Све што сте хтели да знате о новом Правилнику о сталном стручном усавршавању, а нисте смели да питате

Ево га:

„Службени гласник РС“, бр. 86/2015 од 14.10.2015: Правилник о сталном стручном усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника (почео да важи од 15.10.2015)

Родило се и сад га ваља љуљати. Је ли се тако беше каже? Но, како год да се каже, ваља га и прочитати и ја то урадих. Сад га ваља и анализирати.

526388_565725633458635_254750906_n

Неке новине постоје, неки би рекли да је у питању чист шминкерај, а ја бих рекао да се суштински готово ништа није променило. Највећа новина је што се портфолио више не помиње. 🙂 А баш сам красан текст написао о томе и Министарство (у даљем тексту „они“) ме демантова. Е, да немам портфолио сад бих га направио! 🙂 Наместо тога, почињем са анализом и то оних делова који су ми привукли пажњу. Неподељену. (Морао сам ово последње да додам, мада је бесмислено 🙂 ).

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 2.

Ред је ред, па је тако и ред да се почне од почетка (или скоро од почетка). На прва два члана никакве примедбе немам, али да ли ви разликујете професионални развој од стручног усавршавања? Изгледа да је ово потоње подскуп овог првог, али шта се ту још налази, потпуна ми је мистерија. Ако је неко одгонетнуо, молим да ми разјасни.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 3.

Одмах да вас обавестим да лични план професионалног развоја правимо и даље. И даље не знамо како он треба да изгледа и даље не знамо механизме како ћемо се самопроцењивати и напокон, и даље не знамо зашто пишемо тај план, али га, ето пишемо.

Лични план професионалног развоја наставника, васпитача и стручног сарадника сачињава се на основу самопроцене нивоа развијености свих компетенција за професију наставника, васпитача и стручног сарадника (у даљем тексту: компетенције).

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 5.

На почетку овог члана „они“ кажу:

Стручно усавршавање из члана 4. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог правилника јесте обавезна активност наставника, васпитача и стручног сарадника утврђена педагошком нормом, у оквиру 40-часовне радне недеље.

Поменути четврти члан вам набраја активности које треба да спроводите, а тачке вам конкретизују активности. И наравно, јавља се исти проблем као и код претходног Правилника, а гласи: како се сад рачуна 40-часовна радна норма? Да ли наставник добија сате на недељном нивоу да се стручно усавршава или се, рецимо, тачка два која каже:

(2) излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе,

рачуна у оне сате којима нас директор задужује кроз рад у стручним органима школе? Мислим, ми то време проводимо на састанку Стручног већа или Стручног актива или Стручног тима (нисам сигуран да ли је и тим стручан, али кад сам већ тако кренуо), а већ нам је у опису посла (поменуте 40-часовне) да то време тако проводимо, па да ли су то ти сати или су сад то сати СУ?

Такође, тачка три каже:

(3) учешћем у: истраживањима, пројектима образовно-васпитног карактера у установи, програмима од националног значаја у установи, међународним програмима, скуповима, семинарима и мрежама, програму огледа, раду модел центра…

Ако радимо самоевалуацију, ми тада истражујемо. Да ли су нам то сати којима смо задужени да радимо у Тиму за самовредновање или сати СУ? Дакле, исти проблем као и са другом тачком. Знам ја да је то у школи све повезано и све се прожима, али да ли можемо некад то прожимање да оставимо по страни и рецимо, да будемо конкретни, а у законским (под)актима је то некако више него упутно. Знам, рећи ћете ви, па Стручно веће наставника природних наука може да прође и без приче о семинарима, књизи или научном чланку. Иако не капирам разлику између профи развоја и стручног усавршавања, ипак капирам да стручно усавршавање подразумева и размену искустава. Па питам сад ја вас: може ли састанак Стручног већа да прође без тога, па таман семинар ни не поменули?

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 8.

Програм до 30 учесника који се остварује на даљину има два водитеља. Број полазника може да буде већи од 30 и при томе је организатор дужан да обезбеди још по једног реализатора на сваких наредних 15 учесника.

Логично питање на ово је – а зашто? 🙂 Рецимо да неки семинар на даљину има 60 учесника. Према овоме, морало би да постоји четири реализатора. Зашто не би двоје реализатора радила два пута са по тридесет учесника, на пример? 🙂

Организатор је дужан да изведе програм за групу од најмање 15 учесника. Организатор може
да изведе програм и за мање од 15 учесника.

