Лако Је Критиковати 64

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

interview (Small)Интервју са вампиром: Вампирске хронике (Interview with the Vampire: The Vampire Chronicles 1994) је филм снимљен према истоименој књизи америчке списатељице Ен Рајс. Бред Пит је вампир који је пожелео да попије крв Кристијану Слејтеру. Међутим, када је сазнао да овај прави аудио-записе о животима људи, предомислио се и, наместо да га убије, одлучио је да му исприча своју причу која траје већ два века.

Критички осврт: Филм ми је изгледао у многим моментима као позоришна представа. Има неки необичан шмек, интригантан је, па и донекле шокантан, са дубоком причом која прати све ликове. Занимљиво је настојање аутора филма да продају свој производ, иако је прича већ у сценарију била очигледно добра, а предвиђен буџет велики. Тако да има и оног типично холивудског шминкања, које је непотребно, а ликови су за више од нијансе префорсирано романсирани. И, наравно, узети су били све сами најлепши и напопуларнији глумци које је то време могло да понуди (против којих је била и сама Ен, али је касније променила мишљење).

И глумци су заиста одрадили свој посао, мада је занимљив сам лик који тумачи Бред. Он је у овом филму потпуно пасиван, иако најзначајнији јер он прича своју причу. Чак је и Кристијан, виђен као слушалац, активнији од њега. Поставка је да Бред одбија да буде то што је постао, али његов отпор је тек декларативан, превише помирљив да би био озбиљан и тиме једва уочљив. Карактер свог лика постигао је више сензибилитетом него конкретним поступцима, што верујем и јесте плус за његово глумачко умеће. Иначе, од свих славних глумачких имена, највише ми се дојмила Кирстен Данст, тада девојчица, која је показала да ће бити изузетна глумица. Заправо, све ми се допало у филму, укључујући и музику.

Неколико грешака прати овај филм, а ја сам уочио свега пар очигледних. У сцени када Стивен Ри плеше по своду тунела, нити његова коса, нити плашт не подлежу сили гравитације, а мртвој жени у таверни се очигледно мичу трепавице. Другу жену, на позоришној сцени, раскопчавају вампири, иако је сцену пре тога она већ раскопчана. Без обзира на све то, многи ласкави епитети могу ићи уз овај филм: антологијски, култни, па и ремек-дело вампирског поджанра.

Едукативни моменат: Кристијан ништа није научио из Бредовог искуства, већ је морао сам да прође то исто. Добро је учити из сопствених грешака, али је много мудрије учити из туђих.

Оцена наставника:

5(и још плус и још браво)

dorian_gray_ver (Small)Доријан Греј (Dorian Gray 2009) је филм рађен према делу Оскара Вајлда. Доријана глуми Бен Барнс, младић који је наследио велико имање у Лондону од свог деде. Њега је уочио сликар Базил Холвард (Бен Чаплин). Базил, занесен Доријановом лепотом, у слику уноси сва своја осећања према младићу. Портрет је толико добар да га Доријан показује свима, па тако и лорду Хенрију Вотону (Колин Ферт). Лорд Хенри убрзо опчињава Доријана својим теоријама о хедонизму и њих двојица постају блиски пријатељи. Доријан постаје охол због своје лепоте и младости, те је пожелео да буде вечно млад као на портрету. Жеља му бива испуњена, што му дозвољава да посвети свој живот потрази за новим, све мрачнијим задовољствима.

Критички осврт: Дијалози су врло виспрени и на једноставан начин приказују једну животну филозофију која осуђује људску лицемерну природу, али и бежи у екстрем. Ту, наравно, предњачи Хенри, према чијој филозофији Доријан и заузима животне ставове. И цела радња филма ми се допада, али ту и није могло да буде грешке јер је филм и рађен према ремек-делу фантастичне књижевности. Могу само да приметим да је режисер Оливер Паркер добро презентовао дело и дочарао доба у коме се све то одвија. Искористио је и колико је могао модерних специјалних ефеката и то није испало лоше, мада мислим да је црв који испада из ока лика на слици потпуно непотребан.

Ликови (пре свих Бен и Колин) просто зраче, можда не харизмом, али неком необичном енергијом, набојем, очекивањима… Глумци су заиста добро одрадили посао. Ни млађани Бен није био лош, а на руку му иде и физиономија. Он је леп момак, али има и ту злокобну и безобразну црту која његов лик чини уверљивијим.

Едукативни моменат: Портрет Доријана Греја на фантастичан начин показује једну животну истину; да свако наше искуство оставља траг на нама. Тај траг не мора да се види на нашем лицу или било где на телу, али он, неумњиво, постоји.

Оцена наставника:

4(са покојим минусом)

alienout (Small)Предстража 37 (Outpost 37 2014), познат и као „предстража за ванземаљце“ (Alien Outpost) је футуристички војни филм који се бави инвазијом ванземаљаца на Земљу из угла војника једне од ретких преосталих предстража.

Критички осврт: Иако су ликови живописни довољно да их веома брзо запамтите, опет је филм, како је одмицао, постајао све досаднији. И то не само зато што је ово класичан ратни филм, те тако поджанр који ме не занима претерано, већ и зато што је заиста постајао монотон. Осим спорадичних борби, није понудио много више од пуких грубих шала старијих војника према млађима. Није помогло ни то што су сцене прекидане интервјуима са ликовима. То је ваљда требало филму да да шмек различитости и ноту реалности јер је онда налик каквој документарној емисији, али и то је мотив већ виђен у другим остварењима. Исто тако виђено је и снимање телевизијском (или видео) камером и то тако да сцене буду сецкане и нејасне, па се ми питамо како ти ванземаљци заиста изгледају. А они класичнији не могу бити.

У последњој трећини филма акција постаје значајно динамичнија и напетија и почиње да се дешава радња, које до тада није било. Па, ипак, ништа што већ нисмо видели, са све снопом светлости који иде равно у небо и који је неизбежан тренутак америчких СФ остварења. Признајем, глума је одлична, режија и продукција сасвим солидни, али све то не може да надокнади сценарио који је, најблаже речено, сиромашан.

Едукативни моменат: Млади „гуштер“ је схватио да старији војници збијају (додуше грубе) шале са њим, а како би видели каква је личност. У многим друштвима постоји обред, да га тако назовем, иницијације, а и да не постоји, у ново друштво, колектив на послу или било какву другу групу, никад није лако уклопити се од почетка. Треба упознати људе, њихове обичаје, сензибилитет, начине рада… И треба да постоји труд да будемо део те екипе, али не треба изгубити ни сопствену личност и, како кажу, „своје ја“.

Оцена наставника:

2(мада може и један без проблема)

Astronaut-The-Last-Push (Small)Последње гурање (The Last Push 2012), познат још и као „Астронаут: Последње гурање“, прича је о двојици астронаута који су кренули на пут ка Европи, Јупитеровом сателиту. Требало је да буду у хибернацији шест година док не стигну тамо, али успут их је ударио микроастероид и проузроковао штету и смрт астронаута Џејмса Мадија. Хари Пејтон је преживео, али му следује мукотрпан повратак кући, пошто је мисија отказана. Наиме, у малој просторији треба да проведе две дуге године.

Критички осврт: Занимљиво је да овај филм има исту тему и прилично сличну режију као годину дана каснији „Извештај са Европе“, али је овај потоњи, ипак, бољи. Но, далеко од тога да је овај филм лош. Хари је успео готово сам да изнесе филм, заробљен у свемирској капсули не већој од једне просечне затворске ћелије, а да не буде нимало досадно. При томе, глуми лика који је толико суздржан да бисмо лако могли да га назовемо „дрвеним“ и који не нуди врцаве досетке, занимљиве вештине и емоције које прште. И када има изливе емоција, опет су некако контролисане, под добром дозом супресије. И то јесте изузетно глумачко мајсторство.

И прича је добра, иако уопште не иде у смеру у ком је започета, а то је сателит Европа. Оно мало специјалних ефеката, пак, нису ме фасцинирали, али и очигледно низак буџет, утрошен и на њих и на цео филм, само још више појачава мој позитиван став.

Едукативни моменат: Иако мисија није успела, Хари је успео. Он је постао инспирација многим људима на Земљи, а посебно деци чији је херој и узор. Некада нас не чине великима успеси, награде и признања, већ труд, пожртвовање и посвећеност.

Оцена наставника:

5(да)

lrgscale (Small)Звончица (Tinker Bell 2008) је први у низу филмова о мајушној вили која живи у земљи Недођији. Као и друге виле и она је рођена из осмеха бебе и доспела у земљу вила. Тамо су друге виле процениле њен таленат и испоставило се да је припала групи радилица. Међутим, Звончица није задовољна овим избором и жели да ради нешто друго јер би јој то омогућило да посети Главну земљу. Другарице покушавају да јој помогну у томе, али изгледа да за Звончицу других опција нема. Ипак, она не одустаје, иако то наноси штету целом вилинском свету, па и самој природи.

Критички осврт: Као и други филмови о овој вили и овај је сјајан. Прича је добра и шаље много лепих едукативних порука за децу. Када год се прави цртаћ за девојчице, увек је идеја да оне треба да буду принцезе и лутке. У овом случају то није тако, а Звочнчица се, уз то, бави пословима који се традиционално сматрају мушким. И то ми се јако допада. У ствари, све ми се допада у овом цртаћу.

Едукативни моменат: Звончица је покушала да буде и вила воде и животињска вила и вила ветра и шта све не, али није успела јер је њен таленат био да прави ствари. Ипак, у том свом настојању није погрешила. Врло је важно да у животу пробамо да радимо што више тога како бисмо открили где смо најбољи. Није искључено ни да ћемо се пронаћи у више различитих послова, а не само у једном.

Оцена наставника:

5(може)

toy_story_ver (Small)Прича о играчкама (Toy Story 1995) је филм о играчкама дечака Ендија, које уживају у игри са њим, а посебно Ендијева омиљена играчка каубој Вуди. За Вудија све се мења када Енди за рођендан добија База Лајтјира, акционог свемирског хероја са много више опција. Он заузима Вудијево место и изазива завист код дрвеног шерифа. Вуди жели некако да поврати своју позицију и предузима конкретне кораке, али то се испоставља као грешка која може бити кобна и за њега и за База.

Критички осврт: Овај филм нуди врло виспрен хумор, са ликовима који су боље разрађени него реалне особе у неким играним филмовима. Све то прати и врло добра, чак компликована прича, са необичним превратима која играчке воде у увек нову авантуру.

Играчке су анимиране сасвим добро, док су људски ликови некако мање симпатични. Можда је то урађено и да би се фокус пребацио на играчке, које изгледом напросто плене, али шта год је намера аутора цртаћа била, свакако је успешно реализована.

Едукативни моменат: Вуди је морао да схвати да је замењен Бадијем и да то и прихвати. Сазнање да смо заменљиви никада није лако и може да нам изазове широк спектар различитих емоција, укључујући и љубомору, али морамо да будемо свесни тога. Колико год да смо добри у неком послу, пре или касније појавиће се неко једнако добар, бољи или лошији, али свакако неко ко ће радити тај наш посао наместо нас. Можда је најбољи савет да то не узимамо за зло тој особи, већ да пронађемо неку другу улогу, која ће за нас бити прихватљива или да почнемо да радимо у тиму са тим неким, баш као што је то урадио Вуди.

Оцена наставника:

5(наравно)

toy-story-ii (Small)Прича о играчкама 2 (Toy Story 2 1999) је наставак претходног филма. Шериф Вуди је упао у невољу покушавајући да спасе играчку пингвина са дворишне распродаје. Наиме, Вудија је украо подли продавац играчака. Испоставило се да је Вуди део старињске и вредне колекције играчака и да може добро да се препрода музеју у Токију. Остале играчке дечака Ендија кренуле су у мисију спасавања.

Критички осврт: Према квалитету приче, те авантури и хумору који је прате, овај филм не заостаје за претходним. Ретко се дешава да наставци буду овако добри.

Едукативни моменат: Енди није повео Вудија у камп зато што је бринуо о њему, а не зато што га је одбацио, као што је Вуди мислио. Не можемо знати које мотиве има друга особа базирано искључиво на сопственим импресијама.

Оцена наставника:

5(иста)

southpark (Small)Саут Парк: већи, дужи и нецензурисан (South Park: Bigger, Longer & Uncut 1999) је дугометражни цртаћ рађен према серији „Саут Парк“. Дечаци Стен, Кени, Кајл и Ерик отишли су у биоскоп да гледају филм у коме глуме њихови омиљени канадски глумци Теренс и Филип. Филм је препун ружних речи, које су дечаци радо прихватили, а у својој школи постали хероји јер су гледали филм забрањен за њихов узраст. То се одразило на њихово понашање у школи и позване су њихове мајке. Једна од њих одлучила је да иде и корак даље; да оснује организацију која ће се борити против ружних речи у филмовима где глуме Канађани. Међутим, ствар је попримила велике размере, измакла контроли и САД су ушле у рат са Канадом.

Критички осврт: Иначе сам љубитељ „Саут Парка“, иако ме поједине колеге критикују због тога. То је врло интелигентно урађена цртана серија са поприлично грубим и ироничним хумором који, без пардона, исмева све оно што и треба исмевати, а припада америчким системима вредности (мада повремено поткаче и остатак света).

Обично аутори у филму имају задатак да направе нешто „веће, дуже и нецензурисано“ у односу на серију према којој је филм рађен и овај пут не могу да кажем да је то тако. Гледао сам епизоде које имају боље одрађене теме, а поједине су значајно „тврђе“ у односу на ову. Тако да су од три поменута епитета успели да испуне само овај који се односи на трајање. И поред тога, немам много да замерим; „Саут Парк“ је увек сјајан, чак и када није. 🙂

Едукативни моменат: Лош речник у филмовима је свакако проблем, али њиме не треба да се баве мајке, већ друштво. Мајке треба да раде свој „посао“ и што каже Кајл, њему није потребно да његова мајка буде борац, већ да буде ту за њега. И да треба са њим да се суочи када направи неки проблем, а не да криви неке друге. Ја бих се сагласио са Кајлом и додао да свако, а не само мајке, треба да се бави својим послом.

Оцена наставника:

5(минус)

movie_the-scorpion-king-rise-of-a-warrior (Small)Краљ Шкорпион 2: Уздигнуће ратника (The Scorpion King 2: Rise of a Warrior 2008) је епска фантастика о народу Акађана (који су, заправо, заиста постојали), којима влада краљ чији је симбол шкорпија. Он има своју одабрану војску, којој жели да се придружи и син једног од главних ратника. Иако је направио инцидент на испиту у арени, младића примају у специјални одред и он постаје ратник шкорпион. Након шест година обуке враћа се у своју варошицу и открива да је старог краља заменио нови Ренди Котур. Млади ратник (глуми га Мајкл Копон) подозрева да му је Ренди убио оца, а сада му је убио и брата. Он зато жели да му се освети, али то није лако, пошто је Ренди слуга мрачних богова и поседује велике моћи.

Критички осврт: Наратор, који се убацивао повремено, потпуно је непотребан. Филм много подсећа на оригиналног „Конана“. Пре свега, ту је дружина од три члана коју чине јунак Мајкл, жена ратница Карен Дејвид и момак сумњивог морала Симон Квартерман. И боре се против мрачног чаробњака Рендија. И као што је Џејмс Ерл Џоунс у „Конану“ убио Сандал Бергман, на сличан начин је Ренди убио Мајкловог брата. Сличности има још, а речи наратора на крају малтене су преписане из последње сцене „Конана“. И ово копирање је јадно, али ни оригинални делови сценарија немају богзна шта да понуде иновативно. Сценарио је, напросто, безидејан.

Прича представља спој грчке митологије и епске фантастике и то сасвим солидно уклопљених. Додуше, реализација јесте поприлично трапава, а посебно финална битка која је за пар нијанси развучена више него што то добар укус налаже. Уз то, победа у арени је на стакленим ножицама јер када су Карен и Том Ву угасили упаљену нафту, војници са зидина су вољшебно нестали.

Глумци су необични и харизматични, али колико су успешно изнели своје улоге, могли бисмо дискутовати. Специјални ефекти нису лоши ако изузмемо џиновског шкорпиона који је решен као у филмовима од пре пола века.

Едукативни моменат: Овај филм нас учи да не може свако да буде Конан, без обзира колико се трудио. Не може свако да буде ни Новак Ђоковић, нити било која друга личност, ма колико год се трудили и желели да будемо такви. Али то не значи да не можемо да будемо успешни у ономе што радимо и срећни, што је и поента. Дакле, не морамо да будемо срећни ако смо неко други, ма колико тај други успешан био, већ зато што смо ми остварени онако како нам одговара. 🙂

Оцена наставника:

3(на два или два на три, свеједно)

basket (Small)Случај из корпе 3: Потомство (Basket Case 3: The Progeny 1991) последњи је наставак саге о чудовишном сијамском близанцу који живи у корпи. Овај филм почиње сценама којим се завршава претходни; Кевин Ван Хентенрјк је, у паници и случајно, убио Хедер Ратреј, када је открио да она у свом стомаку носи чудовиште. Тада је полудео и пришио на своје тело близанца којег су му, давно, одстранили. Након неколико месеци Хедерина мајка Ени Рос пустила је Кевина из собе у којој га је држала затвореног. Ени је власница азила за особе чудовишног изгледа и води рачуна о њима, па тако и о Кевиновом монструозном брату. Испоставило се да Кевинов брат има жену сличну себи и да она очекује бебу. Порођај особе са толико деформисаном физиономијом сигурно није једноставан задатак, па је Ени одлучила да је одведе у други град код Бена Дигерса, доктора коме верује. Са њом су пошли и сви други монструми из куће, а и Кевин. Но, уместо решења, Ени је тамо наишла на нове проблеме.

Критички осврт: Једино што не могу да замерим овом „филму“ је предвидљивост. Он и не може да буде предвидљив јер је: 1. потпуно небулозан и 2. нема радњу, већ се дешавања нижу без икакве смислене суштине. Људи са лошим маскама раде ово или оно, а то исто раде и они који маске немају. И то је то. Постоји неки покушај хумора, а постоји и још слабији покушај хорора, али све се на покушају и завршило. Глума није чак ни у покушају.

Едукативни моменат: Ени је на крају филма била у праву у једном: ово није само наш свет и морамо да га делимо и са другим људима, без обзира да ли нам се свиђали или не. Зато, верујем, да ће свет за сваког бити боље место ако прихвати да различитости постоје.

Оцена наставника:

1(у покушају јер је реална нула)

Лако Је Критиковати 60

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

void (Small)Празнина (The Void 2016) је канадски хорор. Полицајац Данијел Пул проналази младића Евана Штерна у шуми и пошто је видео да је повређен, одвезао га је у болницу. У болници нема много ни особља, ни људи, пошто је ноћ, али су Евану одмах указали помоћ. Међутим, тада почињу да се дешавају застрашујуће и необјашњиве ствари у болници, а и око ње се сакупља група маскираних људи која не дозвољава онима који су унутра да изађу напоље. Заробљени у клопци, Данијел Пул и остали покушавају да преживе, а ситуацију компликује долазак Данијела Фатерса и његовог сина, који немају пријатељске намере.

Критички осврт: Иако сам имао осећај да гледам нешто што сам већ гледао, а и утицаји „Створа“, „Уздигнућа пакла“, па чак и турске „Рације“ више су него очигледни, опет је овај филм некако постигао одређени ниво и оригиналности и креативности. Прича није предвидљива и свако мало мења темпо, тј. мења се атмосфера, мада је све време мрачна. Није застрашујућ филм, али јесте гадан и због ефеката и због начина како су жртве убијене. Ефекти нису импозантни, али нису ни лоши, баш као ни глума. Ово је, заправо, један сасвим солидан хорор, који је постигао онолики квалитет колико је то било могуће са овом, недовршеном причом (остала су нека отворена питања која се на крају нису решила).

Случајно или намерно, тек секта која немо прати овај догађај има одору налик на ону коју носе чланови Кју-клукс-клана са троуглом на делу где је лице, који је, можда, алузија на знак Масона. Међутим, чак и да филм има неко дубље значење, ја га нисам видео. Нема ни дубље приче која прати протагонисте; она је само „загребана“ тек толико да би радња могла да се одвија са довољно логике да би била одржива.

Едукативни моменат: Болнице су за многе људе застрашујућа места и без хорора натприродног карактера. Ипак, оне су потребне и не треба да их се плашимо, а још мање избегавамо. Јер чудовишни пипци и живи мртваци су део фикције, а реалност је да су болнице многим људима спасиле и продужиле живот. Некада неке ствари морамо да прихватимо као нужно зло.

Оцена наставника:

4(па, може)

alien_covenant_poster_by_scpmaniac (Small)Ејлијен: Ковенант (Alien: Covenant 2017) је наставак „Прометеја“ и шести наставак у саги о Ејлијену. Посада свемирског брода Ковенант доживела је хаварију свог брода и губитак капетана Џејмса Франка док је била у криогенском сну. Ожалошћени због смрти капетана, почели су да оправљају брод  и тада су добили поруку, недвосмислено људску, са планете за коју нису ни знали да постоји. Одлучили су се да истраже планету, а како би је колонизовали. Међутим, тамо наилазе на нешто чему се нису надали.

Критички осврт: Обично очекујем да су наставци значајно слабији од првог филма, али у овом случају то је претерано. Филм је потпуно разочарење. Очекивао сам не знам ни сам шта, а добио злоћудног робота који уништава све интелигентне врсте у свемиру јер има комплекс Бога. Радња је потпуно обична и толико предвидљива да предвидљивија бити не може. Уз то, потпуно приземљује цео серијал. Филм не може да игра ни на карту хорора јер, као што написах, толико је предвидљив да нема изненађења које би могло да уплаши или макар да вас тргне.

Акција је такође оманула и имам осећај да су сценаристи убацили крдо ликова само како бисмо видели што више крвавог масакра и што више начина како људи могу да изгину када несмотрено лутају свемиром. И поред свег тог маштовитог изгинућа, понављања из (практично свих) претходних наставака и те како има. Ваљда је то евоцирање (да га тако назовем) требало да буде кул, а у ствари изгледа прилично јадно и безидејно. Сцену када се Катрин Вотерстон јурца са Ејлијеном по свемирском броду са све затварањем пролаза појединих одељака видели смо у трећем делу серијала (само што је тад неупоредиво боље урађено), а сцену када га избацује у свемир у првом наставку (исти коментар као у претходној загради) и тако даље, и тако даље. Речју, ништа ми се не свиђа и то толико да ни врло солидни глумци нису поправили утисак. Крај филма свакако није.

Едукативни моменат: Посада свемирског брода Ковенант припремала се за пут до једне планете, али се предомислила јер је пронашла ближу. Са овом планетом значајно је себи уштедела време. И готово сви су изгинули, те се та идеја показала лошом. Ми због бржих решења вероватно нећемо изгинути, али треба да знамо да брза решења не морају уједно да буду и боља.

Оцена наставника:

2(само због поштовања према саги о Ејлијену, иначе један)

Tooth-Fairy (Small)Зубић вила (Tooth Fairy 2010) је филм о хокејашу Двејну Џонсону, који је добио надимак Зубић вила јер се специјализовао само за то да избија зубе члановима противничке екипе. Пошто је превише реалан и нема милости ни према дечјим сновима, виле су га довеле к себи и претвориле у једног од њих. У ствари, његово ангажовање као виле која узима зубиће деци, а које стављају испод јастука, казна је коју мора да одслужи због свог лошег карактера. Он није одушевљен овим новим „послом“, али нема избора; морао је да научи да лети и да посипа вилински прах. Но, оно што је важније, овај посао заиста је почео да мења његове ставове.

Критички осврт: Идеја да се хвалисави тип „васпита“ кроз филм, као и да велики баја, попут Двејна, обуче нешто нежно и розе, уопште није нов начин како направити заплет. И, надаље, филм се одвија по утврђеном обрасцу, са тим да је део када се дешава пад морала (пре великог финала, када и морал расте и када сви у свему побеђују) урађен претерано мелодраматично и не баш уверљиво. Углавном, причица виђена стотинама пута до сада.

Ипак, филм изгледа свеже, пре свега због атмосфере коју је створио и лаганог хумора (не приземног, али не ни претерано виспреног). Двејн ми не изгледа као неки карактеран глумац, али некако зрачи и нема проблем да се нађе у смешним, чак бламантним ситуацијама и то, заиста, ценим. Рецимо, када Двејн у плавичастом костиму виле са нежним крилима клиза поред огрубелих чланова свог хокејашког тима, заиста је нестварно и непроценљиво.

