачно; суперхероји су постали онда када су решили да превазиђу своје конфликте и делују као тим. Тада су већ могли да чине велика дела и побеђују.

Оцена наставника:

4(са микро минусом)

genisys-poster (Small)Терминатор: Генеза (Terminator Genisys 2015) је, ако добро бројим, пети наставак саге о Терминаторима, убојитим роботима из будућности (прецизније, 2029. године). У тој будућности људи се боре против робота, а које ствара вештачка интелигенција Скајнет. Људи нема много, али се храбро боре на челу са Џејсоном Кларком и успевају да задају смртни ударац Скајнету. Међутим, Скајнет је успео да пошаље једног Терминатора Арнолда Шварценегера натраг у прошлост (у 1984) како би убио мајку вође људи Емилију Кларк, те спречио да се он уопште роди. За њим креће Џејсонов млади пријатељ, саборац и штићеник Џај Кортни, а како би заштитио Емилију.

Критички осврт: Одувек сам волео фантастику са Шварценегером, који дефинитивно зрачи харизмом, без обзира на накарадну глуму и накарадни акценат. Његови научно фантастични филмови потпуно су комерцијализовани, али су зато и допадљиви и у овом новијем остварењу прави је матори шмекер, мада је мало више глумачког простора уступио млађаним Емилији и Џају. И наравно, наново изговара своју чувену реченицу: „I’ll be back“. Сјајно. 🙂

Што се радње тиче, па, има неког смисла. Додуше, прилично су закомпликовали путовање кроз време, са све убаченим алтернативним прошлостима и будућностима, тако да све то није лако пропратити. Али цео филм се лако прати јер је динамичан (можда и прединамичан јер су убацили све могуће варијанте Терминатора којих су могли да се сете), узбудљив и са сјајним специјалним ефектима.

Едукативни моменат: Иако је Емилија знала каква је будућност очекује, схватила је да ипак ствари нису унапред одређене, да не постоји извесност, као ни судбина и да, ипак, све највише зависи од наших избора.

Оцена наставника:

4(до-о-обра)

MPW_69009 (Small)Унутрашњи свемир (Innerspace 1987) је филм о путовању у микросвет. Денис Квејд је војни пилот проблематичног понашања, који је прихватио да учествује у научном пројекту смањивања људи. Циљ овог пројекта је био да мајушни пилот у мајушној летелици прокрстари кроз тело зеца. Пројекат је добро започео и Денис и летелица су смањени, али је тада у лабораторију улетела група криминалаца и све пореметила. Тако да је Денис уместо у зецу, стицајем околности, завршио у Мартину Шорту, који је у филму продавац за касом у супермаркету. Мартин веома брзо схвата да у телу има уљеза, али и да су за њега заинтересовани веома опаки људи, на челу са богаташем Кевином Макартијем.

Критички осврт: Филм је сниман у наивним осамдесетим, па тако има и наивних момената. Фиона Левис са фотоапарата случајног пролазника добија фотографије какве не би направио ни приватни детектив и са њих све сазнаје – и где је завршио садржај драгоцене ињекције и како се зове човек који је ту ињекцију добио, као и где ради. Међутим, опростиво је пошто је у питању комедија (и то успела). У ствари, филм је мешавина више жанрова, тако да је СФ само један део приче и не нужно доминантан. Ово је и кримић и романтична комедија, са све Мег Рајан која се специјализовала за ово потоње. Жанр који волим одрађен је сасвим пристојно за годину у којој је сниман и замерки немам, напротив.

Као биологу, скроз ми је било занимљиво да видим како је Стивен Спилберг дочарао људску анатомију и прилично сам задовољан и познавањем и ефектима. Једино ми није јасно који део средњег уха конкретно је Денис искористио да би могао да комуницира са Мартином.

Едукативни моменат: Овај филм ми је послужио као инспирација да се направим радионицу са седмацима, да они описују путовање кроз људско тело, са тим да су микропилоти били они. 🙂

Оцена наставника:

5(свакако)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s