Сајт који обично називам пријатељским (јер то и јесте), „Зелена учионица“ одлучио је да преузетом „Танјуговом“ тексту:
Танјуг: Школске торбе лакше од 1. септембра (28.1.2016)
промени наслов:
Зелена учионица: Наставници ће давати стручно мишљење и мораће да обjасне свој избор уџбеника (28.1.2016)
Сасвим је очигледно да је ауторе поменутог сајта мотивисала готово истоветна изјава помоћнице министра:
„Наставници ће давати стручно мишљење и мораће да обjасне шта jе због чега изабрано“, каже Лужанинова.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Ретко се дешава да једна реченица говори колико и цела једна прича, али ово јесте такав случај. Најпре да вам откријем како мени звучи ова изјава. Верујем да ћете помислити да ћу рећи грозно, понижавајуће, оптужујуће (јер ко уосталом мора ишта да објашњава, осим ако није прозван да је урадио нешто лоше), али нећу то написати. Реченица ми заправо звучи веома јасно. Јасан је став министарства и јасно је да је обећање министра дато још ономад да ће повратити углед просветним радницима – лудом радовање. Ако лудих, односно верујућих (да их тако назовем) уопште више и има.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Јер, зашто би неко захтевао да објашњавамо зашто смо одабрали нешто што је прошло не само рецензију и одобрење Завода, већ и мишљење Националног просветног савета? Према мом виђењу, овај захтев (или боље речено наређење, пошто ћемо морати, а захтев, чини ми се, може и да се одбије) добијамо из најмање два разлога. Један је класично пребацивање одговорности – радимо посао који је предвиђен за институције које због таквог и таквих послова управо и постоје, а други је значајнији и верујем доминантнији. Ово је начин да се стане на пут нама, корумпираним наставницима. 🙂 И ту долазимо до повратка нашег ауторитета, који изгледа да само све више губимо, јер ово родитељима даје потврду онога што већ мисле. Јер, не мора да објашњава министарство, још мање издавачи, него морамо и подвлачим – морамо да објашњавамо ми и према томе гледајући, једино ми и имамо шта да објашњавамо.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Наравно, друго је питање да ли је ово и прави пут да се стане на пут нама, корумпираним наставницима. Рекао бих то овако: знам, дакле, шта хоће овим и знам шта ће и добити. Ово потоње ме весели, јер већ видим да пола Србије ово неће урадити, а у другој половини ће бити оних који ће да буду ревносни и много више оних других који ће применити знања са друштвених мрежа и променити име и евентуално датум на тексту који су ревносни већ урадили. Неки напредни ниво ће бити да се такви текстови деле по Фејсбуку и блоговима. Ако сте и помислили да то неће ићи, морам одмах да вас разуверим и то питањем. Да ли ви заиста верујете да ће та писанија неко да чита и упоређује? Уосталом, ми и нисмо сазнали коме треба да се правдамо. 🙂 И да додам, хит би био да се појаве издавачи који ће наставницима да нуде готове критичке осврте као што већ нуде готове планове и припреме за час. 😀
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Дођох и до тога да ћемо опет нешто писати, чији смисао не видим, осим да јавност буде задовољна што ће неки тамо јадни наставници (а заиста и јесмо јадни, ту сумње нема), да се презнојавају и да им кнедла у грлу стоји док дрхтуравом руком куцају оправдања зашто су одабрали једног наместо другог издавача. Још смо јаднији када упоредимо материјални статус тих истих издавача са нашим. Но, да не бежим у друге и црне (односно црње, ако је компарација уопште могућа) теме, дођосмо и до другог обећања, датог сада већ тако давно, да ћемо имати мање администрације. 🙂
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Ја бих сада закључио и прешао на најважније, а неизговорено. 🙂 Има ли корупције у просвети? Има, брате мили. Али она се не решава на најсиромашнијем и најнижем слоју (да, просветни радници јесу тај слој и почнимо, за почетак, да називамо ствари правим именом), а посебно не на овај начин. Да ли је ико помислио да је грешка можда у нелојалној конкуренцији, грешци у систему избора уџбеника или сукобу интереса? Можда је решење да одређене уџбенике бирају читави општински Стручни активи или искључиво родитељи, на пример? Не знам и не треба да знам, јер то није мој посао. Мој посао ће бити да се правдам и ја ћу то, растерећен од сваког ауторитета, и да радим. Можда чак и на овом блогу, ко зна. 🙂
Већ сви знају да сам написао уџбеник, те тако остварио своју жељу из младих наставничких дана, а недавно је он и одобрен, па је сада то и званично остварена жеља. Но, доста сам се хвалио, а и ко се хвали сам се квари, него да најавим нови пројекат у који сам се упустио. То је е-уџбеник. Идеја је да он буде готов на време, што значи да може да се користи следеће године. Још једна идеја је да буде практичан. То значи да, осим што ће бити обогаћен сликама и сваколиким примерима из живог света, ту буду и увек потребни видео-материјали, а посебно они како се изводе огледи који прате сваку лекцију. Биће и филмића, наравно, илустративних и занимљивих, али ово са огледима је важније.
Из пера једног наставника 