Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако.
Милион дана (A Million Days 2023) је футуристичка прича о астронауту Сајмону Мерелсу, који ће сазнати да се апокалипса ближи и да ВИ има велике планове са њим.
Критички осврт: Увод у причу са све драматичном музиком је баш обећавао, али као што изрека каже: обећање – лудом радовање. СФ који би требало да се дешава у неистраженим дубинама свемира, одвија се малтене као ситком, али нажалост без хумора. Неколико ликова у кући води напете разговоре и то је углавном то. У неким ситуацијама (само не могу сад баш да се сетим којим) би ово можда и успело, али кућевна свемирска фантастика коју нам је пружио режисер Мич Џенкинс изнурујуће је досадна, са већ испричаном причом о ВИ која је постала свесна (или је на путу да то постане, како год). Изгледа да је Мич љубитељ акваристике јер су сви пиљили у акваријуме свако мало и ваљда, када већ нисмо добили узбудљиву међупланетарну авантуру, дај макар да гледамо рибице. Међутим, нисам се довољно загледао да не приметим неколико недоследности у филму. Рецимо, Сајмон је на кеца прихватио предлог Хермион Корфилд да му изазове клиничку смрт и да га оживи, што је, сложићемо се, крупна ствар, да би пар сцена касније показао дубоко неповерење у њене мотиве. Иначе, Мич је ту сцену оживљавања елегантно прескочио тако да смо сазнали да нема буџет чак ни за то, а и схватили да у овом филму нећемо видети ни трун неке узбудљиве радње. И морам да признам да Сајмон (који има тако оштре лице да изгледа као исклесано, но добро се држи за својих скоро шездесет година) уопште није симпатичан.
Едукативни моменат: Иако је Сајмон потврдио да човечанство још увек није овладало технологијом да би путовало даље од Месеца, некако се испоставило да ће он свемиром путовати значајно даље. Средства свакако значе, али и без њих многе професије могу постићи велике ствари. До нас је.
Оцена наставника:
(на један или један на два)
Пулсар (Pulsar 2018) је кратки СФ који говори о миротворцу Дејвиду Џасију, који је одбио да спроведе задату мисију и помогне народу на угроженој планети. Зато је постао мета својих налогодаваца.
Критички осврт: Океј је филмић, мада ми више изгледа као скица, кроки за неки дугометражни филм. Главни лик Дејвид је прилично погодан за главног јунака и он има неких моралних дилема и потеза који су и дискутабилни и интригантни. Мислим да би режисерка Аурора Фернли у дугометражном формату то могла боље да разради, као и читав његов пут од (не)успешног миротворца до покајника. Свакако верујем да Аурора има капацитета да да много више СФ жанру.
Едукативни моменат: Да бисмо знали шта је пилсар, најпре треба да знамо шта је неутронска звезда. Неутронска звезда је врста звезде, или прецизније звезданог остатка, која може да настане услед гравитационог урушења масивне звезде током супернове. Неутронске звезде су сачињене готово искључиво од неутрона (отуда и назив). Пулсари су неутронске звезде пречника око 10 km, које јако брзо ротирају око своје осе и које емитују снопове електромагнетног зрачења из својих магнетних полова. Налазе се у почетним фазама своје еволуције као неутронске звезде.
Оцена наставника:
(може мотивациони плус)
Дивља планета (La planète sauvage 1973) је научно фанстастични француски цртаћ рађен према роману „Оми повезани заједно“ из 1957. француског писца Стефана Вула. У овој причи људи (Оми) живе на чудноватој планети која припада џиновским ванземаљцима који их сматрају животињама, чак штеточинама и често примењују отрове како би их сузбили. Неке од њих одгајају као љубимце. Један од љубимаца Тер се одметнуо и понео са собом направу за учење. Убрзо је пронашао „дивље“ људе који су се скривали у напуштеном парку и постао део њихове заједнице, омогућивши им да и они уче помоћу направе. Ванземаљци су их нашли и започели истребљење, али ће овог пута људи пружити отпор и супротставити се снажнијим и технолошки напреднијим бићима.
Критички осврт: Цртаћ је баш, баш маштовит. Иако планета изгледа пусто, она је крцата креативно осмишљеним бићима. При томе је режисер Рене Лалу форсирао фалусоидне објекте, вероватно да шокира и заинтригира своју публику. Анимација је сасвим добра за оно време, повремено статична, а повремено врло импреисвна у елеганцији покрета попут оних у сцени када статуе без главе плешу. Свакако је Рене урадио добар посао и направио занимљиву причу која је очигледна алегорија.
