Петком увек имам шести час са осмацима и знате како то већ иде; умор узима маха и код њих и код мене, али некако „изгурамо“ тај час сваки пут, чак и када је онлајн. Међутим, данас смо остали дуже и не бисмо прекинули да нисам инсистирао, а сами ученици су рекли да није важно што је прошао час (који иначе траје 45 минута). Нису помињали ни плусеве и петице које су заслужили и изгледа да им и то у том тренутку није било важно. И даље су били у Гугл учионици. И заиста вас не лажем, а тако је било и са преосталих три одељења. У једном, петом, час је испао осредњи, али увек имате и такво одељење, мада је било интересантних утисака и са тог часа.
Како сам извео час? Тема је била урбани екосистеми и задао сам им прилично једноставан задатак. Било је потребно да погледају следећу слику:
Објаснио сам им да сваки круг представља шему града са бројем становника. Лево је велики град, а десно су три мања која тек у збиру имају исти број становника.
Онда сам им најавио дебату. Пошто су већ подељени на групу А и групу Б, задао сам групи А да заступа став да већи град мање загађује природу, а групи Б да мањи градови мање и загађују.
А: Већи градови имају градски превоз којим се вози више људи, па се смањује број аутомобила на улицама. Такође, већи градови имају услове и за израду метроа.
Б: У мањим градовима је мања удаљеност, па се људи више одлучују за шетњу или вожњу бициклом.
А: У већим градовима може такође да се користи бицикл; пример су Нови Београд и Нови Сад.
Б: Да, али су релације дуже, па вожња бициклом захтева време, које запослени људи баш и немају.
Како не бих сувише компликовао, на почетку сам дао тек нека суштинска правила дебата, а друга правила смо учили „у ходу“:
- Користите аргументе, а не мишљење. На пример, ако кажем да дрво има зелено лишће – то је аргумент који је заснован на чињеници. Ако кажем да дрво има лепо лишће, то је мишљење засновано на мом утиску – оно што је лепо мени не мора бити лепо и вама.
- Будите парламентарни и саслушајте аргумент противника. То је уљудно, а и можете пронаћи контрааргумент само ако чујете аргумент до краја.
- Не смете нападати особу, већ њен аргумент.
А: У малим градовима некада неће ићи пешице чак ни до школе – школе су удаљене јер их има мањи број (није исплативо правити их више због мањег броја становника и тиме и деце). У великом граду школа има на „сваком ћошку“.
Б: То што школа има на „сваком ћошку“ повећава утрошак воде и енергије. Просторије школа морају да се чисте и греју.
—-
А: Мали градови нису гаранција и да мање загађују; минихидроелектране, иако мале праве велику штету природи. По аналогији тако могу и мали градови.
—-
Б: Мали градови имају више зелених површина јер у великим градовима има више тргова и булевара који су у бетону.
Треће правило заиста нико није прекршио, али са првим смо имали мало проблема. Већини деце је било врло јасно шта су аргументи, али је било и оних који су мешали сопствене утиске са аргументима („људи су по природи себични“), а предрасуде нисам охрабривао никако. И иначе их није било много јер је Раковица део Београда, највећег града, али је истовремено и предграђе, тако да смо ми „ни овамо, ни тамо“. То је можда допринело да се осмаци заиста уживе у своје улоге и повремено би изговарали заменице „ми“ и „ви“, што је било јако симпатично.
И та већина која је одмах разумела шта је аргумент повремено би имала проблема да га артикулише и ту сам морао да подстичем – да објасне своју тврдњу и на коју чињеницу се позивају.
А: У већим градовима могуће је направити нуклеарну електрану која практично не загађује ваздух.
Б: Зато у мањим градовима користе обновљиве изворе енергије јер су доступнији (реке).
—-
Б: Већи градови имају више туриста који загађују јер бацају отпад.
А: Мањи градови могу бити уз планину или национални парк, па ће имати више туриста.
Б: Туристи на планини неће возити аутомобил као у великом граду, него ће се скијати или шетати.
Са другим правилом смо имали проблема углавном тек на крају часа, када се расправа „разбуктала“, али тада смо већ прекардашили време предвиђено за час, па сам некако успевао то да прекинем.
