Дремка пре испита добра је за ваше памћење једнако колико и бубање

http://www.newscientist.com/article/2112972-napping-before-an-exam-is-as-good-for-your-memory-as-cramming/

gettyimages-spava-on

Спавати да би се учило?

Фотографија Скот Сталберг/Гети

Пише Џесика Хемзелоу, San Diego Daily news, 16 новембар 2016.

Имате на располагању један сат вишка пре важног испита. Како би требало да га искористите? Изгледа да је дремка подједнако ефикасна као и бубање, и могла би чак да има дуготрајније дејство.

Како би нешто научили, има смисла да се преслишавамо. „Било која врста поновне активације трагова памћења утицаће на њихово јачање и поновно учвршћивање“, каже Џејмс Казенс из Медицинске школе Дјук-НУС (школа настала сарадњом између америчког Универзитета Дјук и Националног универзитета Сингапура, прим. прев.) из Сингапура. „Без обзира о којој врсти памћења је реч, што се оно више користи, то је јачи његов траг.“

Мећутим, сматра се да је и сан од виталног значаја за памћење. Изгледа да добро проспавана ноћ помаже нашем мозгу да упамти оно што смо учили током дана, а учење било чега онда када нисте потпуно одморни је тешко. Многи се куну у кратак поподневни сан.

Дакле, имате сат времена на располагању, да ли је боље да дремнете или да се преслишате? Казенс је, заједно са Мајклом Чијем и њиховим колегама, које такође раде у Медицинској школи Дјук-НУС, одлучио да упореди те две опције. Тим је симулирао право студентско искуство, тако што је за 72 добровољца организовао да одслушају презентације о 12 различитих врста мрава и ракова. Од учесника је тражено да науче све о овим врстама, укључујући, на пример, њихове навике у исхрани и податке о стаништима.

После 80 минута, студенти су добили сат времена које су могли да искористе да одгледају неки филм, одремају или понове оно што су управо научили. Након тих сат времена, следило је још 80 минута учења. Затим су морали да полажу испит на коме им је постављено 360 питања о мравима и раковима.

Дуготрајна корист

„Група која је одремала, постигла је најбоље резултате“, рекао је Казенс, представивши свој рад на годишњем састанку Друштва неуролога у Сан Дијегу, у Калифорнији овог уторка.

Казенс и његове колеге позвали су добровољце на још један тест недељу дана касније. Поново су они који су одабрали да одремају постигли најбоље резултате. И док су они који су изабрали да бубају, на првом тесту значајно надмашили оне који су гледали филм, на другом тесту су изгубили ту предност – после недељу дана није било значајније ралике у резултатима те две групе.

„То би могло да укаже на чињеницу да бубање информација може краткорочно да даје резултат, али на дуге стазе, корист не мора да буде значајна“, каже Казенс.

Ипак, Казенс не жури са доношењем коначних закључака на основу свог рада – иако су спавачи били значајније бољи од оних који су гледали филмове, а бубалице и филмски гледаоци су, статистички посматрано, били подједнако лоши, разлика између спавача и бубалица није се показала статистички значајном. Дакле, док тим не буде спровео опсежније истраживање, тренутни резултати указују да је дремање макар подједнако ефикасно као и бубање, а може бити и боље од њега.

Дремка у лабораторији

Казенсов тим није сигуран због чега би дремање могло бити толико корисно. Могуће је да се неки део памћења усађује у мозак током кратког сна, или, што је вероватније, освежавајући одмор може вас боље припремити за учење. „Може се десити да их дремање чини пажљивијим“, каже Гарет Гаскел са Универзитета Јорк у Великој Британији. „То је интересантно питање, али потребна су даља истраживања“, каже он.

У сваком случају, тим подржава поподневну дремку. „Постоји природан пад будности око 15 часова“, каже Казенс. „предложио бих вам да тада дремнете. Ми то радимо у лабораторији“. Неки чланови тима имају душеке у својим канцеларијама, каже он, а остали дремају на својим радним местима. „Дремање се подстиче“.

А Казенс има и савет за студенте: „Немојте себе да стресирате тако што ћете само трпати информације у главу“, каже „Подједнако је добро и да одремате.“

превела: Александра Равас