Лако Је Критиковати 66

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

gravity (Small)Гравитација (Gravity 2013) је филм о жени астронауту Сандри Булок, која је у мисији у орбити Земље. Међутим, мисија је кренула по злу, пошто су ситни комади свемирског отпада буквално избомбардовали сателит на коме је радила. Готово сви чланови њеног тима су изгинули, а она је одлебдела у свемир. Спасио ју је колега Џорџ Клуни, али није успео да спасе и себе. Сандра је остала сама и покушава да се врати на Земљу.

Критички осврт: Сандра је све време у свемиру и све време јој се дешавају неприлике са техником и она покушава да преживи. И од тога може да се направи океј прича (већ сам гледао сличне филмове са мање-више сличним причама, попут сјаног „Последњег гурања“), али то, овог пута, није био случај. Прича је баш досадна и поред импозантних специјалних ефеката.

Мислим да је то због тога што прича не нуди ништа више. Иако постоји покушај да се да дубина ликовима, пре свих оном који тумачи Сандра, некако то није дошло до изражаја. Одглумела је она добро и панику и очај и све што је било потребно, али то би осетио сваки човек у њеној ситуацији и није дала неки свој лични, карактеристични печат целој тој причи, а још мање разлог зашто бих оценио овај филм као добар. Поједине делове бих више оценио као патетичне.

Закључак је да је филм технички одлично урађен. Ту убрајам и глуму, али искључиво Сандрину. Џорџ је био очајан. И то је, па, све.

Едукативни моменат: Сандри и осталима проблеме је задао (па чак и главе дошао) отпад у свемиру. Сва је прилика да ће и нама, само онај који бацамо на Земљи.

Оцена наставника:

3(на четири или четири на три)

findingdory (Small)Потрага за Дори (Finding Dory 2016) је други наставак филма „Потрага за Немом“. Дори је риба коралног спруда, плаве боје, која пати од губитка краткорочног памћења. Она проводи време са рибама кловновима Немом и његовим татом, али се онда сетила да има родитеље које је давно изгубила. И одлучила је да их нађе. Проблем је што су они на другом крају океана.

Критички осврт: Прелеп је цртаћ, баш као и први део, када су тражили Нема. Иако је тема, практично, иста као у првом делу, свеједно је добра, садржајна и занимљива. Има и хумора, а акценат је на авантури, која је на моменте заиста сулуда. Већина сцена је прилично динамична, а све сцене су сјајне. Издвојио бих ону када се Дори изгубила у океану и пратећи шкољке наишла на родитеље. Све то прати адекватна и пријатна музика.

Веома ми се допада како су родитељи поступали са Дори и, на неки начин, ово је показна вежба како треба одгајати специјално дете. Односи између ликова ми се свиђају, а и поруке које филм шаље.

Едукативни моменат: Рибица Дори је у једном тренутку рекла хоботници Френку да не можете све планирати у животу. Рецимо, кога ћете упознати. А управо такве, случајне ствари могу бити оно најлепше што се у животу дешава. Планови су добри, али много пута ћемо деловати мимо њих и то је сасвим у реду.

Оцена наставника:

5(са великим плусем)

monster-high-haunted (Small)Средња монструмска: Запоседнута (Monster High: Haunted 2015) је цртаћ о фенси монструмима који похађају школу за њих. Испоставља се да у другом, паралелном свету постоји школа за духове. Неко одатле походи и прогања ученике Монструмске школе и девојка дух одлази тамо да види ко је то. За њом крећу и њене другарице, али су себе претходно претвориле у духове, а како би се уклопиле у нову околину.

Критички осврт: Иако порука коју филм шаље уопште није лоша и иако је расплет решен сасвим добро и озбиљно, све остало ми се у овом цртаћу не допада. Најпре, радња је сасвим обична, без имало креативних момената. Мистерија постоји тек у покушају, иако се форсира кроз читав филм. Иако је намењен деци, ипак мислим да ту исту децу потцењује толиким поједностављењем и очигледношћу. Или је намењен веома, веома малом узрасту, мада су актери тинејџери који су заљубљени и прате моду. У вези са овим последње написаним…

Мало је добрих животних вредности које овај филм промовише. Јасно је да је направљен да би се продале луткице, али дизајнер одеће сувише је „подивљао“. Свака од њих изгледа безмало као фолк певаљка у најбољем издању са платформама и сличним секси модним детаљима. Мода и популарност се изузетно цене у филму, раме уз раме са карактерним особинама попут комуникативности и доброте. Такође ми се не допада што су сви, али сви ликови, напросто, прелепи. То је свет монструма, али где нема места за мање лепе или корпулентне, на пример. Другим речима, или си прелеп или ниси у игри. 🙂

Још да додам да је анимација прилично слаба. Сви ликови су, као што поменух, прелепи, али у њиховим кретњама нема претеране слободе и флексибилности. Рецимо, када упадну у воду, фризура остаје нетакнута.

Едукативни моменат: Девојка дух је волела да блогује и имала је добре разлоге за то. Међутим, њени постови су били трачеви. Веровала је да у њима нема ничег лошег док није схватила да трачеви повређују људе (у овом случају монструме) и праве поделе међу њима. Од тада је почела да пише приче које је претходно проверила и које су засноване на истини. Такве приче су увек боље, без обзира колико трачеви изгледали занимљивији.

Оцена наставника:

2(баш, баш слаба)

The-Nightmare-Before-Christmas (Small)Кошмар пред Божић (The Nightmare Before Christmas 1993) је цртаћ познат и са додатком имена сценаристе Тима Бертона. У земљи Ноћи вештица, Џек Краљ Бундева, вођа тог града, вратио се са „похода“ по свету. Ноћ вештица је и овај пут била успешна и Џек је добио заслужене почасти од свог народа, али није био задовољан. Желео је нешто више, мада ни сам није знао шта. А онда је пронашао портал који води до земље Божића и тамо видео ствари које су му се допале. Зато је одлучио да он, наместо Деда Мраза, организује тај празник. Свим суграђанима поделио је задатке и они су заиста припремили Божић, али онако како једино умеју.

Критички осврт: Анимација у филму је гротескна и занимљива, али свакако примерена теми. Прича је добра и са добром идејом и шаље поучне поруке. Све у свему, филм какав и очекујем од Дизнијеве комапније.

Едукативни моменат: Џек је ушао у рутину у свом послу и то му се није допало јер му је постало монотоно. И одлучио се да почне да ради други посао што може бити лоше решење и то се и показало. Јер Џек није био стручан за тај нови посао. Много боље би било да је унео новине у сопствени посао и тако му не би постао досадан.

Оцена наставника:

5(мрачна, као и филм што је)

wraith_poster (Small)Утвара (The Wraith 1986) је филм о момку Чарлију Шину који се појављује у малом градићу и одмах је „стао на жуљ“ вођи локалне банде Нику Касаветесу јер је бацио око на његову симпатију Шерилин Фен. Ник ће ускоро открити да му прети много већа опасност од љубавних јада. Наиме, мистериозни возач моћног аутомобила убија чланове његове банде једног по једног.

Критички осврт: Филм је почео крајње досадном трком колима и ако је судити према пословици „по јутру се дан познаје“, није много обећавао. А онда се ниоткуда појавио Чарли са покушајем осмеха који је имао за циљ обарање девојака са седишта тадашњих биоскопских сала и почело је да се дешава много тога у релативно кратком времену (у првих петанестак минута), да би кулминирало у један нерешени кримић са убиством. У ствари, решен кримић већ тада, али мистерија је ко је, у ствари, Чарли и ко је тајанствени возач и да ли су та двојица, заправо, иста особа? Кад боље размислим, ни ту мистерије није било. Као што није била ни мистерија да је Чарли, у ствари, некакав дух осветник.

Дакле, нема мистерије и једва да има радње. Све време се тркају колима, што је, можда, било „кул“ за оно време, али је мени било изнурујуће досадно. Тим пре што су те трке тек у покушају да буду узбудљиве и можда би биле занимљиве загриженом љубитељу релија под условом да пренебрегне чињеницу да су у прве две трке са натприродним аутомобилом заобишли, успут, иста кола. То, ваљда, довољно говори како су сцене трке снимане. 🙂

Логика којом се руководе ликови није увек најјаснија. Полиција, на челу са шерифом Рендијем Квејдом, има сасвим пасивну, маргиналну улогу и ту је тек да констатује необичне догађаје и повремено безуспешно јурца за колима младих деликвената. И да, Ренди је направио једну добру фору и то би било то. Ликови, иначе, уопште нису разрађени, а односи између њих сасвим су површни. Као и цео филм, уосталом.

Едукативни моменат: Ник је суверено владао својом бандом и радио шта је хтео захваљујући страху који је изазивао. Ипак, није успео и да изазове нежна осећања код Шерилин у коју је био заљубљен. Колико год да је човек силан и моћан, увек ће постојати нешто што не може да уради. Зато не треба да се секирамо ако нешто ми не можемо да урадимо, посебно ако силни и моћни нисмо. 🙂

Оцена наставника:

1(реална)

imaginaerum_xlg (Small)Имаџинеријум (Imaginaerum 2012) је финско-канадски фантастични мјузикл. Композитор и члан финске метал групе Најтвиш сада је остарео и пати од деменције. Дани су му одбројани и према мишљењу лекара нема смисла више одржавати га на апаратима. Зато је његова кћерка Маријана Фарли потписала папире да прихвата да се апарати искључе и усељава се у породичну кућу очекујући сваког часа да ће јој отац умрети. Она води борбу са својим осећањима јер верује да јој се отац никада није довољно посветио. За то време, у сновима остарелог музичара такође се дешава борба са властитим демоном у виду језивог Снешка Белића.

Критички осврт: Музика је одлична, као и идеја за филм, али је поприлично трапаво реализована. Сцене које нас воде кроз живот композитора изгледају као музички спотови и то врло добри, али то није довољно за један филм који претендује да буде уметнички. Те сцене нису оригиналне, нити довољно интригантне, још мање су напете (иако постоји покушај при крају да такве буду) и лишене су мистерије, пошто су односи између композитора и његове кћерке Маријане већ сасвим јасни готово на почетку филма. Тиме су разјашњене и његове највеће грешке, па и ток којим се кретао његов живот. Сваки даљи догађај који откривамо надовезује се на претходни, али ништа што би шокирало или унело неки нови преокрет. Све време се провлаче иста осећања, а мотив беса и самоће су толико доминантни да, неминовно, прелазе у монотонију. Уз то, неке сцене се више пута враћају (попут суочења Квина Лорда са оцем и прогањање Снешка – што је, у ствари, иста ствар). Додуше, има неколико сцена које су заиста занимљиве, као она када у једној соби мали Квин гледа у свог оца који очајава, а на зиду те собе је постављена слична сцена када њега, сада одраслог (глуми га Туомас Холопајнен) и са истим осећањем, гледа његова мала кћерка. И разлог очаја је у оба случаја исти.

Мали Квин ме није фасцинирао глумом, а, ако ћемо поштено, ни остали. Ипак, не могу да не ценим што филм јесте другачији од шуме других, а и нуди једну смислену причу и лепу, људску емоцију, па таман та емоција и не била толико уверљива.

Едукативни моменат: У сефу композитора је било оно што је највредније за њега; сећања. Када бисмо остављали у наш сеф оно што је заиста највредније нама, то сигурно не би био новац. 🙂

Оцена наставника:

4(помало празњикава)

antiviral-poster (Small)Антивирусно (Antiviral 2012) је канадско-француски психолошки хорор. У некој будућности фармацеутска кућа „Лукас“ својим клијентима нуди јединствену услугу. Они могу да купе исти вирус од кога болује њихова омиљена позната личност и тако проживе макар део живота који има њихов идол. Кејлеб Ландри Џоунс је запослен у тој фирми, али и он је фан прелепе Саре Гадон и користи своју позицију да се зарази њеном болешћу. Испоставља се да вирус, који Сара има, уопште није безазлен.

Критички осврт: Идеја за филм је заиста занимљива и свакако оригинална. У филму је она разрађена не само кроз фармацеутску кућу и конзументи на разне начине добијају делиће својих идола. Дакле, метафора је не само очигледна, већ и доведена до екстрема. Тиме се добио један морбидан ефекат, али, ако ћемо право, морбидни су и таблоиди, као и људи који их са уживањем читају.

Што се реализације тиче, није лоша, мада филм јесте прилично спор и радња је исфорсирана. Другим речима, направила се прича са „мало меса“. Са друге стране, интелигентно је осмишљена и дијалози су виспрени, чак покрећу неке филозофске теме.

Све ово прати и добра глума. Кејлеб је и гледајући физиономију одговарајући за ову улогу, онако блед, пегав и мршав. Дефинитивно доприноси атмосфери која је чиста, стерилна, због беле боје која преовлађује, али, истовремено, накарадна, болесна и чудна због самог дешавања. Атмосфери доприноси и фотографија која има уметнички шмек, баш као и сам филм.

Едукативни моменат: Истина је да познати људи имају утицаја на живот сваког од нас. И ту нема ничег лошег ако тај утицај дозирамо и, зашто да не, прихватимо оне лепе, позитивне ствари. И, наравно, избегавамо да читамо таблоиде. Са једне стране бацамо паре, а са друге трошимо и време које смо могли да утрошимо на нешто много паметније.

Оцена наставника:

5(не баш најбљештавија)

datbreakers (Small)Разбијачи дана (Daybreakers 2009) је прича о вампирима који су освојили свет. Популација људи је пала на свега 5% и прекобројни вампири гладују. Итан Хок је хематолог који ради у фирми коју води Сем Нил и покушава да пронађе вештачку замену за крв. На њега наилазе људи, међу којима и Клаудија Карван, и они му нуде решење за које није веровао да је могуће – да наново постане човек.

