Читам по разним стручним сајтовима (иноземним и нашим) који се баве наставом, 10, 12, 32… савета како да будете бољи наставник, како да будете наставник за 21 век, како најбоље да користите ИКТ у настави, па и како да будете бољи директор. Нигде нисам пронашао савете како да будете добар помоћник директора у једној школи, или зато што странци немају ту функцију у школи, а код нас је ретка, или зато што нисам укуцао праве кључне речи у претраживач. Уколико будете имали више среће од мене у претрази, браво за вас (а надам се да ћете то што сте пронашли поделити са мном), а уколико не, а савети су вам преко потребни, написао сам неке. У ствари, написао сам читав приручник. 🙂 Извињавам се што је све у мушком роду; нисам сексиста, него ми је било лакше при писању. 🙂
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Однос према наставницима
1. Не будите злобни. Бити помоћник директора захтева много самоконтроле. Наиме, наставници много тога неће рећи, односно замерити директору из страха или страхопоштовања, али вама хоће, јер схватају да су са вама више „равни“. При томе немојте очекивати да ће бити тактични и увиђајни, а вама ће емоције сигурно правити проблем. Пошто нисте машина, тешко је очекивати да ћете успети довољно да се контролишете да звучите љубазно и да кренете у аргументовану дискусију. Уколико то можете – свака част и све моје поштовање, али уколико не можете, сведите то само на тон којим ћете показати да вам се разговор или аргументација вашег саговорника не допада. Верујте и то је довољно да ситуација буде непријатна вашем саговорнику.
Никако не смете да будете злобни, посебно ако сте вербално надарени. Као помоћнику директора, знање о сваком наставнику у колективу вишеструко ће се увећати у односу на оно које сте имали као наставник и сва је прилика да ћете знати и „мрачне стране“ својих колега. Уколико вас непријатан тон колега испровоцира да употребите та сазнања против њих, више не говоримо о професионалном и колегијалном односу.
2. Не дозволите да вас израбљују. Колеге, баш као и деца, немају граница када је у питању располагање туђим временом и радом. Због тога морате да кажете три велика „не“. Пошто је ретко ко помоћник целих 100%, биће и дана када сте (само) наставник. Немојте уопште да им дозволите да вас тада било шта питају у својству помоћника, без обзира колико наваљивали. Немојте их ни слушати. 🙂
Друго „не“ односи се на послове који нису ваши. Ви нисте домар, нити теткица и немојте да им дозволите да уопште помишљају на вас када имају неки проблем техничке природе.
И треће, немојте им опраштати када закасне на заказан састанак или било какав рад са вама, без обзира да ли се односи на нешто што је потребно њима, вама или школи уопште. Такође, немојте да пристајете да вам „удељују“ послове попут замена часова када је њима то потребно. Имао сам веома непријатан разговор са колегиницом која ми је по библиотекарки „поручила“ да је мењам пар часова; чак су и сузе пале, али макар након тога ни њој, нити било коме другом, није више пало на памет да ми дели такве ангажмане.
Важно је да се због свега овога што ћете одречно одреаговати не осећате лоше. То не значи да ви бежите од ваших обавеза, већ да поштујете себе. Ако тога нема, не можете очекивати да ће вас и други поштовати.
3. Немојте сплеткарити. Сплетке никоме и никад добро нису донеле.
4. Будите педагошки саветник и без именовања у звање. Вас ће питати за буквално све и свја, без обзира колико материју познајете и колико искуства (не)радећи то имате. Уколико сте се као наставник опробали и доказали у разним активностима, утолико боље, али ако нисте или ако баш у тој потребној активности нисте, онда учите. Пратите колико год је могуће што више стручних текстова путем нета, саветујте се са искуснијим колегама и укључујте се у што је могуће више школских активности, без обзира што вам струка нису, макар као техничка подршка. Свако искуство биће вам драгоцено.
