Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако.
Пастир (The Shepherd 2023) је филм заснован на истоименој књизи Фредерика Форсајта из 1975. Радња је смештена у 1957. на Божићно вече и прати младог војног пилота Бена Радклифа стационираног у бази у градићу Целе у Немачкој. Он је добио дозволу да одлети код својих и са њима проведе празнике. Међутим, док је летео преко Северног мора, отказали су компас и телекомуникације. Врло брзо је Бен схватио да је осуђен на пропаст и покушавао је маневрима очајника да привуче нечију пажњу и дозове помоћ, те је она и стигла у последњем тренутку, али таква какву није замишљао ни у сновима.
Критички осврт: Ова прича је већ испричана много пута и расплет није изазвао ефекат каквом се вероватно Ијан Софтли надао. Он је додуше зготовио аутентичну атмосферу, али све је ипак превише бледо, без узбуђења и неизвесности. Свакако бих похвалио музичке моменте у филму.
Едукативни моменат: Порука овог филма је јасна и истакнута – наша помоћ значи другима и ако можемо да је пружимо, можда чак учинимо да се неко не изгуби у магли.
Оцена наставника:
(плус)
Девет живота (Nine Lives 2016) је филм на енглеском језику који су у копродукцији направили Французи и Кинези. Бизнисмен Кевин Спејси сања велике снове, да направи највиши небодер на северној хемисфери, али при томе запоставља своју породицу. Тада ће му се десити несрећа због које ће пасти у кому, али ће његов ум остати заробљен у телу мачке. Згодиће се да та мачка постане љубимац управо његове супруге Џенифер Гарнер и кћерке Малине Вајсман. Оно што није радио као човек, Кевин ће сада морати као мачка.
Критички осврт: Идеја је врло слична као у филму „Флук“ из 1995. И овде главни протагониста Кевин треба да научи важне животне лекције заробљен у телу животиње. Све је сасвим предвидљиво, јасно и лагано, тако да нема ту неких јачих преврата, узбуђења и сличног, већ је намењено за породично гледуцкање и уживање у недељном поподневу. Свакако сладак филм, не претерано смешан (иако то јесте била намера), али је завршна сцена сјајно урађена.
Едукативни моменат: Кристофер Вокен је рекао како није довољно рећи некоме да га волимо. То треба и показати.
Оцена наставника:
(бледолика)
Мрачна игра (DarkGame 2024) је игра на тзв. мрачној мрежи, тамној страни интернета у којем маскирани презентер убија људе на креативне начине и тако постиже гледаност. Детектив Ед Вествик са својом екипом покушава да му стане на пут.
Критички осврт: Режисер Хауард Џеј Форд је желео да направи бруталан филм, али је донекле имао меру. Рецимо, у првој сцени убиства, када је манијак моторном тестером секао главу девојци, ми нисмо видели сам чин јер је камера снимала шокиране реакције полицајаца. Ипак, сцена је и даље врло напета и непријатна. Такав је и цео филм, заправо, и овде се ради о технички добро одрађеном трилер хорору. Заиста видим да је Хауард врло мудро радио филм и то поштујем, без обзира што се, можемо рећи, служио триковима. Најпре, суровим сценама виспрено је одвратио пажњу гледаоцима од свих слабости свог (не)дела. Он је очигледно трпео утицаје разних других филмова и препознатљиви су мотиви, макар у детаљима, „Тестере“, „Кад јагањци утихну“, „Седам“ и већег броја других, па прича делује већ испричана, а и крај који говори о томе какву ће кобну грешку детектив Ед направити, сасвим је предвидљив.
Сама полицијска истрага је врло танка и нама је јасно да је Катерина Габанела, колегиница са посла Наталије Цветкове, некако умешана. Полицији није, али некако је логично да се испитају људи из непосредне средине жртава, тим пре што су они имали сазнања да је Катерина последња видела Наталију пре отмице. И то је полиција урадила, али је то у филму прошло „испод радара“, како би се направио преокрет на крају. Тај преокрет изгледа врло паметно осмишљен, али само зато што је Хауард исфорсирао истрагу на тај начин, те је учинио погодном. Ед је наводно најбољи детектив у овој врсти посла, али је сувише лако поверовао Катерини и њеној врло сумњивој причи. У реду је да се нема времена, али баш никакву проверу не урадити баш је пацерски. Његов пробој у јазбину презентера тек је погодан и без правог изазова. Његови противници падали су погођени мецима као у најлошијим акционим филмовима. Пре те сцене, бег несрећних људи из те јазбине је био узбудљив, али ово заиста није. Лик детектива Еда је стереотип и он је од оних типова који су све време надрндани. И други ликови су такође стереотипи, али глума јесте добра, ту заиста немам замерки.