Едукативни моменат: Оно што је Двејн рекао дечаку на почетку филма јесте сурово, али је и истинито. Ми имамо хиперпродукцију спортских нада у школама. Бављење спортом сјајна је ствар, али собом носи ризике. Ако се дете потпуно посвети спорту, а запостави све остало, мора да се суочи са два велика проблема. Један је што влада велика конкуренција међу спортистима и оно мора бити најбоље од свих или, макар, у самом врху. Други је што је довољна било каква повреда да прекине кратку каријеру, а повреде у спорту нису ретка ствар. Ја, свакако, свима желим успех, али мудро је имати план бе и никако, али никако, не треба, зарад спорта и фиктивне спортске каријере, запостављати образовање.

Оцена наставника:

3(мислим да је реална)

affiche-le-voyage-dans-la-lune-a-trip-to-the-moon- (Small)Пут на Месец (Le Voyage dans la Lune 1902) је неми црно-бели, али и ручно бојени, филм режисера Жоржа Мелијеса. Жорж је и глумео у свом филму и он је председник астрономског клуба, који је својим члановима предложио путовање на Месец. Након метежа који је настао, чланови су пристали на ово путовање и кренули у магичну авантуру.

Критички осврт: Свака сцена развучена је колико год је то било могуће, али и даље филм не траје ни 13 минута. 😀 И без обзира на толико развучене сцене, уопште није досадан. У ствари, скроз је симпатичан, са пуно духа и хумора. Најјаче је када господа уђе у ракету (која изгледа као џиновски метак), а онда је девојке погурају (у ствари, гура само њих пар, ове остале гурају једна другу) у исто тако џиновску цев (катапулт?) и онда, након успешно завршеног посла, машу публици. 🙂 А момци, када су стигли на Месец, најпре су се радовали и махали Земљи, а онда извадили ћебиће, те се покрили да спавају. 😀 И док су спавали, изнад њих су се појављивале персонификације небеских тела, између осталих и – Месеца.

Заиста пресладак филм са потпуно суманутом, али разиграном радњом и урађен са пуно маште. И веома театрално, тако да сам имао утисак да гледам кабаре, што је и била карактеристика Жоржовог рада.

Но, све и да ми се није допао, старост овог филма од преко 100 година, његов значај и утицај на каснија остварења, чине га и култним и ремек-делом.

Едукативни моменат: Уз помоћ маште можемо да одлетимо и на Месец и у било коју другу узбудљиву авантуру. Треба неговати машту и не спутавати је.

Оцена наставника:

5(наравно)

hjugo (Small)Иго (Hugo 2011) је филм рађен према истоименој књизи Брајана Селзника. Иго је дечак (глуми га Ејса Батерфилд), који живи у Паризу са својим оцем удовцем Џудом Лоом, сајџијом. Када му отац настрада у једном пожару, Иго мора да се пресели код свог ујака Реја Винстона, човека који је задужен за одржавање великих градских сатова. Ујак је алкохоличар и једног дана изненада нестаје, па је дечак био принуђен да настави његов посао и краде храну како би преживљавао. Међутим, налази и времена да ради на роботу који је преостао од његовог оца и за кога се нада да ће му пренети поруку коју му је отац оставио.

Критички осврт: Филм јесте превише развучен, али је, такође, и једна лепа, емотивна и дирљива људска прича, а да при томе није ушао у трагедију и чемер. И то је мајсторство, с обзиром на нимало слатку судбину детета, а и мајсторство је извести срећан крај који није патетичан. Не би ме чудило ни да је било плакања по биоскопима. 🙂 Томе свему је допринела и сјајна глума и естетика режисера Мартина Скорсеза. Све похвале.

Едукативни моменат: У овом филму се појављује и лик режисера Жоржа Мелијеса (глуми га Бен Кингсли). Он је био несрећан јер је веровао да је све што је радио узалуд. Међутим, испоставило се да уопште није тако. Сваки рад се исплати, само је некада потребно више времена да би се то показало.

Оцена наставника:

5(али чиста, без плуса)

the-green-hornet-movie-poster (Small)Зелени стршљен (The Green Hornet 2011) је комедија о „суперхероју“ чији је надимак у наслову филма. Игра га Сет Роген, син богатог власника дневних новина Тома Вилкинсона. Када је његов отац умро, Сет наслеђује фирму, али га тај посао претерано не занима. Ускоро проналази свој хоби, а то је да буде суперхерој који је добар, али има стратегију да се приказује јавности као лош. Додуше, све то не би било могуће без његовог помоћника Џеја Чоуа, а који је прави суперхерој.

Критички осврт: Веома оригиналан филм, где су суперхерој и његов помоћник, у ствари, заменили улоге. На тој поставци је базиран и хумор, који није лош, али реално гледано то је један скеч који се рециклира многоструко током читавог филма. Све време је Сет лајави крелац, а Џеј глас разума, чија стрпљивост синусоидира. Има ту и других ликова који су и квалитетни и харизматични, попут Камерон Дијаз и Кристофа Валца, али у овом филму њихов капацитет није дошао до пуног изражаја. Сва пажња је некако окренута ка двојици главних протагониста, а сви остали асистирају.

Што се осталог тиче, немам богзна какве замерке, али немам ни богзна шта да похвалим. Прича је потпуно класична. Нема већих грешака, динамична је и узбудљива, са осредње одрађеном акцијом у смислу борби и јурњаве колима. У појединим сценама борбе види се анимација, тако да изгледају пластично, а не реално.

Едукативни моменат: И док је Сет углавном причао о томе како је супер, Џеј је заиста био суперхерој. Он је прешао са речи на дела, што је, увек, боља опција.

Оцена наставника:

4(опасно иде на три)

barbw (Small)Барб Вајер (Barb Wire 1996), што би значило „бодљикава жица“, име је хероине из стрипа и уједно и главне хероине овог филма, коју глуми Памела Андерсон. Занимљиво је да је филм футуристички, а приказује управо ону годину у којој смо сада – 2017. Према филму, то је година када влада други грађански рат у САД и једини слободан град је Стил Харбор. У том граду Памела има свој бар, али и ради посао плаћеника „са стране“. Тако преживљава и она и њен бар, али се све мења када Викторија Роуел, докторка која зна важне тајне, затражи помоћ од ње да јој омогући бекство до Канаде. Викторија је, очигледно, значајна за обе зараћене стране и сви су заинтересовани за њу, те Памела мора да се одлучи којој страни ће се приклонити.

Критички осврт: Памела је била толико љута на Темуера Морисона да сам очекивао неку заиста срцепарајућу причу у флешбеку, а добио разочаравајућу. Но, цео филм није разочаравајући, чак је превазишао моја очекивања, с обзиром на то ко је главна звезда. Истина, ликови су чисти стереотипи, радња прилично обична, мада запетљана, а глума спорадично збрзана како би било више места за акцију. Али, са друге стране, филм има динамику, држи пажњу, а и акција је урађена сасвим добро. Памела изгледа прилично моћно као секси хероина и у доброј мери дочарава личност из стрипа. Чак су и реплике запањујуће виспрене и има неколико добрих фора.

Нејасан је статус Стил Харбора, града у коме се све дешава. Према наратору, то је једини слободан град где конгресионални директорат нема контролу, а све време тај директорат терорише тај град, па и саму Памелу. Но, прича је око нечега морала да се направи, а одржавала се упркос што нелогичним, што наивним сценама. Тако се испоставило да опасни део града уопште није тако опасан, а и да јесте нема много смисла да се баш у том делу налази аеродром. Или када грађевински радник безбрижно ради иако се свуда око њега дешавају туче и пуцњаве, а непознатом, који му је упао у кабину крана, веома информативно објашњава команде. Углавном, када се све сабере и одузме, филм је бољи него што сам мислио да ће бити, али далеко је од ремек-дела. 🙂

Едукативни моменат: Памела је морала да научи на тежи начин да је неутралност у било ком смислу прилично тешко постићи. Поједине животне ситуације и професије неутралност захтевају, али с времена на време морамо и одабрати страну која је у праву, посебно ако је угњетавана.

Оцена наставника:

3(ту негде)

NY (Small)Бекство из Њујорка (Escape from New York 1981) је дистопијски филм Џона Карпентера. Њујорк је претворен у затвор, али без чувара. Затвореници живе свој живот у том граду, са правилима (или без њих) која су сами поставили, без могућности да напусте град. У Њујорк је требало да буде депортован и Курт Расел. Баш у том тренутку, због напада терориста, авион председника САД Доналда Плизенса срушио се баш у тај град. Председник је преживео, захваљујући капсули за спашавање, али су га се затвореници докопали. Вођа војних јединица Ли ван Клиф ангажује Курта да спасе председника и као награду му обећава помиловање. Рок за тај задатак је један дан. Неуспех мисије за Курта значи смрт.

Критички осврт: Тешко да бих се ја могао убројати у љубитеље дела Џона Карпентера, али овај пут морам да признам да је направио добар филм. Ипак, не могу да кажем и да је перфектан. Уличне борбе су сувише млаке, а поједине сцене смешне, као када Курт мецима буши рупе у, очигледно, картонском зиду, а како би могао да прође кроз њега. Има и позитивно смешних сцена јер ми се хумор у филму баш допада, али оно што ми се највише свиђа јесте сцена. Некако је Карпентер извео, уз помоћ режије, сценографије и ликова, да цео град изгледа као позорница и на њој је заиста успео да оживи магију. И дух осамдесетих, што је свакако плус.

Курта је улога потпуно погодила, да тако кажем, а не би ме изненадило и да му је ово и улога живота. И остали глумци су прилично добро одабрани.

Едукативни моменат: Поставка овог филма потпуно је сулуда; да се један успешан пословни центар, као што је Њујорк, претвори у затвор. Међутим, истина јесте да сваки град и све што су људи направили има могућност вишеструке намене, а која ће то бити и да ли ће бити права или промашена, зависи од нас и наших способности.

Оцена наставника:

5(нерадо и са минусом)

the_purge_anarchy_official_wallpaper (Small)Прочишћење: Анархија (The Purge: Anarchy 2014) је други део филмске саге о ноћи коју су футуристичке власти САД прогласиле „прочишћењем“. Тада је сваки злочин легалан, укључујући и убиство. Наводно, захваљујући тој ноћи, стопа криминала, незапослености и сиромаштва током читаве године је опала. То не мисли и Мајкл К. Вилијамс, борац за права сиромашних, који говори о правој природи овог закона власти САД и позива своје људе да се супротставе. На улицама су се те ноћи нашли и људи који нису желели да учествују у овоме, те су морали да нађу начин да преживе у хаосу који је настао. На њихову срећу, на њих је налетео Френк Грило, који их спашава, али његове намере нису толико племените.

Критички осврт: И било је за очекивати да ће се радња изместити из куће (у првом делу) на улицу, али то није значајније иновирало идеју. Но, није било ни потребе. И за овај филм важи исто што и за преостала два из ове серије; потпуно су добри, динамични, напети и узбудљиви.

Филозофија овог и друга два филма је да раслојено друштво показује лицемерје, двојни морал и све оне лоше стране којих смо сви свесни. И то је у овом филму приказано прилично шокантно и не могу да кажем да није уклопљено у радњу, али ми, опет, изгледа некако трапаво. Цео тај део ми некако штрчи, као да је „накалемљен“ на филм, а на крају чини и да прича поприми препознатљив холивудски облик где све леже на своје место, свако добија шта је заслужио и добро се добрим вратило. Напросто ми је крај измештен из суровог, али искреног приказа људске природе и друштва у бајковити климакс праведника. То, у ствари, чини да ми крај изгледа управо антиклиматично. У вези са овим и део филма када протагонисти постају жртве бахатих богаташа технички није лоше изведен, али буквално „даје на тацни“ поруку филма и тако га приземљује, а о извесности догађаја који су уследили написао бих само да је готово свака сцена предвидљива. Закључак би био да је овај део критике друштвеног система значајније боље решен у трећем делу.

У овом делу негативци не изгледају претерано опако, већ више онако како их иначе доживљавамо, као неостварене и неиживљене сировине. Но, маске јесу занимљиве, као, уосталом, у сваком делу. Око маске младог црнца избељеног лица шминкери су се заиста потрудили, а занимљива је и маска његовог пајташа налик на ону из „Ноћи вештица“ и, што је посебно занимљиво, обе имају религијске елементе. У трећем делу религију су „поткачили“ конкретније, али није да и овде није било алузија. Ипак, мени је најупечатљивија кецеља коју носе месари, а коју је носио Џек Конли и то врло једноставно средство невероватно појачава утисак целог тог дешавања.

Едукативни моменат: Френк је успео да опрости Брендону Кинеру зло које му је нанео. То се показало добрим на више начина, али и да није, опроштај је нешто најплеменитије што можете да дате и захтева изузетну снагу карактера и велику доброту.

Оцена наставника:

5(са мноштвом минуса)

Кlawnmower-man-beyond-cyberspace-movie-poster (Small)осач 2: Изван Сајберсвемира (Lawnmower Man 2: Beyond Cyberspace 1996) је други наставак култног филма „Косач“. Кевин Конвеј, власник корпорације која се бави виртуелном реалношћу, пронашао је у рушевинама разрушене лабораторије једва живог Мета Фруера. Мету је пружена помоћ и иако су му ампутирали обе ноге, живот су му спасили. Испоставило се да је он веома значајан за корпорацију, али и она за њега јер му је омогућила да оствари свој сан да завлада виртуелним светом.

Критички осврт: У односу на први део радња се, најблаже речено, чудно надовезала, а будућност је стигла неочекиваном брзином. Малтене моментално. 🙂 И први део има својих наивних момената, али код овог је то толико изражено да готово потпуно личи на дечји филм. И то дечји филм са још плус наивним моментима. 🙂 Но, оно што је битније је да је радња прилично испразна и досадна, а башка што већи део нисам ни разумео. Схватио сам ја да је ту битан неки диск, који је, у ствари, пирамида (чак ни то није смислено), али нисам скапирао шта он/а у ствари ради, нити шта значе сви ти технолошки термини. Но, утисак не би био бољи ни да јесам.

Мета не сматрам лошим глумцем, али ме уопште није убедио нити у то да је младић од двадесет лета (у тренутку снимања филма имао је готово две деценије више), нити у то да је заостао, нити у било шта друго. И деца су прилично лоша. Није само глума неуверљива. Неуверљива је и финална борба мачевима између Мета и Патрика Бергина.

Едукативни моменат: Мет је рекао како у овом свету када људи гледају у њега виде пола особе (пошто нема ноге). У његовом свету то није тако. На то му је Ели Пуге рекла да она не види пола особе. Како ћемо видети неку особу не зависи од света у коме смо (или међу којим смо), већ од нас самих, односно нашег карактера.

Оцена наставника:

1(без ишта)

Лако Је Критиковати 58

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

time-lapse (Small)Убрзани снимак (Time Lapse 2014) је филм о троје младих; Мету О’Лирију који је неостварени сликар, а у ствари је домар у комплексу апартмана где живи, његовој девојци Данијели Панабејкер и њиховом цимеру Џорџу Фину. Њихов комшија Џон Рис-Дејвис тајанствено је нестао, а Мет је у обавези да провери шта је са њим. Наместо њега ипак је у Џонов апартман отишла Данијела. И тамо је сазнала да је њихов комшија нека врста воајера. Пошто је његов апартман преко пута њиховог, сваки дан је правио фотографије сликајући њихов прозор. Њој су се придружила и њих двојица и схватали су да је ствар далеко компликованија; фото-апарат је заправо СФ машина која снима оно што ће се десити сутрадан. Такве фотографије су им готово одмах биле инспирација да своју будућност искористе најбоље што могу.

Критички осврт: У једној од епизода „Зона сумрака“, које су се снимале средином прошлог века, видео сам управо ову идеју. Тако да није оригинална, али јесте добро постављена. И реализација је прилично добра, са сјајно уклопљеним љубавним троуглом, тако да овај филм жанровски балансира између драме и трилера.

Већих грешака у филму нема, што је похвалнс обзиром да их често буде када је замешатељство с временом посреди. Иако је од почетка било јасно да ће се све ово лоше завршити, поступци ликова нису баш предвидљиви и изненађења и преврата има. Све у свему, вреди погледати.

Едукативни моменат: Грешка у поступцима ликова је да су правили изборе како би добили оно што је на слици. Другим речима, владали су се према ономе како будућност треба да изгледа, а не онако како су желели да изгледа.

Оцена наставника:

5(дакако)

paycheck (Small)Исплата (Paycheck 2006) је трилер у коме главну улогу тумачи Бен Афлек, инжењер који се бави крађом технологије. Нека компанија га унајми да прекопира технологију друге компаније и након тога му његов пријатељ Пол Џијамати обрише сећање, а та друга компанија профитира. Радња почиње када Бенов пријатељ Арон Екхарт, на забави коју је приредио, даје предлог да оно што ради уради за њега. За то ће му бити потребне три године, али ће исплата бити милионска. Бен пристаје на то и након три године испоставља се да је заиста успео. Међутим, не може да се сети како, нити на чему је радио. Убрзо је схватио да је обећану суму решио да не узме и да све што је „зарадио“ је двадесет наизглед обичних предмета у коверти.

Критички осврт: Идеја је добра и добро је реализована, ако изузмемо дијалоге између Уме Терман и Бена, који су или примењена филозофија живота или нежно одлучна мелодраматика, али промашај у оба случаја.

Филм је прилично узбудљив и има много акције. Акцију најчешће прати и претеривање, па је тако и у овом случају. Бен трчи испред воза у метроу, који не може да га стигне… Као да су у питању брзе пруге Србије. 😀 После има и експлозија и којечега, а Бен је и даље неповређен, без обзира на силину поменутих експлозија. И иако и Арон каже да Бен није супер агент, већ обичан инжењер, показује спретност у борби безмало као Џејмс Бонд. Ума га у томе прати у стопу, иако је и она (обична) научница. Додуше, она је у овом филму биолог, што јој свакако даје кредита, али не баш оволико. 😀

Едукативни моменат: Иако је Бен мислио да су ситнице у коверти непотребне, испоставило се да су му спасиле живот. И у свакодневном животу кажу да ситнице живот значе. То треба да разумемо кад нам неко нешто поклони од срца или када смо незадовољни што немамо много.

Оцена наставника:

3(мада сам помислио да дам и четворку)

bounty-killer (Small)Ловац на уцењене главе (Bounty Killer 2013) је футуристички акциони филм у којем главну улогу имају убице које раде по налогу деветочлане Владе. Њихов задатак је да побију бизнисмене са жутим краватама који желе да потлаче обичан народ. Један од најуспешнијих је Скитница (Метју Марсден), заљубљен у женског убицу, која је, пак, превише еманципована. Проблем настаје када обоје откривају да је Влада расписала потерницу за њега. Метју одлучује да оде до чланова Владе и суочи се са њима. Међутим, то није тако једноставно јер су сви заинтересовани да га улове.

Критички осврт: Свака борба, иако сурова, скроз је сјајна, попут добро уиграног балета. И пуцачина је добра. Део када Метју бежи од Цигана је, у том смислу, најслабији. Превише подсећа на „Побеснелог Макса“ и експлозије су слабо одрађене. Иначе специјални ефекти нису на висини. Амбијенти су маштовито осмишљени, али не изгледају реални. Мислим, и не треба да буду реални, али треба тако да изгледају. 🙂

Флешбекови су сјајни, без обзира да ли су део филма или анимација. Такође, има врло ефектних сцена, као када Метју и Кристана Локен разговарају у звучно изолованој канцеларији са лаганом музиком, а око њих се дешава покољ. Има и предвидљивих сцена, попут последње. Међутим, оно где ја видим највећу вредност овог филма је тај концепт борбе једног друштвеног поретка против другог, која је потпуно огољена и претворена у „дивљи запад“. Једне вредности су замењене другима, па и друштвени статус; успешни, пословни људи су негативци, а убице не само позитивни, већ и слављени. Ред, који тренутно имамо, замењен је нередом и све то указује колико су друштвени односи, у ствари, фрагилни и да договори, на којима почивају, могу да буду и прекршени. Устројство света, напросто, никада није довољно добро или, макар, није довољно добро за све. И та идеја је добро спакована у причу на ивици суперхеројштине, коју, сасвим успешно, воде не тако познати и признати глумци.

Едукативни моменат: Капитализам, демократија, анархија… Сваки друштвени поредак има своје предности и мане. И нити један од њих неће бити добар за сваког човека. И ту нема правог савета шта нам ваља чинити, али свакако треба да познајемо сваки од тих друштвених или државних уређења, како бисмо се лакше снашли када се нађемо у неком од њих.

Оцена наставника:

4(са добрим једним плусом)

savaged (Small)Подивљали (Savaged 2013) је филм познат и под називом „Avenged“ (Осветнички). Аманда Адријен је глувонема девојка која је пошла на дуг пут ка свом дечку Марку Ентонију Самјуелу, са којим је намеравала да отпочне заједнички живот. Међутим, уз пут је наишла на банду локалних дивљака који су, пред њом, убили два Индијанца, а њу отели, брутално је силовали и убили. На њу је наишао Индијанац, чувар светог гробља, који познаје древну вештину врачева и који је успео да је врати у живот. Са њом, вратио је и дух древног поглавице, жељног освете.

Критички осврт: Када су лоши момци отели Марка, Родни Роуланд је певушио веома слично као што је то радио Дејвид Патрик Кели у закључној сцени „Ратника“ из 1979. Свакако да има још паралела са другим остварењима, али је најуочљивија она са филмом „Убити Била“, а чак су и глумице Ума Терман и Аманда веома сличне гледајући физиономију. Додуше, освета сваке од ових жена различито је решена у оба ова филма. Ова идеја није лоша, мада није ни оригинална. Што се реализације тиче, филм је дефинитивно мучан, али далеко од тога да није добар. Глума је одлична, фотографија такође, а и специјални ефекти свакако доприносе.

Едукативни моменат: Тема овог филма је расизам. Много ликова је страдало због расизма, па чак и они који су то страдање изазвали. Било каква мржња према било коме може да изазове само лоше ствари и то по све актере. И при томе не мора да дође до паранормалних појава; реалност је ово сасвим добро показала.

Оцена наставника:

4(јака, богме)

maxresdefault (Small)Бранитељи (Защитники 2017) је руски суперхеројски филм. Током Хладног рата Совјети су развили пројекат „Патриота“ који је подразумевао и експериментисање на људима. Од тих људи створени су суперхероји. Пројекат је напуштен и они су се разишли по васцелој Русији. Међутим, када је преамбициозни научник Станисал Ширин постао претња за државу, војска се дала у потрагу за суперхеројима јер само они могу да га зауставе.

Критички осврт: Када Рује направе суперхеројштину некако из тог филма напросто зрачи снага и наспрам њихових стамених суперхероја, амерички изгледају као напудерисане цурице. И то не могу да не поштујем. Са друге стране, замерам што се режисер Сарик Андреасјан сувише трудио да његов филм личи на холивудски хит. Видан је утицај „Матрикса“, „Фантастичне четворке“ и других. У реду је труд да се прати стандард што се продукције и специјалних ефеката тиче, али у свему осталом мислим да би било боље да је ово био аутентичан руски филм. Овако, направљена је једна сасвим обична прича, без већих грешака (ситних има, па тако Антон Пампушњиј свако мало цепа панталоне када се преображава у звер, али му се свако мало наново враћају кад поврати лик човека), али и без икакве инвентивности. Другим речима, технички је урађена сасвим солидно, али креативности ни трага.

Едукативни моменат: Алина Ланина је поменула како је њена супермоћ што уме да прави добро боршч (руско национално јело). Ову моћ не треба занемарити, посебно када смо гладни. Другим речима, треба ценити и наизглед обичне способности, посебно када нам добро чине.

Оцена наставника:

3(гравитира ка два)

Sniffer-DVDCover (Small)Њушкало (Sniffer 2006) је норвешки краткометражни филм. Дени Шлесинџер је човек који ради на испитивању парфема тако што мирише пазух ознојеног корпулентног мушкарца. Сваки корак његовог посла одвија се на звук пиштаљке. Да би дошао на посао, мора да носи металне чизме јер људи на његовом свету немају тежину. За њега се све мења када је голуб случајно улетео у просторију у којој ради.