Овај део је напросто божанствен. 🙂 Иако су ове две реченице, које стоје једна уз другу, у (благој) колизији, да ли ова потоња може да значи да је довољан један учесник? 🙂 Један је мање од петнаест, каже математика. И да ли ово „може“ значи: „Да, можете ви то, само напред“ или „Па, може, ако баш мора и ако су услови такви да мора, а и одобрење вам треба, знате ли то“? 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 12.

Овај део баш ми се допада:

Организатор програма добија од Завода листу идентификационих кодова (токена) коју додељује учесницима, а на основу којих учесници након обуке, а најкасније у року од 10 дана од завршетка обуке, региструју своје бодове на интернет страници Министарства, попуњавају евалуациони образац и добијају електронско уверење о савладаном програму.

И ови токени ми звуче као термин из СФ филмова, те су тиме моје симпатије утолико веће. Оно у шта (благо) сумњам је да ће се прописани рок поштовати. Но, хајде, видећемо. Једино ми није јасно зашто се потражује штампано уверење (и сви живи га штампају, и „они“ и организатор), кад може да се одштампа ово електронско, али добро.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 20.

Некада детаљи вас открију колико сте и да ли сте уопште икада радили у школи и шта сте радили.

Педагошки колегијум установе одређује свог члана који прати остваривање плана стручног усавршавања установе и о томе тромесечно извештава директора.

Имају ли „они“ уопште (благу) представу колико је ово посла за једног човека? Рецимо у школи, која попут моје, има готово стотињак углавном наставног, уз мало појачање ненаставног кадра? Ако су мислили да то раде педагози, требало би да се сете да су их малко десетковали по школама, те неће увек бити у прилици да то изведу.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Члан 22.

Аааа, дођосмо и до занимљивијег дела. 🙂

У оквиру пуног радног времена наставник, васпитач и стручни сарадник има 64 сати годишње
различитих облика стручног усавршавања

Немојте да гледате ову бројку 64. Нема она везе са радним недељама. Нема она везе ни са чим. Она вам је добијена простим збрајањем 44 сата усавршавања у установи, што је заоставштина из минулих времена, коју из етеричних разлога не ваља мењати и нове бројке, настале благонаклоношћу „њих“ према нама, а која сад износи 20 сати усавршавања на семинарима и осталом. Некада је било 24. Хвала „им“. 🙂 И даље у тексту вам се појављују (ничим претходно изазвани) – бодови, као и обавеза да их сакупите сто током пет година, а у ствари то је оних 20 сати, али нису то сати, пошто сат не мора увек да буде и бод и обратно. Ко је разумео, разумео, не могу све да вам цртам. 🙂 Уосталом, погледајте и сами:

Сат похађања обуке стручног усавршавања има вредност бода.
Дан учешћа на стручном скупу има вредност једног бода.
Дан учешћа на стручном и студијском путовању има вредност једног бода.

Мени додуше све ово нема вредност здраве логике и никада, али никада ми неће бити јасно како васцели дан проведен на стручном скупу може бити исти као и сат на семинару, иако се „активности“ разликују. Па, заправо и „разликују“ се, али баш тако да демантују ову „њихову“ логику. Најпре, на конференцијама је по правилу више предавача, док их је на семинару најчешће два. Мени звучи природније да ћу више тога чути од више људи. Друго, ако су „они“ мислили да је сваки семинар чиста креативна радионица, канда су се преварили, а и бејах не на једној конференцији која је, осим пленарног, имала и рад у групама, где се и те како радионичарски радило.

Но, ако су ово биле „рупе“, следи „кратер“ и то онакав који је направио метеор одговоран за изумирање диносауруса ономад.

Захтев за признавање одговарајућег броја бодова остварених учествовањем на међународном стручном усавршавању, Заводу подноси установа у којој је наставник, васпитач и стручни сарадник запослен.

Ово је толико неуређено, те подложно најгорим могућим (зло)употребама, да је можда боље да уопште није поменуто. Ништа иноземци и тачка. Или да нам иноземци напишу колико сати, бодова или токена (обожавам ту реч), ионако су доказано паметнији од нас.

Наставник, васпитач и стручни сарадник дужан је да у току пет година оствари најмање 100 бодова из различитих облика стручног усавршавања из става 2. тачка 2. овог члана, од чега најмање 80 бодова из одобрених програма стручног усавршавања.