5. Будите опрезни што се законских регулатива тиче. Колеге ће вас комотно „упозоравати“ да не радите по закону, иако закон најчешће уопште не познају, али им је већ неко нешто рекао, нешто су начули или прелистали. Добро је да их увек, приликом таквих позивања на закон, приупитате где то пише и видећете како ће разговор попримити другачији ток. 🙂 Наравно, најбоље је да добро проучите закон, али то сигурно нећете моћи ни физички ни психички. Усредсредите се само на оне делове који вам у пракси највише значе, а комплетне законе, правилнике и остала битна акта треба да имате негде у неком фолдеру. За сваки случај. 🙂
6. Будите дипломата. Када процењујете рад колега, гледајте да похвалите све што се похвалити може. Наш наставнички позив је тежак и ако га ми не ценимо, нико неће. Уколико имате баш крупне замерке, изреците их, али и минимализујте. На тај начин наставници ће бити свесни да замерки има, али им то неће тешко пасти. Одличан трик који користим је када кажем „видиш то и то си тако урадио, а у ствари не треба… знам ја да сви тако раде и ја исто, веруј ми… али инспекција би могла да замери… не знају они шта се у пракси дешава, али шта да радимо, кад захтевају…“ Дакле, довијајте се. 🙂
Када се споре колеге око нечега, ту вам тек треба дипломатија. Најпре, немојте посредовати ако то макар једна страна не жели, јер и тако у том случају нећете урадити ништа. Уколико су обе стране сагласне да будете медијатор, немојте одмах заказивати састанак, без обзира што је ситуација горућа. Морате прво да размислите шта је најбоље решење (подразумева се да сте у разговору са обе стране сазнали све што треба да знате) и стратегију како да то решење, па да кажем, наметнете. 🙂 При томе немојте да се офирате на чијој сте страни (неминовно је да ћете на нечијој бити).
Постоји још један „трик“ који сам користио, али захтева много вештине и одузима много енергије. Ако видите да сте уморни, немојте ни да почињете. Дакле, треба прво једној страни да говорите како сте у разговору са другом страном увек чули само лепе ствари и похвале и како вам је баш жао што је до сукоба дошло. То ће бити „окидач“ за тог неког да се похвално изрази о тој другој страни и ако то заиста учини, искористите то и пренесите тој другој страни. Потом следи „други круг похвала“, али уз назнаку могућег решења сукоба. „Кругове“ понављате докле год је потребно, а решење на крају можете да потражите и сви заједно. Видећете, откравиће се. 🙂
7. Будите правични. Најједноставнији начин да ово постигнете је да сав посао делите транспарентно. На пример, неколико пута у току године се дешава да наставници дежурају док деца решавају тестове (иницијални тестови, пробе завршних и сами завршни, такмичења у школи), па сва задужења око дежурстава унети у заједничку табелу за све наставнике где ће се видети да сви они дежурају једнак број пута (пошто се дежурства за завршни дешавају у другим школама, вреднују се као „дупла“). Наставници ће се бунити што имају дежурства, али неће имати аргументацију зашто се буне, јер их ви увек подсетите да сви имају исти посао и питајте зашто мисле да они треба да буду изузетак. 🙂 Овакве табеле „раде“ и за друга задужења у школи. Рецимо да бих спречио да наставници који треба да одрже час у четвртом разреду покажу више интересовања за једног, али не и другог учитеља, што би вероватно угрозило међуљудске односе, поделио сам их ја уз образложење да смо сви колеге и сви треба лепо да сарађујемо, те је савршено неважно ко ће коме припасти. И сваки учитељ је добио да сарађује са истим бројем наставника. 🙂
8. Записујте све што радите и што треба да урадите. Не постоји теоретска шанса да све што треба да урадите држите у глави. Најбоље је да осмислите своје обрасце за различите активности које радите у школи. Ево како изгледају моји: Обрасци за помоћништво, аутор: Дејан Бошковић, 2014.
Такође треба да записујете и шта сте све урадили; због извештаја које подносите на крају године, стручног усавршавања у установи и за сваки случај. 🙂
На почетку године морате да имате план рада који захтева министарство. Пронађите било чији, односно било какав са нета. Ионако га нећете ни погледати, верујте ми. Овај посао је хаос (једини могући опис) и било какво планирање било чега толики временски период унапред је чисто губљење времена.
9. Замене часова организујте мудро и уз помоћ трикова. 🙂 Ово је веома осетљива тема, јер колеге по правилу не воле да мењају једни друге, али и те како верују да ви морате да им обезбедите замене када год је то њима, по било ком основу, потребно. Уведите правило да ви тражите замене само оним колегама које мењају друге. Чим неко одбије да мења из било ког разлога, нека тражи замене самом себи. Немојте да толеришете бахатост.
Добра ствар је наградити колеге које мењају, ако ничим другим, онда макар сатима стручног усавршавања унутар установе. То сам увео чим смо увели ово усавршавање и показало се као добра пракса.
И немојте да вас мрзи да и ви мењате колеге. На тај начин онемогућавате да вас одбију када их питате да мењате неког, јер то исто радите и ви (сва је прилика да сте већ мењали баш тог колегу ког питате да мења, што му још више отежава „врдање“). То је и начин да упознате и ђаке којима не предајете, а то ће вам значити.