Критички осврт: Потпуно је гротескан филм са погодно одабраним глумцима. Иако је прекратак и без дијалога и монолога, много тога поручује, баш је ефектан и даје комплетну, заокружену причу. Неко са мало тога каже много, док појединим филмовима не вреди ни што трају преко два сата.

Едукативни моменат: Свакодневни посао и уобичајена рутина држе нас „приземљенима“, попут металних чизама које су ликови у филму носили. Главни јунак је одлучио да их се ослободи, али да ли је то значило и слободу за њега, то нам је режисер Боби Пирс препустио да размислимо. Ја свакако верујем да повремено треба одступити од устаљеног. Нећемо полетети, али можемо да доживимо неке лепе ствари.

Оцена наставника:

5(може)

vampires (Small)Вампири (Vampires 1998) је филм базиран на истоименом роману Џона Стиклија. Џејмс Вудс и Данијел Балдуин су део екипе која убија вампире и коју подржава Ватикан. Тај посао обављају мање-више сасвим добро све док нису налетели на Томаса Ијана Грифита, за кога се испоставило да је веома моћан вампир и противник кога је тешко победити. Томас има планове да повећа своју моћ и буде још јачи. Џејмс схвата да Томас нешто смера и покушава да га заустави, без обзира што су наредбе кардинала Максимилијана Шела сасвим другачије.

Критички осврт: Главни вампир није Дракула и то јесте нека промена, али је ипак ово сасвим просечна прича, што и није чудно јер ју је радио сасвим просечан режисер. Очигледно нисам љубитељ рада Џона Карпентера, мада овај филм и не личи на Џона, већ више на Квентина Тарантина. Уколико је Џони заиста одлучио да потражи узоре међу бољим колегама, то могу само да похвалим. 🙂

Истина је да овај филм није најбржи могући, али има неког шмека и фотографија је прилично ефектна, баш као и сцене. Но, са друге стране, Џон је префорсирао ликове и превише су „кул“. Даље, некако је ни из чега направио љубавну причу између Данијела и Шерил Ли, те је нејасно када се толико заљубљивање десило. А како је Џејмс у финалној борби дохакао Томасу, потпуно је разочаравајуће. Као и свака борба пре тога – потпуно неинвентивна, неубедљива и млака. Дакле, Џон је започео и љубавну мелодраму и акцију, али је обе оставио са много рупа, некако празњикаве (да не кажем испразне), а хорор није ни начео. Уз све то, радња се креће потпуно предвидљивим током. Све у свему, ово је један солидан покушај да Џон буде Квентин.

Едукативни моменат: Иако је кардинал, Максимилијан се показао сасвим супротан од онога у шта га је сопствена вера упућивала. Када се човек бави неком професијом, то није гаранција да ће његов карактер бити у складу са њом. У сваком послу има и добрих и лоших и људи и стручњака.

Оцена наставника:

3(и то врло блага)

paramovie (Small)Паранормални филм (Paranormal Movie 2013) је америчка пародија која се дешава у кући запоседнутој демоном, кога глуми Дип Рој.

Критички осврт: Филм је рађен као пародија пре свега на јефтине и лагане емисије, попут „Ловаца на духове“ (енг. Ghost Hunters) на каналу Сај-фај и то је у реду. Глупаве емисије и треба пародирати, али је у овом филму то урађено превише приземно јер хумор је управо такав и сваки скеч, да га тако назовем, траје дуго, како би се, ваљда, тај хумор потцртао. Уз то, претенциозно је рађен да буде „добро зезање“ филмске екипе. У филму учествују и популарни гости, као што су Вилијам Кат, Ерик Робертс и Кевин Сорбо. Међутим, ни та тројица сасвим солидних глумаца нису поправила утисак (Ерик у овом филму није био чак ни солидан). Ово је само још један у низу нискобуџетних треш филмова, у покушају да буде „урнебесна комедија“.

Едукативни моменат: Вилијам је, на крају, прихватио да га преузме демон и тако спасио запоседнутог Кевина Фарлија. Оно што је нама неприхватљиво, не мора да буде и другима. О томе треба размишљати и када се (олако) одбацују ствари које нам више нису потребне.

Оцена наставника:

1(наравно)

the-pirate-fairy-poster (Small)Вила пират (The Pirate Fairy 2014) је још један од филмова о Звончици. Додуше, у овом наставку главну ролу има друга вила Зарина, која поставља много питања и жели да створи нешто ново. Пошто је експериментисала са вилиним прахом, произвела је грдне невоље у насељу вила и један од главних вилењака разрешио ју је дужности. Она се одметнула и постала гусар, а годину дана касније успела је својим бившим пријатељима да украде и плави вилински прах. Њене другарице, заједно са Звончицом, кренуле су у потрагу за њом, да врате и прах и њу.

Критички осврт: Дефинитивно одобравам цртаће са Звончицом, пре свега јер садрже добре едукативне поруке, имају смислену причу и чак и када у њима има борбе (као у овом случају) потпуно су ненасилни. Уз све то анимација је сјајна, а у овом случају радња је добро уклопљена са причом о Петру Пану, односно Капетану Куки.

Едукативни моменат: Често млади пронађу друштво у које ће се уклопити, тј. у коме ће бити прихваћени, а да то друштво, у ствари, није добро за њих. Тако је вила Зарина пронашла гусаре, за које се испоставило не само да су лоши по њу, већ и да желе само да је искористе. Друштво треба мудро бирати.

Оцена наставника:

5(стабилна)

barbie (Small)Барби: Звездана авантура (Barbie: Star Light Adventure 2016) је још један цртаћ, али у ком главну улогу има кћерка популарне лутке Барбике. Она живи у футуристичком свету, на планети са предивном природом. Међутим, њеном и свим другим световима прети уништење, пошто, према пророчанству, звезде ће престати да играју. Да би то спречио, краљ Старлијан позива младе на своју планету, како би им задао мисију спасавања свемира. Једна од позваних је и Барби.

Критички осврт: И овај пут имамо Барбику са њеним другарицама и нешто модернијом варијантом Кена, са том разликом што је ова у СФ издању и неодољиво личи на Дизнијеву суперпопуларну снежну краљицу Елзу. Лутка мора да се прода, а у маркетингу и у рату – све је дозвољено. 🙂 Филм је крцат шареним аранжманима, скупим луткицама и јефтином филозофијом. И, наравно, све је пренаглашено слатко. Нема, додуше, срца и стилизованог цвећа, али има звездица (филм се и бави галаксијом, уосталом) у свим могућим варијантима и на свим могућим местима.

Прича је потпуно бесмислена и отприлике изгледа као смишљање „у ходу“ девојчице која се игра луткама. У ствари, верујем да би и просечна девојчица смислила причу налик на ову, ако не и бољу. Још већи проблем је што овај филм, намењен деци, не шаље никакве значајније поруке. Лик Барбике је ведар, она има лепоту (пре свега), харизму вође, вештину и показује иницијативу и донекле интегритет, али не представља неки квалитетнији узор. Све то чини да филм буде, некако, испразан.

Едукативни моменат: Краљ који је организовао мисију грешио је од почетка јер је веровао да само он, неприкосновено, може да реши проблем. Титула и позиција нису гарант да ћемо бити најпаметнији. Добро је чути и туђе мишљење, а најбоље је решавати проблеме тимски.

Оцена наставника:

2(али заиста једва)

Лако Је Критиковати 18

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

sforever_after_pc (Small)Шрек до краја живота (Shrek Forever After 2010) је четврти и последи наставак о симпатичном чудовишту из мочваре. Шрек је сада ожењени монструм са троје слатке деце и пријатељима који му свако мало долазе у посету. Међутим, то му некако није довољно. Он опет жели назад свој момачки живот, када је палио и жарио околним селима. Зато склапа погодбу са поквареним Рампелстилскином, који му омогућава да наново буде страшни монструм на један дан. Међутим, цена је превелика јер тај један део мења комплетно његов живот и чак читаву стварност.

Критички осврт: Сви филмови о Шреку су заиста забавни и крцати врцавим хумором, али идеја се некако све време понавља. Увек се проблематика гради око тога да се неком негативцу (у овом случају чаробњаку запетљаног имена) не допада класичан завршетак бајке, те покушава да тај (срећан) крај промени. И овај, четврти део, само је варијација на тему из претходних наставака и не нуди ама ич ново. И када бисмо га посматрали као самостално остварење, а не као наставак, опет ту ничег оригиналног нема јер је идеја о паралелном универзуму, у коме је прошлост измењена, тема многобројних филмова до сада.

Едукативни моменат: Шрек је морао добрано да се бори за оно што је изгубио, а чију је вредност прекасно схватио. Често желимо нешто више и много чешће не умемо да ценимо оно што до сада имамо. Схватимо то тек када то изгубимо.

Оцена наставника:

3(слаба, да слабија бити не може)

tinker-bell-and-the-legend-of-the-neverbeast707 (Small)Звончица и легенда о звери из Недођије (Tinker Bell and the Legend of the NeverBeast 2015) је још један филм о мајушним вилама које живе на острву где се сусрећу сва четири годишња доба. Изнад острва прошла је комета која је пробудила необичну зверку из хибернације. Ова зверка креће да прави необичне куле. Виле, листајући своје старе списе, тумаче да се звер спрема да их уништи. Међутим, Звончицина другарица Фен, животињска вила, мисли другачије и покушава да заштити зверку од својих сународница које желе да је заробе. Зелени облаци, које стари списи помињу, почињу да се сакупљају изнад вилинске земље и чини се као да су ти списи тачни. Фен, ипак, не губи веру у свог животињског другара.

Критички осврт: Филмови о Звончици и њеним вилинским и невилинским другарима увек су слатки, са добром радњом и још бољим порукама. Тако је и овог пута, са тим да је једна од тема на самом крају веома деликатна – смрт. Смрт је природна појава, али увек страшна и неприкладна за дечје филмове и цртаће. Међутим, режисер Стив Лотер одлучио је да се позабави и тиме и то је урадио баш како треба. Наиме, звер из Недођије је морала да се врати у хибернацију која ће трајати хиљаду година, што значи да га виле, које су се са њим спријатељиле, више никада неће видети. Зато су морале да се опросте са њим и отпрате га на дуги (вечни) починак. Сам испраћај веома подсећа на сахрану, али је цео тај део урађен са мером и показује управо оно што малој деци и треба да покаже (како се односити према томе и како се опростити са оним кога више нема), на сасвим прихватљив начин. Само сам у још једном цртаћу (са неким медведићима, чини ми се) видео нешто слично и на сличан начин урађено и, такође, веома добро. Углавном, тај крај само је потврдио добар утисак о целом филму.

Едукативни моменат: Животињска вила није желела да поверује да је њен пријатељ онакав каквим га стари списи приказују. Пренесено у наш, невилински свет, не треба да судимо о људима из прича других, већ на основу онога какви су ти људи у односу према нама.

Оцена наставника:

5(чиста)

Monsters-vs.-Aliens (Small)Чудовишта против ванземаљаца (Monsters vs. Aliens 2009) је мало зрелији цртани филм, у којем девојка пред удају Сузан доживљава необичну несрећу; на њу пада метеор. Испоставља се да је он сачињен од квантонијума, моћне супстанце која даје енормну висину и изузетну снагу. Сузан постаје џин на самом венчању и њу хвата и затвара војна институција у своју тајну базу, где чува остала чудовишта. У међувремену, Земљу напада лигњасто створење Галаксар, које жели да се докопа квантонијума. Пошто мировни преговори нису успели, а видевши да су се суочили са надмоћним ванземаљским непријатељем, Земљани одлучују да узврате својим одредом чудовишта.

Критички осврт: Овај филм обилује врцавим, али пре свега ироничним хумором. Пародира филмове попут „Годзиле“, „Муве“ и „Грудвице“, али и америчке филмове уопште и сва она општа места којима обилују и која су ми одувек ишла на живце. Тако да неопозиво гласам за овај филм, иако сама прича није богзна колико иновативна.

Едукативни моменат: Иако су чудовишта гротескног и застрашујућег изгледа, па таквог и понашња, Сузан проналази да су она заправо фасцинантна због својих јединствених и добрих особина. Колико год нам нека особа деловала одбојно због свог изгледа, треба дати шансу јер постоји могућност да ће нас изненадити неком способношћу или лепом особином.

Оцена наставника:

5(без опозива)

the-spongebob-movie-sponge-out-of-water86 (Small)Филм о Сунђеру Бобу: Сунђер на сувом (The SpongeBob Movie: Sponge Out of Water 2015) је полуцртани (док се одвија у мору) – полуиграни филм (када дружина Сунђера Боба изађе на копно). Пират познат као Бургеробради (Антонио Бандерас) пронашао је чаробну књигу, чији садржај може да мења и тако утиче на реалне догађаје у подводном граду Коралову, где живи Сунђер Боб. Овај гусар зна да су пљескавице Кебе Крабе изузетно укусне и путем књиге присваја тајни рецепт за њих. Тако је свој брод претворио у ресторан на плажи, а амбиција му је да једног дана постане (богати) власник ланца ресторана. У то време у Коралову одвија се прави правцати рат (храном) јер зли Планктон покушава да отме рецепт од Кебе Крабе и Сунђера Боба. И док су се Планктон и Сунђер Боб отимали за рецепт, рецепт је напросто – нестао. Кеба Краба оптужује Планктона да је рецепт украо, што овај пориче, а онда уз Бобову помоћ успева да побегне и Кеби и разјареној подводној руљи. Но, свеједно, рецепта нема и самим тим и пљескавица. То има за последицу да Коралово постаје (пост)апокалиптично друштво и једини који га може спасити је – Сунђер Боб.

Критички осврт: Напросто је невероватно како од једне глупости (рецепта за пљескавице који мистериозно нестаје) може да се направи веома компликована радња, која постаје фантастичнија из минута у минут, да би нас провела кроз разне сфере научне фантастике. Најпре је ту постапокалиптично друштво из серијала о Побеснелом Максу, па путовање кроз време, па напредно технолошко друштво интелигентних делфина, а потом прелази у бајковиту фазу са не баш добром вилом, али добрим делфином, да би се завршила суперхеројским ликовима који се боре против Бургеробрадог гусара. Све је то праћено виспреним и луцидним хумором какав смо већ навикли да гледамо у цртаћима о Сунђеру Бобу, који је нешто сведенији и американизованији када је на сувом, ваљда зато што то ипак није „терен“ овог јунака. 🙂 Но, укупан утисак је сасвим добар.

Едукативни моменат: Планктон није умео ни да изговори „тимски рад“, да би га на крају применио и то у корист својих вечитих ривала. Али то је био једини начин да се Коралово спасе. Заједница може да просперира само онда када се њени интереси поставе изнад личних. Зато је моја препорука неким људима у Србији да гледају Сунђера Боба. 🙂

Оцена наставника:

5(свакако)

the-santa-clause08 (Small)Деда Мраз (The Santa Clause 1994) је филм о тридесет осмогодишњем разведеном мушкарцу Тиму Алену, који је успешан на послу, али не баш и као отац свом малом сину Ерику Лојду. Ерик невољно прихвата да проведе божићну ноћ са оцем, која поприма необичан ток јер су обојица на крову куће затекла Деда Мраза. Изненађен, Деда Мраз пада са крова и због те незгоде нестаје (није објашњено зашто и где), а Тим не баш одушевљено заузима његово место. Те ноћи, њих двојица су разделила поклоне, а ирваси су их након тога одвели на северни пол. Тамо срећу дуговечне патуљке у фабрици играчака и они објашњавају Тиму да је он сада нови Деда Мраз и да има годину дана да среди „овоземаљске“ послове, пре него што се трајно насели на крајњем северу. И Тимов живот потпуно се мења, али и његов изглед – без видног разлога се гоји, коса му постаје седа, а расте му и дуга, бела брада. Мења се и његов карактер и он, на одушевљење свог сина, постаје Деда Мраз.

Критички осврт: Ово је један сладак, дечји филм, без већих грешака и са добром причом која држи пажњу. Глумци су такође добри, ако зажмуримо на повремено глуматање Џаџа Рејнхолда, а и деца која глуме патуљке заиста су пробрана и добро су урадила посао. У другим бајковитим филмовима патуљци су одрасли људи патуљастог раста и немам ништа против таквог избора, али нека глуме мало и деца у филму који је, на крају крајева, превасходно намењен њима.

Едукативни моменат: Иако је Тим од озбиљног менаџера велике фирме постао неозбиљни и нестварни јунак из фолклорних прича, његов став је постао значајније озбиљнији, зрелији, а такав је постао и његов однос према детету, бившој супрузи и њеном мужу. Иако нам неки послови не изгледају озбиљни и значајни, они то јесу и баш сваки од њих, ако уложимо труд и ако им се посветимо, постаће поштовања вредни.

Оцена наставника:

5(заслужена)

thor-the-dark-world-poster (Small)

Тор: Мрачни свет (Thor: The Dark World 2013) је други наставак приче о Тору, суперхероју са света званог Асгард. Торовом свету, али и свим другим световима, прети нова опасност. Мрачни патуљци (који у ствари уопште нису патуљци) предвођени Кристофером Еклстоном, желе да читав универзум промене и прилагоде себи, а на штету свих осталих. Да би то постигао, Кристофер је морао да сачека много година у хибернацији док се светови нису поравнали (поређали у конвергенцији, како у филму кажу) и док није пронашао моћно оружје, црвени флуид етер. У ствари, оружје је пронашло Торову симпатију Натали Портман, научницу која је уочила необичне просторне аномалије које етер изазива. Тор је Натали са Земље пренео у свој свет, али тамошњи научници нису успели да изолују оружје из њеног тела. Зато Тор прави рискантни план са својим пријатељима како да наведе Кристофера да ослободи Натали тешког баласта, а потом да порази злог патуљка. Тору у овом подухвату помаже чак и његов неваљали брат Локи, али ствари се не одвијају по плану и светови су пред апокалипсом.

Критички осврт: Овог пута имам само речи хвале. Одлична суперхеројштина у којој је све одрађено перфектно: сјајни специјални ефекти са занимљивим „играчкама“ попут оружја, бродова и сличног, већ очигледно уходана глумачка екипа са такође сјајним појачањем, радња која је смислена, хипердинамична и све време држи пажњу, а успут има виспрених фора и фазона, лепо осмишљени преврати и још лепше дочарани амбијенти.

Едукативни моменат: И уз сву снагу и моћ коју имају Тор, његов чекић и уопште људи са Асгарда, злог патуљка победила је – наука. Наука заправо и даје моћ, а то видимо и кроз напредак који је донела у свим сферама људског живота.

Оцена наставника:

5(уз браво, тако се прави суперхеројштина)

transformers-age-of-extinction-poster-dinobots (Small)Трансформерси: Доба изумирања (Transformers: Age of Extinction 2014) четврти је наставак саге о роботима који могу да се преобразе у возила. Пет година након битке у Чикагу, Трансформерси су пали у немилост и сурово их прогони Келси Гремер, челник ЦИА-е, убеђен да чини добро Америци и који је у савезу са злим роботима, а које предводи Локдаун. Овај робот сакупља битне аутоботове, а мета му је лидер добрих Трансформерса Оптимус Прајм. Као награду за савезништво, он је Келсију даривао семе, које ће изнедрити драгоцени метал, трансформијум, већ познат владиној агенцији и који омогућава да креирају Трансформерсе, наводно, за сопствену одбрану. Посла око прављења Трансформерса прихватио се магнат Стенли Тучи. Оптимуса Прајма пронашао је проналазач и занесењак Марк Волберг, што ЦИА открива и пошто он одбија да сарађује, почиње да га јури. Зато се он, заједно са кћерком Николом Пелц и њеним дечком Џеком Рејнором, удружује са добрим Трансформерсима. Они сви заједно откривају праву намену семена и крећу у мисију спасавања света који је, управо, тим семеном угрожен.

Критички осврт: Сама поставка филма и даље ми је смешна; ванземаљски роботи који имају облик људи и раде све што и људи раде, чак и трепћу. 🙂 Један изгледа као самурај. 🙂 У овом наставку донекле је објашњено зашто је то тако, да они имају неке творце и да настају из семена посађених по којекаквим планетама, али то, напросто, није довољно. Чак, да би то објашњење колико-толико „пило воду“, а и да би се правиле нове узбудљиве играчке за дечаке након више него успешне пројекције филма (зарадио је безмало милијарду долара?!?), прича се односи и на шестдесетак милиона година раније, па су аутоботовани и диносауруси (попут тираносауруса, који је и факултативни змај). Мудар пословни потез, признајем и поштујем, али није значајно допринео квалитету самог филма.

Што се квалитета самог филма тиче, па, према мом мишљењу – нема га. И када бих гледао у односу на претходне наставке, који ме такође нису дојмили, не видим богзна шта новог. Једино што се променила до тада стална постава главних глумаца, па су наместо иритантног Шаје Лабафа и кула Џоша Думела, ту сада Марк, његова кћерка и зет у најави. Интеракције између ликова су стереотипне, а дијалози прилично сведени. Велике речи Оптимуса Прајма на крају су потпуно безвезне, као и све друге велике речи у филму, а да не помињем да сам их већ много пута чуо у сличним (назовимо их) остварењима. Рецимо о томе како је људска врста, ето, склона грешкама, али неоспорно квалитетна (или већ таква некаква). Хумор у филму је, наводно, присутан, али то не значи и да је успешан. Током бесомучне трке колима, Ти Џеј Милер је пар пута поновио сличну фору са новцем, која чак и да је смешна не може то да буде баш сваки пут. Иронија је, пак, урађена вештије.

Осим што је филм потпуно тестостеронски (јурцање аутомобилима и показивање моћних оружја и још моћније Николе Пелц), то је још један у низу филмова где јунаци беже ка нама и за длаку избегавају застрашујућу експлозију. Олакшавајућа околност је што је Ти Џеј Милер није преживео. 🙂

Радња је беспотребно закомпликована и час се Трансформерси боре са Локдауном, час са Мегатроном. Тешко је похватати, али је и тако прављена борба ради борбе и специјалних ефеката. Што се тиче саме борбе тих трансформерса, у последњим сценама филма одвија се финална, која има пар проблема. Најпре, она није драматична чак ни у покушају, а онда толико је дуга и претерана, са секвенцама које се све време понављају, да ем је досадна, ем јој се губи сваки смисао. И радња је прилично бесмислена јер сам сигуран да су зли роботи могли да одраде посао много једноставније, ефикасније и извесније. Наместо да семе дају у руке људима, па да га после отимају, могли су, рецимо, сами да га посаде. 🙂 И што се семена тиче, у једном тренутку се активирало док га је држао Стенли, да би се та активност семена до краја филма некако… заборавила. Као што ћу и ја веома брзо заборавити цео филм јер, искрено, нема ту ичег вредног памћења.

Едукативни моменат: Келси је одабрао лоше савезнике, што му се одбило о главу, а и могло је да се лоше одрази по цео свет. Ако бисмо то минимизовали и превели у реалан свет лишен Трансформерса, важно је мудро одабрати сараднике, који неће „подгревати“ наше идеале и тако, можда, и манипулисати нама. Треба пронаћи оне који су квалитетни, искрени и за које нас везују исти циљеви.

Оцена наставника:

1(уз плус, да не буде да имам нешто против Трансформерса 🙂 )

Dark-City (Small)Мрачни град (Dark City 1998) је филм о граду у коме се чудне ствари дешавају. Почиње тако што се Руфус Суел буди у кади хотелске собе са амнезијом. У соби је и масакрирана женска особа, што Руфуса избезумљује и он бежи тик пре него што у собу улазе веома чудни људи. Он открива да су у хотелу сви заспали тамо где су се и затекли, а потом почиње да открива и делиће онога што му се дешавало, али и да има неке натприродне моћи. Осим необичних људи, за њим трага и инспектор Вилијам Херт, али и психијатар Кифер Садерланд, који изгледа једини зна шта се у граду дешава и зашто је све време ноћ.

Критички осврт: Сценографија (како читав град изгледа) као да је позајмљена из града Готама у коме живи Бетмен (филм из 1989), а необични ванземаљци су обучени и понашају се попут Кенобита из „Уздигнућа пакла“ (филм из 1987. и чак дечак из овог филма повлачи сечиво по зиду, баш као што је то учинио главни Кенобит у поменутом филму), док је радња преузета из било ког од мноштва филмова о ванземаљцима који преузимају људско тело и све је то склопљено у једну добру и одрживу причу. Не могу баш да кажем да је радња најдинамичнија могућа, али свакако држи пажњу, док су сцене некако рађене естетски и веома се водило рачуна о томе како ће камера све то снимити. Чуди ме да филм није био чак ни номинован за једну од награда које се додељују за најбољу фотографију јер ми се чини да је такву макар номинацију заслужио. И морам да додам да ми се допада одабир глумаца.