Или шта? 🙂 И ово изгледа значи да имамо право на 20 сати неодобреног програма. Потпуно сам заинтересован да видим како ће колеге тих 20 сати постизати. 🙂 Но, вратимо се једној новини (или ми се макар чини да то јесте), поменутој у члану осмом:

Програм који се остварује на даљину путем интернета може да траје од две до пет недеља, са максималним оптерећењем од осам сати недељно, у укупном трајању од осам до 40 сати. Ови програми обавезно имају и део који се реализује непосредно у трајању од најмање два, а највише 24 сата. Део програма који се реализује непосредно, изводи се у групама до 30 учесника.

„Они“ су, мислим, на тај део у члану 22. заборавили или су учењу на даљину дали апсолутни примат. Јер како другачије објаснити ово бодовање? Ево, да „направимо“ најдужи могући онлајн семинар. Дакле, петонедељни уз 24 сата уживо. То му дође, ако добро рачунам, 64 сата. 🙂 Јер, пазите, нигде „они“ нису рекли да се онај „живи“ додатак не рачуна. Јесу ли рекли? Нису. 🙂 Па, подразумева се, рећи ћете ви. Видите, драги моји, разлика између добрих закона и стабилне државе и онога што ми овде имамо је да се ништа не подразумева. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Могућа замерка овом новом Правилнику, који то у ствари није, могла би бити то што није конкретизовао бодовање активности током СУ унутар установе. Иако су многи то приговорили и старом Правилнику, ја баш и не. Школе се разликују, као и рад у њима, па и добре и лоше стране. Ако школа може да фаворизује оне активности које су њој најпотребније, боље је да то учини, него да губи време испуњавајући бесмислене захтеве неког универзалног Правилника, писаног за неке фиктивне ситуације и идеалне школе, како то већ обично бива.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Ја, генерално, на Правилник замерки немам. „Они“ су га практично закрпили, а по томе како су га радили и по ономе што се између остављених редова може видети, очигледно им је апсолутно маргинална ствар. Да им је приоритет, позвали би се креативци, а таквих има, знате и сами, па би се ту убацили и блогови и Фејсбук и сајтови и комплетан ИКТ, али и још много тога другог, што креативни наставници раде, а што преко свих тих друштвених мрежа готово свакодневно можемо да видимо, па би претумбали Правилник и закрпили рупе, те направили нешто људски и напокон решили вечити проблем јурцања за бодовима. А и иако имамо „право и дужност“, макар овим Правилником нисмо санкционисани ако не остваримо ни једно ни друго. 🙂 Овако или онако, иако стручно усавршавање наставника јесте важно, постоје и сигурно важније ствари и искрено се надам да ће им се „они“ посветити. Јер само то може да буде изговор за ово, а ово може да „пије воду“ до нечег бољег када се други, важни услови испуне. То је оно што ја чекам, а СУ… Па, ваљда када се неко одлучи да буде наставник, зна да мора да ради на себи. Ако тога нема, неће бити добар у свом послу. То се знало и пре ових правилника. 🙂 Ајд, уздравље.

Портфолио – прозор у свет

00tumblr_mm85khcL061r7fsa9o1_500 (Small)Направио сам портфолио и нисам сигуран да ли је добар или не (у случају да је оно друго, могу да се вадим да је још недовршен), али сам сигуран да свакако одсликава мене и мој рад. Да се одмах разумемо, урадио сам портфолио јер ми се допада, а не зато што ме Правилник обавезује. Ја верујем да је потребан Закон да обавеже возаче и сувозаче да вежу појасеве. То је, уосталом, једна механичка и увек иста радња коју свако може да одради и која сваком значи исто. Али не верујем у закон који тера људе да буду креативни и да пишу нешто тако интимно као што је портфолио. Наравно, рећи ће противници, портофолио није ствар интиме, већ професионализма. Цврц. Ако ја у портфолио мећем свој рад, своје идеје и своје мисли о свом послу, то је мени интимно. И чим је тако, поставља се и логично питање да ли је закон заштитио моја права ако ме истовремено тера да то интимно поделим са другима? Можда претерано реагујем у вези са тим, али претеривао или не, тек присталица сам идеје да портфолио буде ствар воље сваког од нас, а не пуста обавеза.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Изнео сам своје мишљење, кога верујем, никог ни не занима. Шта кога брига шта један Методије мисли о портфолију. Зато сам за вас, ретке читаче, превео (не потпуно буквално; мало сам га прилагодио српском језику) текст који, такође верујем, занима огроман број људи. Текст је:

Edutopia: Do I Need a Digital Teaching Portfolio? (17.7.2014)

Аутор је Едвиџ Симон (Edwige Simon), једна од оснивача саветодавне компаније за образовну технологију у Колораду, а и запослена на Универзитету у том граду.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Да ли ми је потребан дигитални наставнички портфолио?