Едукативни моменат: Мајушни у поређењу са сопственим тлачитељима, људи су победили и изборили своју слободу тако што су стекли знање и конструисали довољно ефикасне ракете којима су се и превезли и уништили извор моћи непријатеља. Знање увек побеђује.
Оцена наставника:
(дакако)
Тигров шегрт (The Tiger’s Apprentice 2024) је цртаћ базиран на истоименом роману из 2003. писца Лоренса Јепа. Том Ли (глас је позајмио Брендон Су Ху) је момчић који живи са баком, чији се живот променио када је сазнао да је његова улога да чува врло моћну амајлију и да ће му у томе помоћи знаци кинеског зодијака.
Критички осврт: Симпатичан је цртаћ са динамичном и забавном радњом, те са довољном дозом хумора. Прича је иначе већ виђена и ниједан њен детаљ је не издваја у односу на сличне, виђене по другим цртаћима или играним филмовима.
Едукативни моменат: Млади чувар је рекао тигру да је у реду показивати емоције. И заиста је у реду.
Оцена наставника:
(на три или три на четири)
Ден Пхракханонг (แดง พระโขนง 2022) је филм на тајском језику. Прича прати духа дечака који је умро још као беба и који походи сеоце чији мештани су га прихватили. Он има и четворо другара који не знају да је он дух. Невоља је настала када је у село пристигао ловац на духове.
Критички осврт: Ово је сладак, дечји филм са врло, али врло инфантилним хумором (који је повремено – зачуђујуће – смешан). Актери су неодољиви, како деца, тако и старији, са све лудим фризурама и поквареним зубима. Међутим, поједини моменти нарушавају овај сензибилитет, почевши од маске дечака која је прилично застрашујућа, а део када ловац на духове, под утицајем дечаковог гнева, убија ножем самог себе сувише је озбиљан и бруталан. И ти детаљи који одговарају озбиљном хорору просто се не уклапају у целину. Иако ту постоји као неки преокрет у причи у виду праве улоге новог монаха, крај, када дечак одлази, опште је место и сувише је развучен и разводњен флешбеком. Но, у целини, сасвим је океј филмић и са исправним порукама.
Едукативни моменат: Иако се нови монах показао као негативац, исправно је рекао дечаку да га прави пријатељи неће напустити због тога шта је он; дух или другачији на било који начин.
Оцена наставника:
(бледа попут духа)
Ђукаи село (樹海村 2021) је назив митског јапанског села, које се налази у шуми у коју одлазе самоубице. Из тог села је потекла кутија и њу је пронашла група пријатеља. Та кутија је проклета и свако у додиру са њом постаје жртва и група ће брзо увидети да ће их она коштати живота.
Критички осврт: Некако ми изгледа као да је режисер Такаши Шимизу збрзао и смуљао радњу, те као да гледамо различите (и изоловане) сцене из живота младе Ане Јамаде. Она је час са својим пријатељима, од којих се један без разлога расплакао, час истражује шуму заједно са другарима са чета, час бежи од човека у колима, да би у наредној сцени сањала ноћну мору. Такаши је вероватно имао у глави нит приче, али мени она уопште није била видљива и то од самог почетка, којих је иначе било три. Свако мало започиње друга прича са другим актерима. Ми у филму видимо да је Такаши био под утицајем других хорора, попут „Уздигнућа пакла“, „Прстена“ и „Гробља кућних љубимаца“, али верујем да није баш било потребно да унесе мотиве из сваког од њих. С обзиром на то да филм траје готово два сата, јасно је да Такаши има жељу да исприча много тога, али видно је и то да су му фокус и методичност више него потребни. При томе он уме да направи ефектне сцене, попут оне када Мају Јамагучи одлази у болницу да посети пријатеља, након што се сазнало да је њена сестра крива што је он тамо или када је Мају направила бдење за баку и нико се није појавио или када њен пријатељ иза ње, у кухињи, извршава самоубиство. Иначе су сцене када ликови гину једно за другим (најчешће од сопствене руке) прилично успеле. Финалне сцене су такође прилично успеле и оне су извадиле цео филм, али је последња сцена опште место и самим тим предвидљива, но смо макар сазнали за кога се Мају удала. 🙂
Едукативни моменат: Мају је на крају спасила њена породица. И то добра породица и ради, тако да је најбољи савет за децу која упадну у проблеме, а сами не могу да их реше, да затраже помоћ од породице јер је то право место где помоћ могу да нађу.