Критички осврт: И у овом филму ми се идеја јако допала, тим пре што је и врло актуелна, а нисам до сада видео да је вампиризам постављен у овакав контекст. Вампирски свет је занимљиво приказан, мада је акценат пре свега био на заплету и самим тим, борби и људи и вампира да преживе у лошој ситуацији. Тако да је филм жанровски пре свега акција и у том смислу није лоша, мада ни нарочито епохална. Сцена јурцања колима је, безмало, одлична. Аутори филма су баш на све мислили, а завршетак те трке пропраћен је „ватрометом“, како и доликује. 🙂 Углавном, добио се један сасвим солидан филм, са солидно разрађеним ликовима и причом без већих грешака, одрживом, занимљивом и забавном.

Едукативни моменат: У природи у ланцима исхране предатор мора да има мању биомасу од свог плена. У супротном, ако би се, којим случајем, пренамножио и биомасом премашио плен, десила би се регулација бројности; јединке би почеле да умиру од глади и не би имале услова да се даље размножавају. Ето, мало и лекција из биологије. 🙂

Оцена наставника:

4(заиста јака)

life_of_brian_ver (Small)Житије Брајаново (Life of Brian 1979) је филм Монти Пајтоноваца. Главни протагониста је Брајан (Грејам Чепмен), који се родио у исто време када и Исус и кога су као бебу три мудраца помешала са богочовеком, а касније, када је одрастао, исто су учинили и његови сународници.

Критички осврт: Иначе волим Пајтоновце и њихове лудорије и бритак (у сваком смислу) хумор. Филм је у потпуности у њиховом фазону и мало је рећи да је одличан. Пародира све што је могуће пародирати, на ведар, неоптерећујући начин. Ако има неко ко није погледао овај филм, обавезно треба да то учини. 🙂

Едукативни моменат: Издвојио бих поруку овог филма са самог краја, из музичке нумере: увек гледајте ведрију страну живота.

Оцена наставника:

5(уз препоруку)

thor_verius (Small)Тор (Thor 2011) је филм рађен према стрипу који богове из нордијске митологије приказује као суперјунаке из ванземаљског света Асгарда. Овим светом управља Один (Ентони Хопкинс) и његова мисија је да одржи мир у свим световима. На престолу треба да га замени син првенац Тор (Крис Хемсворт), али је момак сувише нагао и склон ратовању. Због грешака које прави, отац га протерује на Земљу и при томе му одузима све моћи. Да би их наново добио, мора да научи тешке животне лекције.

Критички осврт: Радња је сасвим добра. Чак, неочекивано за једну суперхеројштину, има и неку дубину и шаље сјајне поруке. Дворска интрига фино је уклопљена, а и преврати. Крај је амерички патетичан, са све великим речима. И иначе, у филму има много и патетичних и општих места, као када Тор доскочи у получучњу након што убије чудовиште или када, очајан, арлауче гледајући у небо. То и специјални ефекти донекле кваре утисак. Код готово свих специјалних ефеката анимација је баш, баш уочљива. Но, филм је забаван, динамичан и пружа добру акцију, тако да је испунио очекивања од поджанра у коме је рађен. И да додам да су глумци добро урадили посао, а и, руку на срце, добро су бирани за своје улоге.

Едукативни моменат: У разговору са Крисом, Стелан Скарсгорд је рекао како није лоше када човек схвати да нема све одговоре јер онда почне да поставља права питања. Заиста мудро, нема шта.

Оцена наставника:

4(мање-више; у ствари, више мање него више)

Лако Је Критиковати 60

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

void (Small)Празнина (The Void 2016) је канадски хорор. Полицајац Данијел Пул проналази младића Евана Штерна у шуми и пошто је видео да је повређен, одвезао га је у болницу. У болници нема много ни особља, ни људи, пошто је ноћ, али су Евану одмах указали помоћ. Међутим, тада почињу да се дешавају застрашујуће и необјашњиве ствари у болници, а и око ње се сакупља група маскираних људи која не дозвољава онима који су унутра да изађу напоље. Заробљени у клопци, Данијел и остали покушавају да преживе, а ситуацију компликује долазак Данијела Фатерса и његовог сина, који немају пријатељске намере.

Критички осврт: Иако сам имао осећај да гледам нешто што сам већ гледао, а и утицаји „Створа“, „Уздигнућа пакла“, па чак и турске „Рације“ више су него очигледни, опет је овај филм некако постигао одређени ниво и оригиналности и креативности. Прича није предвидљива и свако мало мења темпо, тј. мења се атмосфера, мада је све време мрачна. Није застрашујућ филм, али јесте гадан и због ефеката и због начина како су жртве убијене. Ефекти нису импозантни, али нису ни лоши, баш као ни глума. Ово је, заправо, један сасвим солидан хорор, који је постигао онолики квалитет колико је то било могуће са овом, недовршеном причом (остала су нека отворена питања која се на крају нису решила).

Случајно или намерно, тек секта која немо прати овај догађај има одору налик на ону коју носе чланови Кју-клукс-клана са троуглом на делу где је лице, који је, можда, алузија на знак Масона. Међутим, чак и да филм има неко дубље значење, ја га нисам видео. Нема ни дубље приче која прати протагонисте; она је само „загребана“ тек толико да би радња могла да се одвија са довољно логике да би била одржива.

Едукативни моменат: Болнице су за многе људе застрашујућа места и без хорора натприродног карактера. Ипак, оне су потребне и не треба да их се плашимо, а још мање избегавамо. Јер чудовишни пипци и живи мртваци су део фикције, а реалност је да су болнице многим људима спасиле и продужиле живот. Некада неке ствари морамо да прихватимо као нужно зло.

Оцена наставника:

4(па, може)

alien_covenant_poster_by_scpmaniac (Small)Ејлијен: Ковенант (Alien: Covenant 2017) је наставак „Прометеја“ и шести наставак у саги о Ејлијену. Посада свемирског брода Ковенант доживела је хаварију свог брода и губитак капетана Џејмса Франка док је била у криогенском сну. Ожалошћени због смрти капетана, почели су да оправљају брод  и тада су добили поруку, недвосмислено људску, са планете за коју нису ни знали да постоји. Одлучили су се да истраже планету, а како би је колонизовали. Међутим, тамо наилазе на нешто чему се нису надали.

Критички осврт: Обично очекујем да су наставци значајно слабији од првог филма, али у овом случају то је претерано. Филм је потпуно разочарење. Очекивао сам не знам ни сам шта, а добио злоћудног робота који уништава све интелигентне врсте у свемиру јер има комплекс Бога. Радња је потпуно обична и толико предвидљива да предвидљивија бити не може. Уз то, потпуно приземљује цео серијал. Филм не може да игра ни на карту хорора јер, као што написах, толико је предвидљив да нема изненађења које би могло да уплаши или макар да вас тргне.

Акција је, такође, оманула и имам осећај да су сценаристи убацили крдо ликова само како бисмо видели што више крвавог масакра и што више начина како људи могу да изгину када несмотрено лутају свемиром. И поред свег тог маштовитог изгинућа, понављања из (практично свих) претходних наставака има и ваљда је то требало да буде кул, а у ствари изгледа прилично јадно и безидејно. Када се Катрин Вотерстон јурца са Ејлијеном по свемирском броду са све затварањем пролаза појединих одељака видели смо у трећем делу серијала (само што је тад неупоредиво боље урађено), а када га избацује у свемир у првом (исти коментар) и тако даље, и тако даље. Речју, ништа ми се не свиђа и то толико да ни врло солидни глумци нису поправили утисак. Крај филма свакако није.

Едукативни моменат: Посада свемирског брода Ковенант припремала се за пут до једне планете, али се предомислила јер је пронашла ближу. Са овом планетом значајно је себи уштедела време. И готово сви су изгинули, те се та идеја показала лошом. Ми због бржих решења вероватно нећемо изгинути, али треба да знамо да брза решења не морају уједно да буду и боља.

Оцена наставника:

2(само због поштовања према саги о Ејлијену, иначе један)

Tooth-Fairy (Small)Зубић вила (Tooth Fairy 2010) је филм о хокејашу Двејну Џонсону, који је добио надимак Зубић вила јер се специјализовао само за то да избија зубе члановима противничке екипе. Пошто је превише реалан и нема милости ни према дечјим сновима, виле су га довеле к себи и претвориле у једног од њих. У ствари, његово ангажовање као виле која узима зубиће деци, а које стављају испод јастука, казна је коју мора да одслужи због свог лошег карактера. Он није одушевљен овим новим „послом“, али нема избора; морао је да научи да лети и да посипа вилински прах. Но, оно што је важније, овај посао заиста је почео да мења његове ставове.

Критички осврт: Идеја да се хвалисави тип „васпита“ кроз филм, као и да велики баја, попут Двејна, обуче нешто нежно и розе, уопште није нов начин како направити заплет. И, надаље, филм се одвија по утврђеном обрасцу, са тим да је део када се дешава пад морала (пре великог финала, када и морал расте и када сви у свему побеђују) урађен претерано мелодраматично и не баш уверљиво. Углавном, причица виђена стотинама пута до сада.

Ипак, филм изгледа свеже, пре свега због атмосфере коју је створио и лаганог хумора (не приземног, али не ни претерано виспреног). Двејн ми не изгледа као неки карактеран глумац, али некако зрачи и нема проблем да се нађе у смешним, чак бламантним ситуацијама и то, заиста, ценим. Рецимо, када Двејн у плавичастом костиму виле са нежним крилима клиза поред огрубелих чланова свог хокејашког тима, заиста је нестварно и непроценљиво.

Едукативни моменат: Оно што је Двејн рекао дечаку на почетку филма јесте сурово, али је и истинито. Ми имамо хиперпродукцију спортских нада у школама. Бављење спортом сјајна је ствар, али собом носи ризике. Ако се дете потпуно посвети спорту, а запостави све остало, мора да се суочи са два велика проблема. Један је што влада велика конкуренција међу спортистима и оно мора бити најбоље од свих или, макар, у самом врху. Други је што је довољна било каква повреда да прекине кратку каријеру, а повреде у спорту нису ретка ствар. Ја, свакако, свима желим успех, али мудро је имати план бе и никако, али никако, не треба, зарад спорта и фиктивне спортске каријере, запостављати образовање.

Оцена наставника:

3(мислим да је реална)

affiche-le-voyage-dans-la-lune-a-trip-to-the-moon- (Small)Пут на Месец (Le Voyage dans la Lune 1902) је неми црно-бели, али и ручно бојени, филм режисера Жоржа Мелијеса. Жорж је и глумео у свом филму и он је председник астрономског клуба, који је својим члановима предложио путовање на Месец. Након метежа који је настао, чланови су пристали на ово путовање и кренули у магичну авантуру.

Критички осврт: Свака сцена развучена је колико год је то било могуће, али и даље филм не траје ни 13 минута. 😀 И без обзира на толико развучене сцене, уопште није досадан. У ствари, скроз је симпатичан, са пуно духа и хумора. Најјаче је када господа уђе у ракету (која изгледа као џиновски метак), а онда је девојке погурају (у ствари, гура само њих пар, ове остале гурају једна другу) у исто тако џиновску цев (катапулт?) и онда, након успешно завршеног посла, машу публици. 🙂 А момци, када су стигли на Месец, најпре су се радовали и махали Земљи, а онда извадили ћебиће, те се покрили да спавају. 😀 И док су спавали, изнад њих су се појављивале персонификације небеских тела, између осталих и – Месеца.

Заиста пресладак филм са потпуно суманутом, али разиграном радњом и урађен са пуно маште. И веома театрално, тако да сам имао утисак да гледам кабаре, што је и била карактеристика Жоржовог рада.

Но, све и да ми се није допао, старост овог филма од преко 100 година, његов значај и утицај на каснија остварења, чине га и култним и ремек-делом.

Едукативни моменат: Уз помоћ маште можемо да одлетимо и на Месец и у било коју другу узбудљиву авантуру. Треба неговати машту и не спутавати је.

Оцена наставника:

5(наравно)

hjugo (Small)Иго (Hugo 2011) је филм рађен према истоименој књизи Брајана Селзника. Иго је дечак (глуми га Ејса Батерфилд), који живи у Паризу са својим оцем удовцем Џудом Лоом, сајџијом. Када му отац настрада у једном пожару, Иго мора да се пресели код свог ујака Реја Винстона, човека који је задужен за одржавање великих градских сатова. Ујак је алкохоличар и једног дана изненада нестаје, па је дечак био принуђен да настави његов посао и краде храну како би преживљавао. Међутим, налази и времена да ради на роботу који је преостао од његовог оца и за кога се нада да ће му пренети поруку коју му је отац оставио.

Критички осврт: Филм јесте превише развучен, али је, такође, и једна лепа, емотивна и дирљива људска прича, а да при томе није ушао у трагедију и чемер. И то је мајсторство, с обзиром на нимало слатку судбину детета, а и мајсторство је извести срећан крај који није патетичан. Не би ме чудило ни да је било плакања по биоскопима. 🙂 Томе свему је допринела и сјајна глума и естетика режисера Мартина Скорсеза. Све похвале.

Едукативни моменат: У овом филму се појављује и лик режисера Жоржа Мелијеса (глуми га Бен Кингсли). Он је био несрећан јер је веровао да је све што је радио узалуд. Међутим, испоставило се да уопште није тако. Сваки рад се исплати, само је некада потребно више времена да би се то показало.