Иначе, заборавио сам да поменем две ствари. Једна је да сам им у уводној речи дао одрешене руке да користе све изворе информација за припрему (која је трајала кратко), па тако интернет, као и одрасле особе у кући, које у току дебате нису имале право учешћа. Такође су могли да користе све знање којим располажу из сваког предмета. Оно што ме је изненадило је да су користили математику (препирка о томе у ком случају тих хиљаду људи користи већу површину природе или вероватноћу – да ако има више људи, већа је и вероватноћа пронаћи волонтере који ће очистити отпад са улице), али и биологију. Некако сам био уверен да појма немају о ономе што смо учили до тада; заправо сам био убеђен да спавају. Занимљиво је било да су се позивали и на искуство и на оно о чему су „у ходу“ чули на ТВ-у или од старијих.
Оно што ме је још зачудило је да сам на сваком часу чуо неке нове аргументе и, искрен да будем, неки ми уопште нису пали на памет.
А: У већим градовима је више људи, па ће се наћи и више стручњака за еколошке пројекте који су у великим градовима и исплативији.
Б: У већим градовима је већи пренос вируса јер је више људи, па се више људи разболи и тако се повећава медицински отпад.
А: У великим градовима главна делатност су угоститељство и трговина, а у мањим је пољопривреда – где се загађује тракторима, а и људи пале њиве ради уништавања стрњике.
Б: У мањим градовима људи су најчешће близу свом послу, док у великим градовима морају да путују аутомобилима на посао. А и ако путују у мањим градовима на исти начин, мање је и семафора, па аутомобили ређе стоје на семафору и мање времена загађују издувним гасовима.
А: У већим градовима је централно грејање, док у мањим преовладавају кућна ложишта, па је веће загађење.
Нека правила, али и термине смо учили успут. Рецимо, научили смо шта значи „ирелевантно“. Поједини су, на пример, поменули социјализацију, али она је небитна ако не може да се повеже са темом о којој смо причали.
Друга ствар коју нисам поменуо је да сам одредио двоје деце – по једно из сваке групе – да буду „непристрасне“ судије. Тек у једном случају и јесу биле, али у свим другим одељењима нису. Очекивано, навијали су за своје групе или (у једном случају) судије нису могле да се одлуче. Када сам их питао да аргументују своје одлуке, уопште нису узимале у обзир квалитет аргумената и то ми је јасно јер нису могле да их „измере“. Наместо тога одлучили су се за квантитет: колико је деце учествовало у расправи и то је био главни „аргумент“ за то која група је боља. Ако сам добро схватио, што их је било више који су дискутовали, група је била боља.
У последњем одељењу судија се изјаснио да су аргументи били готово једнаког квалитета, али да је његова група активније учествовала. Онда сам ја питао зар то није доказ да је друга група боља јер је са мање активних чланова изнедрила једнако добре аргументе (волим да будем „ђавољи адвокат“). Онда је судија рекао сјајну ствар – да је та група више сарађивала, онда би чак и победила. Његове речи сам искористио као поруку са тог часа.
Б: У већим градовима се налазе аеродроми који много загађују ваздух. Мали градови их немају.
А: У већим градовима су већа улагања и стандард је бољи, па људи користе напреднију технологију, па тако и аутомобиле, чиме мање загађују.
Б: Већи градови средства троше на инфраструктуру која мора бити велика, па мање средстава имају за заштиту животне средине. У мањим градовима је мања површина, па се лакше одржава.
А: Већи градови први добијају „новотарије“, па су отворенији за рециклажу, на пример.
Што се тиче моје поруке са ових часова, сигуран сам да сам пронашао право решење за рад са ђацима на овим часовима. Све више разумем да нема много користи од тога да им предајем или причам било шта јер нема ту пажње, већ је много боље да рад препустим њима. И забавније је, и иако нема много изненађења (најактивнији су управо они од којих сам то и очекивао, а један дечак је чак учествовао у обе групе јер довољно зна и може и било му је занимљиво), неких изненађења је ипак било. Тако је једна девојчица која ми никад ништа не учи и не показује намеру, овога пута имала и аргумент и то добар. Један, додуше, али вредан. Надам се да ће и вама ово моје искуство бити вредно и ако нисте пробали дебату да се осмелите на тај корак јер заиста није тешко органитовати преко Гугл мита. Чак можете и да „мутирате“ некога ко неће да поштује правила спочетка. Ако се опробате или сте већ искусили овакав начин рада, јавите се у коментару са утисцима (ако вам није тешко).
Из пера једног наставника 