Едукативни моменат: Ендру П. Стивен је рекао како је живот руски рулет, мислећи на одлуке које људи доносе. Ја не бих био толико драматичан, али је истина да наше одлуке могу да нам значајно промене живот, да нам неке ситуације олакшају или их искомпликују. Важно је да доносимо добре одлуке. Ед није донео добру одлуку јер је пуцао у Ендруа (или је макар веровао да је то он) и тиме је показао да није бољи од њега, а морао би бити јер ту је разлика: Ендру је криминалац, а Ед је полицајац.
Оцена наставника:
(на четири)
Освета (Vindicta 2023) је прича о болничарки Елени Кампурис која је постала мета серијског убице.
Критички осврт: Допала ми се сцена када убица клима откинутом главом Тода Мастерса, али тако да Микејша Армстронг заиста мисли да му овај потврђује да је све у реду. 🙂 Свакако је морбидно, али је уједно и духовито. Међутим, једино добро у овом филму су детаљи, а и њих нема много. Прича је безвезна јер је са једне стране врло смушена, а са друге испразна. Смушена је зато што се ту вазда појављују неки људи који дивљају по улицама, али је то дивљаштво врло чудно фокусирано. Они час не нападају медицинске раднике, а час то чине и нејасно је зашто то чине, а и зашто не све време. Испразна је зато што мистерије иза маскираног убице нема јер је од самог почетка јасно да је он човек којем је изгорела цела породица и криви и убија све који су се тада ту затекли. Дакле, мистерија није суптилно грађена као у „Острву фантазија“ из 2020, већ је разрешење врло јасно дато готово у првој сцени, а и у флешбековима многих каснијих, па је потпуно нејасно зашто се режисер Шон Макнамара уопште бавио траговима и загонеткама које убица оставља. На крају, када су протагонисти видели разјашњење, тек тада је постало нејасно каква камера и из којих углова је могла да документује све оно догађање, јер ТВ камерман очигледно није пошто је и он на снимку. Ликови су бледи, незанимљиви и неразрађени, а акција и драма слабашни. Хорор сцене преписане су из „Ноћи вештица“, укључујући и моћи преживљавања Данијела Кадмора. Крај када се гањају Данијел и Елена је толико репетативан да је предосадан. Она се све време крије, па је овај нађе, те она њему зада пар добрих карате удараца, па утекне, па цео круг наново. При томе се ниједном не сети да му, шта знам, избије секиру из руке? На крају га је убила толико сурово и бесно да не верујем да је добила баш безрезервну наклоност публике, тим пре што је Шон исфорсирао трагичну судбину убице и неправду коју му је нанео Еленин филмски отац Џереми Пивен. Специјални ефекти нису увек добри, а посебно су лоши у тренутку када маскирани убија Оливију Самерс, Бредлија Страјкера и Џејмија М. Калику.
Едукативни моменат: Елена је специјализовала латински језик и веровала је да је то беспотребно знање. Међутим, испоставило се да је добро дошло у полицијској истрази. Дакле, знање никако не може бити непотребно и кад-тад се може искористити, па зашто да не – и исплатити.
Оцена наставника:
(врло постојана заправо)
Врећоглава (Baghead 2023) је прича о девојци Фреји Алан, која је у толиким финансијским проблемима да је избачена из стана. Управо тада је сазнала да је наследила од свог оца Питера Малана паб у згради која је толико древна да има историјски значај. Она је преузела паб, не знајући да он у свом подруму крије врло мрачну тајну.
Критички осврт: Доста тога ми се допало у овом филму који је искористио идеју значајно бољег „Причај са мном“ снимљеног годину дана раније. Рецимо, допала ми се фотографија и сценографија, а и страшне сцене које су поприлично језиве. Ово је једно од оних дела које зовем „сладак мали филм“ и овај не баш амбициозни пројекат могао је да достигне управо тај епитет, али авај. Оно што ми се мање свиђа то су бесомучна објашњења. У многим филмовима недостатак објашњења чини да сцене и мотиви буду нејасни, али овде нема такве опасности. Након филма знаћете све што нисте знали о врећоглавој жени, али и све што нисте ни хтели да сазнате. Уместо да информације долазе природно док ликови откривају одговоре док покушавају да саставе шта треба да ураде како би преживели или остварили своје циљеве, постоји потпуни недостатак поверења режисера Алберта Коредора у публику и он је те информације испоручивао обилато кроз монологе неколико ликова. И толико се потрошио на то да је пропустио да направи нешто креативније од своје радње, па зашто да не и напетије и узбудљивије.