Оцена наставника:

5(али чиста, без плуса)

the-green-hornet-movie-poster (Small)Зелени стршљен (The Green Hornet 2011) је комедија о „суперхероју“ чији је надимак у наслову филма. Игра га Сет Роген, син богатог власника дневних новина Тома Вилкинсона. Када је његов отац умро, Сет наслеђује фирму, али га тај посао претерано не занима. Ускоро проналази свој хоби, а то је да буде суперхерој који је добар, али има стратегију да се приказује јавности као лош. Додуше, све то не би било могуће без његовог помоћника Џеја Чоуа, а који је прави суперхерој.

Критички осврт: Веома оригиналан филм, где су суперхерој и његов помоћник, у ствари, заменили улоге. На тој поставци је базиран и хумор, који није лош, али реално гледано то је један скеч који се рециклира многоструко током читавог филма. Све време је Сет лајави крелац, а Џеј глас разума, чија стрпљивост синусоидира. Има ту и других ликова који су и квалитетни и харизматични, попут Камерон Дијаз и Кристофа Валца, али у овом филму њихов капацитет није дошао до пуног изражаја. Сва пажња је некако окренута ка двојици главних протагониста, а сви остали асистирају.

Што се осталог тиче, немам богзна какве замерке, али немам ни богзна шта да похвалим. Прича је потпуно класична. Нема већих грешака, динамична је и узбудљива, са осредње одрађеном акцијом у смислу борби и јурњаве колима. У појединим сценама борбе види се анимација, тако да изгледају пластично, а не реално.

Едукативни моменат: И док је Сет углавном причао о томе како је супер, Џеј је заиста био суперхерој. Он је прешао са речи на дела, што је, увек, боља опција.

Оцена наставника:

4(опасно иде на три)

barbw (Small)Барб Вајер (Barb Wire 1996), што би значило „бодљикава жица“, име је хероине из стрипа и уједно и главне хероине овог филма, коју глуми Памела Андерсон. Занимљиво је да је филм футуристички, а приказује управо ону годину у којој смо сада – 2017. Према филму, то је година када влада други грађански рат у САД и једини слободан град је Стил Харбор. У том граду Памела има свој бар, али и ради посао плаћеника „са стране“. Тако преживљава и она и њен бар, али се све мења када Викторија Роуел, докторка која зна важне тајне, затражи помоћ од ње да јој омогући бекство до Канаде. Викторија је, очигледно, значајна за обе зараћене стране и сви су заинтересовани за њу, те Памела мора да се одлучи којој страни ће се приклонити.

Критички осврт: Памела је била толико љута на Темуера Морисона да сам очекивао неку заиста срцепарајућу причу у флешбеку, а добио разочаравајућу. Но, цео филм није разочаравајући, чак је превазишао моја очекивања, с обзиром ко је главна звезда. Истина, ликови су чисти стереотипи, радња прилично обична, мада запетљана, а глума спорадично збрзана како би било више места за акцију. Али, са друге стране, филм има динамику, држи пажњу, а и акција је урађена сасвим добро. Памела изгледа прилично моћно као секси хероина и у доброј мери дочарава личност из стрипа. Чак су и реплике запањујуће виспрене и има неколико добрих фора.

Нејасан је статус Стил Харбора, града у коме се све дешава. Према наратору, то је једини слободан град где конгресионални директорат нема контролу, а све време тај директорат терорише тај град, па и саму Памелу. Но, прича је око нечега морала да се направи, а одржавала се упркос што нелогичним, што наивним сценама. Тако се испоставило да опасни део града уопште није тако опасан, а и да јесте нема много смисла да се баш у том делу налази аеродром. Или када грађевински радник безбрижно ради иако се свуда око њега дешавају туче и пуцњаве, а непознатом, који му је упао у кабину крана, веома информативно објашњава команде. Углавном, када се све сабере и одузме, филм је бољи него што сам мислио да ће бити, али далеко је од ремек-дела. 🙂

Едукативни моменат: Памела је морала да научи на тежи начин да је неутралност у било ком смислу прилично тешко постићи. Поједине животне ситуације и професије неутралност захтевају, али с времена на време морамо и одабрати страну која је у праву, посебно ако је угњетавана.

Оцена наставника:

3(ту негде)

NY (Small)Бекство из Њујорка (Escape from New York 1981) је дистопијски филм Џона Карпентера. Њујорк је претворен у затвор, али без чувара. Затвореници живе свој живот у том граду, са правилима (или без њих) која су сами поставили, без могућности да напусте град. У Њујорк је требало да буде депортован и Курт Расел. Баш у том тренутку, због напада терориста, авион председника САД Доналда Плизенса срушио се баш у тај град. Председник је преживео, захваљујући капсули за спашавање, али су га се затвореници докопали. Вођа војних јединица Ли ван Клиф ангажује Курта да спасе председника и као награду му обећава помиловање. Рок за тај задатак је један дан. Неуспех мисије за Курта значи смрт.

Критички осврт: Тешко да бих се ја могао убројати у љубитеље дела Џона Карпентера, али овај пут морам да признам да је направио добар филм. Ипак, не могу да кажем и да је перфектан. Уличне борбе су сувише млаке, а поједине сцене смешне, као када Курт мецима буши рупе у, очигледно, картонском зиду, а како би могао да прође кроз њега. Има и позитивно смешних сцена јер ми се хумор у филму баш допада, али оно што ми се највише свиђа јесте сцена. Некако је Карпентер извео, уз помоћ режије, сценографије и ликова, да цео град изгледа као позорница и на њој је заиста успео да оживи магију. И дух осамдесетих, што је свакако плус.

Курта је улога потпуно погодила, да тако кажем, а не би ме изненадило и да му је ово и улога живота. И остали глумци су прилично добро одабрани.

Едукативни моменат: Поставка овог филма потпуно је сулуда; да се један успешан пословни центар, као што је Њујорк, претвори у затвор. Међутим, истина јесте да сваки град и све што су људи направили има могућност вишеструке намене, а која ће то бити и да ли ће бити права или промашена, зависи од нас и наших способности.

Оцена наставника:

5(нерадо и са минусом)

the_purge_anarchy_official_wallpaper (Small)Прочишћење: Анархија (The Purge: Anarchy 2014) је други део филмске саге о ноћи коју су футуристичке власти САД прогласиле „прочишћењем“. Тада је сваки злочин легалан, укључујући и убиство. Наводно, захваљујући тој ноћи, стопа криминала, незапослености и сиромаштва током читаве године је опала. То не мисли и Мајкл К. Вилијамс, борац за права сиромашних, који говори о правој природи овог закона власти САД и позива своје људе да се супротставе. На улицама су се те ноћи нашли и људи који нису желели да учествују у овоме, те су морали да нађу начин да преживе у хаосу који је настао. На њихову срећу, на њих је налетео Френк Грило, који их спашава, али његове намере нису толико племените.

Критички осврт: И било је за очекивати да ће се радња изместити из куће (у првом делу) на улицу, али то није значајније иновирало идеју. Но, није било ни потребе. И за овај филм важи исто што и за преостала два из ове серије; потпуно су добри, динамични, напети и узбудљиви.

Филозофија овог и друга два филма је да раслојено друштво показује лицемерје, двојни морал и све оне лоше стране којих смо сви свесни. И то је у овом филму приказано прилично шокантно и не могу да кажем да није уклопљено у радњу, али ми, опет, изгледа некако трапаво. Цео тај део ми некако штрчи, као да је „накалемљен“ на филм, а на крају чини и да прича поприми препознатљив холивудски облик где све леже на своје место, свако добија шта је заслужио и добро се добрим вратило. Напросто ми је крај измештен из суровог, али искреног приказа људске природе и друштва у бајковити климакс праведника. То, у ствари, чини да ми крај изгледа, управо, антиклиматично. У вези са овим и део филма када протагонисти постају жртве бахатих богаташа, технички није лоше изведен, али буквално „даје на тацни“ поруку филма и тако га приземљује, а о извесности догађаја који су уследили написао бих само да је готово свака сцена предвидљива. Закључак би био да је овај део критике друштвеног система значајније боље решен у трећем делу.

У овом делу негативци не изгледају претерано опако, већ више онако како их иначе доживљавамо, као неостварене и неиживљене сировине. Но, маске јесу занимљиве, као, уосталом, у сваком делу. Око маске младог црнца избељеног лица шминкери су се заиста потрудили, а занимљива је и маска његовог пајташа налик на ону из „Ноћи вештица“ и, што је посебно занимљиво, обе имају религијске елементе. У трећем делу религију су „поткачили“ конкретније, али није да и овде није било алузија. Ипак, мени је најупечатљивија кецеља коју носе месари, а коју је носио Џек Конли и то врло једноставно средство невероватно појачава утисак целог тог дешавања.

Едукативни моменат: Френк је успео да опрости Брендону Кинеру зло које му је нанео. То се показало добрим на више начина, али и да није, опроштај је нешто најплеменитије што можете да дате и захтева изузетну снагу карактера и велику доброту.

Оцена наставника:

5(са мноштвом минуса)

Кlawnmower-man-beyond-cyberspace-movie-poster (Small)осач 2: Изван Сајберсвемира (Lawnmower Man 2: Beyond Cyberspace 1996) је други наставак култног филма „Косач“. Кевин Конвеј, власник корпорације која се бави виртуелном реалношћу, пронашао је у рушевинама разрушене лабораторије једва живог Мета Фреуера. Мету је пружена помоћ и иако су му ампутирали обе ноге, живот су му спасили. Испоставило се да је он веома значајан за корпорацију, али и она за њега јер му је омогућила да оствари свој сан да завлада виртуелним светом.

Критички осврт: У односу на први део радња се, најблаже речено, чудно надовезала, а будућност је стигла неочекиваном брзином. Малтене моментално. 🙂 И први део има својих наивних момената, али код овог је то толико изражено да готово потпуно личи на дечји филм. И то дечји филм са још плус наивним моментима. 🙂 Но, оно што је битније је да је радња прилично испразна и досадна, а башка што већи део нисам ни разумео. Схватио сам ја да је ту битан неки диск, која је, у ствари, пирамида, али нисам скапирао шта он/а у ствари ради, нити шта значе сви ти технолошки термини. Но, утисак не би поправило ни да јесам.

Мета не сматрам лошим глумцем, али ме уопште није убедио нити у то да је младић од двадесет лета, нити у то да је заостао, нити у било шта друго. И деца су прилично лоша. Није само глума неуверљива. Неуверљива је и финална борба мачевима између Мета и Патрика Бергина.

Едукативни моменат: Мет је рекао како у овом свету када људи гледају у њега виде пола особе (пошто нема ноге). У његовом свету то није тако. На то му је Ели Пуге рекла да она не види пола особе. Како ћемо видети неку особу не зависи од света у коме смо (или међу којим смо), већ од нас самих, односно нашег карактера.

Оцена наставника:

1(без ишта)

Лако Је Критиковати 52

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

alenab (Small)Отмица ванземаљаца (Alien Abduction 2014) је филм снимљен као видео запис аутистичног дечака Рајлија Поланског који је, са својом породицом, кренуо на камповање. Камповали су на Сивој планини за коју су кружиле приче да су тамо нестајали људи и то зато што су их отимали ванземаљци. Ускоро се читава породица уверила да су приче истините.

Критички осврт: Прича је очекивана, мада не потпуно лоша. Снимање камером је не само депласирано, већ у овом конкретно филму и напорно за гледање. И пошто се режисер Мати Бекерман одлучио за такву врсту снимања, неминовно је било да и сцене буду предугачке, па смо одгледали цео бег Рајлија и Корја Еда из тунела, при чему је камера готово све време приказивала ноге у покрету. Поједине секвенце јесу биле и узбудљиве и помало хорор, али се напетост због развучених сцена добрано изгубила. Напетост се, дакле, изгубила, а добио се један досадан филм без праве радње (углавном су се јурцали са ванземаљцима по шуми).

Едукативни моменат: Видео запис који је остао помогао је људима да схвате шта се десило. Многе активности треба документовати не само да би послужиле као доказ, већ и да би људи могли да виде неку добру праксу, стекну праву слику и што да не, примене је и сами. Добар рад треба делити јер се тако повећава квалитет у послу.

Оцена наставника:

2(на три и још плус)

maxresdefault (Small)Закључан (Lockout 2012) је футуристички кримић у чијем је центру збивања затвор са тежим изгредницима који у стазису орбитирају око Земље. Меги Грејс је кћерка председника САД Питера Хадсона, која истражује шта се у затвору заиста дешава. Међутим, током њене посете, грешком њеног телохранитеља Џекија Идоа, опасни криминалац Џо Жилгун успева да ослободи и себе и пет стотина криминалаца. Они узимају Меги за таоца, а тајна организација шаље специјалца Гаја Пирса да је спасе.

Критички осврт: Од почетка је акција и уопште није лоша. Специјални ефекти, су, пак, значајније мање добри, а технологија приказана у филму ништа што већ није виђено. И комплетна прича је већ виђена (са све мотивом из „Звезданих ратова“ у завршним сценама када се свемирске летелице међусобно боре ласерима), али ни она није лоша. Гај је увелико допринео томе јер је веома шармантно представио свој лик. Меги је баш необична и као глумица и гледајући физиономију, а антагонисти су прилично уверљиви (посебно Џо, који је маестралан). Свеукупно, глумачка екипа је добро урадила посао.

Едукативни моменат: Гај је у једном тренутку рекао Меги да је лако бити светац када сам немаш проблем. Да бисмо заиста разумели мотиве и поступке других људи, морамо да будемо у „њиховим ципелама“. Зато немојмо осуђивати друге олако.

Оцена наставника:

4(не баш прејака)

scary_movie_IV (Small)Страшан филм 4 (Scary Movie 4 2006) је претпоследњи наставак саге пародија на позната остварења. Ана Фарис је, након самоубиства свог зета Чарлија Шина, одлучила да се запосли као неговатељица старијих лица. Кућу у којој је добила посао походи дух дечака. На Земљу креће инвазија ванземаљаца, а поменути дух зна тајну како да их човечанство победи.