Оцена наставника:
(на четири, а можда чак и четири на три)
Божанственост (Divinity 2023) је прича која прати научника Стивена Дорфа, који је наставио рад свог оца, такође научника Скота Бакуле, те свету подарио напитак бесмртности. Њега су киднаповала два чудновата брата Џејсон Џенао и Моизес Аријас, заробили га и инфузијом му убризгали огромну дозу његовог напитка. Њихов циљ је да стану на пут овом изуму који је човечанство довео у стање без напретка.
Критички осврт: Режисер Еди Алказар је преузео не мали ризик режирајући црно-бели филм. И као да то није било довољно, већ га је направио тако да има уметнички шмек, а такви филмови тешко стичу публику која је ипак већински наклоњена мејнстриму. Можда је зато понудио и поприличну дозу секса и сексипила, како би публику ипак приволео, мада је за уметнички филм еротска сцена, па и експлицитна, врло чест састојак. Поједине сцене личе на музичке спотове са лепим и јаким људима и оне трају поприлично. Вероватно је Еди желео да акцентује друштвени феномен, данас врло присутан, који даје на значају физичком изгледу и то посебно мишићној маси. Теретане су врло популарне, а и протеини (можда и стероиди) који се пију и лако је наслутити на шта референцира напитак који је Стивену донео богатство. Но, све је то некако благо, млако и са превише празног хода јер како су филмска браћа Џејсон и Моизес са Стивеном направила статус кво након што су га киднаповала, ништа се значајније није десило. Последњих петнаест минута заправо спашавају причу. Тада заносна Каручи Тран открива праву истину, а Стивен се сукобљава са Моизесом и та борба је представљена видном анимацијом (корак-по-корак, рекао бих), што јесте елегантно крпљење малог буџета, али је и врло кул, признајем. Борба се није завршила предвидљиво, а последња сцена, када се Каручи порађа је, благо речено, шокантна.
На крају филма утисак је и добар и није. Са једне стране, он стварно изгледа визуелно допадљив и другачији је, издваја се у гомили других. Са друге стране, чини ми се да се Еди „заглавио“ у сопственој метафори за коју је инспирацију пронашао у грчкој митологији или библијским причама, свеједно. Могуће је да је пожелео да нам прикаже како људи све више теже божанском у свом изгледу и амбицијима и да је то појачано због друштвених мрежа, па тиме тековина модерног доба. Ту негде је он добро и поентирао да људи стављају задовољство испред љубави, али је свеукупно претерао и наместо метафоре направио је хиперболу. Жеља људи да буду лепи и виђени је ипак приземнија и такав је и његов филм. Некако није успео да га подигне од тла, тим пре што он дефакто нема поенту, нити поруку.
Едукативни моменат: Каручи је рекла Џејсону како је већина људи одлучила да буде попут богова и да се посвети себи, наместо да имају некога кога ће волети. И иако јесте важно волети себе, важно је волети и друге. И то је лекција коју су изгледа браћа Џејсон и Моизес желела да науче Стивена који се на крају препумпао од сопственог напитка и сопственог ега.
Оцена наставника:
(плус)
Нови живот (New Life 2023) је прича о младој жени Хејли Ерин која покушава да побегне из САД у Канаду док је јуре агенти. Хејли верује да је јуре због убиства које је починила, али заправо је прича много шира и страшнија.
Критички осврт: У првој половини филма ми видимо две жене које се боре са својим проблемима. Хејли је у бекству и покушава да напусти земљу, док за њом трагају, а Соња Волгер покушава да ради свој нимало безазлени посао, док се бори са првим симптомима дегенеративне болести. Тај део је спорог темпа и прилично досадњикав, да бисмо открили праву истину о обема негде на средини филма и тада почиње акција која није разочарала. Филм има својих слабости и тешко је поверовати да би било ко при здравој памети дао случај те тежине и озбиљности да решава само једна жена и то која има смртоносну болест. Такође је тешко поверовати да за застрашујући Хејлин случај зна тек пар особа. То је Соња некако објаснила, па хајде да прихватимо. Крај је предвидљив, али није лоше осмишљен, као и цео филм, морам признати, иако се базира на (више стварно напорној) теорији завере.