10. Увек имајте резервни план. Када распоређујете дужности уопште не очекујте да ће наставници бити одушевљени тиме, чак напротив, а посебно ако је нешто ново што сте смислили (без обзира да ли је у питању нови посао пристигао као налог из врховођства или нови начин рада). Зато није лоше да увек смислите резервну варијанту рада, али да она буде лошија по онога ко треба да уради посао. Када се побуни, мирно предочите алтернативу и оставите да одлучи. И надате се очекиваном. 🙂
11. Сваки велики одмор када сте на „дужности“ будите са наставницима. Да би ово ипак било пријатно дружење, морате да успоставите ако не пријатељски, а оно макар љубазан, односно коректан однос према колегама. Овај вид комуникације је значајан због ситних послова, а и да људи виде да имају кога да питају и да се саветују, а некада им просто значи и да се испричају. На овај начин преузимате део послова директора, чиме добијате бодове. 🙂 Баш због тога увек преузмите на себе да поделите нека саопштења наставницима; ионако идете да се видите са њима, а диша ће мислити да сте баш вредни. 🙂
12. Чините уступке с времена на време. Осим оних људских уступака, које напросто морате, некад урадите неки план, упутство или помозите наставницима у било чему, разговору са (тешким) родитељима или ђацима, па и за неке ствари које вам посао нису. Наставници то нити ће знати да цене, нити ће вам то запамтити, али свеједно практикујте ово. 🙂 Са друге стране, немојте да чините недозвољене уступке својим ближим пријатељима у колективу (на пример да лобирате код директора), јер то није у реду, није добро ни за кога, а и ако су молбе за уступке учестале, већ можете да почнете да се питате колико је тај „пријатељ“ заиста искрен. Другим речима, ако га изгубите због тога, нисте претрпели штету. Напротив. 🙂
13. Очекујте да ће вам се свака реч, односно поступак мерити. Не покушавајте да будете савршени. Сви смо ми људи, те некад не можемо да реагујемо здраворазумски, већ емотивно и да, наравно, грешимо, али и када не грешимо нећемо увек бити свима по вољи. Помирите се са тим, нешто коригујте ако видите да има смисла, а за остало – не обраћајте пажњу.
14. Прегледајте два дневника одједном. Када поставите дневнике из истог већа један изнад другог и окрећете исте стране, лакше ћете уочити пропуштено у једном од њих, пошто би требало да је углавном попуњен исти број рубрика. Да не говорим о задовољтсву када завршите; отарасили сте два наместо једног. 🙂 Ја практикујем да им грешке и пропусте напишем на папиру, па да онда они исправљају и допуњавају, те ми врате штиклирани папир. Остаје им само да у дневнику напишем да је све у реду. 😉 Већина писанија у дневнику је непотребна, те заиста нема смисла да гањам наставнике и због тога. Печат је тада увек уз мене, па ја печатирам, да се они не би гужвали у канцеларији код секретара и за то.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Однос према директору
1. Будите „повереник“. Оно што се дешава у канцеларији (уколико је делите са директором, а и уколико не) остаје тамо. Не морате то делити са наставницима, чак и када вас питају. Чак и када вас гледају као кривца са оптужујућим тоном „зна, а неће да нам каже“. Најчешће и кажем да заиста не знам, иако знам и нећу да кажем. И заиста не могу да се осећам лоше због тога.
Када сте са наставницима, причате, дружите се и пијете кафу заједно, може да вас понесе атмосфера и да поделите са њима и оно што вам је директор рекао у поверењу или чему сте присуствовали. Међутим, немојте то да дозволите, јер то није ми морално, ни професионално, ни практично. Директор ће у вас увек имати сумње типа „да шурујете“ са наставницима, што значи да је ваш однос већ деликатан и немојте га још више компликовати. Немојте заборавити да је другим наставницима ситуација далеко једноставнија, јер они не раде и не комуницирају са директором ни близу интензивно као ви. Уосталом, у школи се све сазна кад тад, посебно ако су у питању одлуке директора, па ћете имати прилике да ћаскате о томе са колегама натенане.