Едукативни моменат: Ванземаљска раса је изумирала због недостатка индивидуалности. И то еволуционо гледано има смисла, али бих додао и да без индивидуалности, чак и када не бисмо изумрли, свакако бисмо много изгубили. И свако од нас и цело друштво јер захваљујући индивидуалности имамо и супротна мишљења, нове идеје и велика дела.

Оцена наставника:

4(плус)

sda0dc077cfc9bcfeeecc (Small)Звездани ратови: Епизода VII – Буђење силе (Star Wars: Episode VII – The Force Awakens 2015) је седми део свемирске бајке „Звездани ратови“. Једини преостали џедај Лук Скајвокер (Марк Хамил), повукао се на тајно место, разочаран јер је омануо код свог сестрића Адама Драјвера кога је привукла мрачна страна. Мрачна страна сада је Први ред, настао из разрушене Галактичке империје. Пошто је та страна постала прилично моћна, принцеза Леја, сада генералица (Кери Фишер), шаље свог најбољег пилота Оскара Ајзака да пронађе њеног брата. Међутим, Оскара сустиже и заробљава војска Првог реда, да би га спасао Џон Бојега, дезертер из те војске. Њихов бег није баш најуспешнији, те принудно слећу на пустињску планету на којој девојка Дејзи Ридли чека да се њен отац врати по њу. Дејзи и Џон се упознају и веома брзо постају савезници на мисији која им се наметнула.

Критички осврт: Када би се посматрао као самостално остварење, овај филм би вероватно био солидан СФ. Међутим, у питању је седми наставак суперпознате и исто тако квалитетне свемирске саге. И то не иде у прилог филму јер, иако заиста забаван и динамичан, са одрживом и донекле занимљивом радњом, а има и духовите и непосредне моменте (као када Хан Соло примећује да је Леја променила своју легендарну и много пута пародирану фризуру), није унапредио ни причу, ни специјалне ефекте. Чак, прича је врло, врло танка рециклажа, да је тако назовем.

Ваљда по систему историја се понавља, има много сцена истоветних са ранијим наставцима. Рецимо, када се Дејзи и Адам бију у шуми, док пилоти покушавају да униште Звезду смрти (овај пут, наравно, значајно већу), да би једном од пилота, односно управо Оскару, пошло за руком да погоди најосетљивије место у машинерији, неодољиво подсећа на последње сцене из „Повратка Џедаја“. И цео филм када узмемо у обзир, са све Дејзиним почецима на пустињској и помало анархистичној планети (а што су почеци и главних џедаја из претходних наставака), пуко је понављање ранијих шест делова. Овај седми, дакле, донео ништа ново није.

Морам да признам да ми се црни витез у овој генерацији много више допао него у претходној, иако је већ легендаран. Овај, млађи, некако ми је мање роботизован, животнији и аутентичнији. Хан Солов син остаје жив јер се згодно наместила природна препрека између њега и Дејзи, а да би се дало простора и за наставак. Ја му се, свакако, радујем. 🙂 Можда ће и поправити утисак који је лош и због завршетка овог филма, а који је смешан, са драматичним погледима између Марка и Дејзи. И ваљда ће бити мање предвидљив.

Едукативни моменат: Као што је Џон побегао из војиске чија злодела не одобрава, тако јој се Адам придружио, иако то није морао. У филму је то објашњено силом и мрачном страном, а у животу то се објашњава мање чаробно – једноставним избором сваког од нас да ли ће чинити добро или лоше.

Оцена наставника:

3(на четири или четири на три, свеједно)

toxicГрађанин Токси: Токсични Осветник IV (Citizen Toxie: The Toxic Avenger IV 2000) је, рецимо, суперхеројска комедија о момку који је био нејаки мршавко и кога је околина кињила, да би упао у токсични отпад и постао Токсични Осветник, те први суперхерој из Њу Џерзија. Он је успео, заједно са својим дебељушкастим помоћником, да заустави терористе у пеленама који су направили масакр у школи за децу са посебним потребама. Међутим, главни терориста је успео да активира бомбу и то је изазвало експлозију која је отворила портал између димензија и Токсични Осветник се нашао у супротној, а његов зли парњак у овој. И док Токсични Осветник покушава да реши своју ситуацију, зли двојник убија читаве масе људи, укључујући и градоначелника Рона Џеремија, те заузима његово место. Токсични Осветник некако успева да се врати у своју димензију и креће у болницу да се бори за своју трудну жену, коју му је зли парњак у међувремену преотео.

Критички осврт: Оно што мало „чупа“ овај филм је што је тенденциозно прављен да буде треш и што има, додуше мало, добрих фора (рецимо, Токсични Осветник се враћа у своју димензију уз помоћ црвених ципела Дороти из Оза, док му научник објашњава да међудимензионо путовање није баш егзактна наука или када зли двојник масакрира гомиле људи, да би се кукавно онесвестио због крварења из носа и да би му из руке испала снежна кугла, а док Токсични Осветник такође масакрира људе у болници, чује се треш метал). Овај филм је очигледна пародија, а колико год била очигледна, очигледно је и то да ја овакве пародије не разумем. Најпре, укупно гледајући хумор је сасвим сведен, а већину фора сам већ имао прилике да видим у неким другим комедијама. Истина је да се сценариста Лојд Кауфман баш потрудио да буде креативан у приказивању гадних ствари (Токсични убија једног негативца тако што му резачем наоштри прст, па му тим прстом пробије око, а другог тако што му повади све изнутрице, али пошто се предомислио – креће да му их враћа итд), али оно што је гадно не мора да буде и смешно. И напокон, грубе шале на рачун ретардираних и слепих људи не могу да видим на позитиван начин. Уз то, такви људи представљени су крајње стереотипно и не нарочито уверљиво. Један од њих (небитан глумац, као и већина која се појављује у филму) више личи на феминизираног и арогантног момка него на ментално заосталог.

Осим сведеног хумора, присутна је и сведена еротика (коју од тзв. меке порнографије дели само дужина трајања ласцивних сцена и то што је филм усмерен ка другом жанру), а да би се, ваљда, филм боље продао (али је тешко рећи да ли је то утицало на квалитет оваквог једног остварења). Иначе, један од глумаца је и Рон Џереми, који је каријеру остварио у порно филмовима. И прилично сам убеђен да је из таквих филмова „позајмљен“ и добар део глумица/статиста.

Сама поставка радње – преклапање паралелних димензија – колико год једноставна била, сасвим је добра. И остала би таква да се нису појавиле недоследности у ликовима; у супротној димензији негативци би требало да буду позитивци, што није увек био случај. Међутим, то за један треш филм није ни важно, као ни сама радња, која се првих пола сата некако и котрљала, да би се онда претворила у баљезгарије. Сцене су потпуно без везе и без реда, тек површно међусобно повезане. Но, као што написах, за треш филм нису важне ни сцене, ни радња, ни глума, већ вероватно поруке које шаље. И поруке заиста нису лоше, али су лоше дате; режисер и сценаристи нису желели да ризикују да сами откријемо шта су хтели, већ су веома јасно, заправо буквално и банално показали шта мисле о папи, политици Америке, абортусима и покретима против њих, као и о неофашистичким покретима и другим „великим“ темама.

Едукативни моменат: На крају филма аутори нам поручују да су се због слабљења озонског омотача и непрописног одлагања опасног отпада многи људи нашли у злим димензијама где су их убили исто тако зли двојници. И у томе има истине, само што ће због небриге о животној средини ова наша димензија постати лоша и многи људи ће изгубити животе или ће квалитет њиховог живота постати значајно лошији.

Оцена наставника:

2(са минусом, али ипак два)

Лако Је Критиковати 17

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

enders-game-poster- (Small)Ендерова игра (Ender’s Game 2013) је прича рађена по роману Орсона Скота Карда. У будућности Земљани су једва избегли уништење током инвазије џиновских инсеката, а захваљујући хероју Бену Кингслију. Инсекте су поразили, али нису и отклонили претњу. Зато прелазе у контраофанзиву са идејом да је предводе деца. Наиме, пошто се ради о тактици ратовања свемирским бродовима, налик на видео-игре, логичан је закључак био да ће се у њој деца боље снаћи. Зато праве војну школу на сателиту који кружи око Земље где су довели најбоље. Од свих њих издвојио се Ендер, кога глуми Ејса Батерфилд и кога тренирају да буде брилијантан и немилосрдан.

Критички осврт: У овом случају претходно сам прочитао и књигу и обично након књиге филм делује разочарујуће. Међутим, овог пута то није тако. Додуше, иако признајем да је књига сасвим добра, нисам претерани фан и по мом мишљењу други наставак („Говорник за мртве“) је далеко бољи и без претеривања ремек-дело научне фантастике. Ако се режисер Гевин Худ (или већ неки други) осмели да га екранизује, то ће већ бити прави изазов и то бих волео да видим.

Дакле, филм ме није разочарао, напротив, иако јесте сажета верзија књиге. Многи делови из књиге нису пренети, па тако ни политичке активности Ендеровог брата и сестре на Земљи који су у овом случају мало више стављени са стране и некако сведени (а у књизи су Ендеров јак мотивациони фактор). Филм је баш добар, са јаким порукама и виспреним дијалозима, као и сјајним глумцима, како оним већ доказаним, попут Харисона Форда, тако и оним који су тек на почетку каријере – Абигејл Бреслин, Мојзес Аријас и сам Ејса. Такође је и технички сасвим добро одрађен, а и визуелно. Ипак, као највећи успех овог филма видим то што су носиоци филма мање-више деца, а није у питању дечји филм. Такође, избегнуто је оно холивудско пренемагање, што у потпуности поздрављам.

Едукативни моменат: „Ендерова игра“ нуди сасвим другачији поглед на рат и уопште насиље. Она прави готово филозофске недоумице и отвара питања на која нема одговора. Рецимо, да ли је живот појединца неважан у односу на животе свих људи или да ли је оправдано уништити непријатеља само због тога да у будућности не би могао да нас повреди. На нека питања заиста је тешко одговорити, али једно је сигурно: рат је бесмислен и ако поштено погледамо на исход ратовања, у њему нема победника. Обе стране су изгубиле.

Оцена наставника:

5(уз – браво)

Cowboys & Aliens Quad (Small)Каубоји и ванземаљци (Cowboys & Aliens 2011) је филм о инвазији ванземаљаца на дивљи запад. Година је 1873. и на тадашњој Територији Новог Мексика Данијел Крејг буди се босоног, без сећања на то ко је и шта му се десило и са необичном наруквицом на руци. Након обрачуна са тројицом лоших момака који су туда прошли, доспева у градић који теорорише татин син Пол Дејно. Избија конфликт између Данијела и Пола и шериф Кит Керадајн хапси их обојицу са намером да их спроведе на суђење у већи град Санта Фе. То се није допало локалном моћнику, оцу проблематичног момка, Харисону Форду, који успут препознаје Данијела као пљачкаша који му је отео злато. И таман када се ситуација закувала, појављују се ванземаљске летелице које почињу да бомбардују град и отимају људе. Данијел успева да обори једну летелицу и чудовишни пилот бежи из града. Непријатељи се сада удружују и крећу у потрагу за ванземаљцем за којег верују да је рањен, како би вратили своје вољене које су ти ванземаљци отели.

Критички осврт: Нисам фан вестерна и не могу да тврдим да ће овај филм бити по вољи обожаваоцима овог жанра (мада сумњам, јер нема драматичног одмеравања револвераша у подне и веселих кафанских туча), али јесам фан научне фантастике и могу да тврдим да је овај филм у том жанру прилично омануо.

Прича је танка са више пута виђеном и идејом и изгледом ванземаљаца. Они имају додатни пар руку и у једном тренутку их је један од њих пружио ка дечаку, те је та сцена јасно сугерисала да је омиљени филм режисера Џона Фавра „Е. Т. ванземаљац“. Додуше, више ту има омиљених и покрадених филмова, јер у овом скоро ничег оригиналног нема. Оно што има је ред патетике (рецимо када Адам Бич умире у рукама Харисона Форда, коме овај говори како му је као син каквог је увек желео), ред општих места (када Кленси Браун такође умире у већ нечијем наручју и изговара велике речи са све кашљањем, да би напокон клонуо) и ред нелогичности. У једном тренутку тридесет разбојника који су окружили Данијела са свих страна бацају своје пиштоље јер им је он запретио, да би већ у следећем тренутку организовали потеру за њим. Данијел приликом освајања ванземаљске тврђаве убија туђине као у видео-игрици, а они сами навиру као да су мрави, а не интелигентна раса која је способна за међузвездана путовања и као да они исто такво оружје немају. И да, у неким сценама практично су отпорни на метке, а у другим нису ни на ударац прутом… Да не причам да невероватно погодно нападају у таласима, тако да глумцима остављају довољно предаха за мелодраматичне тренутке. 🙂

У филму могу да похвалим продукцију, добар одабир глумаца и пар симпатичних фора.

Едукативни моменат: Ванземаљци су се фокусирали на слабости људи, наместо да се фокусирају на сопствене слабости, што је и довело до њиховог пораза.

Оцена наставника:

2(више на један)

redplanet (Small)Црвена планета (Red Planet 2000) је филм о Земљанима из будућности који су толико руинирали сопствену планету да су једини излаз видели у томе да је напусте. Да би то учинили, морали су да најпре тераформирају Марс. Зато су тамо послали алге и, одиста, почео је да се повећава ниво кисеоника. Међутим, онда је ниво кисеоника наново опао, те су Земљани одлучили да пошаљу прву посаду на ту планету како би утврдила разлоге за то.

Критички осврт: Овај филм је фијаско. Јасно је да се од научне фантастике очекује да буде фантастична, али се очекује и макар нешто науке, или научне логике. А овде нити има научне, а у многим сценама нема логике уопште. Најпре, тај ниво кисеоника који опада и расте како већ (јер је потпуно нејасно кад се шта дешава), уопште није добро објашњен. У ствари, није објашњен уопште. Алге су га стварале, али онда су се појавиле бубице које су појеле све алге. Међутим, те бубице такође имају способност да стварају кисеоник. И то у довољној мери да људи на тој планети могу да дишу. 🙂 Но, очигледно сценаристима биологија није јача страна, јер четири базе у ДНК немају скраћенице А, Г, Т и П као што наводи генетичар у филму Том Сајзмор, већ А, Г, Т и Ц. И инсектолика бића свакако нису нематоде, јер су нематоде ваљкасти црви који изгледају прилично другачије (то знају и шестаци 🙂 ).

Грешака има и ван области биологије. Робот који је пореметио с памећу јури их цео филм играјући се са њима мачке и миша, иако је довољно супериоран да може да их побије ко од шале. А када Сајмон Бејкер случајно убија Бенџамина Брета тако што га је гурнуо у понор, долази то да јави другарима из правца где се јасно види да је километрима унаоколо равна пустара.

Има тога још, али оно што много више замерам филму је што је главну мистерију свео на потпуно маргиналне бубице, док је причу направио око свих могућих кварова на летелицама (чији узрок понекад није ни јасан), што оној којом су дошли, што оној која је већ била затечена на Марсу. Можда петљање да се поправе кварови на непостојећим летелицама из будућности неког и занима, али мени је потпуно било досадно. Као и цео филм, а и драматични тренуци које су ликови преживљавали, попут клиничке смрти Вала Килмера, уопште ме нису дотакли. Велике речи на крају филма које изговара Кари-Ен Мос потпуно су безвезне, као и њени мотивациони говори Килмеру.

Едукативни моменат: Теренс Стемп је Валу Килмеру рекао како наука не може да пружи одговоре на нека занимљива питања, па се окренуо филозофији. Истина је да наука не може да пружи, али не значи да у будућности неће. Па, ипак, до те будућности, филозофија може бити згодна алтернатива. 🙂

Оцена наставника:

1(без плуса и звездице)

unnamed

Хотел Трансилванија 2 (Hotel Transylvania 2 2015) је цртаћ о вампирској породици која живи у хотелу, односно уточишту за чудовишта. Дракулина кћерка се удала за обичног смртника и родила дечака. Дечак је пресладак и добар и – обичан, што чини његовог деду јако забринутим. Но, има времена до његове пете године да му никну вампирски очњаци.

Критички осврт: Веома се ретко дешава да наставци надмаше први филм, али се у овом случају то и десило. Динамичан филм који држи пажњу, са темом која је увек актуелна, мада и непријатна, но одрађена на један ведар и у неколико наврата смехотресан начин. Утисак је донекле покварило потпуно непотребно насиље на крају, прилично налик на оно које смо имали прилике да гледамо у некада кратким цртаћима о Тому и Џерију. Збирно гледајући утисак је далеко од лошег.

Едукативни моменат: На крају је деда Дракула дошао до тога да шта год његов унук био – обичан дечак, вампир или једнорог, он је за њега посебан. Деца треба да одаберу свој пут и оно што желе да буду, а родитељи треба да их воле без обзира на сопствена очекивања.

Оцена наставника:

4(чиста)

faires-sotw-0 (Small)Крила имају тајну (Secret of the Wings 2012) је један од цртаних филмова из серијала о Звончици. Ова мајушна вила живи у својој земљи где влада вечно лето, али машта о томе да посети „другу страну“ где је вечна зима. Зато се кришом упутила тамо и открила да њена крила светлуцају на необичан начин. Ускоро открива и разлог зашто се то дешава. У тој леденој земљи живи њена сестра близнакиња, зимска вила, чија близина изазива код обе да им крила (која су истоветна) засветле. Проблем је што је зима погубна за Звончицу, а лето за њену сестру. Зато оне смишљају начине како да ипак буду заједно.

Критички осврт: Иако прича није баш конзистентна ако је упоредимо са оном у првом филму о Звончици из 2008, односно са начином како је настала и постала то што јесте, утисак је сасвим добар. Ово је један сладак дечји цртаћ, пристојно анимиран и са лепим порукама. Додуше, има претеривања, па је тако један приручни апарат направљен од рендета, који је једва освежио мајушну вилу, изазвао ледено доба у километрима дугој шуми, али ако – макар се види да чак и мале наше активности могу да допринесу глобалним климатским променама. Такође, нејасно је како то да мраз штити биљке као изолатор, а снег (ако је то уопште снег) то не може (чак убеђен сам да је ипак обрнуто). Но, бајка је лепа и сасвим необично – нема уопште негативаца, што је чини другачијом од осталих (где је увек присутна борба добра и зла).

Едукативни моменат: Виле су се много намучиле да приближе два света – летње и зимске виле, које тешко опстају у свету ових других. Увек је суживот два различита народа културолошки шок и поставља се много проблема, али уз добру вољу и много труда, таква коегзистенција је свакако могућа. Као што су Звончица и њена ледена сестра заправо исте, тако смо и ми сви – пре свега људи, ма одакле потицали.

Оцена наставника:

4(плус)

Shrek9 (Small)Шрек Трећи (Shrek the Third 2009) је трећи наставак о симпатичном чудовишту из мочваре, Шреку. Пошто је ожењен принцезом, а њен отац краљ жабац је умро, он постаје законити наследник Далеког краљевста. Међутим, Шрек не жели да постане краљ и зато одлази у потрагу за другим легитимним наследником Артуром, који је несхваћени тинејџер и жртва својих вршњака. Шрекова намера је да Артура постави на престо и себе ослободи обавезе, али злоћудни принц Шармантни има другачије планове. Уз помоћ злочестих ликова из бајки заузео је дворац и краљевство и заробио све принцезе у њему, укључујући и Шрекову љубав Фиону.

Критички осврт: Искрено, овај наставак не нуди много више него два претходна. Међутим, прича је лепа, динамична, ликови су крајње симпатични и има много комичних сцена. За један цртаћ сасвим довољно за пролаз. 🙂

Едукативни моменат: Иако му је понуђена позиција краља, Шрек није желео да напусти свој сасвим обичан живот у мочвари. Не морамо да будемо важни за друге људе, већ је битно да будемо важни себи и да живимо на начин који нас чини срећним.

Оцена наставника:

3(на четири)

the-anomaly (Small)Аномалија (The Anomaly 2014) је британски филм у коме главну улогу тумачи Ноел Кларк, који се у више наврата буди на кратко из неке чудне коме, у коју наново пада, да би постепено почео да из тих мозаичних ситуација реконструише целу ситуацију у којој се налази. Његово тело је преузео научник Брајан Кокс, који, заједно са својим сином Ијаном Самерхолдером, има план да направи вирус који ће му омогућити да на исти начин контролише све људе. Природно, Ноел покушава да се ослободи и успут спасе клинца Арта Паркинсона, кога су научници заробили са циљем да уцене његовог оца, такође научника, да ради за њих.

Критички осврт: Идеја овог филма заиста није лоша и није тако лоше ни реализована, мада додуше јесте малко трапаво. Уопште нисам успео да пропратим идеју са вирусом, а и нејасно је зашто је дечак остао жив када му је отац обавио све што је требало, па је убијен (што значи да Ијан очигледно није хтео да се држи погодбе). Могла би ту да се поставе још нека питања – зашто се сцене одвијају баш тако како се одвијају и баш на местима где се одвијају, али можда је могуће пронаћи логику за сваку од њих. Последња сцена се завршава као скеч и то прилично приземан, а главна борба при крају филма баш је разочаравајућа. Уз то, филм би могао да буде динамичнији.

Одабир глумаца ми се допада, осим Лука Хемсворта, који ми не изгледа уверљиво.

Едукативни моменат: Ако бисмо лик који Ноел тумачи, који стиче Ноелову свест с времена на време, посматрали у пренесеном значењу, могли бисмо да кажемо да свако од нас у ретким и кратким тренуцима добија неку другу личност, која и нас саме може да изненади. Некада пријатно, као у тренуцима храбрости за коју нисмо знали да је имамо, а некада непријатно, као у наступу беса. Међутим, и то смо ми, и треба да схватимо да је и то људски и да научимо да опростимо себи, јер ипак су то ретки иступи и не може само на основу њих да се донесе суд о комплетној нашој личности. И туђој, наравно.

Оцена наставника:

4(блага, али ипак четворка)

CA-TEASER--SHEET_localised (Small)Капетан Америка: Први осветник (Captain America: The First Avenger 2011) је филм о суперјунаку, кога глуми Крис Еванс. На почетку филма Крис је жгољави момак, али са великим срцем. Он неколико пута покушава да уђе у америчку војиску како би се борио против нацистичке армије (радња се дешава током Другог светског рата). Међутим, из петог пута то му полази за руком, а захваљујући научнику Стенлију Тучију, који је у Крису препознао потенцијал и одлучио да од њега, уз помоћ серума, направи супервојника. У томе и успева и Крис постаје Капетан Америка, али баш тада Стенлија убија атентатор. Од почетне идеје да Крис буде прототип, испоставља се да остаје једини довољно снажан да победи нацистичку организацију „Хидра“ са Хјуго Вивингом на челу.

Критички осврт: Филм заправо није лош, тим пре што се дешава током четрдесетих година прошлог века, па је изазов био направити апарате довољно прикладне том времену, а опет довољно импресивне. И режисер Џо Џонстон је успео у томе. Осим тога, прича не нуди богзна какву иновацију и све је већ виђено по сличним суперхеројским филмовима. Страст нациста према окултном такође је већ више пута искоришћен мотив и у овом случају испоставља се тачном легенда о скандинавским боговима, односно о драгуљу (тесеракту) из Одинове ризнице, који даје велике моћи. Међутим, некако у филму те моћи нису дошле до (пуног) изражаја, а сам тесеракт показује својства која нису доследна. Са једне стране прогорева металну решетку, а са друге Хјуго га држи у руци, али и у апарату који га на неки начин експлоатише.

Сцене борбе су проблематичне јер се сувише погодно одвијају за Капетана Америку (пуцају кад треба или налећу на волеј баш како треба), али на то може да се зажмури с обзиром да су добро урађене.

Едукативни моменат: Жгољави момак није одустајао од тога да се прикључи армији, иако су га одбијали због слабашне грађе. На крају је успео и постао набилдовани суперхерој, али то је ипак научна фантастика. У животу се таква метаморфоза не дешава, али то не значи да не треба да будемо упорни чак и када циљ изгледа ван нашег домета.

