Да ли се наставници опиру променама?

Наставнике често оптужују да су конзервативни и да пружају отпор променама. Ко их/нас оптужује? Креатори образовне политике и то не само код нас, већ и у свету, а овог пута управо говорим о њима (иако се све што прочитате у овом чланку може лако применити и на наше прилике). Наиме, превео сам следећи чланак:

OECD Education today: Are teachers really resistant to change? (11.8.2014)

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Креатори образовне политике лако могу навести бројне примере из прошлости где се лепо видело како су се наставници, а посебно њихови представници синдиката, противили реформама. У своју одбрану, наставници могу да кажу да су све те реформе наметнуте „одозго на доле“, без много консултација са самим наставницима, односно без икаквог поштовања професионалне мудрости и искуства стечених у учионици. Истовремено, наставничка професија још увек није у потпуности успела да развије динамичну и ка променама оријентисану перспективу за будућност. Другим речима, наставне методе и технике које су карактерисале рад у прошлости такође су и мерило по коме се процењују – и често осуђују – идеје о томе шта може да се ради у будућности. Барем овако изгледа доминантно гледиште.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Када би се испоставило да наставници постају задовољнији у свом раду у моменту када образовни системи пролазе кроз процес иновације, на основу свега реченог, било би изненађење. Ипак, иновације и наставници који су задовољни послом међусобно се не искључују. Нова публикација из OECD Центра за истраживање у образовању и иновације (CERI), „Мерење иновација у образовању: Нове перспективе“, окупља богатство података добијених од: студија међународних трендова из области математике и природних наука (TIMSS), студија међународног напретка писмености (PIRLS) и програма OECD за међународна тестирања ђака (PISA), а који процењују различите облике иновација у образовању. Ова публикација такође презентује композитни индекс иновација за 28 земаља, односно њихових школских система са довољним количинама података за период од 2000. до 2011. и покрива неколико области ка којима су промене оријентисане. Рецимо, иновације у наставним праксама, организацији часа, методама процене, употреби технологије, евалуацији наставника и повратним информацијама, као и начину којим школе остварују интеракцију са својим локалним окружењима. Композитни индекс мери величину промена које су се догодиле током времена као резултат комбинованих ефеката ових иновација. (Наравно, школски системи могу имати веома различите положаје узевши у обзир одговарајуће индикаторе.)

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Према овом индексу укупних иновација, Данска, Мађарска, Индонезија, Кореја, Холандија и Русија доживеле су највеће промене између 2000. и 2011. Напротив, у држави Масачусетс у САД, Аустрији и Чешкој забележене су најмање промене. Већа промена се могла видети у земљама попут Индонезије и Русије због дејства catch-up ефекта,* а релативно мала промена запажена у Масачусетсу последица је већ високог нивоа иновација у образовању на самом почетку периода који се посматрао. И Русија и Индонезија показивале су велике промене ка више интерактивним и животним наставним праксама, подстицању ученика на размишљање, наместо да уче напамет, самосталном раду ученика, индивидуализацији наставе и променама у организацији часа и процена урађеног. Обе земље су такође известиле о великом побољшању у коришћењу ИКТ, па тако и интернет конекције у учионици. У Масачусетсу, ова пракса је већ била на снази 2000, а чак су неки подаци пријављивали негативне промене.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

График указује да од 23 посматрана школска система, укупан индекс иновације може бити у корелацији са мером задовољства наставника математике (који предају 8. разреду) сопственим послом, а на основу података TIMSS-а.

У принципу, школски системи који су прошли кроз интензиван процес иновација у образовању имају тенденцију да буду они где се задовољство наставника највише повећало. Тај однос је врло јасан у горњем десном квадранту, а који обухвата земље које су иновиране више од просека међу земљама OECD са доступним подацима. Међутим, мање промене у вези са иновацијама нису нужно у корелацији са мањим задовољством наставника. Неке земље у доњем левом квадранту показују мањи пораст задовољства наставника у односу на просек OECD, или, у случају Чилеа и Шведске, то задовољство је чак и умањено, али у другим земљама приказаним на левој страни табеле, нема уочљивог односа између та два сета података.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Композитни индекс укључује мере иновација на два нивоа; на нивоу школе и самог разреда. Анализа показује да ниво иновација у учионици снажније је у корелацији са трендом задовољства наставника. Јасно, иновација која утиче на свакодневни рад наставника – и што је вероватно, који тежи да повећа своју професионалну аутономију – најважнија је за задовољство наставника.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Занимљиво, композитни индекс иновација на нивоу система, такође је у позитивној корелацији са трендовима у TIMSS за показане резултате учења ученика 8. разреда из у 2003. и 2011, као и са разним PISA мерама уједначености у учењу. Уз ризик од прекомерног уопштавања, чини се да су врсте иновација у образовању обухваћени овим OECD индексом иновација повећали капацитете наставника и школа да се носе са изазовима, као и аутономију наставника, а побољшале задовољство наставника, те напокон и исходе учења ученика и капацитет система да створи повољне услове за учење за све ученике на равноправнији начин.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Суштина је да промене нису у супротности са задовољством наставника, напротив. У земљама или системима где постоји процес брзих промена, детектовано је веће задовољство наставника својим послом. Ако наставници реагују тако позитивно на промене, тешко их можемо посматрати као конзервативце.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

* catch-up ефекат – Изгледа да је ово појам из економије (судећи према изворима које сам истражио). Теорија спекулише да, с обзиром да економије сиромашних земаља имају тенденцију да расту брже од богатијих, све економије ће напокон конвергирати у смислу прихода по глави становника. Другим речима, оне сиромашније економије ће буквално „уловити“ (што ова реч и значи) јаче економије.