Перфектни систем

Након насиља над колегиницом у Трстенику, огласио се министар просвете. Вест су пренели многи медији.

Телеграф: Ружић поводом насиља у школама: Систем треба да штити ученике али и све запослене, проверићемо све механизме (17.11.2022)

Мени је пажњу привукла флоскула „савршен систем“. Не могу, а да се не запитам какав је то систем када је у њему жртва једна жена, самохрана мајка и наставница. Ја сам поставио питање, а одговор даје мој пријатељ и колега Милан Петровић. Додуше, његов одговор упућен је министру.

Читам Ваше саопштење на сајту МПН-а „поводом недавних случајева насиља у школама“, па пошто ни МПН нити сајт на трпе коментаре, мораћу овде и овако да Вам напишем.

Већ сте другом мандату на позицији министра просвете, овог пута надамо се и са већим фокусом на проблеме наставника. Не приличи више нити да се правдате како нисте радили у школама, нити да у први план стављате своје врле саветнике који су направили, како га Ви зовете „систем доведен до савршенства“.

СИСТЕМ НИЈЕ САВРШЕН, НАПРОТИВ САСВИМ ЈЕ ДЕВАСТИРАН.

Од целог чланка једино са чиме се можемо сложити јесте да систем образовања носе „дивни и племенити људи“. Можда Вас не треба подсећати да и дивни људи иду на посао, очекују плату која ће им за поштено урађен рад дати могућност достојанствене егзистенције. Иако „верујете да ниједна особа (у систему) није пожелела да ради у школи, а да нема љубав према тој професији и самој деци“, Ви перпетуирате модел који позива наставнике на то да је део њиховог посла да се у мањој или већој мери жртвују за виши циљ. Нисте ту неки претеча, то су радили безбројни министри пре Вас, по правилу када је требало сузбити незадовољства или испреговарати ново ништа са синдикатима који се буне. Посао у образовању је пре свега посао. Услови рада за запослене у Вашем министарству, то одговорно тврдим, једни су од најгорих у целој земљи. Можда су Вам саветници већ скренули пажњу да у већим градовима већ имамо мањак наставника? Ако они нису стигли, из медија сте морали чути да педагошке смерове мало ко жели да упише. Ево ја ћу додати, јер сам гледао статистике – како Ви „унапређујете систем“, све их је мање који тај систем стављају на своју листу жеља.

НАСИЉЕ ЈЕ НАСИЉЕ – НАСИЛНИЦИ И ЖРТВЕ ИМАЈУ ИМЕНА

У Вашем саопштењу, као лингвиста, примећујем да сте се послужили техником уопштавања како бисте замаглили чињеницу: над нашом колегиницом извршено је насиље највишег степена. Да, ишли смо на семинаре, ево да применимо у пракси: када неко физички повреди или доведе у ризик другога, то је највиши облик насиља; када неко то сними, објави у циљу јавног извргавања руглу, то је највиши облик насиља. Када неко то уради особи које је одговорна да у школи брани друге ученике од насиља, то превршава меру и показује да систем, ма колико дуго да је усавршаван једноставно не ради.

Ви позивате све у систему да прате правилнике, наставе да раде као и досад, али ту Вас опет саветници нису обавестили: правилници веома благо кажњавају овакве прекршаје ученика, поготову ако су малолетни, поготову ако су родитељи утицајни, поготову ако је колектив већ лабилан и болећив и најзад, ако појединац-жртва није решен да устане и брани своје достојанство.

Ваљда смо за овакве ситуације систем и правили: да не бисмо морали да ми, као колеге и бивше колеге, штитимо и подржавамо колегиницу која сутра треба да се врати у ту учионицу, да погледа у очи те ученике, родитеље, друге колеге? Ваљда смо зато правили систем да нас не би на крају тукли на радном месту? Као неко ко је покушао да у том систему једном заштити своја права, могу Вас обавестити да је сваки корак предвиђен у том систему јако болан и трауматичан, а пут до Ваше канцеларије дуг, а до поменутих „међународних организација“ још не знам ко је дошао.

Колегиница која је доживела насиље има своје име. Као особа на челу министарства дугујете јој извињење јер систем није учинио довољно да ово насиље превентивно спречи. Ако бисте желели да, бар до краја мандата, још имате наставнике, дајте чим пре урадите нешто да их макар не туку на послу, док се они, (и ако им је кад не умеју да се побуде паметно и до краја) жртвују за образовање и васпитање наше деце. О узроцима ових „недавних случајева насиља у школама“, који су за нас који јесмо некад у просветили радили, само последњи у низу, можемо да дискутујемо и дискутоваћемо, али ТЕК кад видимо шта сте ВИ урадили да систем заштити ове тужне очи система образовања у Србији које у Вас гледају са свих профила часних учитеља, наставника, радника у школама и родитеља.