Оцена наставника:

4(не баш чиста) 

Captain-America-The-Winter-Soldier-Poster (Small)Капетан Америка: Зимски војник (Captain America: The Winter Soldier 2014) је наставак претходног филма. Капетан Америка је сада у његовој будућности, а нашој садашњости и ради за организацију „Штит“ која прави моћно оружје како би обезбедила Америку против евентуалног рата. Међутим, директора те организације Самјуела Л. Џексона покушавају да убију, а иза тог атентата стоји нацистичка организација „Хидра“, која је опстала све ове године. Циљ чланова ове организације је да преузму „Штит“ и високо технолошко оружје, а како би га употребили према алгоритму који је направио наци научник Тоби Џонс.

Критички осврт: Првих двадесетак минута чинило ми се да филм уопште нема радњу, а онда је почела акција која није престајала до краја. Иако је скоро од почетка веома јасно да је Роберт Редфорд главни негативац, филм свеједно држи пажњу. Сама прича није лоша, а идеја са алгоритмом који процењује будућност и усмерава оружје да побије све оне који у тој будућности представљају претњу заиста је сјајна. У причи ипак има и проблематичних делова (укључујући и туче које су сувише повољне за Капетана Америку, као и у претходном филму), па су тако догађаји у конференцијској сали Роберта Редфорда са нејасним мотивима његовог лика. Рецимо, зашто одмах није употребио оружје којим је часком онеспособио чланове одбора чим је Скарлет Џохансон напала?

Куриозитет у овом филму је што глуми и наша Бранка Катић, додуше тек малко виђенију споредну улогу кућне помоћнице. 🙂

Едукативни моменат: Испоставило се да оружје које је организација „Штит“ припремила како би очувала мир, постало главна претња управо миру. Све се може злоупотребити и увек морамо тога да будемо свесни.

Оцена наставника:

4(као и претходна)

the-avengers-poster-the-avengers- (Small)Осветници (The Avengers 2012) је још један суперхеројски филм који и те како има везе са овим претходнима. Из другог света Асгарда дошао је амбициозни божански Локи (Том Хидлстон) са намером да загосподари Земљом. Директор војне организације „Штит“ Самјуел Л. Џексон видевши да има посла са надмоћним противником, ангажује све доступне хероје, овоземаљске, натприродне и ванземаљске, како би спречио капитулацију Земље.

Критички осврт: Иако ми није најјасније шта је Локи заправо хтео акцијом на високо технолошкој летелици где је Самјуел окупио све хероје, морам да признам да овај филм има солидну радњу и да она све време држи пажњу. Специјални ефекти су сјајни, а монструозне ванземаљске летелице налик на џиновске праисторијске рибе напросто су маестралне. Има пар оних типичних и бљутавих америчких фора, када њих троје смело корачају у формацији, а и Хулк (Марк Рафало) из необјашњивих разлога од неконтролисано бесног мутанта постаје врло фокусирани војник, али реално немам шта много да замерим филму. Чак га некако видим као стандард како једна добра суперхеројштина треба да изгледа.

Едукативни моменат: Самјуел је окупио најјаче војнике како би победио агресора и сваки од њих је заиста изузетан. Међутим, постали су функционални тек онда када су почели да раде као тим. Способност појединца није гаранција да ће било који задатак бити обављен, али добар тимски рад има све шансе.

Оцена наставника:

5(дакле, нешто бољи него претходни)

Лако Је Критиковати 16

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

9jdRYogcL._SL00_ (Small)Браћа Грим (The Brothers Grimm 2005) је бајковита авантура браће Грим који су у овом случају приказани као преваранти. Они зарађују тако што лове вештице које сами стварају уз помоћ примитивних специјалних ефеката, а злоупотребљавајући сујеверје неуких мештана тадашње окупиране Немачке током раних година 19. века. Њих хапси италијански официр Петер Стормаре у служби француског генерала Џонатана Прајса. Џонатан их као „експерте“ шаље у једно мало село да реше мистерију нестанка девојчица јер су мештани уверени да су у питању натприродна посла. И браћа Грим одлазе тамо да би се уверили да заиста и јесу у питању натприродна посла. Наиме, девојчице отима пола миленијума стара зла краљица Тирингије Моника Белучи, а како би повратила сопствену младост и лепоту.

Критички осврт: Изгледа да је једно време била мода да се миксују различите бајке, па је тако урађено и овог пута (Црвенкапа, Златокоса, Ивица и Марица и још много других, а убачен је и вукодлак), што и не чуди с обзиром на то да су протагонисти управо писци бајки. Овај микс је сасвим успео и збир је једна добра прича, која успут руши и неке табуе (обојица браће су у некаквој полиандричној вези са Лином Хиди), са солидним специјалним ефектима и сјајним глумцима.

Едукативни моменат: Један брат Грим (Мет Дејмон) замерао је другом (Хиту Леџеру) што жели да му живот буде као у књизи. Можда је и погрешно ако желимо да нам животи буду као они описани у књигама, али није погрешно да те животе проживимо тако што ћемо те књиге прочитати.

Оцена наставника:

5(нешто блеђа)

Maleficent-9 (Small)Грдана (Maleficent 2014) је бајка о Успаваној Лепотици испричана из угла зле виле Грдане. Грдана, коју глуми Анџелина Џоли, живела је у вилинском краљевству које се граничило са краљевством људи, а којим је владао похлепни краљ Кенет Крејнем. Он је хтео да потчини краљевство вилењака себи. То му није пошло за руком управо захваљујући Грдани и на самрти је обећао да ће предати краљевство у наследство ономе ко убије вилу. Њен пријатељ из детињства Шарлто Копли успео је да је превари и украде јој крила. Однео их је краљу као доказ да ју је убио. Зато добија краљевство, а ускоро и краљеву кћерку. Међутим, Грдана, жељна освете, појављује се на свечаности уприличеној поводом рођења принцезе, Шарлтове кћерке, и баца опште познату клетву – да ће се девојчица у шеснаестој години убости на вретено и заспати вечним сном, осим ако је не пробуди пољубац праве љубави.

Критички осврт: Ова бајка је испричана потпуно наопачке, са замењеним улогама, где је Грдана у ствари протагонист, а краљ Шарлто антагонист. То некако доприноси оригиналности приче која уопште није испала лоша. С обзиром на занимљиве бајковите приказе које прате више него солидни специјални ефекти, као и добре глумце, могу само да похвалим филм.

Едукативни моменат: Грдана је и херој и зликовац у истој причи и иако је натприродно биће, она представља обичног човека – а кога чине и врлине и мане. Најбитније је да упркос својим манама истичемо своје врлине и чинимо добро, јер ће нас људи видети по ономе што чинимо.

Оцена наставника:

5(солидна)

MedleyOfStardustOST_IlanEshkeri (Small)Звездана прашина (Stardust 2007) је такође бајка која почиње у селу званом Зид, које је добило назив по томе што га окружује зид, односно граница нашег са паралелним светом. У том селу живи младић Чарли Кокс, заљубљен у најлепшу, али и уображену девојку Сијену Милер. Некако успева да јој се приближи и чак му она обећава своју руку ако јој из другог света донесе звезду падалицу. Он се прихвата задатка и одлази у тај вилински свет званом Олујиште, где открива да је пала звезда у ствари девојка Клер Дејнс и да је јуре краљеви синови и древна вештица Мишел Фајфер, како би уз помоћ ње остварили своје циљеве.

Критички осврт: Ова садржајна и слојевита прича је спој романтичне комедије и авантуристичког филма са замршеном радњом и обиљем ликова, где су своје место нашле и вештице, духови, гусари, краљевска породица… Чак и звезда падалица. 🙂 И све је добро уклопљено, са мноштвом лепих порука о љубави, толеранцији и оданости. И глумци су сјајни и живописно су и поприлично комично одрадили своје ликове. Све похвале и за овај филм.

Едукативни моменат: Звезда падалица је изван зида лепа девојка и Чарлијева љубав живота, али је унутар граница зида она само стена пала из свемира. Не треба заборавити да особама и предметима ми дајемо вредност. Другим речима, они ће нам значити онолико колико ми то желимо.

Оцена наставника:

5(свакако)

the_smurfs_movie_poster_ (Small)Штрумпфови (The Smurfs 2011) није анимирани филм, како би се очекивало, већ играни, али са убаченим анимацијама малих плавих створења. Они живе у свом селу срећно и радно и припремају се за празник плавог Месеца. Зли чаробњак Гаргамел (Ханк Азарија) их напокон проналази, те они у паници беже. Смотанко је отрчао погрешним путем и неколико штрумпфова креће за њим. На том путу наилазе на вртложни портал који их одводи у Њујорк. За њима кроз портал пролази и Гаргамел са све својим мачком, Азраелом. У Њујорку наилазе на Нила Патрика Хариса који само што је добио унапређење у рекламној компанији, али и тежак задатак који мора да заврши за два дана. Он одлучује да помогне штрумпфовима, иако то значи да ће морати да запостави посао и можда добије и отказ.

Критички осврт: Филм је свакако дечји и зато и прилично наиван, толико да ће Ханк било кога тешко да убеди да је заиста зао. 🙂 Дакле, наивних момената и те како у филму има, као када најпре возач таксија, а потом и возач аутобуса, уопште не виде да су ударили човека, односно Гаргамела. Или када се мачак некако волшебно ослободио из кавеза и нашао на самом крају града, како би пропратио газдине авантуре.

Па, ипак, филм је разигран, динамичан, некако сладак и шаље обиље лепих и поучних порука. Анимација штрумпфова у филму урађена је сасвим добро. Не и савршено, али су зато они савршено симпатични. 🙂

Едукативни моменат: У овом филму поставља се питање приоритета на које често заборављамо. Некако нам је све важније од заиста важних ствари. Рецимо, у једном тренутку док је Нил јурио да одради посао, његова филмска супруга Џема Мејс подсетила га је да су они једини, од свих других људи, добили јединствену прилику да упознају та мала плава магична бића и да ће је он, ако настави да јурца, пропустити.

Оцена наставника:

4(са *)

minions (Small)Малци (Minions 2015) је анимирани филм о симпатичним жутим створењима која су еволуирала тако да им је неопходно да служе великог злочинца. У неком тренутку су пронашли уточиште у једној леденој пећини и ту се скрасили, али нису дуго били срећни. Напросто им је недостајао господар. Тако су таворили све док један од њих није одлучио да оде у потрагу за господаром и спасе цело племе. Са собом је повео још двојицу и тако је мисија кренула у незаборавну авантуру.

Критички осврт: Овај цртаћ је направљен као претходница такође одличног „Грозни ја“ из 2010. Написах „такође одличног“ јер је и овај цртаћ сјајан. Скроз је смешан, разигран и пре свега са врло необичном, оригиналном радњом. Другим речима, след догађаја није баш оно што очекујете. 🙂 Свакако је и поприлично наиван, али то је ипак цртани.

Едукативни моменат: Ако нам потреба Малаца изгледа смешна (јер смисао њиховом животу даје грозни шеф), то значи да не разумемо туђе потребе. Увек треба имати на уму да ће и наше потребе некоме изгледати смешно. Истина је да су свакоме његове потребе важне и то треба поштовати.

Оцена наставника:

4(јача него претходна)

fantascfoursilversurfer (Small)Фантастична четворка: Успон Сребрног Сурфера (Fantastic Four: Rise of the Silver Surfer 2007) је филм о четири суперхероја који су се (не први пут) суочили са апокалипсом коју ће изазвати свемирско биће „Ждерач светова“. Помаже му Сребрни Сурфер који му је претходница и који прави услове на Земљи за тај страшни чин. Људи на Земљи, а пре свега војска, постају свесни да се нешто неуобичајено дешава и врло брзо схватају и шта, па покушавају да зауставе Срберног Сурфера. Као помоћ ускаче фантастични тим.

Критички осврт: Проблем са супербићима као што је Срберни Сурфер (а која имају огромну моћ), у томе је што свака борба са њима и сваки њихов поступак прилично губи смисао. Рецимо, он побеђује у ултимативној борби са Ждерачем, тако да то доводи у питање како га је тај створ уопште уценио да ради за њега. Тим пре ако на свету Сребрног Сурфера има још таквих као он (а он наводно штити свој свет од Ждерача тиме што му робује). Ваљда ће га цео свет Сребрних Сурфера победити као од шале, ако је то већ учинио овај један једини. Онда, он сумануто бежи од Криса Еванса, иако је неупоредиво јачи од њега, што се на крају и испоставља и то опет на проблематичан начин. Сурфер га доводи до ивице свемира, те га пушта да падне, што овај преживи (иако се тада онесвестио и изгубио моћи). Има ту још проблематичних детаља, а и недоследности. Kада у поменутој сцени Сребрни Сурфер бежи, успут се стапа са објектима и тако пролази кроз њих. У другој сцени, када први пут среће Џесику Албу, разгрће стабла у шуми наместо да кроз њих прође. Ипак, искористили су Сребрног Сурфера колико год је то било могуће.

Завршне сцене борбе, најпре између Криса и Џулијана Макмана, а потом и између Сурфера и Ждерача нису претерано помпезне, како би се очекивало од таквих борби, али све у свему филм јесте забаван, пружа једну солидну причу и сјајне специјалне ефекте.

Едукативни моменат: Чест мотив у оваквим филмовима је да суперхероји у ствари не воле да буду супер, већ желе да воде нормалне животе. Цврц. 🙂 Ипак, на крају филма, заговорници нормалног живота Алба и Јоан Грифид схватају да оно што је њима нормално не мора да буде и општеприхваћено нормално. Свако има право на свој избор живота, ма како он већини људи не изгледао уобичајен (наравно, док год не угрожава неког другог).

Оцена наставника:

3(бледа)

pixels_centiped (Small)Пиксели (Pixels 2015) је филм о необичној инвазији ванземаљаца. Главни лик Адам Сандлер као дечак је био таленат у игрању аркадних игара и чак учествовао на првенству у игрању поменутих игрица. Цео тај догађај је снимљен и послат у свемир као део поруке за интелигентне ванземаљце уколико они постоје. Испоставило се да постоје и да су игрице схватили као објаву рата. Много година касније шаљу своје ратнике који нападају Земљу на исти начин као што је то приказано у игрици. Председник Америке Кевин Џејмс, Адамов пријатељ из детињства, ангажује Адама у борби против ванземаљаца, пошто зна колико је он успешан у аркадним играма.

Критички осврт: Има неколико пропуста у филму, као што је рецимо понашање тродимензионалног пиксела јер се у војној лабораторији знатно разликује од оног које се види у остатку филма. Но, колико год да тих пропуста има и колико год да су неке сцене наивно одрађене, морам да кажем да је филм одличан. Идеја је оригинална, радња све време држи пажњу, а ликови су пресмешни. Председник Америке није класични напуцани херој, напротив, а Џош Гејд је такав лудак да је то речима неописиво.

Едукативни моменат: Вештина играња аркадних игара за Адама испоставила се као непотребна у животу, али када су ванземаљци извели свој оригинални напад, он је спасао свет и постао херој. Никад не знате која ће вам вештина и знање у животу послужити. И то стално заборављамо.

Оцена наставника:

5(уз обавезно погледати)

star-trek-the-undiscovered-country (Small)Звездане стазе VI: Неоткривена земља (Star Trek VI: The Undiscovered Country 1991) је још један наставак саге „Звездане стазе“ и заправо последњи који укључује оригиналну поставу свемирског брода Ентерпрајз. Праксис, месец који поседују Клингонци, експлодирао је и тако читаву ту непријатну расу довео у неповољан положај, те су морали да затраже помоћ од својих архинепријатеља – Федерације и Звездане флоте. Отпочели су преговори о савезу, а капетан Кирк (Вилијам Шатнер) добија задатак да клингонског канцелара (Дејвида Ворнера), безбедно превезе преко територије Федерације. Међутим, ствари се компликују када брод Клингонаца мистериозно нападају и убијају канцелара. За злочин оптужен је Кирк, те бива осуђен и послат у рудник на забаченом месту. Посада Ентерпрајза не одустаје од свог капетана, а и покушава да схвати шта се заиста десило.

Критички осврт: Оно што бих издвојио као главну карактеристику овог филма је да је досадан. Интрига коју прави не само да није права интрига, јер је од почетка јасно да је главни завереник нови члан посаде (Ким Катрал), већ је и разочаравајућа јер су мистериозни моменти објашњени новом технологијом (која у научно фантастичном филму као што је овај није ништа фасцинантнија од већ присутне технологије), а не неком мудром стратегијом. Углавном, крајње је блага да би одржала пажњу током филма. Иначе ту има и наивних момената (као када Ким сугерише посади да лажу да су саботирани, а они ту лаж прихватају као деца из предшколског), али и наивне глуме. Неки наивни моменти су толико наивни да су урнебесни. Као када посада покушава да одговори Клингонцима, те уз сву невероватну свемирску технологију, сви ужурбано, знојећи се, листају речнике и траже шта ће да кажу. 🙂 Има још симпатичних момената, као када Кирк прича и бије се са самим собом (у ствари бићем које мења облик), што донекле поправља утисак о филму који је у глобалу лош.

Едукативни моменат: Кирку није било лако да обави поверени задатак јер су му Клингонци убили сина. Међутим, на крају је преовладао његов морал и професионализам и крај је био повољан и за Клингонце и за Федерацију. Сваки човек има неке своје личне мотиве за формирање ставова и због којих ради оно што ради. Међутим, када је интерес већег броја људи у питању, а за који радимо, наши ставови не би смели да утичу на наше деловање. И када год је посао у питању, лични став не би требало да нас омета. То никад није лако, али је једино професионално.

Оцена наставника:

2(и то чак ни јака)

Armageddon (Small)Армагедон (Armageddon 1998) је апокалиптични филм у коме човечанству прети опасност од масовног изумирања због астероида који јури ка Земљи. НАСА га је уочила, схватила шта може да учини и донела одлуку да пошаље тим на астероид који ће тамо да постави атомску бомбу како би га разнела. Међутим, да би бомба била учинковита они треба да ископају стотињак метара у астероиду и да је у ту рупу убаце. А најбољи бушач (додуше нафте) на Земљи је Брус Вилис. Првобитна идеја је била да он обучи неколико астронаута, али је план промењен и у свемир креће он са својом разузданом екипом.

Критички осврт: Овај филм је спој тестостеронског лудила и оне најгоре, најцрње и у сваком негативном погледу нај америчке патетике. Екипа Бруса Вилиса са све њим на челу требало је да представља симпатичне лудаке који су професионалци у послу. Међутим, мени нису измамили симпатије, а Брус ми је деловао практично исто као и у другим филмовима где такође глуми скрајнуте типове. Наместо симпатичних више сам их доживео као напуцане, баш какав је и сам филм. Све се дешава у последњем тренутку и све време у свемиру, почевши од руске станице на коју су пристали да узму гориво. Дешавају им се такве незгоде да је заиста научна фантастика како их је скроз неоштећена летелица вратила на Земљу. При томе, незгоде се не дешавају само на граници временских рокова, већ и на граници физике и иако нисам стручан за ову природну науку, верујем да не постоји физички закон који није прекршен, почевши од тога да ватра сасвим лепо гори у безваздушном простору. 🙂 Радио-веза је час немогућа, час више од пристојне, зависно како је већ тај део значајан за радњу, а стење лети нагоре, надоле, лево, десно и не само да више нисам могао да похватам где, већ ни на кога, а понајмање зашто. Такође више нисам могао да похватам ко укључује и ко искључује атомску бомбу и принципе како то раде, али све то је тек део проблема у овом филму.

Нисам сигуран да ли је овај филм први који је увео „кул“ успорени ход астронаута јунака, али свеједно, таква сцена је касније пародирана у небројено комедија, мада је и овако довољно смешна. Тих општих места има заиста много, а када сам видео да се цео свет моли за спасиоце Земље, укључујући и муслимане испред џамије, остао сам без текста и довољно оштрог коментара који би описао шта мислим о томе. Као и о сцени када руски астронаут Петер Стормаре поправља ракету тако што махнито удара француским кључем о апарате (и она, јасно, проради).

Овај филм је заиста лош.

Едукативни моменат: Иако разуздани, нафтни бушачи су се показали да су на висини задатка. Често смо склони да судимо на основу утиска како нека особа изгледа, како је обучена или како се понаша или прича, а заправо треба да дамо шансу и видимо како та особа ради и какве резултате постиже.

Оцена наставника:

1(или нула, како желите)

8-Mirrors-Opt- (Small)Огледала (Mirrors 2008) је амерички хорор у коме главну улогу има Кифер Садерланд, бивши полицајац, а који је нашао посао као ноћни чувар у згради која је некад била тржни центар. Наиме, у згради је избио пожар чије последице не могу да се санирају. Па, ипак, у њој је велико очувано огледало које Киферу најпре површно привлачи пажњу, а потом све више јер схвата да из њега прети огромна и натприродна опасност.

Критички осврт: Ово је римејк филма снимљеног у Јужној Кореји, али не могу да поредим, пошто оригинални филм гледао нисам, а и нећу јер азијатски хорори су суперстрашни. 🙂 Овај хорор није толико страшан, мада амбијент у коме Кифер ради као ноћни чувар, са свим оним догорелим луткама, заиста јесте језив.

Без обзира што нисам гледао оригинални филм, морам да приметим да је овај прилично предвидљив и протежира мистерију која то у ствари није. Да, наравно да се ради о некој злој и нечистој сили која покушава да уђе у реалан свет, односно да се врати, свеједно шта већ ради. Крај донекле поправља утисак јер ће се Клифер наћи с оне стране огледала, али ако ћемо да ситничаримо, пошто је већ представљено да је у том свету све обрнуто, онда би возила требало да се крећу левом страном, зар не? 🙂 Но, то није једина грешка у филму. Рецимо, Клифер пуца из пиштоља у дворишту куће своје жене у по бела дана и нико чак ни да се насекира због тога, а мало је натегнуто и то што нико не реагује ни кад је под претњом ватреног оружја отео опатицу из манастира.

Едукативни моменат: Ако бисмо прихватили да огледало не представља само наш одраз, већ и оно што заиста јесмо у очима других, онда би оно за нас свакако представљало неку врсту опасности (да је тако назовем) јер тај одраз може да буде и оно што ми не желимо да се види. Није начин да ту нашу страну сакријемо тако што ћемо префарбати огледало, као што су то учинили протагонисти у филму, већ да се трудимо да будемо што бољи и покажемо лепо васпитање.

Оцена наставника:

3(не више од овога)

Лако Је Критиковати 8

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

VBm (Small)Извештај са Европе (Europa Report 2013) је амерички научно фантастични филм који приказује једну верзију како би изгледала прва свемирска мисија на Јупитеровом сателиту, Европи. Дуго година припремана опрема, у коју је јако много уложено, ипак није била на висини задатка и иако је петоро астронаута (успут су изгубили шестог) успела да се, након готово две године, спусти на површину Европе, више је никада нису напустили. За утеху, послали су људима на Земљи доказе да испод вечитог леда овог небеског тела живи веома комплексан живаљ.

Критички осврт: Овај филм ме је донекле подсетио на „Одисеју“ и то не само због Јупитера, који је значајан и у том (древном) филму, већ и по веома спором ритму којим се радња одвија практично све време у свемирском броду (уосталом, када су успешно узлетели, астронаутима су из базе пустили препознатљиву нумеру из тог филма). Но, не могу да кажем да ме је филм сморио, напротив, а и да му је то што није најдинамичнији могући умањило вредност. За ово остварење имам само речи хвале, а и донекле је динамика постигнута тиме што се непрекидно смењују садашњи и прошли догађаји, који објашњавају једни друге, да тако кажем.

Прича је готово реална и заиста мислим да је сасвим могуће да прва мисија на Европи изгледа управо овако. Овом утиску доприноси и то што се филм позива на реалне научне чињенице откривене до сада о овом сателиту (али и спекулације о могућем животу испод дебелог леда), као и снимци камера, са све сметњама, које су постављене у броду и интервјуи које, углавном, даје координатор мисије Ембет Дејвиџ. У филму се појављује (додуше накратко) и Нил Деграс Тајсон, светски познати астрофизичар, који, такође, даје изјаву за медије. И кад поменух научнике, морам да похвалим приступ науци у филму. Сваки научник астронаут има своју специјалност и није стручан и за све остале (сродне и мање сродне) области, како је то већ у другим филмовима (али не и у реалном животу).