2. Будите искрени. Овиме не мислим да треба да „цинкарите“ колеге. Истина је да 90% тога не говорим директору, јер су ситнице у питању и најчешће могу да решим и без њега. Верујем да ако баш жели да зна (а и ако не жели) сваки директор има више извора информација, па то значи да не морате ви да будете најфреквентнији. 🙂 Уосталом, преношење свега и свачега временом би постало напорно и затрпавање информацијама, а и не би баш похвално говорило о вашој способности да решавате проблеме. Не би похвално говорило ни о вама као особи. Већ када је нешто крупно у питању, морате да кажете и немојте да имате моралне дилеме, тим пре што информацију пласирате ви, те можете да је ублажите (тоном, редоследом и начином излагања) или истакнете добре стране и евентуална решења, те да на тај начин чак и спречите „одмазду“ над колегом. 🙂
Под искреношћу сам ипак мислио пре свега да будете искрени према директору, чак и када та искреност није баш пријатна. Треба директору да кажете када нисте сагласни са његовом одлуком и када сматрате да греши у нечему. Да све време причате како је све божанствено одрађено, напросто не служи ничему, а и уљуљкаћете га у лажни свет школске Нарније, те проблеми не само да ће наставити да буду нерешени, већ ће се по правилу и увећавати. Уколико је у питању добар директор, схватиће ваше речи као жељу да будете заиста од помоћи, а ако његов его то не може да истрпи, мој савет је да се захвалите на сарадњи и можда чак потражите неки други колектив ако се тај намерио на већи број мандата. 🙂
3. Немојте срозавати ауторитет директора. Немојте пред наставницима да се отворено супротстављате одлукама директора, те му кршите ауторитет на било који начин, јер тако срозавате и сопствени; напросто не приличи. 🙂 Уколико вам нешто засмета, решавајте у четири ока.
4. Направите листу приоритетних послова. Директорима је изгледа најзначајније да им помажете у вези са документацијом и да будете подршка приликом разговора са разним заинтересованим странкама. У сваком случају видећете шта је вашем директору важно и том послу или тим пословима се посветите значајније, што ће дати бити довољно да диша буде задовољан, па друге (досадне) послове можете да обављате опуштено, комотно, па и да фушерите (некада морате и то) и пролонгирате. 🙂 Уосталом, сврха постављања приоритета и јесте да не умрете од исцрпљености. 🙂 Друга листа приоритета нека буде ваша листа, а коју чине послови који су према вашем мишљењу и значајни и занимљивији.
5. Позивајте се на поверење. Без поверења нема ни тимског рада између директора и његовог најближег сарадника. И тога и директор мора да буде свестан, а уосталом, он вас је и изабрао. 🙂 Његов најбољи контрааргумент би био да је он тај који сноси сву одговорност и ако га употреби, победио је у свакој дискусији. 🙂
6. Не испуцавајте кредите улуд. Некада ћете лобирати код директора да се учини уступак наставницима који њему баш није по вољи (да се скрате часови због већ нечега, на пример). Добар директор ће морати да попусти ако баш будете упорни (да не кажем напорни 🙂 ), јер и он зна да некад мора да вам изађе у сусрет. Ипак, немојте претеривати са таквим захтевима, односно немојте да баш буду учестали. Вагајте шта је заиста важно.
7. Уз изложен проблем, понудите и решење ако га имате, а гледајте да га имате. 🙂 Ово сам негде прочитао и испоставило се као добро из неколико разлога. Најпре, стварате слику да сте способни и имате иницијативу, а затим, није неважно да је то решење ипак ваше, што значи и да ако прође, свакако ће бити повољно по вас. 🙂
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Однос према стручним сарадницима
1. Добро избалансирајте однос са ПП службом. Ова служба је у школи, што се вас тиче, критична. Неформално, ПП служба припада врховођству, те су припадници исте у неразјашњеним хијерархијским односима са вама. Они имају ингеренције да захтевају неке ствари од наставника, попут попуњене документације и методички вођених часова, а и имају утицај на директора. Такође, навикли су да имају свој, самостални свет где све себи сами организују. Ви би требало са њима да радите у тиму, што ће се често и дешавати и идеално би било да будете у коректним односима које карактерише међусобно уважавање.
Ипак, реалност ће готово сигурно бити далека од идеалног и у овом случају мораћете буквално да се борите за свој статус, јер ћете у супротном радити и свој и њихов посао. Рецимо, наставници ће у вама видети психо-педагошки ресурс уколико они не буду хтели да се баве сваким дететом које захтева пажњу, прегледање дневника и друге документације биће искључиво ваш посао, пошто они неће показати интересовање, а неће вам бити страни ни учестали разговори са родитељима. Не очекујте ни да вам помогну да вас (понекад) одмене кад мењате часове колега, па чак ни да траже замене за њих. У овом случају подршка директора је веома значајна и потрудите се да је добијете. Уколико сте крајње незадовољни односом са овом службом, немојте баш да звоцате директору о томе, већ тактично изнесите проблеме. При томе будите поштени и истакните и шта су ваше грешке, јер ћете тек тада дати објективан приказ, а на такав начин ћете и бити схваћени.
Решење може да буде и да сви заједно имате брифинге са директором, где ћете решавати проблеме, а и планирати на недељном нивоу шта ћете радити заједно.
