Лако Је Критиковати 32

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

ghostbusters_ver (Small)Истеривачи духова (Ghostbusters 2016) је наставак познате СФ комедије из 1984. Кристен Виг је научница, физичарка, која има јаку жељу да успе као професор на Универзитету у Колумбији. То јој не полази за руком јер је била ауторка књиге о паранормалним појавама коју је написала док је била млада залуђеница. Због тога је отпуштају са посла. Немајући куд, придружује се својој бившој другарици Мелиси Макарти (са којом је и написала књигу) у лову на духове.

Критички осврт: Прича као прича је сасвим обична и већ више пута виђена до сада (са све отварањем портала ка другој димензији), али свеједно безмало сам одушевљен филмом. То је тако добра комедија са четири генијалне глумице и уз малу, али значајну подршку Криса Хемсворта (нисам очекивао да може да буде толико смешан), да то морате да погледате. Да поменем и да су специјални ефекти сјајни, а неки од духова који се појављују преузети су из првог наставка. Има још неких сличности са првим делом, што је очекивано.

Едукативни моменат: Иако су их исмевали и нико заправо није веровао у оно што раде, девојке су остале доследне свом позиву. Нећемо увек наилазити на разумевање околине за оно што радимо и за наше идеје, али ако ми верујемо да то вреди, треба да будемо храбри и да истрајемо.

Оцена наставника:

5(сјајна)

Liza_a_rkatndr (Small)Лиза, лисичија вила (Liza, a rókatündér 2015) је мађарска црна комедија. У жижи приче је девојка Лиза која је радила као неговатељица непокретне старице, удовице бившег амбасадора у Јапану. На свој тридесети рођендан отишла је у Мек Бургер да тражи човека свог живота јер је у једној јапанској причи прочитала да баш у тим годинама девојке на поклон добијају – љубав. У њеном одсуству остарелу удовицу убио је злодух, односно дух већ више од пола века покојног јапанског поп певача, кога је само Лиза могла да види и за кога је веровала да је њен измишљени пријатељ. Удовица јој је оставила стан у тестаменту и Лиза је наставила да тражи своју сродну душу, али пошто је остала без новца, морала је да изда собу. Станар јој је постао полицајац. Он је у ствари на тајном задатку да је надгледа јер, почевши од удовице, серија смртних случајева дешава се у Лизиној близини.

Критички осврт: Ово је прилично занимљив спој мађарске и јапанске културе и осим што је занимљив, сасвим је успешан. Филм има шмек наших црних комедија, попут „Маратонаца“, али, наравно, са сензибилитетом другог народа. Прича је добра (иако мало предвидљива), као и глума, а чак ни специјални ефекти нису лоши. Све у свему, похвале Мађарима за филм који вреди погледати.

Едукативни моменат: У једном тренутку полицајац каже девојци да су људи склони да ствари гледају само из једног угла, посебно када су у невољи. И то је истина, мада баш тада ствари треба гледати из више углова, а како би се пронашло решење.

Оцена наставника:

5(свакако)

baskin-poster (Small)Рација (Baskin 2015) је турски хорор филм. Пет полицајаца, након завршеног оброка и инцидента који су сами изазвали у једној кафани, крећу марицом у уобичајену патролу. Међутим, добијају инструкције да треба да оду на одређено место као појачање. Проблем је што то забачено место прате страшне приче. На путу ка тамо доживљавају необичну саобраћајну несрећу, али остају неповређени. Ипак, возило им је слупано и морају да наставе пешице. Уз помоћ мештана проналазе пут до места где је требало да оду као подршка и тамо откривају застрашујуће људе.