Глумци нису хиперпознати, макар не мени, али је глума заиста на високом нивоу, што је и важно за овај филм, који се не ослања претерано на специјалне ефекте и застрашујуће ванземаљце.

Едукативни моменат: Чланови посаде нису успели да преживе мисију, али су некако сви били спремни да прихвате ризик. Иако у животу треба бити опрезан, велике ствари не можемо урадити без ризика.

Оцена наставника:

5(стабилна)

shrekii (Small)Шрек 2 (Shrek 2 2004) је анимирани филм о јунаку чије је име у наслову. Он је ружан, али симпатични баук, који живи у мочвари заједно са својом женом, такође бауком, Фијоном. Међутим, Фијона је, пре него што га је упознала, била лепа принцеза. Њени родитељи, краљ и краљица Далеке земље, упутили су им позив, а како би упознали зета и дали благослов њиховом браку. Додуше, веровали су да се њихова јединица удала за шармантног принца и оно што су дочекали било је (непријатно) изненађење. Они су некако и прихватили Фијонин избор, али није и вила заштитница, која је намерила да Фијонин изабраник и будући краљ ипак буде њен син. Она зато наговара краља да се отараси зета (и он као плаћеног убицу унајмљује Мачка у чизмама), a потом покушава и да превари Фијону. Међутим, Шрек креће у луду трку како би спречио вилине препредене планове и повратио своју драгу.

Критички осврт: Иначе волим цртане филмове, а овај ми је баш „легао“. 🙂 Разигран је, динамичан, са много преврата и комичних момената. У неким моментима чак пародира филмове попут „Осмог путника“, „Флешденса“ и „Немогуће мисије“, као и бајке, односно ликове из бајки (Пинокија, Црвенкапу, Снежану, Пепељугу и друге), а прави и јасне алузије на ствари и места из реалног живота. Рецимо, Далека земља је заправо бајковита верзија Лос Анђелеса, односно Холивуда.

Прича је садржајна и некако ми се више допада у односу на ону из првог дела, која је класична бајка.

Едукативни моменат: Главни мотив у овом филму је то што баук жели да промени себе зарад љубави, али се на крају испоставља да то није потребно и да се љубав и родила баш зато што је Шрек то што јесте. Права љубав је она коју неко осећа за вас – баш онаквим какви јесте.

Оцена наставника:

5(лепршава, као и филм)

ZdT6(Small)Замршена (Tangled 2010) је још један цртани филм, из Дизнијеве продукције, инспирисан немачком бајком о Златокоси. Прича почиње са једним златним цветом, насталим од зрака Сунца, који има магичну моћ да излечи и поврати младост. Цвет је пронашла чаробница која је моћ овог цвета у тајности користила вековима, све док га није пронашла гарда оближњег краљевства и искористила да од њега направи напитак и тако излечи своју омиљену краљицу на самрти. Краљица је иначе била трудна и како ју је моћ сунчевог цвета повратила, родила је девојчицу златне и чаробне косе Златокосу. Међутим, чаробница није могла да се одрекне моћи коју јој је цвет давао, те се увукла у краљевски замак и отела је принцезу из колевке. Однела ју је на тајно место и одгајала у високој кули без врата. Златокоса је одрасла мислећи да јој је чаробница мајка и да је штити од страшног спољашњег света, па јој зато не дозвољава да напусти кулу. Краљ и краљица су патили за кћерком и сваке године, на њен рођендан, са балкона дворца, пуштали су летеће лампе, што су учинили и када се она родила. Девојка је са прозора своје куле посматрала светла у даљини, некако их повезала са својим рођенданом и чезнула да их види изблиза. Прилика јој се указала када се у кулу попео згодни лопов, а који је ту доспео бежећи од гарде, пошто је украо управо њену (принцезину) круну. Међутим, како се попео, она га је онесвестила тигањем и везала својом косом. Када се пробудио, обећала је да ће му вратити плен, ако је одведе да види светла. Нерадо је пристао на то, те су заједно кренули у авантуру која се завршила љубавном причом. 🙂

Критички осврт: И ово је један сјајан цртани, пун акције и, што је својствено Дизнијевим анимираним филмовима, песме. Такође је и веома духовит, а џокер овог филма и најкомичнији лик, свакако је главни мушки, који је далеко од племенитих и маргиналних принчева из других Дизнијевих бајки. Овај је премазани лопов, превртљивац и нарцис, који шарм користи онда када хоће нешто да постигне, али који свакако постиже да буде допадљив и да навијате за њега. И други ликови су живописни, али сасвим класични, баш какав је и цео филм, рађен по испробаном и доказаном рецепту Дизнијеве продукције. Све је ту, чак и принцезино умиљато и смешно љубимче (камелеон овог пута).

Дизни нас је навикао да се његови цртаћи временом усавршавају и овај је заиста перфектно анимиран.

Едукативни моменат: У једној од последњих сцена филма Златокоса и њен драги морају да донесу неке тешке одлуке, односно да се жртвују како би спасили оно друго. Момак је умирао смртно рањен и принцеза је обећала чаробници да ће поћи са њом ако јој дозволи да га излечи. Он није желео да она уништи свој живот због сулудог обећања и одсекао јој је косу, те тако уништио чаробницу, али и своју шансу да преживи. Филм ипак има срећан крај, али ово нам говори да љубав често захтева жртве, односно да ставимо интересе других испред наших.

Оцена наставника:

4(блажена)

frozen-a4 (Small)Смрзнута (Frozen 2013) је последњи цртани, али не и филм за данас. И овог пута ради се о Дизнијевој продукцији и бајци, инспирисаној причом о Леденој краљици. Елза, принцеза северног краљевства Ејрендел, поседује криокинетичке моћи, што значи да може да ствара снег и лед и да манипулише њима. Међутим, своју моћ није умела да контролише, па јој се десило да је повредила своју млађу сестру Ану, док су се играле као мале. Убрзо након тога су им страдали родитељи и Елза се потпуно повукла у своју собу. Ана је покушавала да успостави контакт са сестром, али без успеха. Дошао је и дан крунисања, када је Елза постала довољно одрасла да постане краљица. Иако се Ана радовала балу који је уследио и чинило се да је упознала љубав свог живота, најмлађег од тринаесторице браће принчева из оближњег града, испоставило се да се тај дан претворио у праву катастрофу. Догодило се оно чега се Елза највише плашила; њена моћ је била разоткривена и сви су је прогласили вештицом. Зато је побегла у планине, где је створила ледени дворац са намером да живи сама. Ана креће да врати сестру и успут упознаје момка Кристофа који са својим пријатељем ирвасом продаје лед и тако зарађује за живот. Она је и проналази, али је сестра наново случајно повређује, овај пут ледом у срце. Ана осећа да нешто није у реду и Кристоф је одводи до тролова који су га одгајили, те јој мудри деда трол саопштава да ће се потпуно претворити у ледени кип, осим ако је не спасе чин праве љубави.

Критички осврт: Наново класични Дизнијев филм, са свим оним што од ове продукције и очекујемо. Анимација је истоветна оној у претходно описаном филму, што значи перфектна. Прича је слојевита, забавна, донекле чак и неочекивана, а ликови су комични и живописни. Музичке нумере су стварно добре и личе на хитове који могу да живе и ван филма. Заправо, немам замерки, само могу да похвалим.

Едукативни моменат: Моћ уме да корумпира и да нас отуђи од људи, а друге људе може да унесрећи, чак и да их наведе да нас се плаше и да нас мрзе. Елза је морала да научи да контролише своју моћ и да је правилно користи и само тако је могла да живи у миру са својим народом.

Оцена наставника:

5(очекивана)

tumblr_lrw7jz6FfDqhasydОни живе (They Live 1988) је филм који прати животну причу момка Родија Пајпера, који долази у Лос Анђелес у потрази за послом. Међутим, наилази на тајну организацију која покушава да убеди људе да се у друштво инфилтрирала ванземаљска раса која има за циљ да пороби човечанство. Од те организације Роди узима наочаре за сунце посебно направљене тако да онај ко их носи може да види ванземаљце онакве какви заиста јесу, као и сублиминалне поруке које шаљу преко рекламних паноа. Роди постаје део организације и покушава да пронађе и онеспособи одашиљач који криви свест људи и тако прикрива ванземаљце.

Критички осврт: Иако је идеја водиља филма без сваке сумње одлична, потпуно је упропашћена причом која је, најблаже речено, смешна. Толико има нелогичности, да готово ниједна сцена није одржива. Рецимо, када се Роди и црнопути другар му Кит Дејвид нађу лежерно обучени и штрокави на гала вечери коју су организовали ванземаљци за своје људске „савезнике“, нико то не доводи у питање; Кит у филму има жену и децу, али када отпочиње своју мисију борбе са ванземаљцима, уопште нема идеју да треба да их позове или обиђе да види како су (на пример); Роди лаганица бежи од полицајаца који иду мрављим корацима ка њему и младићу којег спасава од рације; а када је у последњој сцени Роди на крову (на који стиже након што је на неколико спратова упуцао ко зна колико обучених специјалаца) и лака мета за полицајце у хеликоптеру, уместо да га убију истог момента, они се нешто прегањају са њим, да би он онеспособио одашиљач и тек онда га они, као од шале, убијају…

Ово је још један аргумент да не ценим претерано рад режисера Џона Карпентера, који прави филмове да би се продали. Отуда и његова одлука да главну улогу повери професионалном рвачу, па тако у филму имамо и потпуно безразложну тучу између Робија и Кита, која траје поприлично дуго, као и пуцачину и убијање ванземаљаца, а где нико не може да погоди Робија са пар метара одстојања. Уз то, у филму има много „великих речи“ својствених америчким филмовима, које су толико испразне, да ми више изгледа као да је Карпентер хтео да исмева слабо образовање радничке класе, међу којом се ови разговори воде. Иако је главна глумица Мег Фостер веома занимљива, ни њена, ни глума свих осталих ликова није чак ни задовољавајућа. Иначе, некаква осећања се рађају између Робија и ње (можда више Робија према њој), али је то толико брзо и површно, да ми ни то не изгледа уверљиво.

Филм не полаже много ни на специјалне ефекте, те ванземаљци изгледају као недовршени роботи, а њихове минијатурне летелице – уходе личе на летеће тањире из црно-белих филмова.

Едукативни моменат: У филму ванземаљци покушавају да манипулишу сиромашне да раде за њих попут робова. У реалном животу то људи чине другим људима у сваком систему и на сличне начине као што се у филму могу видети. Питање је само да ли је радничка класа способна да види и критички се односи према таквим средствима манипулације, а то може да се постигне само уз квалитетено образовање. Ваљда сам вам све рекао. 🙂

Оцена наставника:

2(због идеје, иначе један)

Untitledplosone (Small)Плус један (+1 2013) је филм о једном сасвим другачијем доласку ванземаљаца. Метеор је пао у једно америчко насеље и почињу да се догађају необични феномени са електричним жицама, у исто време када почиње и луда журка. Млади на журки се заиста добро проводе, додуше и дивљају, све док их домаћин Рон Кимал не позове у двориште, где се наставља славље уз унајмљене стриптизете. Међутим, неколико младих остаје у кући и схвата да се журка у кући одвија из почетка, са њиховим двојницима који су се мистериозно појавили. Они не знају ко су они и зашто су ту, али виде да проживљавају догађаје који су се већ десили. Двојници нестају и појављују се са сваким нестанком струје и све више гостију постаје свесно њиховог присуства, да би на крају настала паника са трагичним исходом.

Критички осврт: Овај филм дефинитивно подилази младима и нуди журку каквој се већина њих нада, уз одговарајући речник младих, али и насиље, секс и голишавост. Па ипак, морам да признам да је одлично одрађен. Идеја како су овај пут уведени ванземаљци, генијална је и добро реализована. Прича држи пажњу, чему доприноси и мистерија која никако да се разреши (и не разрешава се ни на самом крају), али и живописни ликови, са својим различитим животним причама и карактерним особинама, а и како се на различите начине носе са ситуацијом. Главни глумац Риз Вејкфилд решио је кризу са девојком Ешли Хиншоу тако што ју је убио, а остала му је њена реплика са којом је успео да изглади ствари (поновио је разговор који је водио са „оригиналом“, али овај пут је знао шта треба да каже). Звучи монструозно, али то филм чини реалним (и паметним) јер ликови нису добри и зли, већ су представљени старији тинејџери онакви какви јесу или могу бити; пуни хормона, али и алкохола, и склони психотичном понашању.

Филму морам да одам признање и зато што је успео да буде интересантан иако се све дешава само у кући и около ње, што не даје много простора, а специјални ефекти су крајње маргинални, битни тек за сцене када се двојници појављују истовремено, што, чини ми се, није претерано захтевно за снимање филма.

Едукативни моменат: Млади на журки су имали могућност да виде себе и своје (дивљачке) поступке и не би било лоше да се појављују овакви ванземаљци како би заиста могли да виде себе са стране. Но, ако причу сместимо у реалан контекст, људи често када пију, понашају се као да нису своји, односно да су туђини. И тада ће урадити ствари које у трезном стању не би. И тога треба бити свестан.

Оцена наставника:

5(минус)

7890_ori (Small)Различита (Divergent 2014) је прича о будућем друштву окупљеном у разрушеном америчком граду Чикагу и заштићеном зидом од непознатих опасности из спољашњег света. Друштво је подељено на фракције: Учени су научници, Мирољубиви се баве пољопривредом, Неустрашиви су војска и полиција, Искрени воде правосуђе, а Несебични администрацију и самим тим, управу. Млади, када достигну неку зрелост, бирају фракцију којој ће припадати, а на основу теста којим су пре тога подвргнути. Кћерка вође Несебичних, коју глуми Шејлин Вудли, приликом полагања теста открива да је дивергентна, односно да може да припада већем броју фракција. Та особина у овом фиктивном друштву није пожељна, тако да она мора да сачува своју тајну, а одлучује се за фракцију Неустрашивих. Тамо пролази кроз тешку обуку, али је права искушења тек очекују јер врховна научница Кејт Винслет, у пакту са Неустрашивима, планира да свргне са власти њене родитеље, како би Учени завладали свим фракцијама.

Критички осврт: Иако подела на групе људи према карактерним особинама звучи наивно, филм је веома озбиљно остварење, при томе и јако добро одрађено. Прича је добра, а ликови су доследни и реални. Шејлин не стиче снагу преко ноћи како би постала неприкосновена хероина. Она хероина јесте, али са свим слабостима. И други ликови, иако јасно диференцирани на карактерно лоше и добре, имају својих врлина, односно мана. Похвалио бих и глуму, а и глумци су баш добро изабрани. Дакле, филм ми се баш, баш допада, као и музика која се може чути у позадини.

Едукативни моменат: Млади у филму се опредељују којој ће фракцији припадати не увек по томе у којој од њих су рођени, већ према карактерним особинама. Сигурно је да нас наше порекло обликује у великој мери, али оно што чини комплетну нашу личност јесте наш карактер. Филм чак фаворизује фракцију у односу на порекло и са тим сам потпуно сагласан.

Оцена наставника:

5(и то добра)

b8dazmbiyaeuk7 (Small)Сага о другачијој: Побуњеник (The Divergent Series: Insurgent 2015) је наставак претходно описаног филма. Шејлин Вудли, заједно са својим дечком Теом Џејмсом, успела је да побегне од Учених, односно њиховог вође Кејт Винслет, а и да осујети њену намеру да изврши геноцид над Несебичнима. Међутим, Кејт није одустала од идеје да истреби све оне који су другачији и успостави власт Учених. Код Шејлиних родитеља пронашла је кутију за коју се надала да ће јој дати за право, пошто садржи видео поруку оснивача града. Кутију може да отвори само неко од другачијих и то тако што ће преживети пет симулација за сваку од фракција. Зато Кејт успева да зароби Шејлин и натера је да прође кроз све симулације.

Критички осврт: Наставци су најчешће лошији од првог дела и тако је и у овом случају, али не бих окарактерисао филм као лош, напротив. Идеја о кутији која се отвара на овако посебан начин је заиста добра, као и сама прича, а филм је можда чак и динамичнији, односно више акциони од првог дела и држи пажњу.

Глумци су и овог пута у потпуности одговорили захтевима и потпуно су уверљиви. Лик који тумачи Мајлс Телер посебно је занимљив јер је превртљив и сасвим дочарава прилагодљиву људску природу. Кејт Винслет у овом филму долази до пуног изражаја и морам да признам да је улогу одрадила мајсторски. Она се све време надмудрује са Шејлин и у једном тренутку као оружје употребљава и њеног брата, кога глуми Ејнсел Елгорт. Међутим, тренутак је сувише савршен, чак и за препаметну вођу научника и некако се логично намеће питање зашто брата није употребила раније, пошто је готово прву половину филма провео са сестром и видео где је база побуњеника. Морам да приметим и да је пуцњава на крову смешна, када Неустрашиви нападају Искрене, јер испаде да обучени специјалци не могу да погоде ни Шејлин, ни Кијнана Лонсдејла, иако их има небројено више и навиру са свих страна.

Што се самог теста тиче, који се састоји из пет симулација, заиста није лоше осмишљен, осим поновљеног дела за Мирољубиве. Прва симулација за ову фракцију је перфектна, али је друга некако трапава. Јасна је мени идеја да Шејлин треба да се бори против саме себе, али ипак мислим да је могла паметније да се смисли, а није да нема начина.

Едукативни моменат: На крају филма испоставља се да дивергентне особе нису проблем већ решење. Иако се ми у животу опредељујемо за један позив, односно једну улогу, свако од нас може и треба да има особине и способности које је превазилазе.

Оцена наставника:

4(плус)

International-Avengers-Age-of-Ultron-Poster-700x989 (Small)Осветници: Ера Алтрона (Avengers: Age of Ultron 2015) је наставак филма о групи (супер)хероја Осветници. У овом наставку хероји су успели у источној Европи, у фиктивној држави Соковији, да се домогну скиптра, који је припадао Торовом брату Одину, а који је служио њиховом архинепријатељу барону вон Страјкеру, да експериментише на људима. Из скиптра су издвојили вештачку интелигенцију и Ајронмен (Роберт Дауни Млађи) и Хулк (Марк Рафало) одлучују да је искористе да направе ултимативни одбрамбени неханизам Земље – Алтрон. Међутим, како то обично бива, он се окреће и против Осветника и читавог човечанства, верујући да је једини начин да спасе Земљу тај да преживе само роботи. Његов план је да направи метеор који ће пасти на Земљу, са катаклизмичним последицама. Осветници покушавају да га спрече, стварајући још једно чудо вештачке интелигенције Џарвиса, кога глуми Пол Бетани.

Критички осврт: Радња филма је суштински иста као и у свим другим суперхеројским филмовима, а мотив је борба добра и зла. Међутим, толико је закомпликована, са толико међукорака, споредних радњи, те обиља ликова и имена, да многе нисам успео да пропратим на прво гледање. И некако ми је промакао Алтронов мотив зашто жели да уништи човечанство, као и зашто се окренуо против Осветника. Остао ми је нејасан и мотив зашто је супербрзи Арон Тејлор-Џонсон одлучио да се жртвује због Џереми Ренера и зашто га напросто није склонио у страну ако је већ хтео да га спасе.

Сама група Осветника занимљива је и по томе што представља спој хероја са супер моћима, као што су Тор, кога тумачи Крис Хемсворт и Капетан Америка, кога глуми његов имењак Крис Еванс, потом хероја који су то што јесу захваљујући техници, а то је већ поменути Ајронмен и напокон хероја који су обични људи, али са завидним вештинама; Скарлет Џохансон и Џереми Ренер. Ова група је готово цео филм пред распадом, али уопште нисам успео да ухватим разлоге због чега. На крају се и распала, из већ неког разлога и успоставила се нова, ваљда да би наредни наставак имао, ако не неку свежију причу, а онда макар свеже ликове.

Наравно, специјални ефекти су врхунски, глумци суперпознати, а акција траје готово све време (чак и када нема оправдања за борбу). Но, ако ћемо гледати према томе, сваки суперхеројски филм морао би бити одличан. А није. 🙂

Едукативни моменат: Тимови се састоје од људи различитих склоности и способности. И да би функционисао, потребно је сваком члану (ма како год он слабији од осталих био) дати део где може да допринесе.

Оцена наставника:

3(рецимо)

frea (Small)Наказан (Freaked 1993) је комедија која се одвија као интервју који у емисији уживо води Брук Шилдс са бившом дечјом глумачком звездом и љубимцем публике Алексом Винтером. Алекс прича своју причу како је постао наказа, а све почиње уговором који склапа са мегакорпорацијом „Све Осим Ципела“, којим се обавезује да ће рекламирати њихово ново ђубриво. Он, са својим пријатељем Мајклом Стојановим, путује до Јужне Америке, где се поменуто ђубриво и користи. Уз пут среће групу еколога који протестују против овог производа јер је токсичан, те се заљубљује у једну од њих Меган Ворд. Пут настављају заједно, али успут наилазе на циркус наказа и одлучују да га обиђу. Циркус води Ренди Квејд, који их је заробио и уз помоћ ђубрива, које има мутагена својства, претвара их у наказе са циљем да их приказује својој публици. Они пристају да наступају у његовом шоу програму, али и кују план за бекство.

Критички осврт: Ово би требало да је једна од оних урнебесних комедија, са тим да овде ништа није урнебесно. Хумор је сасвим сведен, приземан, баналан и обилује грубим шалама, боље речено исмевањем одређених група људи (феминисткиња, хомосексуалаца, интелектуалаца, па и ретардираних људи). Ликови у филму такође су сведени, са јасним и усмереним карактерним особинама, али је зато радња у појединим деловима прилично нејасна. У једном тренутку корпорација, на челу са Вилијамом Седлером, улази у некакав дил са управником циркуса Рендијем, али какве ко од њих користи има од тога и шта ту треба конкретно да раде заједно, тешко је рећи.

Специјални ефекти су смешни и поједини изгледају сасвим као анимација, али ваљда они и нису важни. Али ако резимирамо да ефекти нису важни, радња није важна (само да се „котрља“), ликови нису важни, поставља се логично питање – шта јесте важно?

Едукативни моменат: Схватање тога ко јесте наказа у људском друштву веома је различито и зависи искључиво од нас. Не треба сметнути са ума да је та граница јако крхка и да лако можемо да се нађемо са друге стране, да тако кажем.

Оцена наставника:

1(па још и минус)

Лако Је Критиковати 7

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

hogfather (Small)Тери Прачетов Деда Прас (Terry Pratchett’s Hogfather 2006) је телевизијски филм из два дела (или мини серија, како желите) рађен по роману Терија Прачета, а из серијала о Дисксвету. Натприродна бића Контролори имају улогу да одржавају равнотежу у свемиру. Према њиховом виђењу, Дисксвет се не уклапа у тај свемир, па ангажују Дејвида Вернера, главешину еснафа убица, да убије Деда Праса (пародија на Деда Мраза, наравно). Он за тај задатак бира свог најлуђег убицу, кога тумачи Марк Ворен. Младом Ворену је јасно да натприродно биће не може да се убије као да је смртник, па прави занимљив план. Уз помоћ сарадника, које је одабрао, он упада у дворац вила зубићка, те им преузима дечје зубе које су тамо сакупиле. Уз помоћ древне магије почиње да контролише децу којима су ти зуби припадали. Заправо, он их тера да престану да верују у Деда Праса. То је имало за последицу да Деда Прас заиста нестане. То прети да измени Дисксвет који, иначе, почива на фантазији. Међутим, персонификација Смрти се ангажује да замени Деда Праса како би одржао веру у њега, а усвојена унука Смрти Мишел Докери покушава да схвати зашто је нестао Деда Прас и да га, наравно, врати.

Критички осврт: Иако сам љубитељ књига о Дисксвету (прочитао сам их све до сада преведене код нас), морам да признам да је филм, који у приличној мери прати филм и који је успео да дочара радњу, повремено прилично досадан. Можда би ипак било боље да се режисер Вејдим Џин одлучио за једноделни филм. Овако, превише је развучен, посебно други део.

Што се самих сцена тиче, имам тек ситне замерке. Мислим да ускрснуће Деда Праса приказано у филму није у потпуности дочарало Прачетову (и не само његову) идеју да је он еволуирао од паганског Бога и тек постепено попримао садашњи облик. Глума је добра, а специјални ефекти за један телевизијски филм сасвим су задовољавајући.