Едукативни моменат: За разлику од млађахне Хејли која у филму има измишљену болест, болест од које пати лик који тумачи Соња је врло стварна. Зове се амиотрофична латерална склероза и иако је ретка, она је најчешћа болест која може да захвати покретачке неуроне. Доводи до све слабије покретљивости, али и невољних покрета. Даљи развој болести је немогуће зауставити и оболели умиру због слабости респираторне мускулатуре у периоду од две до шест година и ретко преживе дуже. Занимљиво је да болест не захвата осећајне нерве и аутономни нервни систем и особа не губи способност да осећа чулима.
Оцена наставника:
(према мом мишљењу реална)
Острво Бермуда (Bermuda Island 2023) је филм о преживелима у авионској несрећи, који су принудно слетели на једно од острва архипелага из наслова и покушавају да се спасу. То није лак задатак јер на том острву вребају чудовишта људождери.
Критички осврт: Ово је један од оних филмова где авион трпи турбуленције пред обарање, а путници стоје крај стјуарта и питају се шта се дешава. 🙂 Заправо толико има глупости да их је тешко све побројати, али шампионка је путница која је нагрдила пилота, након што су принудно слетели, да ће сви сазнати за то. Јесте, како би иначе свет знао да се срушио путнички авион ако им она то не дојави преко друштвених мрежа, након што је спасу? 🙂 Режисер Адам Верт сместио је крдо неких ликова у авион, чак и кримоса Ноела Гуљемија који се ослободио лисица и припуцао, мада није јасно зашто јер причи цео тај инцидент није допринео. Баш као ни читав део хапшења који је претходио авиону. Изгледа да Адам, осим према лошој фантастици, гаји љубав и према лошим кримићима. Да, ово је врло лоша фантастика која референцира на серију „Изгубљени“ из 2004. или радије на ријалити „Сурвајвор“, а чудовишта су очигледно преузета из „Предатора“. А лоша је јер је лоша глума, шминка, дијалози, практично све. И прича је лоша, мада преокрет на самом крају и није тако лош.
Едукативни моменат: Пилот је упозорио путнике, када су завршили на острву, да никако не пију воду из океана. И у праву је, а пробаћу да поједноставим зашто је то тачно. Када људи пију морску воду, њихове ћелије узимају воду и со. Док људи могу безбедно да уносе мале количине соли, садржај соли у морској води је много већи од онога што може да преради људско тело. Поред тога, када конзумирамо со као део наше дневне исхране, пијемо и течности које помажу да се со разблажи и задржи на оптималном нивоу. Живе ћелије зависе од натријум хлорида (соли) за одржавање хемијске равнотеже и реакција у телу; међутим, превише натријума може бити смртоносно јер ће се наведени процеси пореметити. Људски бубрези могу да производе само урин који је мање слан од слане воде. Због тога, да би се избацио сав вишак соли који се уносио испијањем морске воде, уринира се више воде него што се попило. На крају, човек ће умрети од дехидрације све и да је попио много морске воде.
Оцена наставника:
(без плуса)
Брахмастра: Први део – Шива (ब्रह्मास्त्र: पहला भाग — शिवा 2022) је први део планиране трилогије која припада франшизи о тзв. астрауниверзуму. Црпећи инспирацију из прича из хиндуистичке митологије, прича прати Ранбира Капура, сироче музичара са пирокинетичким моћима који открива да је он астра, оружје огромне енергије. Он покушава да спречи да најјача од астри Брахмастра падне у руке мрачних сила које деле историју са њим.
Критички осврт: Филм је типичан боливудски, са више него типичном причом. Углавном је све лоше у овом филму, осим акције која је импресивна и са солидним специјалним ефектима који је прате, а и песма и игра није лоша, но ово потоње смо од оваквог филма и очекивали. 🙂
Едукативни моменат: Дијалози у овом филму су нестварно (астрално) лоши, али нам је Ранбир ипак подарио један едукативни тренутак. Поручио нам је да наставимо потрагу за светлом јер где год га нађемо подсетиће нас колико је живот диван.
Оцена наставника:
(астрална)
Из пера једног наставника 