Критички осврт: Овај хорор свакако има својих језивих момената, али је већина сцена више гадна. Другим речима, много су ефектније сцене биле оне у којима се некакво зло спрема, него оне када већ делује, мучи их и касапи. Уз то, пренаглашено је да се ради о паклу, тако да се све време дешава некакав разврат у спрези са насиљем, а вишак је рођење антихриста са свим могућим симболима који указују на то. Филм има један добар капацитет, који је некако трапаво испуштен. Додао бих и да прича која се понавља до у бесконачност, што схватамо на крају, није новина, тако да је поента више отрежњујућа него ефектна.

Филм је са очигледним ниским буџетом, тако да је коришћен приручни материјал, попут кеса, лавора, ножева и ланаца, али му је то, у ствари, дало некакав шмек и учинило да тај елеменат хорора буде страшнији, можда и зато што тако делује и реалније. Цео прелазак у пакао делује врло реално, почевши од тога да се полицајци распитују код мештана како да стигну до тамо. Нема капија, портала, магијских речи и враџбина, како нас је Холивуд навикао. Ово је једна добра промена у односу на Холивуд и добар покушај, морам признати.

Едукативни моменат: Пакао у овом филму није представљен као оруђе свевишње силе да казни злочесте. Филм говори о томе да свако од нас има неки свој пакао, да га тако назовем, односно своје мрачне стране, лоше особине и страхове. Питање је само да ли ћемо дозволити да нас тај мрачни део личности увуче у зачарани круг из кога нема излаза.

Оцена наставника:

4(на три или три на четири, свеједно)

валхалла (Small)Уздизање Валхале (Valhalla Rising 2009) је филм који су, заједничким снагама, направили Данци и Британци. Радња се дешава негде 1000. године нове ере. Мадс Микелсен је једнооки нордијски борац, чије је порекло непознато, а кога северни кланови користе за борбе на којима се кладе. И таман када је требало да припадне другом господару, он је успео да се ослободи, уз помоћ визије коју је имао у сновима, те побије своје господаре. Оставио је у животу само дечака са којим је успоставио неку врсту телепатске везе. Потом наилази на групу хришћана, са којима је кренуо за Јерусалим, али их је море однело у Северну Америку, међу непријатељски расположене Индијанце.

Критички осврт: Продукција и сцене у овом филму су изузетни, баш као и шминка, глума, специјални ефекти и за све то имам само речи хвале. Међутим, филмови који претендују да буду уметнички, увек имају добре шансе да буду несхваћени. Истина јесте да од четвртог дела филма (има их укупно шест) радња постаје сувише конфузна и некако се губи циљ приче. Изгледа ми као да су се аутори филма превише фокусирали на поруке које филм шаље, те да су запоставили радњу. Поруке јесу јаке и јесу добре и приказују религију огољену толико да њена права природа постаје сасвим јасна. Уз то, иако су хришћани прихватили своју веру, они ипак криве дечака за то што се пловидба не одвија како су замислили јер им је, наводно, донео несрећу. И хоће да га убију (жртвују) и иако слична прича о жртвовању дечака постоји у Старом завету, овај догађај ипак више указује на њихову паганску природу, које се нису сасвим ослободили. И даље, ако посматрамо симбиозу ратника и дечака, можемо да их повежемо као целовиту личност, која има снагу и храброст одрасле особе и страхове и жеље, које има дете у сваком од нас. Можемо их посматрати и као телесно, које се бори и преживљава и духовно које разуме и тумачи. Уосталом, само је дечак и причао. Напокон, ратник се жртвује за дечака, што појачава симболику за ма какву се одлучили.

Као што написах, радња се некако нашла у другом плану и зато је филм и конфузан, али и невероватно спор. Са друге стране, управо захваљујући томе, добро су осликана осећања попут безнађа и очајања.

Едукативни моменат: У једном моменту Мадс прави скулптуру од камења и након тога одлази у воду из које неће изаћи. Ово би могло да се схвати и као људска потреба да се остави било какав траг (завештање) или другим речима да се нешто креативно направи, ма колико год крхко било (наслагано камење може да разруши и надолазећа плима) и ма колико год то дело дуго трајало. И не треба да нас брине колико дуго ће оно што направимо трајати. Треба да правимо и да будемо креативни.