Едукативни моменат: Фантазија и машта неопходне су готово колико и ваздух, вода и храна. Са њима је свет боље место или макар, подношљивије.

Оцена наставника:

4(плус)

kup-kup-full (Small)Коцка 2: Хиперкоцка (Cube 2: Hypercube 2002) је наставак филма „Коцка“ из 1997. Људи се налазе у грађевини са истоветним собама које са свих страна (укључујући и под и плафон) имају портале за прелаз из једне у другу. Они не знају како су доспели ту и због чега, али како радња одмиче, схватају да сви имају некакве везе са фирмом „Ајзон“, која производи оружје. Такође, схватају да је грађевина у којој се налазе тзв. тесеракт, односно четвородимензионална коцка и што је најгоре, почињу да осећају последице оваквог поигравања са простором, а кроз различите временске и просторне аномалије, које су, успут, и смртно опасне.

Критички осврт: О првом филму сам већ писао прошли пут и похвалио га као једно изузетно успело остварење СФ-а. Међутим, радња је толико специфична јер се дешава у једној соби и представља по живот опасни психолошки (или социолошки) експеримент, да би сваки наставак био тек пуко понављање. Да би то избегао, режисер Анджеј Секула је морао да оде корак даље и тако је настала хиперкоцка, која је омогућила неке нове моменте, као што је преплитање паралелних димензија и тако и вишеструко понављање ликова који потичу из различитих димензија. То заправо уопште није испало лоше, баш као ни ефекти које је коцка произвела, а који  представљају поигравање Секулино са временом и простором. Другим речима, направио је једну тврду научну фантастику, те је и на тај начин дистанцирао од претходног остварења, који бисмо пре сврстали у меканију.

Ни у претходном филму, ни у овом, нисам приметио да су утрошена нека већа средства и специјални ефекти, са изузетком квадрата који се мултиплицира и претвара у „машину за млевење меса“, нису богзна какви. Глума је у реду, али ми нису увек најјаснији поступци ликова, а и њихове реакције нису ме увериле да су у невољи. Радња је онаква каква је могућа у таквој ситуацији и не разликује се битније од првог дела, али у овом случају се и демистификује тај неко ко их је убацио у коцку. Искрено, не знам да ли је то добро или лоше, али је вероватно тако морало, а да би се направила повезаност међу ликовима. У прошлом делу ликови су убачени због својих способности и некако није ред да се поново користи тај критеријум. И то избегавање понављања свакако је један од разлога да снимање наставака заиста буде својеврсни изазов режисерима и само је питање да ли су му дорасли. Рекао бих да овај Пољак то јесте.

Едукативни моменат: Простор и време у овом филму се релативизују и не морамо да будемо у хиперкоцки да бисмо знали да то јесте тако, а понајвише зависи од тога шта нам се дешава. Увек лепе ствари трају краће од ружних, па их треба и максимално искористити. 🙂

Оцена наставника:

4(минус)

MVBMTAwMjgxNjZeQTJeQWpwMDUxNDYxOD (Small)Чувари галаксије (Guardians of the Galaxy 2014) је филм о ванземаљским суперхеројима, које предводи Земљанин са надимком Стар Лорд (глуми га Крис Прат), кога су још као малог отели ванземаљски пирати. Наиме, Крис се домогао једне кугле са напуштене планете Мораг, а коју је намеравао да прода. Међутим, испоставља се да је за ту куглу неколико њих заинтересовано (укључујући и пирате који су га отели, а које је он у међувремену напустио) јер представља разорно оружје које може за кратко време да претвори читаву цивилизацију у прах и пепео. Један од заинтересованих је фанатик Ли Пејс који намерава да уништи расу коју мрзи, Ксандаријанце. Он заиста успева да се домогне кугле и Крис и његови пријатељи крећу у мисију спасавања становништва читаве једне планете.

Критички осврт: На страну то што волим филмове о суперјунацима, а опет због тога што волим стрипове (овај филм амбијентом и ликовима сасвим дочарава један такав), филм ми се баш допао. Иако је радња прилично обична за такву врсту филма (обичнија бити не може, заправо), те има тек пар оригиналних цака (када се борбени бродови налик на звездице међусобно спајају и праве штит око великог непријатељског брода или свемирска рударска колонија, смештена у глави небеског бића, која експлоатише ткива, ликвор и слично), ликови су далеко од класичних. Они су заиста комични, али нису пародирани, напротив. Сваки од њих има тешку животну причу, али су ипак некако ведри, чак блесави, а такве су и сцене, па и оне које би требало да су романтичне. Свеједно су сјајне, као и цео филм.

Едукативни моменат: Овај филм пре свега потенцира важност пријатељства и то између сасвим различитих ликова (један је мутирани ракун, а други – дрво, на пример). Пријатељство у филму је важније од освете, новца, па у појединим моментима и сопственог живота. Заиста, пријатељство је нешто што представља велико богатство и вреди му посветити и пажњу и време, па чак и подредити му неке друге, ипак мање важне, потребе.

Оцена наставника:

5(велика)

MVNDUyODkBanBnXkFtZTcwODkКонан Варварин (Conan the Barbarian 2011) римејк је филма из 1982, али приказује сасвим другачију причу. Конан одраста у селу варвара, као син поглавице Рона Пирлмана, све док их не нападну удружена племена предвођена Стивеном Ленгом. Стивен је у потрази за деловима маске, коју уколико склопи, она постаје магична. Његов циљ је да је употреби како би оживео своју жену, вештицу, а која има моћ да га претвори у Бога. Да би то урадио, потребна му је свештеница, која је „чистокрвна“, односно потиче од праве крвне линије. И он је и налази, а тумачи је лепа Рејчел Николс. Међутим, путеви му се укрштају са, сада већ одраслим, Конаном, који се заљубљује у исту ту Рејчел и жели да је заштити, а успут и освети свог оца кога је Стивен ономад убио.

Критички осврт: Колико је почетак филма обећавао, када је Конан приказан као дечак, а у том узрасту глумео га је Лео Хоуард, толико је део када је Конан одрастао разочаравајући. Иако је Џејсон Момоа добар избор и капацитет да уверљиво одглуми дивљака, у овој верзији он је сувише романсиран и холивудски дотеран, те је од аутентичног антијунака претворен у јунака који помаже људима и спроводи правду. Сама прича, за разлику од претходне (из 1982), која је слојевита и представља читаву једну филозофију, веома је сведена и већ много пута виђена по сличним филмовима. Већ из старта је веома тешко достићи оно што је оригинални Конан постигао, али ова верзија, оваква каква је, дефинитивно није ни близу. Можда би било боље да су осмислили сасвим другачијег варварина, који није Конан.

Ипак, филм има и неких добрих момената, али само зато што је новијег датума, па су тако специјални ефекти знатно бољи (мада у пар наврата и ту су оманули), а и сама глума. Посебно ми се допала Роуз Макгауан, која уз уверљиву глуму има и заиста занимљиву шминку.

Едукативни моменат: Оно што главног негативца у филму чини лошим нису само поступци, већ и циљеви; он жели да поврати оно што не може и да се уздигне до божанског. Циљеви којима тежимо треба да буду и амбициозни, али је важно и да буду реални и остварљиви, а богами, важно је и како их остварујемо.

Оцена наставника:

2(стабилна)

Resident-Evil-Apocalypse-2004 (Small)Притајено зло: Апокалипса (Resident Evil: Apocalypse 2004) је други део саге о зомбијима против којих се бори Мила Јововић. Зараза, која се у претходном наставку ослободила у подземном и тајном комплексу за генетичка истраживања, сада је избила на површину и житељи измишљеног Града Ракуна суочили су се са до тада невиђеном опасношћу. Они покушавају да напусте град, али им то не дозвољавају наоружане снаге корпорације „Кишобран“, која и поседује поменуту научну институцију. Зато се, заједно са Милом, боре за своје животе у самом граду где их непрекидно нападају зомбији.

Критички осврт: Све је ту што је било и у првом делу: зомбији који надиру, мутирано чудовиште које контролишу челници „Кишобрана“, чак и пси који су такође постали зомбији. Уз то, у радњи има и више од пар наивних момената, па тако је тајминг када мртви устају из гробова одличан за саму радњу филма (зашто не који сат раније или касније, а и нема оправдања у самој поставци филма да они то уопште чине) или када Мајк Епс, Сандрина Хоулт и Сијена Гилори претражују школу у потрази за кћерком истраживача (Џереда Хериса), те се раздвајају, иако је јасно да су им тако шансе да преживе минималне. Или када Мила Јововић штити девојчицу (поменуту кћерку), азбестним огртачем од застрашујуће експлозије која их није померила ни милиметар, те оне и даље стоје. И да нема таквих тренутака, ово је свеједно најслабији наставак овог хорор серијала и зато што је поновљен први, само је место борбе измештено из лабораторије у град. Оно што није узето из првог дела, узето је из других (и бољих) остварења, па се Мила буди у болници на исти начин као и Килијан Марфи у „28 дана касније“. Но, без обзира на добре узоре, овај филм такав ипак није испао.

Едукативни моменат: Овакви филмови изазивају две вечите дилеме; да ли су истраживања на пољу људског здравља оправдана и да ли оболеле који преносе заразу треба потпуно изоловати или ризиковати живот како би им се помогло. У филму је јасно шта су одговори, али филм није живот.

Оцена наставника:

1(јака)

amazingЧудесни Спајдермен 2 (The Amazing Spider-Man 2 2014) је наставак новог остварења о Спајдермену снимљеног две године раније. У овом делу несрећни Спајдермен (Ендру Гарфилд) бори се са својим проблемима; зашто га је отац оставио као малог и шта је он то тајно радио и да ли да остане са девојком коју воли Емом Стоун. Међутим, није он једини који има проблеме, па се тако његов најбољи друг из детињства Дејн Дехан, иако милијардер, бори са ретровиралном хиперплазијом, неизлечивом и смртоносном болешћу која се наслеђује и од које је његов отац умро. Дејн долази на идеју да би могла да му помогне крв Спајдермена, али суперхерој одбија да му помогне јер се боји да ће то само погоршати болест. Зато се Дејн удружује са Електром, такође суперхеројем (али негативцем) Џејмијем Фоксом, са планом да дође до Спајдерменове крви тако што ће га Електро убити.

Критички осврт: Иако ми се много више допада како је Ендру дочарао лик Спајдермена у односу на његовог претходника Тобија Магвајера, много више имам замерки на овај филм, него на први са овим глумцем. Најпре, сувише је развучен и траје предуго (два и по сата), те мислим да је општи стандард за дужину трајања филма овде ипак требало поштовати, тим пре што радња почиње тек негде на сред филма (све пре тога не знам ни шта сам гледао).

Потом, има превише патетике, посебно у разговорима између Спајдермена и његове тетке Сали Филд, а и овај филм пати од мултиспособних научника који се у све разумеју. Ема Стоун, која је у првом делу молекуларни биолог, сада је и стручњак за физику и енергетику, те нестанак струје у читавом граду ресетује у трен ока. И тај нестанак и повратак струје је веома проблематичан, јер Електро руши пола те, како бих је назвао, џамбо трафо станице, али свеједно, град регуларно добија струју. И сам Електро је проблематичан јер он час је моћан, час немоћан, иако је струја свуда око њега, те је нејасно како и кад је користи, а и начин како су га уништили је наиван. Наиме, Електро је попут натприродне батерије и уколико се препуни, пући ће (у филму кажу да се све батерије тако понашају). То се и десило, мада је питање како, кад му се пре тога ништа није десило, иако је преотео струју читавом Њујорку!

И други негативац, Спајдерменов другар, такође има проблематичних момената. Иако је наследио од оца стотине милијарди, њега отпушта са посла правник у фирми коју поседује?!? Заиста не познајем правосудни и финансијски амерички систем, али нешто ме нису убедили да то тако може. И иако његов отац умире од болести у старости, он умире већ са навршених осамнаест. Иначе, болест о којој је реч заиста постоји, али не напада људе, већ рибе. 🙂

Наравно, филм има својих добрих момената, где свакако припадају специјални ефекти, а сцена када Ема гине је заиста урађена мајсторски (звучи крволочно, али када погледате филм видећете да сам у праву 🙂 ), као и још неке.

Едукативни моменат: Највећа борба коју Спајдермен води је са прошлошћу и он је решава тако што се окреће будућности. Прошлост је важна и не сме да се заборави и због грешака које смо направили и које не бисмо смели да поновимо, али нећемо ништа (добро) урадити уколико у тој прошлости и живимо.

Оцена наставника:

3(са неколицином минуса)

Flash-Gordon (Small)Флаш Гордон (Flash Gordon 1980) је филм о истоименом стрип јунаку који доспева на планету злог императора Минга (Макс фон Сидоу) како би га спречио да уништи Земљу. Мингова планета има много што природних, што вештачких сателита и сваки од њих је засебно краљевство, а које Минг одржава у завади због старог доброг правила да би лакше њима владао. Међутим, Флашу полази за руком да измири непријатеље и окрене их против тиранина, те уз њихову помоћ спасава сопствену планету.

Критички осврт: Тешко је пронаћи сцену која није нелогична. Флаш, кога иначе тумачи Сем Џи Џонс, пилотира авионом са поломљеним стаклима и (тек са неколико часова летења које је похађао) успева да га приземљи без иједне повреде. Доктор Зарков, кога тумачи Хајим Топол, успева да превари и њега и драгу му Мелоди Андерсон (која глуми Дејл) да телефон потраже у – ракети! Иако је Флаш био у живом блату, па потом у трбуху пауколиког подземног створа, већ у следећој сцени он је свеже истуширан, а одећа чиста и опеглана. Мелоди Андерсон у једној сцени филма показује завидне борилачке вештине, иако је обична девојка из Њујорка… И има тога заиста много.

И поред тога, овај филм је напросто неодољив, невероватно наиван и чак и смешан, али не могу да проценим да ли је то била намера режисера Мајка Хоџиса. Рецимо, када Минг уништава Земљу он има дугмиће на којима пише „земљотрес“, „ерупција вулкана“ итд, а када се жени Мелоди, свира свадбена песма коју свакако не очекујемо у једној ванземаљској цивилизацији. А сам свадбени завет је урнебесан. Свештеник пита Минга да ли узима Дејл за жену и да ли обећава да ће је користити како му драго, те да ли обећава да је неће бацити у свемир ако му не досади. 😀 Хит је што Флаш носи мајицу на којој је испринтано његово име. 🙂 Дијалози су веома сведени, ликови стереотипни (Минг је немилосрдни злоћа, његова кћерка Орнела Мути бунтовна и неваљала принцеза, доктор Зарков је откачени научник итд), а глума је као у црно-белим филмовима. Емоције и сузе само прште, а Гордон и Дејл не само да се заљубљују на први поглед, већ невиђеном брзином успостављају врло стабилну везу. 🙂 Иначе и временска димензија у филму је проблематична. Они стижу до планете Мингове у току једне поподневне дремке, а када отпочиње одбројавање за уништење Земље у тих три минута дешава се макар четвртина радње целог филма.

Па ипак, дворац Мингов, као и сателити, приказани су веома прогресивно за оно доба и такве сличне ћете видети и у модерним остварењима. Као и костиме ванземаљаца, који су откачени и шарени, али то су свакако лепршаве осамдесете, односно њихов сам (обећавајући) почетак, којима доприноси и главна нумера о Флашу у извођењу групе Квин.

Сама прича је сасвим у реду за један такав филм, а има и оригиналних момената, као што је начин како Минг умире, рецимо, или начин иницијације шумских људи, које предводи Тимоти Далтон или роботи који управљају престоницом, а који имају наочаре са екранима уместо стакала. Дакле, није баш да филм нема неких објективних вредности.

Едукативни моменат: Минг је суверено владао тако што је завадио све око себе и то јесте мудар начин, али свакако нису мудри и они којима је владао.

Оцена наставника:

4(мада бих радо дао и пет)

ai (Small)ВИ – Вештачка интелигенција (A.I. Artificial Intelligence 2001) је футуристички филм о роботу у облику дечака (глуми га Хејли Џоел Осмент), који је направљен како би људима надокнадио губитак детета. Заправо, он је прототип, кога његов творац Вилијам Харт жели да тестира и наилази на праву породицу погодну за тако нешто. Наиме, Сем Робардс, запослен у Хартовој фирми, има сина који је у коми. Зато му фирма нуди робота и он прихвата, пре свега због своје неутешне супруге Френсис Оконор. Она одлучује да покрене програм који тера, да тако кажем, робота да је заволи и он заиста почиње да осећа безусловну љубав. У међувремену, прави син се буди из коме и враћа се у своју породицу. Тада настају невоље јер се дечаци међусобно не слажу најбоље, а и испоставља се да је робот опасан по правог дечака, иако он заиста не жели да му нанесе зло. Родитељи су присиљени да врате робота у фирму, али Френсис се сажалила на њега и уместо да га однесе да га униште, она га оставља у шуми са нешто новца. Тада почињу његове авантуре са циљем да пронађе плаву вилу о којој је слушао у бајци о Пинокију, за коју се нада да ће га претворити у правог дечака достојног љубави његове „мајке“.

Критички осврт: Није први пут да се бајка уметне у оквире СФ-а, али прича која је направљена у овом случају, сасвим је необична и са још необичнијим крајем. Уз то, специјални ефекти су сјајни, као и амбијенти, посебно градови приказани у филму. Овај филм носи, да тако кажем, дете (додуше, уз нешто помоћи сјајног Џуда Лоа, који глуми робота жигола) и урадило је одличан посао. Филм је емотиван и један од најтужнијих које сам гледао. Зато веома верујем да би се допао и онима који иначе не љубе СФ.

Едукативни моменат: Дечак у филму чини све како би му била узвраћена љубав коју осећа. Ипак, оно главно што жели да уради јесте да се промени (од робота да постане прави дечак) и то је нешто што свако од нас чини; љубав нас мења и прилагођава другој особи. Можда то изгледа лоше (па и може да буде уколико су те промене драматичне), али некакви компромиси морају да се направе.

Оцена наставника:

5(уз препоруке)

the-dark-knight (Small)Мрачни витез (The Dark Knight 2008) је део посебне трилогије о Бетмену, кога тумачи Кристијан Бејл. У његовом родном Готам ситију, правдољубиви државни тужилац Арон Екхарт и детектив Гари Олдман на све начине покушавају да стану на пут локалној мафији. Због пљачки банака које се дешавају, улазе у траг новцу који мафија „пере“. Гангстер из Хонгконга Чин Хејн нуди решење да он буде тај који ће мафијашима причувати новац, али појављује се пљачкаш банака Џокер (Хит Леџер) који има другачије планове. Наводно, његове намере су да убије Бетмена, што предлаже мафији, наравно, уз извесну надокнаду. Међутим, како се ситуација даље одвија и прича све више компликује, испоставља се да су Џокерови планови толико сулуди да то више ни мафија не може да прати, а Бетмен и полиција покушавају да га зауставе.

Критички осврт: Са становишта фантазије, Бетмен је поприлично проблематичан суперхерој јер он заправо нема никаквих моћи, као што их имају његове „колеге“ Супермен или Спајдермен, на пример. У претходним остварењима о овом јунаку тај фантастични моменат се постизао кроз бајковити амбијент и противнике који су натприродни, али у овом тога нема. И Џокер и Дволични, који су архинепријатељи Бетмена у стрипу, овде су сасвим обични људи. Додуше, Џокер баш и није обичан јер је очигледни психопата кловновски нашминканог лица, али, макар, није прошао „третман“ киселином и значајно је реалнији у односу на пандане из других остварења. Град Готам је типичан амерички град и све што се дешава у њему, иако прилично застрашујуће, веома је реално. Тако да је питање колико је ово заиста филм који припада фантастици. Додуше, опрема коју Бетмен користи још увек је у приличној мери СФ, али би онда сваки наставак о Џејмсу Бонду из истог разлога могао да се сврста у овај жанр. Ипак, занимљиво је видети једног фиктивног суперјунака смештеног у реалне оквире, а жанр је, рекао бих, акциони трилер.

Самој причи не могу ништа да замерим, чак, иако филм траје два и по сата, радња је довољно динамична да држи пажњу. Има преврата и изненађења, а изопачене игре које Џокер приређује појединим ликовима и становницима Готама, иако језиве, прилично су интелигентне. Крај је мало (више) иритантан са све великим речима у америчком стилу, али не квари општи утисак који је, заиста, добар.

Едукативни моменат: Разлику између позитивних и негативних ликова, која се у филму потенцира, чине правила. Праведници их се придржавају, односно постоје границе које неће прећи, ма колико год да их то стављало у неравноправан положај у борби са злоћама. Иако волимо да кажемо да су правила ту да би се кршила, она су нам ипак потребна, као и границе, које иако нам не омогућавају потпуну слободу, штите људе да не угрожавају једни друге.

Оцена наставника:

5(иако није у мом жанру)

witches_of_eastwick (Small)Вештице из Иствика (The Witches of Eastwick 1987) је амерички филм рађен по истоименом роману Џона Апдајка. У главним улогама су Мишел Фајфер, Сузан Сарандон и Шер (намерно су одабране плавуша, црвенокоса и црнка), две распуштенице и једна удовица, које живе у малом граду и имају своја мала дружења четвртком увече. Оно што њих три не знају је да су вештице и имају моћ да призову одређене догађаје, али и особе. Тако су, током једног њиховог дружења, призвале „непознатог принца на црном великом коњу“, а који то заправо није и кога глуми Џек Николсон. Он се убрзо појављује у њиховом градићу и купује имање и у тако малој средини одмах изазива пажњу, тим пре што је његово понашање веома необично. Тако привлачи и пажњу три жене, али и оне привлаче његову и он успева да их заведе све. Оне пристају на новоуспостављену полигамну везу, али то изазива трачеве у граду, па и отворене нападе, пре свега жене (Вероника Картрајт) власника локалних новина (Ричард Џенкинс). Жене зато одлучују да прекину ову необичну романсу, али то не жели и Џек, па решење види у томе да елиминише Веронику, што и чини и то уз помоћ враџбина. Оне схватају да је враг однео шалу (буквално) и напуштају Џека, али то није баш тако лако као што су мислиле јер је он у стању да реализује њихове највеће страхове. Уз то, све три откривају да су у другом стању.

Критички осврт: Овај филм можда није најбржи могући, али нуди једну веома необичну причу, која је уз то и веома забавна и смешна. Посебно су урнебесни Џекови дијалози и монолози. Љутити Џек у једном тренутку каже: „Нисте ви једине три жене на овом свету!“ или када гласно размишља зашто је Бог створио жене: „…грешка? Или нам је то урадио намерно?!?“ Јасно је да је Џек био на висини задатка и глумачки одрадио боговски посао (иако је глумео ђавола 🙂 ), а и сви други глумци су сјајни.

Специјални ефекти су сасвим у реду, али руку на срце и нису били претерано захтевни. Овде је ипак нагласак на самој причи и ликовима. Додуше, има понека грешкица, па рецимо када Сузан пада са степеница, Мишел успева да јој довикне и име и да јој да савет да се смеје (пошто ако се смеје онда лебди, као у причи о Мери Попинс), што ова некако у паду и уради… Мало теже, али добро, толико могу да зажмурим. 🙂

Едукативни моменат: Мотив који је најзначајнији у филму је улога и положај жене у друштву и мушко-женски односи. Према Џековој филозофији, одвајкада су мушкарци, не желећи да их јаке жене победе, увели таква правила да увек они буду победници. Можда би свет био боље место када не би било победника и побеђених, већ равноправних партнера и наравно, љубави.

Оцена наставника:

5(ко ништа)

Лако Је Критиковати 5

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

AFairlyOddMoviePosterНајоткаченији филм: Одрасти Тими Тарнер! (A Fairly Odd Movie: Grow Up, Timmy Turner! 2011) је дечји филм направљен као омаж анимираној серији „Најоткаченији родитељи“ (The Fairly OddParents), која је иначе сјајна, а како би се прославила десетогодишњица тог цртаћа. Дечак Тими из цртаћа у филму сада већ има 23 године, али он одбија да одрасте. Још увек иде у пети разред, а како би сачувао своје виле-кумове који му испуњавају сваку жељу. То баш није по вољи главном вилењаку (који је пародија на Арнолда Шварценегера, а тумачи га Марк Гајбон), као ни Тимијевим родитељима, те они на све начине покушавају да наведу Тимија да се исели, нађе посао и што је најважније – заљуби. И појављује се Данијела Монет, која га је прогањала као клинка, али је израсла у праву лепотицу. Она се бори да сачува парк од злог богаташа Стивена Вебера, који жели да га уништи зарад експлоатације енергената. Тими јој у томе помаже и, иако то не жели, рађају се нежна осећања.