Критички осврт: Ово је један спој неколико познатих филмова, који је био утолико теже одрадити што не припадају истим поджанровима. Спој је потпуно сулуд и не у потпуности спретно изведен, али није ни лош. Форе су и смешне и нису, као и у свим наставцима до сада.

Едукативни моменат: Овај филм нас учи да чак и неспојиве ствари могу да се повежу ако имамо довољно маште.

Оцена наставника:

3(солидна)

cabin_woods_poster (Small)Колиба у шуми (The Cabin in the Woods 2012) је хорор у чијем је фокусу петоро младих Американаца који су одлучили да проведу викенд у колиби рођака једног од њих, односно Криса Хемсворта. Већ исто вече напали су их зомбији убице и све је изгледало да ће изгинути свих петоро. Но, двоје је, ипак, успело да се спасе и открије крајње необичну заверу.

Критички осврт: Ово је свакако сасвим нова, свежа прича. Само иновативност је већ довољан мотив да овом филму дам највишу оцену, а уз то је и радња одлична, као и глума. Специјални ефекти су сасвим солидни. Рекао бих да је овај филм успео да извуче максимум из поджанра у коме је рађен и може да буде узор филмовима са сличном тематиком.

Мислим да би добра фора била да је Кристен Коноли у последњој сцени напао ејлијен. Ту је била присутна Сигурни Вивер, па ми је некако било прикладно. 🙂

Едукативни моменат: Фран Кранц је рекао Кристен да не види оно што не жели да види. И то јесте проблем који је веома чест, а и извор је многих проблема. Јер ми можемо да не видимо своје мане, али видеће их други. Са друге стране, ми не видимо (и не желимо да видимо) да нас неко искоришћава, али то не мења реалну ситуацију која иде нама на штету.

Оцена наставника:

5(уз једно браво)

revil6 (Small)Притајено зло: Последње поглавље (Resident Evil: The Final Chapter 2016) је, као што наслов каже, последњи (шести) наставак о борби Миле Јововић са зомбијима у апокалиптичном свету. Вештачка интелигенција, позната под именом Црвена краљица, коју је направила корпорација „Кишобран“ (која је и одговорна за апокалипсу) упозорила је Милу да је остало свега још два дана да буду уништена и последња уточишта људи на свету.  Једини начин да се то спречи је да се Мила домогне антитела које ће уништити све зомбије и друге гротескне створове. Невоља је што су антитела добро чувана у срцу подземног постројења „Кишобрана“ подно Ракун ситија, где је све и почело.

Критички осврт: Деловање анти-те вируса нема никакву логику и обесмишљава трку Миле Јововић са временом. Ипак, јасно ми је да је та трка морала да постоји како би се дочарала „игрица“. Филм је, наиме, урађен као игрица и чак се јасно виде „нивои“ од лакшег ка тежем. Но, то је цака целог серијала и сасвим је у реду. Чак, цео филм је сасвим у реду и пријатно сам изненађен акцијом, динамиком и ефектима. И прича је сасвим добра (мада се не уклапа баш као пазл у претходни наставак), те има сасвим солидне преврате (иако донекле предвидљиве). Тако да је мој утисак позитиван, са изузетком великих речи на крају како је Мила као клон боља од људи… Но, то је, ипак, амерички филм и мора да буде и мало пренемагања. И, на срећу, заиста га је мало. Са друге стране, реплике ми се заиста допадају.

Едукативни моменат: Значајан мотив у филму је превласт над ресурсима. То су желели челници корпорације „Кишобран“ и то је представљено у филму на застрашујућ начин. Реалност није много боља; веома мали број људи у свету поседује огромна богатства, док огроман број људи (мери се у милионима) умире без основних услова за живот. Одрживи развој, осим што је решење за животну средину, решење је и за бољи положај свих људи (а не „оркестрирана апокалипса“ као што је Ијан Глен замислио у филму). И зато је важно сазнати што више о оваквом начину коришћења ресурса.

Оцена наставника:

4(и то фина нека)

legion (Small)Легија (Legion 2010) је апокалиптични филм који је фокусиран на стајалиште у сред пустиње Новог Мексика, чији је власник Денис Квејд. Он и његови малобројни запослени и гости веома брзо постају свесни да се дешава свак света који је покренуо Бог, љут на човечанство. Међутим, долази им одбегли анђео Пол Бетани који им даје наду да ће се људски род спасити. Да би у томе успели треба да заштите бебу коју само што није родила келнерица Ејдријен Палики.

Критички осврт: Иако малтене од почетка креће акција, динамика филма није на завидном нивоу, а разговори су превише површни и толико предвидљиви, да у филму интриге, односно мистерије, нема. Тим пре што овај филм не нуди ама ич иновативног. Шиљати зуби, издуживање удова, пентрање по плафону… Сви ти застрашујући моменти могу се видети и у другим остварењима. Ни други моменти у филму нису ни по чему оригинални. Глума је сасвим у реду, али су ликови површно обрађени, а ни осећања исказана у филму ништа боље од тога.

Што се религијског духа у коме је филм рађен тиче, прилично је проблематичан јер се анђели понашају или као демони или као смртници са технолошки прилично напредним оружјем… Речју, њихова моћ уопште није јасна, а опет је тако осмишљена да не би обесмислила читаву борбу која се дешава. Објашњење које све то прати у доброј мери призејмљује Бога као савршен ентитет, те чини његову вољу и мотиве превише прозаичним. Томе доприноси и уводна нарација (која је истоветна завршној, мада не знам шта се тиме хтело постићи, али шта год да се хтело, није се постигло), иако је занимљиво и изречена и праћена је добром сценографијом. Са друге стране, алузија на Христово рођење је више него јасна, као и улоге које протагонисти имају у томе, и то је, можда, једини сегмент овог дела филма који има некакву логику и причу чини смисленом, па јој чак даје и неко дубље значење. Зато мислим да је полазиште приче добро, али да је трапаво реализована, пре свега да би се направило места за акцију. И да додам да све иде ка врло предвидљивом крају, тако да је врло јасно ко ће ту једини преживети.

Едукативни моменат: Анђели Пол и Кевин Дуран борили су се не само песницама и оружјем, већ и ставовима, а како би доказали један другом ко поседује истинску врлину. На крају се испоставило да је у праву онај који је Богу дао оно што му је потребно, а не оно што је желео. Ово важи и за небожанске, обичне људе. Најчешће, оно што је потребно је боље од онога што желимо.

Оцена наставника:

3(веома блага)

the-devil-within-her (Small)Ја не желим да будем рођен (I Don’t Want to Be Born 1975) је британски хорор који је у Америци познат под називом „Ђаво у њој“ (The Devil Within Her). Џоан Колинс је бивша стриптизета, која се скрасила и удала за Италијана Ралфа Бејтса. Родила је дете, дечака, али се испоставило да је он веома застрашујућ и Џоан се најпре уплашила да нешто није у реду са њим, а потом и да га је ђаво запосео. Његовим рођењем започео је ланац лоших догађаја, који се завршио убиствима.

Критички осврт: Филм изгледа као бледи наставак „Розмарине бебе“, а још блеђа копија „Егзорцисте“. Има много непотребних сцена, односно развучених, па тако има много „интермеца“ чији ми смисао није јасан (када, рецимо, снимају кола која пролазе улицом или две пролазнице које се смејуље када виде Ралфа). И разговори су развучени и већина изреченог је беспотребна. И све то не чуди јер се у филму не дешава ништа значајно осим бебе која у смешним сценама ломи носеве једнима, а веша друге. 🙂 Не, заиста, овде никакве радње нема. Џоан је све време забринута, а остали у неверици. Састају се и растају, причају, иду овде или онде и то је, углавном, то. У вези са бебом прави се интрига која је досадна, баш као и цео филм.

Џоани признајем да је мајстор драме и гламура, али што се тиче глуме, тешко могу да јој одам признање. Но, њен лик, макар, има сврху, док Џону Штајнеру и Каролини Манро уопште сврху појављивања у овом филму не видим, осим да би се попунило време неког стандардног трајања.

Едукативни моменат: На Џоану је њена прошлост имала утицаја; посао којим се бавила, афера са Џоном и клетва коју је на њу бацио Џорџ Клејдон. Због тога је мајка њеног супруга није прихватила, а није могла ни да пружи адекватну медицинску помоћ свом детету. Оно што смо радили у прошлости свакако мора да има утицаја на садашња дешавања, па и грешке које смо правили. То не може да се исправи, али оно што можемо је да исте грешке не понављамо.

Оцена наставника:

1(реална)

imm (Small)Бесмртници (Immortals 2011) је филм заснован на грчком миту о Тезеју. Тезеј је, за оне који не знају, јунак који је пронашао излаз из лавиринта страшног Минотаура. Прича у овом филму има тек неке мотиве који подсећају на овај мит. Тезеј (тумачи га Хенри Кавил) стиче застрашујућег непријатеља, суровог краља Хипериона (Мики Рорк). Краљ жели да ослободи страшне Титане из Тартара (планине у којој су заточени) и тако нашкоди боговима на које је киван. Ипак, богови се не мешају, већ чекају да се Тезеј сам избори са њим.

Критички осврт: Допали су ми се костими које богови носе, као и њихова улога која је у филму дистанцирана од људи. Наиме, некако су ближе некој другој (наравно, узвишеној) раси, која се не петља у послове људи, него свемогућим владарима тих истих људи. Тај њихов другачији статус је и једино другачије у филму. Све остало прилично је већ виђено и одвија се према шаблону са све завршном битком у којој свако има себи равног противника. Но, не могу да кажем да је скроз лоше. Прича „пије воду“ и праћена је добром акцијом и врло солидним специјалним ефектима.

Едукативни моменат: Фрида Пинто је рекла Хенрију Кавилу како сумњајући открива истину. Иако изгледа противуречно, тачно је. Ако критички сагледавамо (сумњамо) бићемо објективнији.

Оцена наставника:

4(можда сам мало више гледао кроз прсте)

superman_returns_ver (Small)Повратак Супермена (Superman Returns 2006) је још једна од прича о Супермену. Након безуспешне потраге за родном планетом, Супермен (Брандон Раут) се вратио на Земљу и открио да је његова љубав Кејт Бозворт удата за другог – Џејмса Марсдена. Међутим, времена за жаљењем и нема много, пошто је свет све време у опасности, а и Суперменов архинепријатељ Кевин Спејси дошао је на идеју како да присвоји напредну ванземаљску технологију.

Критички осврт: Предвидљиво и инфантилно, уз баш такву и пропратну музику и прилично наивну Брандонову глуму. Уз то и претерано мелодраматично, посебно кад Супермен пати због несрећне љубави и што је, наводно, одбачен од људи – иако у филму није дат разлог да се тако осећа, па то више личи на тинејџерске уобразиље (знате оно: „нико ме не воли“).

Спречавање авионске несреће је било баш узбудљиво, са сјајном фором на крају, али је нелогично да је инерција бацакала Кејт по читавом авиону и при томе јој чак ни фризуру није унередила. И када је Супермен одведе на висину где, иначе, лете авиони, њој није хладно, дише без проблема и чак јој се поменута коса једва вијори. Нелогичности има још, а нејасно је и како конкретно криптонит утиче на Супермена.

Сама прича нити је епохална, нити је донела ишта епохално ново у саги о Супермену.

Едукативни моменат: Чак је и супермоћни Супермен имао ману коју је Кевин вешто искористио. Ако он има мане, како их нећемо имати ми, обични људи? Немојте бити престроги према себи, али и немојте сматрати да сте савршени. Према сопственим слабостима треба имати здрав однос и треба умети носити се са њима, као што је морао то да учини и супер човек.

Оцена наставника:

3(у деминутиву – дакле тројкица)

Perefilm-page-large (Small)Дом госпођице Перегрин за чудну децу (Miss Peregrine’s Home for Peculiar Children 2016) је прича о дечаку Ејси Батерфилд коме је деда Теренс Стамп причао приче о деци са необичним моћима и чудовиштима. Ејса је веровао у те приче као сасвим мали, али их је касније приписао дединој деменцији. Међутим, његово мишљење ће се драстично променити када постане сведок необичној (најблаже речено) Теренсовој погибији.

Критички осврт: Филм изгледа као микс „Икс људи“, према поставци и „Харија Потера“, према радњи. И то замешатељство уопште није испало лоше. Нису лоши ни специјални ефекти, али се на реалистичности маски није толико инсистирало. Некако сам стекао утисак да је сцена та која је важна. И то не чуди с обзиром да је режисер Тим Бертон већ показао и у ранијим филмовима да су јарке боје и необични ликови оно што му се допада.

Кад поменух ликове, Самјуел Л. Џексон је сјајан као и увек, и улогу негативца је урадио и оригинално и маестрално. Ева Грен је, такође, веома необична и јако занимљива, а и деца су била на висини задатка.

Едукативни моменат: Ева Грин је заштитила децу тако што их је увела у тзв. временску петљу, односно дан који се понавља, те они не могу да остаре. Свако од нас, без обзира колико стар био, има ту „временску петљу“ у себи која не стари. И треба да је негујемо јер ћемо само тако разумети децу и неће нам бити толико „чудна“.

Оцена наставника:

5(може)

Лако Је Критиковати 51

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

fbawtft (Small)Фантастичне звери и где их пронаћи (Fantastic Beasts and Where to Find Them 2016) је прича која се дешава у свету Харија Потера, али без овог јунака. Године 1926. магични зоолог Еди Редмејн стиже бродом у Њујорк, како би популарисао магичне животиње међу чаробњацима и зауставио њихово убијање и истребљење. И док их је носио у магичном коферу, неки од њих су успели да се искраду. У исто време, магична сила походи Њујорк, руши и убија. Едијеве нестварне животиње су оптужене за та недела, али, по свему судећи, дешава се нешто много веће од тога.