Дизајнирање добро организованог и професионалног портфолија може вам дати предност на тржишту рада, али и омогућити високе оцене приликом евалуације у вашој школи. Израда портфолија је подухват који захтева време, не само што је просек израде два до три дана, већ и зато што након тог посла захтева редовно ажурирање. Овај текст ће вам помоћи да одлучите да ли ће портфолио послужити испуњењу ваших професионалних циљева и како да дизајнирате професионалан портфолио који ће на прави начин представити ваше вештине.

1. Да ли ми је потребан портфолио?

Ево неколико разлога за постојање портфолија:

  • Тражите нови посао. Мултимедијални, „богат“ портфолио може дати бољи увид послодавцима о вашој наставној пракси, али и сигнализирати да сте наставник за 21. век. Штавише, то што имате портфолио може бити одлучујући моменат у интервјуу за посао.
  • web-green-abstract-image (Small)Желите да поделите то што радите са другима, али и да учите од других. Ваш наставнички портфолио може бити база ваше личне образовне мреже. Можете да реблогујете текстове које читате, сами да пишете чланке на блогу о сопственим искуствима у пракси и да поменете стручне скупове на којима сте учествовали ради професионалног усавршавања.
  • Желите да имате посебан начин комуникације са родитељима ђака, колегама и управом школе. Можете користити исти сајт за ефикасну комуницирају са свима у својој пракси, укључујући и ђаке. Неки наставници користе блог, који је део портфолија, за важна саопштења.
  • Постављате доказе о свом раду и учењу ученика. Многе евалуације рада наставника данас се ослањају највећим делом о образовне артефакте (нисам знао како ово да преведем, а они под тим појмом подразумевају практично све; припреме за часове, дечје радове, фотографије, стандарде, задужења у 40-часовној радној недељи… прим.Метод). Када презентујете дечје радове, постарајте се да имате одговарајуће дозволе родитеља.

2. Како да започнем?

  • Одаберите платформу. Blogger и Google Sites су погодни због свих Гуглових алатки, WordPress због виџета, а Weebly има изванредну колекцију шаблона. Одвојите мало времена како бисте истражили доступне веб-алате, те одабрали ону који вам највише одговара.
  • Изаберите адресу. Постарајте се да веб-адреса вашег сајта буде лака за памћење, како би вас лако и пронашли.
  • 129833-abstract-abstract-3d-red-black-spheres-wallpaper (Small)Одаберите шаблон. Једноставан шаблон је најбољи, али размислите и о отпремању прилагођеног банера како би ваш сајт био препознатљиво ваш лични. Можете да купите банер, односно слике које деле специјализовани сајтови, попут iStock, или да вас неко фотографише док држите час у учионици. Запамтите да морате имати законска права на сваку слику коју користите.
  • Нека вам дизајн буде „чист“ и једноставан. Изаберите светле боје и једноставну шему. Ако постављање слике себе и својих ђака, изаберите најзанимљивије и проверите да ли имате све одговарајуће дозволе.

3. Шта све да унесем у портфолио?