Оцена наставника:

4(веома, веома слаба)

The_Legend_of_Hercules (Small)Легенда о Херкулу (The Legend of Hercules 2014) је још једна филмска верзија о јунаку из грчке митологије. Прича не прати ону коју знамо, већ је Херкул нежељени син тиранина Амфитриона (Скот Адкинс). Пошто је безуспешно покушао да преотме младу (Гаја Вајс) свом брату Ификлу, отац (а у ствари очух, пошто му је бог Зевс прави отац) га је послао на самоубилачки поход. Међутим, Херкула нису убили, већ продали као роба. Успео је да извојева слободу у арени борећи се као гладијатор и врати се у своју домовину Тиринт. Тамо је сазнао да је Амфитрион убио његову мајку, Алкмену (Роксана Маки) и да његов брат има намеру да ожени љубљену Гају. Зато је повео војску против тиранина и да преузме оно што му припада – трон и вољену.

Критички осврт: Богови су у овом филму приказани (мудро) ненаметљиво, на самом почетку, тако да њихово постојање представља заиста део религије, односно вере (или неверице) смртних ликова. Другим речима, било би смешно да скептици, попут Амфитриона, уопште постоје, ако су богови свима видљиви и њихова моћ очигледна. Херкул се, додуше, на крају доказује као син врховног бога, али ништа претерано помпезно (ни што се специјалних ефеката тиче).

Са друге стране, сцене борбе су врло ефектне, а чак ни, већ много пута виђени и самим тим већ депласирани, успорени снимци, не изгледају лоше. То и добра продукција су оно што продаје овај филм. Прича је испразна и бљутаво мелодраматична са већ више пута испробаним љубавним троуглом. Ништа ново и нимало креативно, а крај је још више погоршао утисак. Уз то, глума није баш на висини, посебно млађаног Келана Лаца. Момак има завидну мишићну масу, што је предуслов да глуми Херкула, али то некако није довољно. 🙂

Едукативни моменат: Амфитрион је рекао Херкулу (када га је овај изазвао на двобој, а на потпуно исти начин као што је Амфитрион изазвао краља Аргоса) да је имитација највиша форма ласкања. Вероватно то и јесте истина, али није ласкаво и за онога ко имитира. Узори јесу увек пожељни, али треба бити свој и оригиналан.

Оцена наставника:

2(а може и један)

thescorpionking (Small) (Small)Краљ Шкорпион (The Scorpion King 2002) је епска фантазија у којој је дочарани свет освојио немилосрдни Стивен Бранд. Преостала слободна племена, желећи да ту своју слободу задрже, унајмљују плаћенике, међу којима и Двејна Џонсона. Циљ је да убију чаробницу Кели Ху. Кели је Стивенов саветник и вође племена су се надале да ће тако ослабити Стивенову моћ. Међутим, син једног од вођа Питер Фачинели издао је и оца и савезнике. Зато су Двејна спремно дочекали у логору, у који је хтео да се увуче и заврши свој задатак. Он је успео да побегне из заседе и са собом одведе Кели, са надом да ће га тиранин пратити и тако му омогућити да га ипак убије.

Критички осврт: У филму нема ич оригиналног. Ради се тек о још једној верзији филма о Конану (само што се главни лик не зове тако), са убаченим елементима из разноразних других остварења. Рецимо, када Двејн у харему бежи од стреличара, крије се иза огромног котрљајућег гонга. Истоветна сцена постоји у већ неком од наставака о Индијани Џонсу. И сцена у харему (када га девојке опседају) веома личи на сцену из филма „Ратници“ из 1979.