Критички осврт: Специјални ефекти су сјајни, а идеје за животиње заиста маштовите (а да уопште нема змајева). Уз то, глумци су харизматични и добри. Прича је необична, чему доприноси и атмосфера појединих сцена. Верујем да овај филм није оборио стандард који је поставила сага о Харију Потеру, напротив. Све похавле.

Едукативни моменат: Едијева филозофија је да ако бринете, дупло патите. 🙂 Некада има ситуација када не можемо да не бринемо, али има и таквих у којима је брига безразложна. Тада немојте дупло патити. Уосталом, многи проблеми су решиви, иако нам тако не изгледају.

Оцена наставника:

5(одлична)

jerome_bixby_s_the_man_from_earth (Small)Човек са Земље (The Man from Earth 2007) је америчка фантастика која започиње тако што су колеге факултетског професора Дејвида Ли Смита дошле да га испрате, пошто је он одлучио да се исели. Он их је послужио пићем, али и невероватном причом о свом животу. Наиме, тврдио је да је он, заправо, кромањонац стар преко 14.000 година. Али ту се његова фантастична прича не завршава.

Критички осврт: Аутори филма успели су да направе више него солидно СФ дело без специјалних ефеката, драматичних акционих сцена и уверљивих маски. Читав филм је прави позоришни комад, урађен кроз веома виспрен, филозофски дијалог и где је динамика постигнута пуким метежом (премештањем ствари и ликова са једног места на друго у оквиру собе и окућнице). И све је то довело до тога да су ми осећања (па, тиме и процена) помешана. С једне стране мислим да је идеја заиста оригинална и брилијантна, а са друге да напросто није фер да овај филм парира другим, сличним остварењима с обзиром на то да је урађен овако једноставно и „без муке“. Но, истина, требало је сетити се оваквог приступа, а и довести довољно добру глумачку екипу која ће то да одради како треба.

Едукативни моменат: Иако су присутни били све сами људи од науке, почели су да сумњају у оно што су знали како се већ Дејвидова прича развијала. И то научници и раде – сумњају или боље рећи критички посматрају и често мењају своја гледишта и схватања. Не зато што је наука погрешна, већ зато што се временом стичу нова сазнања и унапређују научне теорије.

Оцена наставника:

4(у ствари прилично постојана)

alienation (Small)Ванземаљска нација (Alien Nation 1988) је филм о ванземаљцима који су пристигли на Земљу и имплементирали се у људско друштво. Нажалост, попримили су и лоше манире, па су два ванземаљца убила власника једне радње. У ту акцију су се уплела два детектива која су се случајно задесила тамо и у пуцњави, која је уследила, један од њих (Роџер Арон Браун) изгубио је живот. Његов партнер Џејмс Кан прихватио је као новог партнера ванземаљца Мандија Патинкина, али не зато што је симпатизер те расе, напротив, већ зато што жели да ухвати одговорне за погибију његовог партнера.

Критички осврт: Ово свакако јесте нов приступ овом поджанру фантастике, мада се фантазија одувек радо миксовала са другим жанровима. Осим оригиналног приступа, филм готово ничег другог оригиналног нема. Ово је прави класични старињски кримић, са наивним пуцачинама и стереотипним детективима. На крају има мало и хорора, али, такође, већ виђеног. И иако акције не мањка са све јурњавом колима и чак и експлозијама, причица није довољно занимљива да би држала пажњу.

Едукативни моменат: Иако то у филму није баш најбоље поентирано, ово дело јесте својеврсна алегорија о неравноправном положају типова људи (који нису ванземаљци, али се многи људи према њима тако опходе као да јесу). Расизам је ружна ствар људског карактера и нема никаквог основа да делимо људе, а још мање мрзимо оне који не припадају истом типу као ми.

Оцена наставника:

3(колебао сам се између три и четири)

affiche-alien-hunter (Small)Ловац на ванземаљце (Alien Hunter 2003) је филм о ванземаљцима пронађеним на Јужном полу. У ствари, научници из тамошње базе пронашли су необични објекат за који постоји сумња да је ванземаљског порекла, па је позван криптограф са Универзитета Беркли Џејмс Спајдер. Џејмс се надао да је позван са добрим разлогом, али оно што су открили превазишло је његова очекивања.

Критички осврт: С обзиром да је у питању телевизијски филм, који се снима и са ниским буџетом и са ниским стандардима, пријатно сам изненађен. Прича је више него солидна, а и специјални ефекти нису лоши. Чак постоје прилично оригинални моменти у филму (ванземаљски патоген, начин како од њега умиру и људи и гајене културе и свемирски брод који посаду превози у виду енергије). У позадини СФ приче одвија се и љубавна мелодрама, али ништа наметљиво и без патетике. Нисам приметио ни неке веће грешке.

Едукативни моменат: Поједини научници су се понели веома одговорно када је наступила пандемија, те су донели одлуку да ће жртвовати свој живот, али тиме спасити свет. У случају епидемије није потребно жртвовати се за друге, али јесте потребно поступати према безбедоносним процедурама (прихватање вакцинације, као и добровољног карантина и предузимање свих других мера опреза). На тај начин показујемо одговорност и према себи и према другима.

Оцена наставника:

4(и то заслужена)

full-muppets-from-space-poster (Small)Мапети из свемира (Muppets from Space 1999) је још један дугометражни филм урађен са луткама из некада популарне емисије „Мапет шоу“. Један од познатијих ликова Гонзо усамљен је јер је једини од своје врсте (ма која год то врста била) и несрећан због тога. Међутим, онда је почео да добија поруке из свемира да ванземаљци и то, према свему судећи, његов народ, долазе по њега. Други Мапетовци не верују у Гонзово причу, али, свеједно, покушавају да му помогну да дочека долазак свемирског брода.

Критички осврт: Од самог почетка, односно од прве сцене, филм ми се допао. Помало је шашав, поприлично шармантан и шаље лепе поруке. У сваком случају је оправдао квалитет који је „Мапет шоу“ годинама градио.

Едукативни моменат: Кермит је донео пресудну одлуку када је рекао да није важно у шта они верују (тј. не верују јер нису веровали да су се Гонзу заиста обратили ванземаљци), већ у шта верује њихов пријатељ и да у томе треба да га подрже. Некада, колико год нам изгледало да су нам драги људи нереални или амбициозни у својим жељама, не морамо да будемо глас разума, већ треба да будемо подршка. И то двострука; и да подржимо намере, али и да будемо подршка ако дође до разочарања због (евентуалног) неуспеха.

Оцена наставника:

4(на пет, па и више 🙂 )

transcendence (Small)Трансцедентно (Transcendence 2014) је СФ трилер о пару научника Ребеки Хол и Џонију Депу који желе да направе виртуелну свест. Међутим, терористичка група је против те идеје и извршава атентат на Џонија. Иако је изгледало да је атентат неуспео, Џони је, ипак, подлегао повредама и дани су му одбројани. Тада Ребека долази на смелу идеју да његову свест учита у компјутер и на тај начин га спаси.

Критички осврт: Иако је филм замешатељство разних (по дефиницији узбудљивих) жанрова (осим СФ-а, ту је и трилер, па и хорор), ипак је спор и темпо је могао да буде и бржи.

Сигуран сам да је овај филм имао много других и логичнијих токова како да се одвија, па су тако терористи могли да нападну постројење које је Ребека изградила практично одмах како су сазнали за њега, а не да делују тек након две године. Но, прича иде како иде и иако не могу да кажем на најбољи могући начин, не могу ни да кажем да је лош. Додуше, идеја није нова и поступци ликова су предвидљиви, али ипак је свеукупно сасвим солидно.

Едукативни моменат: Ми преко интернета немамо посла са свесном вештачком интелигенцијом, али имамо са живим људима. Као што Ребека никад није могла да буде сигурна да ли разговара са Џонијем или неким (нечим) другим, тако и живи људи са којима комуницирамо преко нета могу лажно да се представе и што је још горе да нам науде. Увек треба бити опрезан.

Оцена наставника:

4(не баш претерано јака)

San-Andreas-movie-poster (Small)Сан Андреас (San Andreas 2015) је један од оних филмова катастрофе, која је, овог пута, погодила Лос Анђелес, а потом и Сан Франциско. Ради о земљотресу најјачем до сада који буквално руши зграде и изазива цунамије. Филм прати судбину породице Двејна Џонсона, иначе професионалног спасиоца баш у оваквим ситуацијама. Па, ипак, показало се да је овај пут мисија превелики залогај чак и за њега.

Критички осврт: Јесте филм напет и јесу специјални ефекти више него солидни, али ово је тек још један у низу филмова о катастрофама. Ништа новог није донео у том поджанру и чак, дешава се према утврђеном обрасцу; тата херој Двејн, са све мамом хероином Карлом Гуџино, спашава своје чедо кћерку јединицу Александру Дадарио и успут схватају да су погрешили што су уопште помислили да се разведу. И сцене су предвидљиве, пуне општих места и патетичне. Посебно крај… Заправо, мислио сам филму да дам неку бледу тројку, али када сам видео сцену у којој се развија америчка застава над рушевинама града и чуо „узвишене“ Двејнове речи, схватио сам да толико благ не могу да будем. 🙂

Едукативни моменат: Многи људски животи су спашени у филму јер су послушали савет научника Пола Џијаматија. Када бисмо више слушали научнике, а мање читали сензационалистичке полуписмене и научно недотупаве новинске чланке, и животи би били спашени и квалитет живота би нам био бољи.

Оцена наставника:

2(на тројкицу)

scarymovie (Small)Страшан филм (Scary Movie 2000) је пародија на друга филмска остварења. Једна је од оних америчких урнебесних комедија када је свака сцена скеч за себе и готово да нема утицаја на даља дешавања. У америчком предграђу почиње да се дешава серија убистава и неколико младих је уплашено да ће они бити следеће жртве јер су претходне године случајно убили човека у дивљој вожњи колима. Томе иду у прилог и претеће поруке које добијају.

Критички осврт: Радња нема ама баш никакву логику, а ту логику не добија ни на крају. У ствари, тек на крају губи сваки смисао. Но, то није ни битно. Смисао овог филма је да буде смешан или смехотресан, како желите. Да ли је у томе успео? Па, донекле. Има смешних фора, али их је значајније мање у односу на оне које нису смешне. Посебно ми је безвезан тај амерички инфантилни хумор, који у доброј мери призејмљује филм. Ипак, ликови јесу симпатични.

Едукативни моменат: Порука овог филма… У ствари, када би уопште било било какве идеје да овај филм има икакву поруку, онда би она била да не судимо према физичком изгледу особе и ономе што ми мислимо о њој. Мишљење може да нас превари, а особа да нас изненади. Баш као што је изненађење био Дејв Шеридан (који је, иначе, био баш уверљив).

Оцена наставника:

3(заиста бледа)

scarymovieII (Small)Страшан филм 2 (Scary Movie 2 2001) је наставак претходног филма. Преживели у масакру из тог претходног наставка постали су објекат проучавања (и не само проучавања) професора Тима Курија и његовог асистента Дејвида Кроса који су, иначе, заинтересовани за паранормалне појаве. Зато су их одвели у кућу у којој се дешавају необјашњиви феномени.

Критички осврт: Овом делу сам наклоњенији јер је више фантастичан и више је смешан. Откровење ми је Џејмс Вудс који је и раније играо комичне ликове, али је сада показао да уме да буде заиста будаласт. Штета је што се појављује само у прологу филма.

Едукативни моменат: Регина Хол је лако савладала живог скелета јер се није препала од њега. Истина је да нас страх у доброј мери спречава да превазиђемо неке проблеме, али и да тај страх проблемима даје на већем значају него што га заиста имају. Порука је да га треба савладати – најпре страх, а онда ћемо лако решити и проблем.

Оцена наставника:

3(тек за пар нијанси јача од претходне)

revildeg (Small)Притајено зло: Дегенерација (Resident Evil: Degeneration 2008) је компјутерски анимиран филм рађен према познатој истоименој и играној саги. Терористички напад десио се на аеродрому и зомбији су почели да нападају људе. Неколико преживелих, међу којима и сенатор Мајкл Сорић, сакрило се у ВИП просторијама аеродрома. Специјални агенти су кренули да их спасу, али се испоставило да је то тек почетак авантуре.

Критички осврт: Радње као и има, али је некако безвезна и направљена само ради акције. Уз то је и неинвентивна и прилично досадна уз бескрајну и пребрзу нарацију на почетку и мистерију која апсолутно није мистериозна. Да додам да мотиви ликова нису увек јасни.

Монолози и дијалози су светлосним годинама далеко од виспреног, а нису ослобођени ни патетике и драме. Уз то, мимика лица је прилично слаба у овој анимацији, тако да то ни не изледа уверљиво. Анимација је допринела да читав филм више изгледа као видео игра, али, опет, ни близу узбудљива као играни филм.

Могао бих да разумем да је ово једна епизода цртане серије и то сасвим просечне, али за дугометражни филм ово је више него јадан материјал.

Едукативни моменат: Један мото из овог филма гласи: „Ако се не потрудиш да спасиш један живот, нећеш спасити ниједан.“ Пошто је то неописиво глупо речено, преформулисаћу да звучи макар смислено. Најчешће не можемо помоћи целом свету, па ни већем броју људи. Без обзира на то, много смо учинили и ако смо допринели да макар једној особи живот учинимо лепшим.