2. Немојте са ПП службом критиковати или још горе, опањкавати колеге наставнике. Не заборавите да сте и ви наставник и ви би требало да их боље разумете.
3. Немојте користити листе за опсервацију часа какву користе просветни саветници и ПП служба. Те листе јесу кратке чек-листе, лаке за попуњавање, али у себи садрже оцене, па ћете довести себе у ситуацију да оцењујете рад колега, што је увек мач са две оштрице. Признаћете да је смешно да свакоме сваки час додељујете максималне оцене у случају да „немате срца“ да „режете“ колеге. Радите на тежи начин, али у корист наставника – док сте на часу (да не бисте касније губили време и безуспешно се присећали свега), по старињски опишите (добре) карактеристике часа. Наставник то касније може да унесе у свој портфолио, чиме му директно помажете и да се избори са тим. Такође, имаћете бољи увид у то какви су часови били и када будете писали онај годишњи извештај о посећеним часовима које шаљете министарству. Наиме, ови извештаји захтевају описну аргументацију, коју нећете моћи да „прочитате“ из оцена.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Однос према ђацима
1. Осмислите радионице за евентуалне замене часова. Не можете очекивати да ћете у одељењима којима иначе не предајете, а мењате, предавати ваш предмет. Ви то можете, али то ни ђацима, ни вама, ни наставнику којег мењате неће значити много. Некада се рад вашег фах-колеге и вас толико разликује, да ће колега можда наново радити исто то што сте ви радили тај час, јер му „бежите“ или „штрчите“ из плана. На тај начин сви сте изгубили време. Можда је боље да имате већ припремљене радионице, налик на оне са грађанског васпитања или часова одељенског старешине, које ћете реализовати на тим заменама. Ове радионице могу имати теме у вези са дисциплином у школи, бонтоном, решавањем проблема, учењем, па ће бити корисне ђацима, остварићете неке васпитне циљеве, а вама ће помоћи да боље сагледате дечје ставове о вашој школи.
2. Од деце захтевајте поштовање. Када сте дежурни наставник, обично ђаци којима не предајете немају намеру да вас послушају, јер некако вреднују да им „не можете ништа“. Зато као помоћник директора морате да покажете да то уопште није тако, да им кажете да пратите рад и дисциплину њиховог одељења и да што чешће будете присутни на разговорима директора, односно ПП службе са њима. Тако ће видети да сте присутни и да је ваша улога значајна, а то и јесте, јер ћете неретко морати да помажете старешинама и наставницима када разговарају са својим ђацима и васпитно делују на њих.
3. Укључујте ђаке у пројекте и школске активности. Осмислите неке добре научне, спортске или било какве друге пројекте, помоћ ученицима уз вршњачко учење или већ неку атрактивну активност, најбоље у сарадњи са ПП службом, а како бисте боље упознали ђаке који имају проблем у учењу или са дисциплином, стекли њихово поверење и упослили их на користан начин.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Однос према родитељима
1. Разговарајте коректно, мудро, аргументовано, дипломатски. Родитељи када дођу до директора или вас имају два мотива; или да траже нешто или да се жале на неког наставника. Ово потоње је, наравно, проблем. Наше министарство до сада је омогућавало да родитељи могу да се жале на шта им срце иште и увек су реаговали слањем инспекције без обзира колико су жалбе небулозне. Према мом искуству, жалбе могу бити и оправдане и неоправдане, али су и једне и друге, зачудо, једнако тешке за решавање. Правог рецепта нема, али је чињеница да за овакав разговор морате да будете одморни, смирени и да користите све способности и аргументе које поседујете. Као и свој ауторитет, који би требало да сте изградили. Немојте бити дрски, безобразни, бахати и иронични. Будите то (уколико баш желите) када се родитељ жали на вас, јер тада имате одговорност према себи, али у овом случају имате одговорност према колеги и пробајте да решите проблем, а не да га потпирујете.
Уколико мислите да колега на кога је уложена жалба неће умети да комуницира тако да исход буде без великих последица, немојте га укључивати у разговор, односно саветујте директора да то не учини. Наравно, ако колега баш инсистира, немојте и ви.
✓✗◊★♪♫♠♣♥♦
Ови савети су искуствени; до њих нисам дошао емпиријским истраживањима и педагошким принципима. Чак и да јесам, не очекујем да ће свима звучати добро, али ће ето бити јединствен материјал на нету који ће можда бити некаква помоћ неким новим (можда и старим, у смислу размене искуства) помоћницима којима желим да их закон боље дефинише и да им подели норму разумније. 🙂