Двејн је харизматичан лик, вицкаст, јаше камилу и има дурбин који „ради“ на кристал. И то је океј и акција је океј, али радње – нема. Час Двејн хоће да убије Стивена, час се бије са Мајклом Кларком Данканом, час је у романтичним моментима са Кели, час беже у пустињу… Акција је направљена ради акције. И то не увек спретно. Рецимо, прилично је натегнуто како је Грант Хеслов преживео када је бакљом упалио неколико врећа дупке пуних барута тик до њега. Иначе је Грантов лик прилично нејасан. Он је обичан човек, чак слабашан један, али је успео за тили час да се ослободи када је био закопан у песак (тако да му само глава вири).

Углавном, једна класична фантазија, довољно динамична да буде забавна и ништа више од тога.

Едукативни моменат: Краљ Шкорпион је, упркос визијама чаробнице (које су тачне), одлучио да сам буде творац своје судбине. И то је једна добра одлука. Не морамо да пустимо да други одређују шта ће се дешавати са нама.

Оцена наставника:

3(на два)

stephen-chow-themermaidfilm (Small)Сирена (美人魚 2016) је кинеска и модерна верзија о малој сирени. Пошто је тамошњи милијардер поставио убојите сонаре у море, сирене су морале да нађу уточиште у олупини једног брода у заливу. Народ сирена је одлучио да убије милијардера због штете коју им је нанео и зато су изабрали најлепшу да га заведе и довуче до њих, како би остварили свој наум. Међутим, како то обично бива, између ње и милијардера развила се љубав.

Критички осврт: Иако Кинези чудно инфантилно глуме и иако је зато филм донекле наиван, а и специјални ефекти нису перфектни, ово је један заиста леп филм. Заправо, то може и да се посматра тако да Кинези нису одустајали од свог сензибилитета и тиме остали доследни себи, што је похвално. Убацили су и ону њихову борбу када лебде по ваздуху, само што то овога пута раде сирене које искачу из воде. Укратко, филм је веома забаван, на моменте баш смешан (иако су неке форе предратне, што бисмо рекли) и шаље добре поруке.

Едукативни моменат: Сирена је поставила питање милијардеру: „Када на Земљи не би било кап чисте воде и дашка чистог ваздуха, да ли би онда новац био важан?“ Овим питањем све је речено.

Оцена наставника:

5(може, може)

the_purge_election_year (Small)Прочишћење: Изборна година (The Purge: Election Year 2016) је трећи наставак филма „Прочишћење“. Амери су, зарад смањења криминала, увели једну ноћ у години када је свака активност легална, чак и убиство. Ту ноћ зову Прочишћење. У години 2022. појављује се сенаторка Елизабет Мичел која претендује на председничку функцију и која се противи да Прочишћење постоји. Наиме, пре 18 година, на ту ноћ, она је изгубила целу своју породицу. Актуелна власт, којој Прочишћење одговара, осетила се угроженом, тако да, по први пут у 25 година откад се овакав вид насиља практикује, проглашава да чак ни Владини службеници немају имунитет. Идеја им је да убију Елизабет, али се и она осигурала у својој кући, ангажујући професионалног телохранитеља Френка Грила. Међутим, корумпирани Френкови људи га издају и Елизабет и он беже из куће, суочавајући се са свим лудацима по улицама, који желе да „прочишћавају“.

Критички осврт: Оно што свакако не недостаје овом филму је акција. Невероватно је динамичан и ситуација се мења из минута у минут, али авај, готово увек на предвидљив начин. Но, то не умање узбуђење које осећате док гледате овај филм. Уз то, прича нема уочљивих „рупа“ и продукција је на висини. Иако је највећи адут овог филма да забави публику, нека дубља прича постоји, као и критика политике, религије и целокупног друштва. Филм није поновио квалитет првог наставка, али није за бацање.