Оцена наставника:

1(између кеца и двојке – дакле један и по)

Лако Је Критиковати 42

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

cloverfield-movie-poster-high-resolution-smallКловерфилд (Cloverfield 2008) је амерички апокалиптични филм. Апокалипса се дешава у тренутку када је приређена журка за Мајкла Стенслија Дејвида јер је добио значајан посао у Јапану. Тако да је то био уједно и испраћај из Њујорка. Међутим, испоставило се да тај град није тако лако напустити јер су га напали ванземаљци.

Критички осврт: Све ми се допада у овом филму, иако није претерано оригиналан и иако је све време сниман видео-камером, што уме да замара. С друге стране, управо због таквог снимања неке сцене су испале одличне, попут оне када џиновски ванземаљац једе Т. Џ. Милера. Сјајних сцена има још, а и како већ написах, цео филм је сјајан. Има пар грешака, а и ликови су све време показивали завидну снагу и кондицију без обзира на врло озбиљне повреде. Но, акциони филмови тај моменат и тако ретко кад успеју да реше и учине га реалнијим.

Едукативни моменат: Мајкл је најпре желео да оде у Јапан, што је значило и прекид емотивне везе са Одет Анабл. У новонасталој ситуацији ризиковао је сопствени живот како би је спасио и прошао многе препреке. Оно што нам је важно у једном тренутку, не мора да буде и у другом и зато је разумно запитати се колико нам је нешто заиста важно и колико вреди уложити у то.

Оцена наставника:

5(дакако)

dude-wheres-my-car-smallБатице, где ми је ауто? (Dude, Where’s My Car? 2000) је америчка комедија о двојици не баш интелигнетних момака Ештону Кучеру и Шону Вилијаму Скоту који се буде без сазнања шта им се дешавало прошле ноћи, а испоставља се да је то битно не само због њих, већ за спасење читаве галаксије.

Критички осврт: Филм је тенденциозно рађен да буде глупав и у томе се у потпуности успело. 🙂 Не могу да кажем да нема смешних фора, али су листом приземне. Очигледна је и пародија на неке филмове попут „Људи у црном“, а да ли је и успешна, то је већ друга прича. Углавном – забаван и површан филмић са сасвим океј глумцима. Идеалан да одморите мозак.

Едукативни моменат: Шон је пронашао излаз из неколико опасних ситуација захваљујући образовним емисијама о животињама које је волео да гледа. Није важно како стичемо знање; важно је да га стичемо и да можемо да га употребимо када нам затреба.

Оцена наставника:

3(на четири или четири на три)

affiche-inspecteur-gadget-inspector-smallИнспектор Гаџет (Inspector Gadget 1999) је филм рађен према цртаној серији из 1983. Метју Бродерик је ноћни чувар који има сан да буде полицајац и херој у кога ће се заљубити научница Џоели Фишер. Једне ноћи зликовац Руперт Еверет је убио Џоелиног оца Ренеа Обержоноу и украо његов рад на механичким деловима људског тела. Метју је покушао да ухвати Руперта, али је том приликом гадно настрадао. Џоели га је спасила тако што му је уградила механичке делове и од њега начинила инспектора Гаџета.

Критички осврт: Ово је један наиван, инфантилан дечји филм и мислим да је сасвим прикладан за публику којој је намењен. И глума је наивна, такође, мада није лоша, заиста. Филм је и ведар, додуше са тек повремено виспреним хумором (углавном је сведен) и шаље добре поруке.

Наравно, може ту да се замери штошта, као што је рецимо Џоелина претерано површна емоција гледе смрти њеног филмског оца. Но, на то може да се и зажмури, тим пре што је дечји филм у питању који је више адутирао на то да буде ведар и забаван, тако да се (мучни) мотив смрти овде заиста не уклапа.

Едукативни моменат: Метјуа нису хтели да приме у полицију, али је он, свеједно, показао храброст и постао прави јунак. Немојте очекивати да ћете увек добити потврду за своја дела и да ће вас радо примити у друштво „одабраних“, али то неће умањити то колико заиста вредите.

Оцена наставника:

4(не баш претерано јака)

battleroyale-smallКраљевска битка (バトル・ロワイアル 2000) је јапански филм о футуристичком друштву које се бори са мноштвом проблема. Како би их превазишле, власти су одлучиле да организују посебну врсту школске реформе, а како би се млади научили да поштују старије. Одаберу једно одељење и одведу их на пусто острво. Тамо ђаци тог одељења добијају задатак да поубијају једни друге у року од три дана све док не преостане један или – нико. Управо се то десило главним јунацима у овој причи. Они су мислили да су кренули на излет, а у ствари су завршили у крвавим играма.

Критички осврт: Ово би била претеча и уједно јапанска варијанта „Игара глади“ и морам рећи сасвим успешна. Иако је филм потпуно суров и не увек претерано уверљив, а повремено и смешно патетичан, радња све време држи пажњу, слојевита је и даје већини ликова у арени дубоку, животну причу и идентитет (који недостаје деци у арени америчке верзије јер се у том филму на томе није инсистирало, већ је фокус био углавном на главној хероини). Сцене су одрађене заиста одлично и оригинално, без обзира да ли су акционе или већ неке друге. Крај је претерано развучен и толико је у духу јапанске културе да је његов смисао у доброј мери нејасан. Гледајући филм као целовито дело, могу рећи да уопште није лоше, напротив.

Едукативни моменат: Ако бисмо сцену где јапански наставник држи уводни час својим ђацима о преживљавању посматрали као критику школства (што сигурно и јесте), увидели бисмо шта је ту у ствари погрешно. Наставник је (у филму на екстреман начин) инсистирао на ономе што је сам сматрао важним, пренебрегавши потребе својих ђака. Да бисмо било кога било чему научили, морамо да водимо рачуна и о мотивацији. Ако неко не жели нешто да научи, можемо то поштовати, а можемо и да се потрудимо да тог неког заинтересујемо. Рад на томе да заинтересујемо некога за нешто важан је и за послове ван наставе.

Оцена наставника:

5(може)

moon_zps07d6b0-smallТамна страна Месеца (The Dark Side of the Moon 1990) је један од оних филмова који се снимао директно за тржиште видео-касетама. У питању је футуристички филм који се бави посадом једног свемирског брода у мисији поправке сателита са нуклеарним наоружањем. Већ на самом почетку филма запали су у проблеме са техником. Системи за одржавање живота су се нашли у квару и док су они покушавали да пронађу узрок, увидели су да је њихова летелица ушла у орбиту на мрачној страни Месеца.

Критички осврт: С обзиром да су филмови који су се снимали за видео-клубове обавезно слабијег квалитета и за потребе лагане забаве, овај и није испао тако лош. Дефинитивно је у питању филм са питком радњом и поједностављеним хорором (боље речено смешним), а у складу са тим и театралном (мада не и катастрофално лошом) глумом, али има и својих добрих страна. Рецимо, прича је сасвим у реду и чак спој свемирске фантастике и религијских момената није лоше испала (обично тај спој није најсрећнији у филмовима које сам гледао до сада), а и није потпуно класична. Уз то, поједине сцене су ефектне, а закључак филма је заиста занимљив. Има занимљивих (мада нејасних) решења, па је тако централни компјутер у виду девојке робота која седи у столици и са којом чланови посаде могу да разговарају. Има и пар недоследности, па је мртви астронаут час у униформи, час у спаваћици, али ништа неопростиво. Већи је проблем што би се логика могла оспорити самој радњи (рецимо зашто је враг дозволио да га уништи пројектил, ако је већ преузео централни компјутер). Укупно гледајући, филм није незанимљив, а има пристојну динамику и довољно је забаван.

Едукативни моменат: Узрок свих проблема је што чланови посаде нису веровали једни другима. У сваком тиму је то велики проблем и тешко да било шта може да се уради ако поверења нема.

Оцена наставника:

3(нагиње ка четворци)

full-moon-poster-smallМесец 44 (Moon 44 1990) је немачки филм на енглеском језику. Једна компанија у будућности губи своја добра диљем галаксије и проучивши тактику свемирских пирата, било им је јасно да ће следећа мета бити Месец 44. У дефициту пилота, челници компаније одлучују да тамо пошаљу затворенике као одбрану, а и агента Мајкла Пареа како би истражио зашто тамошњи шатлови мистериозно нестају.

Критички осврт: О самој причи могу да кажем да је слојевита јер се дешава на више нивоа, мада и сасвим класична, са више-мање стереотипним ликовима. Мистерија у овом филму је тек у покушају јер нема богзна колико сумњивих који би могли да поткрадају компанију и отимају шатлове. Иако филм није најдинамичнији могући, ипак у доброј мери држи пажњу. Глумци су сасвим у реду, али је глума могла да буде и боља.

Едукативни моменат: Тек када су затвореници и млади хакери дошли до тога да не треба међусобно да се сукобљавају, извукли су живе главе са Месеца 44. Да бисмо постигли било какав циљ, не треба да се свађамо са људима са којима радимо, ма како различити били.

Оцена наставника:

3(али гравитира ка четворци)

doomsday-smallСудњи дан (Doomsday 2008) је постапокалиптични филм који се дешава на територији Велике Британије. Пошто је завладала епидемија смртоносног вируса, Британци су пронашли решење тако што су државу поделили зидом на два дела – један у коме су болесни у тзв. карантину и други у коме се здрави. Здрави су бездушно убијали сваког ко би хтео да уђе у њихову зону, а међу болеснима завладала је анархија која се завршила колапсом. Након двадесет година у друштву здравих, које није било лишено проблема, наново се појавио смртоносни вирус. Једину наду да и то друштво не пропадне видели су са друге стране зида.

Критички осврт: Иако у филму нема оригиналних сегмената, те има преписивања из других остварења попут „Побеснелог Макса“, овај филм ипак има да понуди неку иновативност. Све време се смењују поджанрови, тако да нас је режисер Нил Маршал „прошетао“ кроз различите приче (има ту и дистропичног друштва, повратка у средњи век, епидемиолошке апокалипсе, класичног кримића, акције итд) и при томе ни у једном моменту није изгубио на динамици. Филм је све време узбудљив и држи пажњу, а сви делови су добро уклопљени. Прича је баш добра, мада би се логици вероватно дало оспорити штошта, пре свега у мотивима ликова, а и решење мистерије је више него предвидљиво (но, сасвим научно, такође). Глумци су добро одабрани, без грешке.

Едукативни моменат: Оно што је одржало одређену популацију људи живим је биодиверзитет. Разноврсност гена омогућава природи (којој и ми припадамо, иако то често заборављамо) да преживи чак и приликом катастрофа већих размера. Увек ће се појавити јединке одређених генотипова које ће моћи да преживе у новонасталим условима, ма како ти услови били неповољни. У томе је значај биодиверзитета и зато о њему и учимо.

Оцена наставника:

5(мање)

biohazardБиолошка опасност: Нулти пацијент (Biohazard: Patient Zero 2012) је филм о катастрофи која се десила у једној научној установи. Установа се, наводно, бави истраживањима у оквиру агрономије, али и тајним војним пројектима. Десило се да је управо тај део измакао контроли и научници су се заразили вирусом који изазива убилачку агресију. И сада је војска на путу да побије све запослене у установи како би спречила пандемију ширих размера.

Критички осврт: Прича је сасвим неинвентивна, а радња је нефокусирана. У једном тренутку потпуно је нејасно да ли је тема убијање научника или борба заљубљеног пара да преживи. Мотиви ликова су ништа више јасни, а поједини ликови, попут шерифа, нису ни потребни.

Дијалози су предугачки. Само објашњење шта се дешава траје безмало као једно просечно предавање. Што је још горе, дијалози су потпуно сведени – имао сам осећај као да гледам неку латиноамеричку сапуницу. И продукција је ту негде, а и глума. Оно што би требало да је драматично, у ствари је смешно. И цео филм је смешан, иако се не ради о комедији.

Едукативни моменат: У филму су експериментисали са агресијом, али ниједан експеримент неће показати да је то добро и пожељно осећање. Агресија је увек деструктивна и за онога ко је агресиван и за његову околину.

Оцена наставника:

1(заиста заслужена)

vikingdom-smallКраљевство викинга (Vikingdom 2013) је епска фантастика која се дешава у време када су викинзи почели да прихватају хришћанство. Сујетни бог Тор (Конан Стивенс) одлучио је да прекине владавину једног Бога и казни незахвалне људе. У томе га једино може спречити Доминик Персел, ратник који се вратио из мртвих.

Критички осврт: Филм је замешатељство различитих поджанрова, па осим нордијске, има ту и грчке митологије (када Доминик Персел сазнаје да је његов отац у ствари бог, а који се на дан зачећа прерушио у краља за кога је веровао да му је отац – мотив у неколико прича о Зевсу), а и зомбија. Ту, такође, има и преузетих мотива из других остварења у овом поджанру, па је видан утицај „Господара прстенова“ и „Конана“. Прича је, целокупно гледано, прилично класична и предвидљива.

Поједине сцене су сувише наивне, па су, тако, људи у тврђави на узвишењу видели ратну флоту тек кад су бродови малтене пристали. Сцене борбе су, такође, прилично наивне, мада се око специјалних ефеката јесу потрудили (иако је очигледно у питању нискобуџетни филм). Око глуме, пак, нису се потрудили готово нимало. 🙂 Доминик има импресивне мишиће, али нимало енергије. Ни други нису били на висини задатка и лоша глума је срозала рејтинг овог филма са осредњег на исподпросечни.

Едукативни моменат: Доминик у првом тренутку није желео да прихвати љубав ратнице Натасије Малте јер се био заветовао богињи љубави Џеси Мос. Међутим, управо га је богиња саветовала да се не окреће сувише прошлости јер ће у том случају пропустити будућност. Другим речима, у животу ће нам се дешавати непријатни, тужни, па чак и трагични догађаји, али живот иде даље и то морамо да прихватимо.