Едукативни моменат: Нед Денехи је рекао како нас понекад погрешни путеви воде на права места. Ово збучи утешно, али треба обратити пажњу на временску одредницу јер нас добри путеви увек воде на добра места.
Оцена наставника:
(може плус)
Град зомбија (Zombie Town 2023) је филм заснован на истоименом роману из 2000. аутора Р. Л. Стајна. Карвервил је варошица која се поноси својим режисером Деном Акројдом, познатим по нискобуџетним филмовима са зомбијима. Након више од тридесет година паузе, Ден је одлучио да премијера његовог најновијег филма буде баш у Карнервилу и становници су узбуђени поводом тога, осим момка Марлона Казадија, који ради у биоскопу, али не воли хорор филмове. Хтео – не хтео, биће учесник управо овог филма јер Ден заправо прави филмове на сасвим магичан начин.
Критички осврт: Чак је у филму Марлон рекао како је ово „сладак мали филм“ и то је очигледно била намера (правог) режисера Питера Лепениотиса да направи. Дакле, ништа превише амбициозно и то се види и по врло благој, наивној радњи која више приличи дечјем филму (а свакако породичном гледању) и шминки зомбија која је најјефтинија могућа. 🙂 Поклоници зомби филмова биће разочарани, али ако желите угодно недељно поподне уз кућни биоскоп, овај филм свакако може бити решење. Он је забаван, духовит, свакако потпуно предвидљив у сваком сегменту, са луцкастим ликовима и преодличном музиком.
Едукативни моменат: Марлон, али и његова симпатија Мади Монро, могли су да се одбране од зомбија уз помоћ насликаног ока Хоруса. Око се још назива и Уџат Око и потиче из древне египатске митологије. У питању је симбол који представља благостање, лечење и заштиту. Датира из митског сукоба између бога Хоруса и његовог ривала Сета, у којем је Сет истргао или уништио једно или оба Хорусова ока, али је оно накнадно излечено или враћено Хорусу уз помоћ другог божанства, као што је Теут.
Оцена наставника:
(бледуњавица)
Револуција Далека (Revolution of the Daleks 2021) је специјал серије „Доктор Ху“, где главну улогу Доктора тумачи Џоди Витакер. Амбициозни предузетник Крис Нот је успео да се докопа паклене машине ванземаљске расе Далека, те уз помоћ генијалног Нејтана Стјуарта-Џарета, да је оспособи као полицијског борбеног робота за који је заинтересована премијерка Британије Харијет Волтер. На основу овог прототипа започела је серијска производња. Међутим, Нејтан је у машини пронашао и део органског материјала и успео је да из њега васкрсне читаво створење налик на хоботницу. Оно га је шчепало и претворило у своју марионету, а онда је започело и клонирање нових Далека. Њихова мисија је да преузму дронове, а са њима и читаву Земљу. Једина која их у томе може спречити је Џоди и њена мала екипа.
Критички осврт: Иако поздрављам идеју да Доктор Ху напокон промени пол и постане Џоди, некако је нисам видео као Доктора. Не знам зашто је то тако, али не бих смео да тврдим да се Џоди није снашла. Чак ми се и у причи изгубио сензибилтет серијала о познатом Доктору и иако она јесте технички унапређена, сувише референцира на друга остварења (Далек се лепи за лице Џона Бароумана попут ејлијена, на пример) и тако је изгубила на аутентичности. Такође, нема ни спонтаности и неспретности који су давали шарм серијалу. Нема ни врцавих дијалога, ни хумора, али зато има патетичних опроштаја на крају. Све у свему, утисак је јако слаб.
Едукативни моменат: Мандип Гил се пожалила Џону да је окрутно да са Доктором прође разне авантуре и види толико тога, а онда остане без свега. Џон јој је тада рекао да су они срећни јер су ретки међу људима који су имали то искуство. На крају ју је саветовао да ужива у путовању јер је вредно жалости која ће уследити када се путовање заврши. Лепо ју је саветовао.