Глума је сасвим добра и ликови су прилично реални и конзистентни, али можда не баш потпуно разрађени и постоји претеривање што се Френка тиче. Иако му је метак пробушио раме, он га маказицама вади напоље, губи заиста много крви и након свевременске јурњаве, бори се са прилично јаким и утренираним непријатељем, кога и побеђује. И у другом делу Френк је био сјајан акциони херој, али сада га, вала, претера. 🙂

Едукативни моменат: Филм приказује политику (па и религију) каквом она јесте – корумпирану и лицемерну. Па, ипак, она мора да постоји и иако неће увек у потпуности радити у нашем интересу, некакав став морамо да покажемо (некада и да делујемо, наравно, пре свега преко гласачких листића) јер утиче на квалитет наших живота.

Оцена наставника:

4(малко поклоњена)

I_am_legend_OST (Small)Ја сам легенда (I Am Legend 2007) је постапокалиптични филм који се дешава у Њујорку. Изгледа као да је једини преживели тамо Вил Смит јер је вирус, који се отео контроли научницима, побио 90% људи. Пресоталих 9% мутирало је у крвожедне безумнике, којима смета УВ зрачење и тек је 1%, попут Вила, остао имун. Вил глуми виролога при (сада већ бившој) армији САД, који покушава да преживи, пронађе још неке људе који су остали имуни и успут пронађе лек за оне који су мутирали. Све се мења када је Вил ухватио у замку једно од тих створења (како би експериментисао), па су и они видели како могу да ухвате њега.

Критички осврт: Могу само да похвалим филм, у коме ми се баш све допада. И прича и акција и специјални ефекти, али и глума – пре свега Вилова јер он и носи, да тако кажем, овај филм. Мутиране сподобе прилично су страшне, иако маске нису богзна како грандиозно урађене. Све у свему, овај филм би могао да буде стандард како један постапокалиптични хорор треба да изгледа.

Едукативни моменат: Вил покушава да пронађе лек и излечи мутиране људе, али када је због њиховог деловања изгубио свог пса, он осећа мржњу према њима и покушава да их побије. Ова мржња је ирационална јер они нису свесни тога шта раде. Често осећамо порив да вршимо одмазду над преступницима, иако се дешава да они нису свесни својих преступа. Посебно када су у питању млађи и деца. Наравно да су заслужили казну, али је увек отворено питање да ли кажњавамо њихове поступке или њих саме. И ту треба поставити јасну границу.

Оцена наставника:

5(одобравам)

a90oesgp (Small)Прајмер (Primer 2004) је филм о двојици пријатеља Шејну Керуту и Дејвиду Саливану који су успели да направе времеплов. И почели су да га користе, покушавајући да извуку што је могуће више користи, а што мање штете. Међутим, играње са временом мора да има и неких последица.

Критички осврт: Филм почиње суманутим разговором четворице пријатеља, који се наставља у различитим амбијентима и који је неразумљив и самим тим – досадан. Тек након 25 минута рад тих људи почиње да добија некакав смисао (мада ни тада није скроз јасно на чему су заиста радили, а и многа друга дешавања у филму прилично су нејасна). Проблем је у томе што ни надаље филм не постаје ништа занимљивији. Сниман је као документарац и поједине сцене су преспоре, а како би се, ваљда, постигао уметнички дојам. Уз то некако иде и испразна филозофија о суштини живота и томе да ли постоји судбина, те да ли је све унапред одређено. Ни наратор значајније не помаже, напротив. Шејн се толико трудио да звучи мисаоно, да је постигао само да звучи неартикулисано. Да, ова потоња је права реч и за цео овај филм, који, на срећу, траје свега сат времена. Тих сат времена провео сам гледајући ни сам не знам шта. 🙂

Едукативни моменат: Овај филм, који је Шејн режирао, мени је потпуно неразумљив, а подозревам да нисам једини. 🙂 Оно што је нама јасно не мора да буде и другима, те треба бити умешан у томе да се идеја изложи тако да буде схватљива свима. У супротном, она нема много смисла.

Оцена наставника:

1(дефинитивно)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s