  • Насловна страна: мора да садржи недвосмислен наслов, како би сваком било јасно да прегледа наставнички портфолио.
  • Навигација сајта треба да буде јасна: линкови би требало да буду јасни и организовани, јер ће већина посетилаца да напусти сајт ако утврди да не може да се снађе.
  • Обавезно мора да постоји:
    • 1979597_707764342653852_2913189343088784531_n (Small)Почетна страна или страна о вама, кратку биографију и вашу професионалну фотографију (претпостављам да слике с плаже нису пожељне, прим.Метод).
    • Ваш си-ви, у коме ћете навести стручну спрему и степен образовања, вештине, искуства и линк ка ПДФ формату ваше пуне радне биографије.
    • Ваша професионална филозофија, која би требало да буде лично ваших руку дело, не дужа од пасуса и без правописних и граматичких грешака.
    • Примери бележака припрема за часове избегавајте да само поставите везу ка ПДФ верзијама ваших омиљених припрема. Нико нема времена да чита читаве документе. Уместо тога, напишите кратак пасус којим ћете описати неке од ваших омиљених и најуспешнијих активности у учионици. Укључите повратну реакцију ђака ако је могуће, слике или снимке екрана, и линк ка самој припреми, али тек на крају вашег описа.
    • За материјале које сте сами направили, додајте назив лиценце на дну сваке припреме или било ког ресурса који делите. То ће показати вашу свест о питањима ауторских права, али и омогућити вам да одлучите како други наставници могу користити материјале које са њима делите.
      Линкујте ка вашим профилима на друштвеним мрежама (Twitter и LinkedIn, на пример, али не и Фејсбуку, осим ако вам и тај профил није стриктно професионалан).
  • Друге стране које можете укључити:
    • Страну за контакт, на којој је ваш мејл како вас колеге могу контактирати.
    • 10511167_10152539668227349_4377919649068191958_nПовратне информације, односно коментаре ваших колега, ђака и њихових родитеља, а које можете писати као цитате издвојене из добијених мејлова.
    • Страну која говори о вашој технолошкој оспособљености. Иако само постојање портфолија већ довољно говори о томе, овде можете писати о пројектима који су у вези са ИКТ, а које сте реализовали у раду са ђацима.
    • Страну о ваннаставним активностима, где описујете како сте водили ученике у иностранство или како реализујете секције у школи.
    • Ваш блог.

4. Шта да изоставим?

Ваш портфолио је дигитална бизнис визит картица у 21. веку. Дајте све од себе да представи вашу целовиту слику као професионалца и изоставите било које неважне или личне информације, а које се односе на ваше хобије или породицу.

5. Одржавање портфолија

Најизазовнији аспект наставничког портфолија је ажурирање. Иако захтева време да се на њему ради, наставнички портфолио може бити професионално средство за наставнике, посебно када је изграђено да служи за више сврха и различиту публику. Он представљају јасан доказ да сте активни у својој стручној заједници  и можда чак и отвара врата за професионалне могућности које нисте ни предвидели.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Ето, ја вам преведох и могу рећи да је текст леп, прецизан и концизан, што ми се допада, мада мало и „навијачки“ што не замерам и не доноси баш много новог, што већ замерам. Ипак, можда некоме од вас нешто буде и значио, а и можда неког, не дај Боже и убеди. 🙂

Мали Ћирило неће

375591_358955757515193_162041490_nПре неки дан замерио сам се појединим људима на Фејсбуку јер сам јавно замолио да ми помогну да не читам њихове постове. 🙂 Звучи лудо, али тако је било и наместо помоћи, као што претпостављате, неки су ме напали, а други били злуради, да не кажем злобни.  Једна колегиница, коју ћу у даљем тексту звати Зд (да не бих откривао идентитет, јер то лепо није) која се додуше у причу укључила касније, чак ме је, па да кажем и лично прозивала назвавши ме „малим Ћирилом“. 😀 Па и ако је увреда, морам да признам да је једна од симпатичнијих које добих. Шта је разлог свему томе? Па, заиста више нисам могао да поднесем да на мејл добијам поруке људи које не познајем и који агресивно и учестало пишу једно те исто, са готово истим реченицама, епитетима, атрибутима и аргументима и свим осталим неопходним и мање неопходним врстама и облицима речи. Невоља је што нисам умео да нађем дугменце које ће да прекине ту агонију. Не њихову, јер је очигледно да она траје у недоглед, већ моју. 🙂 Шта хоће ти људи? Не ради се о томе шта хоће, већ шта неће. Они наиме сматрају да је портфолио глупост и неће да га пишу. И шта сад да ја мислим о томе? Једино што је логично: да не морају. Али не морам ни ја да то читам и читам и читам и дилитирам и дилитирам и дилитирам…

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Да ствар буде смешнија, тек када сам (уз помоћ пријатеља) пронашао то дугменце и када се и Зд укључила у разговор (који је, богами, већ почео да задобија форму песме у прози:

…наставите успаљени диван, безрезервно комплиментирање самодовољности, уздизање страха до страсти и одушевљења до идолопоклонства; просвето продужи где портфолио стаде…