Оцена наставника:

2(на тројку)

monsterhunt-smallЛов на чудовишта (捉妖記 2016) је кинески филм о чудовиштима која су људи протерали из свог света. У тренутку када прича почиње, у земљи чудовишта влада грађански рат и нови краљ прогони стару краљицу која је трудна. Она успева да побегне у свет људи, тачније у једно село и свој плод преноси на младог вођу тог села. Сада је он тај који мора да изнесе трудноћу, али и избегне и ловце на чудовишта који знају за нерођеног принца и хоће да га се домогну.

Критички осврт: Кинези су познати по томе што праве необичне филмове и овај није изузетак. У ствари, врло је препознатљив њихов стил, са луцидним дијалозима и акробатским карате захватима. Оно што овај филм чини необичним је спој једне инфантилне, дечје приче (у пар наврата имао сам утисак да гледам „Мапет шоу“), са изузетно суровим дешавањима. Уз то, морам да поменем да се иза преслатких анимација чудовишта крије изузетно јака алузија на децу са посебним потребама и уопште људе који су другачији. Овај филм не нуди решење за такве особе, али добро поентира, односно уочава њихов статус у друштву и проблеме са којима се боре и они који су другачији и чланови њихове породице и сви други. То овој живописној причи даје довољну дубину и озбиљност да је чини слојевитом и вредном пажње.

Едукативни моменат: Људи који су другачији нису чудовишта и не треба да живе изоловано. Ако се то заиста дешава, онда су чудовишта управо они који такав однос праве.

Оцена наставника:

5(од мене)

Лако Је Критиковати 19

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

The-Martian-Launch-One-Sheet (Small)Марсовац (The Martian 2015) је филм о првим истраживачима који су ступили на тле Марса. У току њихових редовних активности наишла је застрашујућа олуја, која их је натерала да напусте планету. Међутим, оставили су човека иза себе, Мета Дејмона, за кога су мислили да је у олуји погинуо. Он, пак, није погинуо, али се нашао у тешкој ситуацији. Сам, на негостољубивој планети и уз ограничене ресурсе, требало је да преживи много дана. Челници НАСА ускоро откривају да је он тамо ипак жив, те покушавају да му помогну, али најпре треба да успоставе комуникацију са њим.

Критички осврт: У овом филму све ми се допада. Иако је извесно да ће га на крају спасити, опет је узбудљиво и радња све време држи пажњу. Допадају ми се и поруке које шаље, а то је примена науке и то широког спектра (мада и овај филм пати од тога да се научник из једне области разуме у све друге, али хајде, то је донекле објашњено обуком коју астронаути имају). Тако да се види како се наука користи, а да не буде досадно. Прави један огледни интердисциплинарни час. 🙂 Додуше, није остало разјашњено како је све време имао доток кисеоника и воде, али морам да пустим да филм буде и фантастичан, а не само научан. 🙂

Још да похвалим глуму Мета Дејмона који је у највећој мери изнео филм и дао му искрену емоцију на коју не можете да останете равнодушни.

Едукативни моменат: Овде је показано оно што ја увек заговарам: наука нам омогућава не само да унапредимо квалитет живота, већ и да тај живот сачувамо.

Оцена наставника:

5(само таква)

theMockingjay-comp (Small)Игре глади: Креја ругалица – други део (The Hunger Games: Mockingjay – Part 2 2015) је четврти наставак застрашујућих футуристичких игара знаних као „Игре глади“, а други део расплета. Џенифер Лоренс је и даље део отпора председнику Доналду Садерланду, са тим да је тај отпор постао толико омасовљен да окрузи падају један за другим у руке побуњеника и остао је да се освоји још само главни град. Доналд пушта побуњенике у град, али им је припремио застрашујући противнапад. Читав град претворио је у арену са разноврсним, маштовитим, али и смртоносним замкама, попут оних које су виђене у Играма глади. Џенифер ће се и у овој арени окушати, сада последњи пут, а са циљем да убије председника и оконча његову тиранију.

Критички осврт: Дефинитивно ме крај није разочарао. Он је пружио управо оно што се од „Игара глади“ и очекује, а на нов и виспрен начин – претворивши читав град у арену смрти. Двоструки морал приказан у одличном првом делу, футуризован и екстремизован, сада је добио једно ново лице, приземније, али свеједно познато. Овај део показао нам је да такав морал има увек једно лице, без обзира чије оно било (председника Садерланда или председнице у покушају, Џулијане Мур) и увек исте мотиве, као што је жеља за влашћу. Џенифер није убила председницу Џулијану и није све време покушавала да убије председника Садерланда, већ је све време „убијала“ управо тај „морал“, односно тежила је да буде његова противтежа и да поступи исправно, а исправно не значи увек и оно што је пожељно. И то јесте поента Птице Ругалице и зато она и има толико дилема, зато је толико заокупљена својим мислима и зато нам њена мотивација најчешће није најјаснија. И зато је улога коју је урадила Џенифер толико захтевна и толико маестрална. Ова глумица заиста има харизму, али имају је и оба председничка опонента. И сви други глумци били су на висини задатка.

Едукативни моменат: Увек постоје људи који желе да владају нама и увек ће то чинити једнако лоше, без обзира колико се они међусобно разликовали. Наше је да ли ћемо ту владавину допустити или ћемо је ограничити.

Оцена наставника:

5(наравно)

idiocracy-movie-poster (Small)Идиократија (Idiocracy 2006) је сатира која претпоставља да је, услед савременог начина живота људи, а без уплива природних механизама, еволуција кренула низбрдо – макар што се тиче интелигенције. Војска је покренула један тајни пројекат хибернације, који је требало да траје годину дана и експериментални узорци били су војни канцеларијски мољац, у свему просечан Лук Вилсон и проститутка, Маја Рудолф. Међутим, пошто се шеф пројекта сувише зближио са Мајиним макроом, ухапшен је, а пројекат је затворен и заборављен. И то на пет векова. Лук и Маја се напокон буде и затичу друштво на ивици пропадања због сопствене глупости. Након низа перипетија, грађани будућности схватају да Лук има највећи IQ од свих и председник Америке, Тери Круз, поставља га за министра унутрашњих послова, са надом да ће спасити друштво. Међутим, осим што нису паметни, грађани нису ни стрпљиви, те не уочавајући исправне одлуке, осуђују Лука на смрт. Једина особа која га може спасити је и једина паметна попут њега – Маја.

Критички осврт: Овакву поставку до сада нисам видео и иако полази од реалних, животних односа у друштву, ипак представља еволуцију како је види мали Перица. Но, без обзира на то, о овом филму могу рећи само позитивно. Одлично поентира и уочава као глупо све оно што је и данас актуелно – накарадни шоу програми, усвајање онога што се пласира без критичког премишљања, омаловажавање оних који уче и читају књиге, популизам у политици, енергетски напици, насилници и насиље на улицама, небрига за животну средину… И то представља на духовит и занимљив начин, кроз смислену радњу и уз добре глумце.

Едукативни моменат: Порука овог филма је очигледна; образовање је важно и оно је тековина за будуће генерације. Надам се да ће ово постати јасно и у Србији, да не бисмо имали друштвени поредак попут овог описаног у филму.

Оцена наставника:

5(уз браво)

Journey--The-Mysterious-Island-00 (Small)Путовање 2: Тајанствено острво (Journey 2: The Mysterious Island 2012) је прича о младићу, Џошу Хачерсону, који је Верниста – верује да су књиге Жила Верна заправо дневници човека који је описане авантуре заиста доживео. Његова убеђења постају јача када је дешифровао поруку за коју је веровао да ју је послао његов деда, Мајкл Кејн. Из те поруке сазнаје да му је деда на мистериозном острву, о коме је Верн писао. Такође сазнаје и где је острво, па се тамо запутио заједно са својим очухом, Двејном Џонсоном, који му је помогао да поменуту поруку дешифрује. Према координатама, острво је близу такође острва Палау, где проналазе водиче – Луиса Гусмана, пилота и његову кћерку, Ванесу Хаџенс. Само су њих двоје били довољно храбри да их одведу тамо, а када су пристигли тек им је тада храброст била потребна, како би се суочили са тамошњим нестварним светом.

Критички осврт: За разлику од претходног наставка, који се базирао на једној књизи, овај је замешатељство најмање три: „Острво са благом“, Роберта Луиса Стивенсона, „Гуливерова путовања“, Џонатана Свифта и „Тајанствено острво“, Жила Верна. Но, све те књиге нису успеле да филм учине већим од једне просечне авантуре, а која се још и одвија већ устаљеним и прилично утабаним редоследом. На почетку је решавање мозгалице која крије тајну, потом кратке и слатке муке да се открије острво, да би се авантура десила на острву са све џиновским гуштерима (па, добро, макар није био диносаурус 🙂 ). И то брза авантура, пошто острво баш за који сат треба да еруптира и потоне.

Стереотипна радња праћена је и обиљем грешака. При почетку филма деда Кејн је баш том месту где је џиновски гуштер сустигао дружину привезао балване као оружје против тих чудовишта. Морао је то да уради пре напада, јер је немогуће је такву замку направити на лицу места, а мала је шанса да их је поставио свуда по острву. Потом, према објашњењу у филму, острво је под водом на сваких 140 година. Циклуси од 140 година су прекратки да би се острво населило бујним животом, који је успут и еволуирао потпуно специфично у односу на остатак света (минијатурни слонови и сјајна цака са великим, а заправо мајушним белим ајкулама, као и џиновски мрави су тек део приче). Иако је Џош одлетео на дивовској пчели ко зна колико далеко, дружина је за час била ту. И као и у претходном наставку, ма какве год вратоломије пролазили, повреде су биле минималне.

Пејзажи су напросто божанствени, а специјални ефекти солидни, осим када пливају ка подморници, што је језиво лоше урађено.

Генијално је кад Двејн објашњава Џошу како је једва чекао да са њим прича о освајању женских срца и шта треба да учини да то и оствари. 🙂 То је, иначе, редак тренутак успелог хумора. 🙂 Ипак, шарма овом филму не недостаје, тако да укупан утисак и није толико лош.

Едукативни моменат: Што више књига прочитамо, више ћемо авантура проживети, а и наша машта биће богатија.

Оцена наставника:

3(плус)

casper (Small)Каспер (Casper 1995) је филм о духу познатом из цртаћа и стрипова. Он живи у варошици која се зове Пријатељство (заиста постоји у Мејну) у кући коју је Кејти Мориарти наследила од свог оца. Најпре је била незадовољна када је чула да је добила тек маргиналан део богатства, али се видно заинтересовала када је открила да се у кући налази благо. Убрзо открива и да је кућа уклета, односно да у њој обитавају духови. После неколико безуспешних покушаја да их се реши, на телевизији сазнаје за Била Пулмана, који је наводно психијатар за духове. Зато га ангажује и он долази у кућу, заједно са кћерком, Кристином Ричи, на одушевљење Каспера, јер ће тако добити другарицу која је истих година као и он.

Критички осврт: У питању је једна слатка прича за децу, којој не могу да нађем неку већу грешку. Можда је сцена на крају, када Каспер добија људски облик (тада га глуми Девон Сава) мало збрзана, али није тако страшно. Симпатично је што се као људске форме Касперових злоћудних ујака тек на блиц појављују Мел Гибсон, Клинт Иствуд и Родни Денџерфилд, који нису уједно и позајмили гласове анимацијама. Глумци су иначе добри, мада ме тада премлада Кристина Ричи није фасцинирала својом глумом, напротив.

У филму је поглед на смрт некако другачији, оптимистичнији и представља је као нови почетак. Ова мрачна тема је у филму весела и разиграна (чак и кад почињу да гину једно за другим), што можда и није тако лоше решење.

Едукативни моменат: Бил Пулман је постао психијатар за духове јер се надао да ће тако наново видети своју преминулу супругу Ејми Бренеман, а у ствари је пажњу требало да усредсреди на своју кћерку, која је жива и којој је потребан родитељ (што му је Ејми на крају и рекла када се напокон појавила пред њим). Смрт је тешка тема и тешко је бити паметан када се смрт деси, али једно је извесно – да особи која је неког изгубила треба поклонити пажњу и разумевање. За мртву особу више не можемо учинити много, али за живе који остају можемо и те како.

Оцена наставника:

4(више на три)

the-mask-99 (Small)Маска (The Mask 1994) је филм о банкарском службенику, Џиму Керију, који је случајно дошао у посед необичне дрвене и древне маске, а која га је начинила, па неком врстом суперхероја. Не нужно и доброг суперхероја, јер овај, са зеленом маском, воли да се забавља, а новац за забаву набавља тако што пљачка банку у којој ради. Међутим, то се није допало и Питеру Грину, мафијашу који се намерачио на исту банку. Зато он жели да се дочепа човека иза маске, али и полиција, предвођена поручником Питером Ригертом, који је повезао да парче пижаме нађено на месту злочина припада управо Џиму. А док бежи од свих њих, Џим схвата да му се живот мења и иако му та промена изгледа деструктивно, ствари се заправо решавају у његову корист.

Критички осврт: Овај, прилично наиван филм, нуди питку крими причу и потпуно стереотипне ликове, почевши од Џима, који глуми губитника како га већ америчко друштво схвата у најбуквалнијем смислу, да би га маска начинила управо супротним, као „парти животињу“ која руши баријере, узима од живота (и од банке у којој ради) шта јој се свиђа и што је најважније – доминира.