Оцена наставника:
(на три)
Дина: Део други (Dune: Part Two 2024) је наставак филма из 2021. и друга половина адаптације истоименог романа из 1965. аутора Френка Херберта. У жижи радње је, осим планете чији је назив у наслову филма, млади војвода Тимоти Шаламе, којем је оца убио барон Стелан Скарсгорд уз одобрење цара Кристофера Вокена. Младић се одметнуо, заједно са својом мајком Ребеком Фергусон, међу слободан народ пустиње и њима ће он постати месија о којем говори пророчанство. Све указује да ће их повести у рат галактичких размера, али Тимоти се плаши да то учини јер је способан да предвиди будућност и трагичне последице које могу уследити. У борби између рата и мира и између љубави према Зендеји и брака из политичких разлога са царевом кћерком Флоренс Пју, Тимоти мора да донесе тешке одлуке.
Критички осврт: Нема шта, ово је филмчина по сваком критеријуму. Све је преодлично: радња, ликови, дијалози, фотографија, атмосфера, ефекти, а продукцију не треба ни помињати. Дворске интриге су интересантне, али асоцијације на актуелна политичка збивања, као и она из прошлости (ближе или даље) врло су јасне и застрашујуће. Иначе, у овој причи Зендеја је остала кратких рукава и остављена, али врло верујем да је сада најтраженија дама у Холивуду. 🙂
Едукативни моменат: Када је Флоренс упитала мајку реда вештица Шарлот Ремплинг чему да се надају, ова јој је одговорила да су оне Бене Џесерит; оне се не надају, оне планирају. Добра је стратегија ових вештица, морате признати. 🙂
Оцена наставника:
(преодлична)
Лига правде: Криза на бесконачним земљама – први део (Justice League: Crisis on Infinite Earths – Part One 2024) је почетак трилогије „Криза на бескрајним Земљама“ и педесет и трећи филм Ди-Сијеве маратонске анимиране суперхеројске франшизе. Смак свих светова се ближи и суперхероји са свих њих су окупљени како би их спасили. Но, то чак ни за суперхероје није лак задатак.
Критички осврт: С обзиром на то да је радња замишљена тако да се Флеш креће из времена у време (и напред и назад) и из димензије у димензију, прилично изгледа хаотично. Ипак две-три главне приче ту провејавају и колико-толико се заокружују. Свакако су добре, а и пружају добре поруке.
Едукативни моменат: Бетмен је рекао да постоји снага у различитим тачкама гледишта, односно у тимском раду. Мудар је Бетмен.
Оцена наставника:
(ту је негде)
Гондар (Gandahar 1987) је француски анимирани филм базиран на роману „Људи машине против Гондара“ из 1969. писца Жан-Пјера Андревона. Радња се дешава на туђинском месту из наслова, чији народ живи потпуно у сагласности са природом. Идилу прекидају изненадни напади јер војска робота је умарширала у села и почела да киднапује своје жртве претварајући их у камен. Добијене статуе су сакупили и затим пребацили у њихову базу. У главном граду Веће жена је наредило свом најбољем агенту да изврши истрагу и утврди ко управља овим Металним људима, како су их назвали.
Критички осврт: Филм је изванредан. Невероватно је маштовит и некако је сензуалан. Режисер Рене Лалу се бавио многим темама, а заправо једном битном: будућношћу људског друштва. Ми ту видимо многе значајне теме које су данас значајније него тада и можемо рећи да је Рене (и свакако писац Жан-Пјер) био човек широког и далеког погледа. Он је буквално предсказао живот који данас живимо јер су људе из његове приче убијали роботи и претварали их у нове роботе – без мозга и срца. Сасвим је јасно да се ради о дигитализацији која узима свој данак, али у време настанка цртаћа компјутери нису били ни близу данашњим, а мобилни телефони нису ни постојали и зато је све то још фасцинантније.
Едукативни моменат: Дигитализација нам олакшава живот, али са друге стране нас отуђује (па остајемо без срца) и пружа неселектоване информације (те остајемо без мозга). Природа нам нуди све што је потребно, али без напретка нећемо се развијати (људи у цртаћу толико су се уљуљкали у идилу да су заборавили да се боре за себе, није било изазова). Дакле, у свему треба наћи меру.
Оцена наставника:
(плус)
Из пера једног наставника 