и таман кад сам се забринуо да ћу имати ноћну мору у којој ме колегиница која предаје српски језик испитује анализу текста чији смисао не видим, дискусија, на коју сам сада већ случајно набасао, заинтересовала ме је. 😀 Било је ту доста тога (за пријатну промену) новог речено, али оно што ми је посебно привукло пажњу је следећа Здина мисао:

Ако један наставник у школи реши да неће никоме образлагати зашто је одлучио да не води евиденцију о неким изменама, биће санкционисан. Ако сви наставници то одлуче, онда неће бити ни санкција. Не може. Онда то исто ураде у другој, па у трећој школи. И онда се нешто промени. Само не знам од ког наставника и од које школе да се почне. И тако за сва питања.

pingviniНа ову прилично добро срочену мисао надовезују се (додуше даље у тексту), још неке сличне, али мање конкретне:

ОК, онда је таква воља већине. А мањина нека се потруди да постане већина. Ето. И то је лако решиво још само да мањина призна себи да је инертна исто као и већина.

То ће се јако тешко десити! Ретки су појединци који су способни и храбри и они никада неће постати већина…

А на све ово, надовезују се апели колеге који покушава да докаже колегама да треба да буду слободумни, јер наставник не сме да има изговор да не буде такав. И не сме заиста. Па ако ми нисмо такви, како ћемо бити узори младима и како ћемо бити креативни и иновативни? Слободоумље мора да буде једна од наших главних одлика личности.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Међутим, ја имам проблем са свим овим наведеним мислима. Не видим их као слободоумље. Јер шта оне поручују? Да је њима потребно да већина мисли исто, односно исто као и оне, да би оне биле слободоумне. Па како ти можеш бити слободна када зависиш од мог мишљења и мишљења других колега? И наравно да су храбри мањима (последњи коментар). Па, управо су храбри зато што и јесу мањина. Где је храброст у томе да мислите и радите као већина људи? Увек ћете бити прихваћени и нико вас неће прогањати. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Нема храбрости и способности у томе да чекате да већина одлучи да неће да пише портофлио. Ако мислите да је глупост и имате аргументе да то покажете, немојте га писати. Мени је то „лако решиво“ (други коментар) јер сам увек тако решавао проблеме на које сам наилазио. Шта ми се допадне радим, шта ми се не допадне не радим. И замислите, нисам трпео санкције због тога. 🙂 Једном ми је била инспекторка на часу, те ми је замерила што не пишем месечне планове по калупу, у табели, већ више као есеје. Ја сматрам да је копи-пејст по редовима такве табеле, а што савремене технологије омогућавају, чиста механика и ја ту смисао не видим. Пишем те планове тако што размишљам о њима, образлажем методе и облике и шта све ту има и зато то и изгледа као есеј. Тако ми се допада, то сматрам сврсисходним и тако радим. Нисам усвојио тада њену замерку и нећу је усвојити никад. Не разумем зашто је то другима проблем да ураде тако, зашто очекују да сви други то аминују и зашто то морају да понављају по осамдесет и седми пут на друштвеним мрежама.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

daily_9Поента је да ја управо нећу да радим као већина оно што ми се не допада. Нећу да пишем ошишаном латиницом на Фејсбуку, иако је тренд да наставници буду неписмени и да се диче тиме, јер желим да пишем лепо; нећу да по том истом Фејсбуку пљујем по Министарству просвете, не зато што их обожавам (то тешко да ико… 🙂 ), већ зато што нећу да ме људи поштују и лајкују због популизма него да ме препознају по мом раду; нећу да кукам на невољу која ме/нас је снашла, јер хоћу да се посветим оном лепом што имам у животу; нећу да посећујем семинаре од којих ми је мука, а због бодова, већ оне који се и не бодују, али су добри, јер хоћу да научим нешто; нећу да читам и слушам глупости зато што хоћу да напредујем, а не да се затупљујем и нервирам; нећу да се удварам „виђенијим“ људима на друштвеним мрежама, које не поштујем и не познајем зато да бих био прихваћен у друштву; нећу да не радим ништа зато што сам нашао добре изговоре за то и да бих избегао да ме нерадници посматрају као будалу… Као што у наслову рекох, мали Ћирило неће, а ви радите шта год хоћете. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