Филм је замишљен тако да Џим Кери када стави маску постаје попут лика из цртаћа. Пошто је у цртаћима све могуће, то је онда извор његових моћи, које су у реалном свету изузетне, али истовремено и луцидне. Прави филм за комичара који засмејава публику разгибаним фацијалним мишићима (но, чак ни у том погледу овај пут није дао све од себе). 🙂 Неки мој општи утисак је да је у питању сасвим просечно остварење, али не могу да занемарим сасвим нов приступ уметања цртаног филма у играни филм (мада такве  „акробације“ нису непознате, а веома слична (али не и иста) је у филму „Ко је сместио Зеки Роџеру“ шест година раније).

Иако је филм заиста померен, опет неке ствари не стоје. Рецимо да газда ноћног клуба, Грин, иако криминалац, пуца у госта пред свима (и још док у наручју држи главну звезду тог клуба, Камерон Дијаз). Нисам до сада имао посла са мафијом, али ми је логичније да га дискретно изведу из сале и одведу, шта знам, у канцеларију па тамо реше шта су имали са њим. Има још таквих необичних поступака, па Камерон ничим изазвана обраћа се Џиму да јој намести састанак са Маском. Како ли их је само довела у везу?

Хумор у филму је у реду, има занимљивих цака, али је свакако најуспелија она када Џим безуспешно покушава да демонстрира моћ маске психијатру и списатељу Бобу Стајну. И куца, Џимов љубимац, потпуно је забавна. Чак није ни морала да постане Драгуљче у једном тренутку. 🙂

Едукативни моменат: Сви ми носимо неке маске и другачији смо пред другим људима у односу на оно какви смо заиста. Па, ипак, треба знати да ће нас искрено волети само они који нас без те маске прихвате.

Оцена наставника:

3(на четири)

sDaredevil (Small)Дердевил (Daredevil 2003) је филм о слепом суперхероју, Бену Афлеку, који без маске ради као адвокат доброчинитељ за оне који су на маргини друштва. Део Њујорка у коме ради (Hell’s Kitchen или „Паклена кухиња“, назив погодан за суперхероја који има ђавола у свом псеудониму), води мафијаш Мајкл Кларк Данкан, који своја недела приписује управо Беновим клијентима. Он убија милијардера Ерика Аварија, у чију је кћерку, Џенифер Гарнер, Бен заљубљен. Џенифер жели освету, али наместо тога налази смрт, јер је убија плаћени убица, Колин Фарел. Сада Бен има разлога за освету и он креће и на Колина и на Мајкла.

Критички осврт: Прича је обична да обичнија бити не може. Овај филм није донео ама ич новог, а при томе је лишен сваког шмека. Битке које се воде у њему су глупаве, где противници практично усправљено чекају да један другог погоде где треба, а врхунац је када Колин сакупља комадиће разбијеног витража који падају и онда њима гађа Бена, који их све избегава правећи колутове уназад. Верујте, чак није ни симпатично. 🙂 Ни специјални ефекти нису сјајни и на појединим местима уочљиво је да су акробације Дердевила анимиране, а Мајкл сасвим неприродно баца Бена по просторији.

Бен Афлек је дефинитивно преглумљавао, посебно када је правио болне гримасе или гримасе уопште, а и Колин Фарел, кога иначе ценим као глумца, јесте дочарао манијакалног убицу, али исувише класично и исувише се некако бечио. У ствари у филму је много тога – исувише. Превише мелодраматике и превише општих места, попут онога када насилник бије неког на улици, а на зиду поред њега појављује се сенка суперхероја који се придиже или када се Дердевил облачи, те камера приказује како сваки део опреме леже на своје место.

Неки делови ми напросто нису били уверљиви. Рецимо, када су се Џенифер Гарнер и Бен срели, почели су да се бију (ваљда из симпатија), иако је он – слеп човек (док су деца на игралишту узвикивала „туча, туча“ и иначе је цела та сцена скроз без везе), а Мајкл Кларк Данкан из тек тако неких разлога мучки убија своје телохранитеље. Бен са добром једном раном кроз раме, без да сам видео да је ичим зауставио крварење, скакуће по цркви као олимпијац по разбоју. Колина је савладао тако што му је наместио руке да их прострели полицајац снајпериста, али нејасно је зашто је полицајац пуцао кроз прозор цркве. Мајкл је у тренутку знао да је убио оца Беновог, мада сам прилично сигуран да то није урадио он, већ Марк Марголис.

И да додам да су велике речи на крају без везе, али су опростиве, јер су рађене у маниру стрипова. Но, као и цео филм, потпуно без духа. Не сећам се да сам гледао лошију суперхеројштину.

Едукативни моменат: Дердевил на крају није убио Мајкла, иако је имао разлога да то учини. А то није учинио јер је то било исправно. У неком од филмова чуо сам изреку која ми се допала и која каже – ако не можеш да делујеш мудро, делуј исправно.

Оцена наставника:

1(без икаквог плуса)

chloe_moretz_as_carrie (Small)Кери (Carrie 2013) је римејк филма из 1973. о девојци, Кери (овог пута глуми је Клои Грејс Морец), која одраста са мајком верским фанатиком, Џулијаном Мур, и коју њени вршњаци не прихватају, јер је сувише повучена у себе. Проблем настаје на часу физичког када Кери добија прву менструацију, за коју не зна шта је и девојке из разреда је због тога исмевају и гађају тампонима. Због тога све те девојке долазе у конфликт са (правичном) наставницом, Џуди Грир, али пре свих главна злоћа, Портије Даблдеј. Зато је Портији забрањен одлазак на матурску свечаност. Друга девојка, Габријела Вајлд, покајала се због свог поступка и наговара свог (у школи популарног) дечка, Енсела Елгорта, да позове Кери на бал, а како би се искупила. Портија ту види прилику за освету. Оно што ни она, нити ико зна је да је Кери много опаснија него што изгледа, јер има моћ телекинезе.

Критички осврт: И у оригиналној верзији и у овом римејку прилично је сличан почетак, са тим да је овде укључено и дигитално насиље (када је Кери добила менструацију и када су је девојке гађале тампонима, Портија је све снимала мобилним). Та сцена је испала добро када су се набацане ствари у туш кабини ритмично одмицале од Кери како је више пута узвикивала „не“, али је трапаво одрађен кратак спој на електричним инсталацијама услед телекинезе. Но, да се вратимо на дигитално насиље. Филм је дефинитивно прилагођен новијем времену и ту постоји мали проблем; оригиналан је рађен у току лепршавих и ласцивних седамдесетих и напросто зрачи еротичношћу, а овај се некако неодређено „ломи“ између интригантног (сви шкакљиви делови су покривени док Габријела и Енсел воде љубав) и шокантног (Портија Даблдеј са другарицом само што се није пољубила у једној од првих сцена и показује претерану склоност ка крви), али свеукупно филм је ипак пристојан што се тог дела тиче.

Осим почетка и даљи ток филма је заправо сличан оригиналу, али не и потпуно исти. Но, и поред тога поређење са оригиналом је неминовно и римејк у овом случају дефинитивно губи. У овом филму некако је видан напор да се све одради како треба, док је оригиналан одрађен некако са лакоћом. Иако су кључне сцене урађене технички перфектно и Кери која као да плеше на позорници изгледа заиста моћно, овде је потпуно промашена поента. Није ствар у томе да Кери креативно убија своје вршњаке и наставнике, као што није поента ни да она буде праведна и да да онима који заслужују управо оно што заслужују (у оригиналној поставци убија их све), већ је поента у њеном бесу усмереном ка целом свету коме се она потпуно приклонила, али који није прихватио њу. Уз доминантну верску позадину приче неминовно је Керино страдање довести у везу са Христовим, кога је такође свет издао јер није препознао пут врлине. У овом случају нема неке веће слике, само бољих специјалних ефеката. Последња сцена која је у оригиналу антологијска за хорор жанр, овде више личи на неки од наставака „Страве у улици Брестова“; потпуно је безвезан и уз то још и предуго траје. Тотално квари утисак који иначе и није богзна какав.

Што се глумаца тиче и добри су и нису. Рецимо, Џулијана Мур је сјајна и харизматична глумица, али колико год уложила труда, она напросто није Пајпер Лори, која је у тој улози била маестрална. Са друге стране, Кери, Клои Грејс Морец, некако се сувише бечи и иако ми је јасно да њена улога нимало није лака, изгледа ми као да је преглумљавала. Енсел Елгорт је префорсирано добар, док је његов древни парњак, Вилијам Кет, напросто био добар са свим својим манама (а уз то и убедљивији као фаца у школи) итд.

Едукативни моменат: Моћ, ма каква год била, може да нам послужи, али не ваља је усмеравати против других. Чак и када мислимо да тиме кажњавамо оне који су то заслужили, можемо повредити и оне који нису, чак који су нам драги, па и себе саме. Кери је то схватила на тежи начин.

Оцена наставника:

2(плус, мада не знам зашто)

World-war (Small) (Small)Светски рат З (World War Z 2013) је апокалиптични филм где људе уништава вирус који их претвара у зомбије. Филм прати драму коју тада преживљава Бред Пит, пензионисани истраживач Уједињених нација, а кога унајмљује америчка армија како би помогао млађаном вирусологу, Елијесу Габелу, да пронађе порекло вируса и тиме, потенцијалну вакцину. Међутим, већ при слетању у Јужну Кореју, одакле су веровали да је вирус потекао, Елијес гине и све остаје на Бреду да пронађе лек.

Критички осврт: Иако би се очекивало да филм са зомбијима буде хорор, овај је урађен више као акција, те није претерано страшан, али јесте узбудљив. Оно што иначе зомбије чини застрашујућим је што су спори, али упорни, а ови, богами, добро трче. 🙂 Једино што бих могао да замерим овом филму је да ништа оригинално није донео. Рецимо, скакање зомбија са врха зграде како би досегнули плен који им измиче (у овом случају хеликоптер), већ је виђено у „Притајеном злу“ коју годину раније. Међутим, очигледно режисер, Марк Фостер, у овом случају није пуцао на то да направи нешто оригинално, већ нешто добро. И у томе је успео, јер ово је стварно добар филм, динамичан, са одличним сценама и ефектима и сјајним глумцима.

Куриозитет је да се у епизодној улози појављује и наш Никола Ђуричко, као капетан авиона „Беларус ервејз“.

Едукативни моменат: Овај филм јасно алудира на то да нас од епидемија не може спасити ни изолација, ни високи бедеми Јерусалема. Може нас спасити само вакцина. И то није научна фантастика. То је реалност.

Оцена наставника:

5(па, може)

big-ass-spider-dvd-cover (Small)Велики опаки паук! (Big Ass Spider! 2013) је филм о истребљивачу гамади, Грегу Гранбергу, кога је током једне интервенције ујео смеђи паук самотњак, па је завршио у болници. У истој болници завршио је и леш, из кога је изашао застрашујуће велики паук, који је најпре ујео патолога, а потом је наставио да сеје смрт по болници. Ускоро долази и војска, предвођена мајором Рејом Вајсом, а ту је и поручница Клер Крамер у коју се Грег заљубљује. Иако је војска преузела проблем овог смртоносног и сваким сатом све већег паука, Грег ипак одлучује да и он крене у мисију спасавања Лос Анђелеса.

Критички осврт: За разлику од других нискобуџетних филмова овог типа, овај има и неких добрих страна. Иако није класична комедија, односно пародија, хумор је заиста виспрен и то се види већ на самом почетку који приказује једну од сцена која ће тек доћи. Грег се буди из несвести и док се чује романтична нумера, његов успорени ход прати права апокалипса, која се одвија око њега, са све џиновским пауком на облакодеру. 🙂 Главни комедијаш је управо Грег, са све стеченим мексиканским помоћником, и заиста је одличан. И други ликови су на висини задатка (који, додуше, није претерано ни захтеван).

Потом, овај филм углавном нема већих грешака, ако не рачунамо оне из биологије. У реду, генетичка структура паука је побољшана уз помоћ фосилне ДНК са Марса, али према тврдњи научника, само како би паук растао. Све остало је требало да се одвија као да је у питању обичан паук, али није баш тако. Рецимо, паук не убија свој плен тако што га пробурази ножицом. Додуше, паук те величине свакако би човеку смрвио грудни кош, али га не би тенденциозно пробадао. И кад смо код тога, паук те величине не може да скаче као лоптица скочица, а паук било које величине не би себе могао да заштити колима и да их онда баци на оног ко га угрожава. Радије би побегао. И размножавање паука, иако логичан след да би се ситуација закомпликовала, мало је дискутабилно, јер мислим да код ове групе животиња партеногенеза није уочена.

Негативно за филм је што је ова, иначе већ више пута обрађена тема у сличним нискобуџетним остварењима, одрађена без и мрве нечег новог. Лако се препознају делови преузети из „Ејлијена“ (када паук одвлачи Клер, наместо да је одмах поједе, а да би је увезао у паучину за своје потомство, а то потомство леже се и напада слично као и бесполна генерација поменутог ејлијена), али и других филмова. Уз то, општих места има много, па тако девојчици лоптица побегне у шумарак из кога вреба паук, али она ипак и случајно успева да избегне смртоносну ножицу. Но, иако нема богзна какву ни причу ни вредност, филм свакако има духа, а то морам да ценим.

Едукативни моменат: На питање свог помоћника шта хоће да уради, Грег је одговорио да хоће да „заустави паука, спасе град и пољуби цуру“. А на питање како ће то урадити, није имао одговор. Па, ипак, урадио је. Увек је боље имати план рада, али некада морамо да импровизујемо. У Министарству просвете раде буквални радници који верују да све мора да буде испланирано. Надам се да неће чекати да их нападне ванземаљски мутиран џиновски паук, те да ће променити мишљење и на основу овоземаљске, елементарне логике. 🙂

Оцена наставника:

3(која иде надоле)