И још једна мисао за крај. Све време се провлачи квалификација колега које наводно не припадају „храброј, способној мањини“ (нисам сигуран да је иједна реч овде коректно наведена, мада способности могу бити разне 🙂 ), а односе са на тор, овце и сличне руралне појмове, пошто прихватају све што им Министарство предложи. Нешто се мислим да поједини који толико пута понављају да неће да раде ово или оно, на тај начин покушавају да убеде друге (читај: овце) да такође то не раде. Коначан исход би био да ту неке промене не би било, јер би ти остали (поново читај: овце), уколико би напокон „поклекли“ само заменили своје лидере. Као биолог могу да вам кажем; бела и црна овца разликују се само по боји руна. И даље су то исте животиње. 🙂

Прочитајте, нећу вам ништа

Ко о чему, ја о Фејсбук просветној заједници. 🙂 Ради се о томе да сам, тек откад сам на распусту, заиста добио времена да се поближе упознам са овом друштвеном мрежом и просветарима који су у њој. Шта да вам кажем, толико сам био неупућен у саме могућности Фејса (како га већ из милоште зову), те самим тим неук, да сам тек јуче схватио како се излази из неке групе. Додуше, мука ме натерала да пронађем ту опцију, те како је нађох, урадих најпаметнију ствар ове недеље (ако не рачунамо одлазак лекару због искиданог младежа). 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

259Наиме, изашао сам из групе под називом „Група просветних радника на ФБ“. Окидач је била објава колегинице која се пожалила на актуелну политичку ситуацију, исказала незадовољство према одређеној политичкој партији (уз најразличитије псовке, клетве, правописне и граматичке грешке), те дала следећи захтев (парафразирам): „ко је од вас гласао за тог и тог, слободно се јавите, нећу вам ништа!“ Што би млади рекли: брате мили! Девојчица се занела и донекле је и разумем, с обзиром да интернет комуникација заиста делује на психу различито од оне уживо, а што потврђују бројни психолози и што могу да потврдим и ја, из личног искуства. Па, ипак…

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Тада сам озбиљно почео да размишљам да не могу да будем мудар. Мудро би било да се одбијем о глупост и бахатост и прегледам информације које ме занимају. Међутим, не могу, а да не прочитам и објаве попут наведене и као што сам коментарисао приватно на Фејсбуку, читам и не верујем, а нервни систем ми трпи. 🙂 Објаве попут ове постале су учестале, коментари људи непрепричљиви, дати линкови без имало селекције, а често и без имало мозга, а од образовања нисам сигуран да је остало и прво слово. Тамо можете да нађете снимак избора за мис под шатором у некој варошици, где младе девојке у купаћим костимима најављује човек који „убоде“ један од седам падежа, а разлог овој објави је да ето видимо колико нам је народ образован? Па, објаве колега на тој групи такође су веома често растерећене падежа и икакве граматике, па чак и свих слова. Не дај Боже да им скренете пажњу на то, јер онда постајете загрижен и какав ли већ, јер забога, они су људи дошли ту да проћаскају са колегама, а не да воде рачуна како ће да саставе реченицу. Понекад је то невођење рачуна толико изражено да у више од пар наврата уопште нисам укапирао шта пишу. Колегиница је била написала једну реченицу у целих десет редова, додуше са гомилом зареза, да сам имао утисак да пише песму у прози. Што се мене тиче, та реченица је слободно могла да прође као хаику, јер пошто нема очигледно значење, вероватно има неко скривено.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

9391_396968363746865_524165793_nХтео не хтео, тек мудар не могу ни да будем и зато што сам схватио да је све мање информација које ме занимају. Осим поменутих објава, односно умотворина колега које, на моју жалост, морају да поделе са нама осталима, ту су најразноврсније информације из свих могућих области људског деловања, па има ред економије, ред политике, ред путописа, па чак и избора за мис, у паузи, ваљда, између два Еуросонга, а да не грешим душу, почасна места заузимају новински чланци у вези са школством у Србији. Пошто је неко приметио да се такви текстови понављају по најмање осам пута, моје колеге су (у духу наше традиције), нашле начина да заобиђу и ову примедбу. Текстови се више не понављају, а у ствари се понављају, само што су извори другачији. Дакле, имаћете прилике да исту вест прочитате из „Блица“, али и из „Вечерњих новости“, „Телеграфа“ и „Курира“. 🙂 Жута штампа се вреднује једнако као и свака друга, што поздрављам, наравно, јер макар ми, просветни радници, треба да будемо толерантни и сваком дамо шансу више. 🙂 То са собом повлачи и извесне ризике, па тако можете да линкујете и текст који не само да нема подршку у науци, већ ни у реалном животу.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

У једној другој групи (која је клонирана ова, или зато што је у време оснивања двоје људи (независно једно од другог, како то већ бива) дошло на исту идеју или зато што је неко желео да проба још једном, али овај пут одистински) појавио се и текст о томе како марихуана лечи канцер, али фармацеутса мафија не жели да је пусти на тржиште. Не могу да тражим тај текст како бих га линковао, јер заиста времена које бих утрошио вредан није, али сам морао наглас да се запитам где је праг икаквог квалитета да би се нешто уопште линковало у групи. У расправи која је уследила, а која је, не могу да грешим душу, била заиста пристојна (што је, да се разумемо, изузетак, а не правило), колегиница је изјавила да зна много (?) људи који се лече од канцера и да постоје две групе: једна се лечи код лекара, а друга код лекара и уз алтернативе. И она тврди да ова друга има већи проценат излечења. 😦 Мислим да ћете разумети када сам моментално обуставио сваку даљу дискусију. Уосталом, генерално гледано, немам храбрости да од колега који науке не предају тражим да поседују неку научну писменост, када је општи тренд у групи – отпор и према елементарној, језичкој. 😦

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Осећање које, да се песнички и ја изразим, провејава овом групом јесте незадовољство. Потпуно ми је јасно зашто, јер иако јесам у доброј мери наиван, нисам слеп и видим шта се око мене дешава, али имам утисак да је ово незадовољство подигнуто на виши ниво; постајете ИН ако отпочнете дискусију о још једном у промашају Министарства (избора и извора свакако не мањка). Уз такво једно осећање руку под руку иду и свађе, оштри и отровни коментари, препуцавања, па чак и псовке, вређања по било којој основи, који су толико учестали да се једна колегиница изненадила, што је јавно признала, одмереном и конструктивном дискусијом која је уследила на њено постављено питање. Ето примера како се у лоше постављеном систему очекивања људи аутоматски срозавају. Ми се после питамо како смо у школству дошли дотле да нас обрадују ђаци који су некада у моје време били толико чести да су били – просечни.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

daily-selection078Уз све ово, напори да се нешто корисно уради са Фејсбуком за потребе наставника и даље постоје. Пре пар дана оформљена је група која се бави портфолијима и заиста се разликује од других, а које сам вам до сада описивао. Концепција није стриктно дата, али је углавном замишљено да колеге размењују портфолија, али и идеје и веб-алате које користе. Понеко размени и своје мисли о портфолију. И, већ су почеле да се појављују колеге које су иначе екстремно активне у групама за просветаре, што у објавама, што у коментарима, а које апелују да колеге прекину да раде то што раде, или зато што је распуст и потпуно је беспредметно сада се бавити тиме или зато што су све то глупости и треба ићи у кафану (дословно).  Ја сам већ показао да ако сматрам да је нешто будалаштина, просто се окренем и одем. Што се мене тиче, нека друге колеге уживају у њеним благодетима које ја, искрено, не видим (што опет не значи да их нема), јер заиста верујем да свако треба да ради оно што му прија. Поставља се питање зашто појединима смета када се наставници организују да ураде неки посао? Да сам параноичан, закључио бих да не одговара свим колегама, а можда и свим организацијама, да у просвети постоји било какав добар рад или уређен систем. На срећу параноичан нисам (макар не дијагностиковано), па  ћу овај пут бити мудар и нећу давати пет пара за мишљење људи које и тако не желим да чујем.

  ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Једна колегиница је баш у групи за портфолио прокоментарисала да у то чудо треба убацити и ангажовање у Фејсбук групама које су намењене просветарима. У идеалном случају, ове групе и јесу погодне за размену идеја, па тако и непосредан део стручног усавршавања (додуше неформалног). Заиста добра идеја, нема шта, али пак, а на основу свега што написах, ангажовање у групи која ми је била данашња тема, није ми референца којом бих се подичио. С друге стране, ова друга Фејсбук група јесте и веома занимљиво, људи који се оглашавају на њој, значајно се разликују. Изгледа да Фејсбук делује као нека врста филтера за наставнике различитих врста, али време ће показати да ли је то заиста тако, баш као што је показало шта заиста јесте био циљ оснивања групе просветних радника на ФБ. Но, да макар малко утешим себе за крај; свако искуство је добра школа, ако се нешто из њега научи. Видео, научио, намучио  и – захваљујем. 🙂