Критички осврт: Занимљиво је да је филм много више дечји него сама анимирана серија. У серији можете видети веома бритак хумор, док је у филму сведен, а ликови су исфорсирано инфантилни. Такође, има превише монолога који објашњавају намере ликова (попут оног када Марк Гајбон покушава да погоди Тимија љубавном Купидоновом стрелом, а како би га навео да се заљуби), тако да није остављен простор да буде нејасноћа, што опет указује да је филм рађен тако да буде пријемчив за најмлађе. То се види и по радњи, која је крајње наивна (а такви су и углавном сви моменти у филму (Данијела, а и други ликови, као да не примећују очигледну магију која се дешава око њих и прихвата крајње мирно да цветови расту и отварају се у року од минуте)), мада морам да признам да је добро уклопљена и све се дешава у правом тренутку. Сценаристи су ишли на сигурно, без оригиналних момената.

Ликови из цртаћа појављују се и у филму и уколико нисте одгледали макар неку епизоду серије, поједини поступци актера неће вам бити најјаснији. При томе, неки су добро уклопљени (попут Тимијева два другара из детињства), а неки и не баш (као Тимијева зла бебиситерка Вики).

Да ли препоручујем овај филм за мале ђаке? Свакако, пошто је главна порука овог филма љубав, а има и заштите животне средине.

Едукативни моменат: Колико год да смо одрасли, увек један део нас остаје дете и жели да се забави, машта и побегне од бројних обавеза. Ипак, свако животно доба има својих предности, без обзира колико нам оптерећујуће изгледало.

Оцена наставника:

4(блага, али ипак)

lost-in-space-dvd-cover-24 (Small)Изгубљени у свемиру (Lost in Space 1998) је авантуристички научно фантастични филм, такође настао као адаптација на серију (овај пут не анимирану) истог назива, а која је била актуелна шестдесетих година прошлог века. У будућности Земља је у опасности и врло брзо постаће ненасељена. На срећу, пронађена је насељива планета и научник Вилијам Херт, са својом супругом и троје деце, креће ка њој, како би направио капију (коју је режисер „позајмио“ из филма „Звездана капија“) кроз коју ће се евакуисати становништво Земље. Још један члан посаде је и пилот Мет Лебланк, који се нерадо придружује мисији, али и слепи путник Гари Олдман, члан терористичке групе која жели нову планету само за себе. Гаријева диверзија тек делимично успева и иако није побио путнике брода, онеспособио је брод довољно да он скрене са курса у непознатом правцу и у вратоломне авантуре.

Критички осврт: И овај филм је некако дечји јер су чак два главна лика деца, а поједине ситуације прати музика налик на ону из Дизнијевих филмова. Уз то, успут су пронашли некакво мајмунолико створење које мења боју коже попут камелеона, те иако не баш уверљиво анимирано, ипак веома цакано, баш какво би свако дете пожелело за љубимца. И роботи су некако инфантилни, више налик на дечје играчке. Но, то не смета, моје замерке су сасвим другог типа.

Иако радња има смисла и држи пажњу, у њој нема ама баш ничег новог. Режисер Стивен Хопкинс није хтео да ризикује ни у једном детаљу и све је одрадио према опробаним рецептима, као што су холограми који приказују мапу свемира, тесна свемирска одела, роботи који личе на људе, временске машине које стварају сфере – аномалије, ванземаљске грабљивице пауколиког облика и да не набрајам даље. Додуше има и „рупа“ у радњи, па је тако хипер-ултра-интелигентни момак (одрасли Хертов син, кога тумачи Џаред Харис) тек након двадесет година и тек тако наједном схватио да му је породицу побио Олдман (који је иначе доказани убица и све што уз то иде, а успут је и мутирао у пауколиког монструма). Такође, глума у филму је зачуђујуће слаба. Изгледа да Лебланку леже искључиво улоге заводника, а чак ми је и Херт, кога иначе ценим, деловао неуверљиво. Да ли се глумци опусте када раде филм који није нека тешка животна драма или шта је већ у питању, не знам.

Ипак, филм је забаван, шаље лепе поруке и има неколико добрих пошалица у репликама. Све у свему, утисак је сасвим у реду.

Едукативни моменат: Порука овог филма је да је породица важна, да захтева љубав, пажњу, време, али и жртве.

Оцена наставника:

3(плус)

the-faculty-3 (Small)Наставно особље (The Faculty 1998) је филм о ванземаљцима који опседају тела Земљана и то, занимљиво, почевши од наставника једне средње школе у Охију, САД. Наставници даље преносе ванземаљске паразите својим колегама, али и ђацима, па и људима ван школе, претећи да преузму контролу над становништвом читаве области. Ипак, шесторо ученика схвата о чему се ради и креће у потрагу (заправо јурњаву) за матицом, ванземаљцем који је све то започео, верујући да ако ће убити њу, онда ће уништити и сав њен подмладак.

Критички осврт: Идеја да ванземаљци преузимају тела људи уопште није нова, али оно што јесте занимљиво је да девојка из филма (Клеја Дувал), љубитељ СФ-а, тачно наводи наслове из којих је идеја преузета. Уз помоћ свог знања о СФ-у она и даје решење да ће цео људски род спасити ако убију матицу, што се и испоставља као тачно, мада је тај закључак на стакленим ножицама. Има још таквих „стаклених“ детаља, али и крупних нелогичности, као када пуцају из пиштоља на сред улице и хајде што из приличне близине не погађају запоседнуту другарицу Џордану Брустер, него апсолутно не изазивају никакву и ничију реакцију и све је мирно као да се ништа десило није. И поступци ликова, пре свега ванземаљски опседнутих, нелогични су и дешавају се само да би радња била узбудљива. Рецимо, Џош Хартнет иронично тужака своје другаре код наставника биологије како мисле да је ванземаљац, те овај, наместо да се само насмеје или већ одреагује онако како би свако одреаговао кад чује глупост, он се пред њима разоткрива и наравно да ће га шесторо младих савладати, што су они и учинили. Иначе се форсирала стратегија да ванземаљци преображавају једног по једног у тајности иза затворених врата, па ово разоткривање нема никаквог смисла. И уз све то има грешака и у сценама. Када Лаура Харис објасни касније у филму како је лажирала узимање дроге, те када поново погледате ту сцену која се збила раније, видите да објашњење баш и не пије воду.

Ипак занимљиво је објашњење теорије завере које даје Елајџа Вуд, звезда „Господара прстенова“. Наиме, филмови о томе како су ванземаљци запоседали тела људи су снимљени са намером (истих тих ванземаљаца), како би нас уверили да је то све само фикција и да, ако се заиста деси, нико не поверује. 🙂

Уопште ми се не свиђају поруке које филм шаље. Најпре, крцат је насиљем; како оног које спроводе ванземаљци, тако и оног које спроводе ђаци и једни према другима, а и према наставницима, а момци су толико пуни насилне енергије да као да су на стероидима. Већи део тих сцена уопште и нема оправдања у радњи филма. Потом, најкул клинац је понављач који препродаје дрогу и порнографију вршњацима, а удвара се (уличним форама) наставници која му, изгледа, на крају постаје девојка? Директорка је безосећајна (па сад иде наставак) која носи миниће, наставник биологије тражи од својих ђака да не говоре истину, а наставник физичког урла на своје ђаке, псује, прети им и има озбиљне изливе беса. И шлаг на торту (или врх леденог брега, како желите) је што се у филму форсира ушмркавање дроге јер је она диуретик, па тако штетна за ванземаљце који су, иначе, амфибије. Мислим, има ту научне логике, али да је дрога добра…

Едукативни моменат: У филму су удружили снаге шесторо потпуно различитих клинаца и свако од њих је допринео неком својом способношћу да се извуку из тешких ситуација. То је смисао тимског рада, али би радионица требало да буде сасвим другачија од оне приказане у филму.

Оцена наставника:

1(на нула)

in-time-poster3 (Small)На време (In time 2011) је футуристички трилер где су људи тако генетички модификовани да им се старење зауставља на узрасту од 25 година. Невоља је што од тог доба почиње да им одбројава часовник уграђен на руци и подешен на годину дана. Уколико желе да живе дуже, време могу да зараде. Исто тако, могу и да га троше, односно користе га као валуту. Тај свет будућности јасно је раслојен и док богати (који живе у својој временској зони) имају деценије, стотине, па и хиљаде година, сиромашни (у гету) живе дан за даном. Такав је случај и са момком из гета, кога тумачи Џастин Тимберлејк, све док се у гету не појави богаташ Мет Бомер, кога Џастин спасава од банде, а која хоће да му отме време. Међутим, испоставља се да је Метов долазак у гето заправо његов начин да изврши самоубиство и он то и чини тако што Џастину даје све своје време, а што је читав век. На тај начин, Џастин добија улазницу за елитну временску зону, где упознаје мултибогаташа Винсента Картајзера и његову кћерку Аманду Сајфрид. Ипак, чувари времена, односно полицајци, предвођени Килијаном Мерфијем, не верују у причу о поклону, одузимају Џастину време и хапсе га како би га вратили у гето. Џастин успева да побегне, али и узима таоца, погађате, лепу Аманду, која је већ показала интересовање за њега, а онда се временом и заљубљује. И њих двоје крећу да руше систем који није праведан према свима.

Критички осврт: Идеја за овај филм је генијална и креира друштво у коме је време новац у буквалном смислу, а искрено, постоји ли вреднија валута? 🙂 Механизам је такав да становници расту и развијају се до своје 25. године, а онда се укључује часовник на руци који почиње да одбројава годину. Једни другима могу да преносе време директно, а могу и да га депонују на посебне носаче, попут оних за пренос података са компјутера. Комплетна економија добија сасвим други смисао; цене се изражавају у минутама, сатима и недељама, па је тако кафа четири минута, а ручак у богаташком делу једна и по недеља. Купопродаја уопште није једноставна јер погрешни избори могу да вас коштају живота. Џастинова мајка, коју тумачи Оливија Вајлд, умире зато што нема времена да плати вожњу аутобусом, а пут пешице је дужи од времена које јој је преостало.

Јасна математика је да би богаташи имали неограничено време, много сиромашних мора да умре, али опет не пре него што остави потомство (сваки новорођени становник доноси једну нову годину). Зато су у гету цене високе (не и превисоке), а наднице мале. Занимљиво је и да тзв. чувари времена, односно полицајци, прате токове новца и воде рачуна да масе новца у појединим временским зонама остану константне, а како би се обезбедило да се капитал богаташа не смањује. И временске зоне су добро осмишљене; док су у гету сви ужурбани, у богаташкој зони сви све раде полагано. 🙂 Такође и опрезно; јер ако их ништа не убије, могу да живе практично вечно.

Што се саме радње тиче, режисер Ендру Никол одлучио се за класичну варијанту. Момак из гета се, стицајем (не)срећних околности, уздигао, схватио колико је систем непоштен, те решио да га руши, заједно са својом драгом богаташицом, попут Бони и Клајда са комплексом Робина Худа. Можда је прича могла и боље да се исприча, али и оваква каква је, држи пажњу. Ликови су, такође, класични. Џастин (који ми као глумац није сасвим уверљив, а узгред, као певач ми није омиљен) је лош, али правичан дечко из гета, Аманда је богаташица жељна узбуђења, Килијан (као и увек, одличан) један је од оних полицајаца који су опседнути ловом на баш једног криминалца, а који су виђени у десетинама филмова до сада итд.

Едукативни моменат: Порука овог филма јаснија бити не може. Време које „нам је дато“ је вредно и не треба га траћити.

Оцена наставника:

4(солидна)

Equilibrium (Small)Еквилибријум (Equilibrium 2002) је такође футуристички филм. Овог пута, будуће друштво чине преживели из трећег светског рата, а које предводи Отац (Шон Пертви) и који спроводи идеологију да је једини начин да рата не буде да се становници одрекну својих осећања. То постижу свакодневним говорима, једностраним интерпретацијама историје, али и редовним узимањем лека прозијума, који инхибира осећања. У систему постоје граматонски свештеници, који командују полицијским одредима и пролазе изузетну обуку како би проналазили и уништавали уметничка и креативна дела, а „емотивне прекршиоце“ сурово кажњавали. Један од њих је и Кристијан Бејл. Након разоткривања свог партнера Шона Бина и сам престаје да узима своју дозу и почиње да схвата колико су осећања важна и колико је друштво у коме живи погрешно.

Критички осврт: Иако филм није баш најдинамичнији могући, напросто ме је очарао. Прича је сјајна и поред тога што су мотиви ликова јасни и њихови циљеви предвидљиви, а све води ка једином могућем. Додуше, преврата има и то веома изненађујућих. Наратор с почетка филма је непотребан јер у говору Оца, који следи већ након прве сцене, цела прича се понавља, а непотребна је и застава, која је само мало модификована фашистичка, јер је јасно као дан о каквом друштву се ради.

Одабир глумаца је одличан. Кристијан Бејл има невероватну харизму и сасвим ме је уверио да је у питању човек који води борбу сам са собом. Он схвата да ако не ради по правилима чека га смрт, али напросто не може да се одрекне онога што је у његовој природи. Чак је и клинац, Кристијанов син у филму, сјајан.

Акционе сцене су веома упечатљиве. Иако не волим ту „пуцачину“, морам да признам да су занимљиве, изненађујуће и чак и оригиналне (у последњој сцени, Кристијан и Ангус Мекфејдијен „мачују“ се пиштољима), мада и претерано дају кредита Кристијану. Оно што он изводи ипак је могуће само у „Матриксу“ (који је очигледно утицао на ове сцене).

Едукативни моменат: Некада нам наша осећања, потребе и жеље задају проблем, посебно ако нису друштвено прихваћени и одобрени. Уколико их покажемо, трпећемо последице, али уколико не, ићи ћемо против сопствене природе. Шта ће од тога бити, зависи само од нас.

Оцена наставника:

5(можда и незаслужена, али ипак)

385506 (Small)Пети елемент (Le Cinquième Élément 1997) је француски филм, али на енглеском језику и са глумцима са тог говорног подручја. Негде у 23. веку, Земљанима, али и свим осталим цивилизацијама, прети зло створење отелотворено у виду узавреле планете, а које се појављује сваких 5000 година. Једини који могу да му се супротставе су Мондошивани, напредна раса која чува четири камена, а који се активирају уз помоћ четири основна елемента природе (воде, ватре, ваздуха и земље). Међутим, када Мондошивани дођу да се сретну са Земљанима, нападају их ратници Мангалори, које је послао грамзиви Земљанин Гари Олдман, а како би се докопао камења због својих (не баш јасних) циљева. Сви чланови посаде гину, али Земљани, уз помоћ напредне технологије, успевају да васкрсну једну од њих Милу Јововић, која им бежи и наилази на Бруса Вилиса, бившег маринца. Њих двоје крећу да преузму камење које су Мондошивани оставили код савезника на свемирском броду, односно свемирском хотелу намењеном богатим туристима, а како би довршили своју мисију спасавања свемира.

Критички осврт: Иако прича у основи представља борбу исконског добра са исконским злом, прилично је запетљана и има заиста много акције и промена амбијената где се све то дешава. Осим што има живу радњу, филм иначе зрачи живошћу, разигран је и пун комичних ситуација, а ликови су духовити, неспретни и инфантилни. Костиме за филм дизајнирао је познати Жан-Пол Готје и доприносе утиску јер су стварно урнебесни.

Можда су поједине сцене малко развучене, а сцена када Мила Јововић учи о рату и плаче, некако се не уклапа, а посебно њена полемика са Вилисом у последњим секундама да ли вреди очувати живот када га људи на тај рат троше… Са друге стране, сцена када ванземаљска оперска дива Плавалагуна (тако се у филму заиста зове) пева, сјајно је уклопљена са сценама у којима се Мила бори са Мангалорима. Све у свему, неке сцене су успеле, друге баш и не, а свеукупно филм је забаван и заиста има духа, морам да признам.

Едукативни моменат: Вилис тражи савршену жену и налази је. Она у филму то заиста и јесте, али оно што је зиста чини савршеном и што се испоставља на крају, заправо је то што је он воли. Љубав је пети елемент. 🙂

Оцена наставника:

5(додуше не најјача могућа)

CatPeople2 (Small)Људи мачке (Cat People 1982) је римејк филма из давне 1942. У овој верзији, Настасја Кински долази у Њу Орлеанс, како би живела са братом, кога тумачи сјајни Малколм Макдауел, а од кога је била одвојена у детињству. Оно што она не зна је да су обоје припадници посебне врсте људи, који имају моћ да се претворе у црне пантере. Заправо то се дешава када воде љубав са обичним људима, а да би поново повратили људски облик, морају да убију. Једини начин да се не претворе у пантере је да буду са својом врстом. Зато брат покушава да је приволи да буду партнери јер не жели више да убија. Међутим, већ другог дана њеног боравка хвата га управа зоолошког врта (док је био у облику пантера), који води Џон Хард, у кога се Настасја заљубљује. То Малколму значајно компликује планове, али он не одустаје од своје намере.

Критички осврт: Осим што је ово фантазија, па и хорор (са мало превише крвавим сценама), ово је и еротски филм, што и не чуди с обзиром на неваљале осамдесете. Но, чак и за то доба је, можда, био сувише храбар, пошто се овде јасно потенцира содомија (људи мачке настају тако што фиктивни древни пустињски култ жртвује девојке које пантери силују), али и инцест. Међутим, то значајно не обара, а сам еротски аспект можда и доприноси вредности самог филма. У питању је једна веома садржајна прича (у овом облику нигде другде виђена, осим у једном сегменту много касније серије „Права крв“), са необичним током и још необичнијим крајем. Глума је, чак и за оно време, веома добра, као и специјални ефекти. Још да додам да музика, коју је писао Дејвид Боуи, звучи фантастично.

Едукативни моменат:  Занимљива је симболика да ови натприродни људи када воде љубав постају животиње, а да би повратили свој људски облик, морају да убију. Истина јесте да убице често називамо животињама, али је и истина да животиње никада не убијају из задовољства или осећаја надмоћи. Оне то чине зато што морају, да би саме преживеле. Веома је дискутабилно шта јесте део наше природе који називамо нагоном (животињско), а шта оно што називамо хуманим (људско). Мислим да овај филм отвара једну веома компликовану и деликатну филозофску расправу о томе.

Оцена наставника:

5(стабилна)

cat-people (Small)Људи мачке (Cat People 1942) је прва верзија претходно описаног филма. Овог пута у питању је црно-бели филм. И у овом случају ради се о девојци, коју тумачи Симон Симон, а која је дошла из (драмска пауза) Србије на Менхетн. У тамошњем зоолошком врту затекао ју је млади инжињер Кент Смит како прави скице црног пантера. Она му је привукла пажњу и започели су разговор, а потом и отишли код ње на чај. У њеном дому пажњу му је, овај пут, привукла статуа средњовековног ратника, са мачем који пробада велику мачку. Симон му је објаснила да је у питању краљ Џон од Србије (заправо, самозвани цар Јован Ненад и он је заиста постојао негде тамо у 16. или 15. веку), који је, наводно, ослободио њен народ од вештица. Наиме, према легенди, њен народ је водио праведан, хришћански живот, док их нису покорили Мамелуци (такође познати историји) и научили их вештичарењу. Краљ Џон их је такве затекао и побио, али су најлукавији ипак успели да побегну у планине. Проблем је био у томе што је Симон заиста веровала у ову легенду, као и то да потиче управо од тих вештица које су избегле Џонов мач. Двоје младих су се зближили и венчали, али Симонин проблем није нестао. Зато јој супруг предлаже да посети психијатра Тома Конвеја, који открива да је Симонин отац мистериозно погинуо у шуми, те да су мештани прогласили мајку вештицом – мачком, која је убила свог мужа. Симонин страх је да не учини то исто, односно да се претвори у пантера, ако пољуби свог мужа. Иако се са Симон очигледно нешто чудно дешава, психијатар успева да је убеди да је њен страх безразложан и она се враћа супругу, али касно. Он одлучује да је остави и опроба срећу са колегиницом са посла Џејн Рејндолф. И тек тада почињу невоље, а права истина се разоткрива.

Критички осврт: Ова верзија нема много везе са претходном, мада постоји сцена која је истоветна, када Симон плаши своју супарницу када је ова у базену. И још неке сцене су сличне. Осим што је црно-бели, ово је нежан, романтичан филм (да, поптуна супротност претходном), у коме глумци, својствено за оно време, „преглумљавају“ емоције или боље рећи, показују их много више него што је то заиста реално. Сцене су превише развучене (док су у ресторану, ми морамо да видимо и шта је ко наручио од колача, као да је то заиста важно), па је филм бескрајно спор, а мистерија, која то баш и није, траје превише дуго, да би се разоткрила тек на самом крају. Ипак, самој причи не могу много да замерим; одржива је, а мотиви ликова су логични и њихови карактери прилично конзистентни. Крај је мало збрзан, али добро, није ни толико лош.

Највише ме је заинтересовало српско порекло главног женског лика и то је био и главни мотив да одгледам филм. Међутим, свега пар сцена се позива на то. У једној од њих, жена необичног изгледа Елизабет Расел прилази Симон на њеном венчању и каже јој на српском: „Моја сестра“ (без сумње, језик јесте српски). На то се Симон прексрстила и то, чини ми се, неправилно, што показује да се режисер Жак Турнер ипак није довољно информисао о народу који је употребио за причу. 🙂

Едукативни моменат: Моћ празноверја може бити заиста велика и уколико допустимо да оно у шта (криво) верујемо надјача рационално, свакако ће нам створити проблеме.

Оцена наставника:

4(може, с обзиром на то да је у питању црно-бели филм)

large_hISh0FmL1G3pHN8gtqC5qaQ6nU5 (Small)Невидљиви човек (Hollow Man 2000) је немачко-амерички филм о групи научника који раде за војску САД, са задатком да нађу формулу за невидљивост. И успевају у томе, пре свега захваљујући брилијантности вође тима Кевина Бејкона. Њихово заморче горила успешно је постало невидљиво, а потом су јој повратили видљивост и резултати, о којима је требало да известе, били су довољно повољни. Међутим, Кевин је одлучио да још увек није време да се генерали известе о овоме, док и сам не опроба невидљивост. Успева да убеди свој тим да му изађе у сусрет и његовим колегама заиста успева да га учине невидљивим, али не и да га врате у пређашњи облик. Очајни, покушавају све чега су могли да се сете, али не само да ништа није помогло, већ како је време одмицало, ситуација је постајала све гора. Кевин је бивао све више психички лабилан, да би на крају постао прави психопата и почео да убија чланове свог тима, једног по једног.

Критички осврт: Једна од добрих ствари које су креатори филма урадили је што су узели Кевина за главну улогу јер он у приличној мери носи овај филм (чак и невидљив), а карактер који је дочарао чини да след догађаја има логику, коју иначе можда и не би имао. Друга добра ствар су специјални ефекти који су прилично добри, посебно када горила постаје видљива, а Кевин невидљив. Потом, сетили су се неких ствари којих ја, признајем, не бих. Пошто су му капци невидљиви, смета му светлост када жели да спава, а док је повраћао и садржај је био невидљив јер би се у супротном видео у стомаку.

Радња је мање-више у реду, ликови су добро одрађени, али ми се научни део никако не допада. Знам ја да је петљање са невидљивошћу прилично запетљан посао и сценариста је унео много енергије да га запетља што је могуће више, па је увео веома компликовану хемију, радиоактивно зрачење и биолошку енергију (ма шта год то потоње значило), али приказивање невидљивости и поновне видљивости никако „не пије воду“. Оно код гориле започиње крвним системом од места где је убризгана супстанца (што би значило да се она кроз крвоток креће и где прође, невидљивост нестаје) и прилично сам сигуран да је већ од почетка пут погрешан. Ако је убризгана у вену, а чим иде од руке ка срцу, значи да јесте вена у питању, најпре не би требало да се улива у мање вене (већ се мање вене уливају у велику), а требало би да се улије у десну, не леву преткомору и то баш у преткомору, а не коронарне крвне судове. Онда из срца треба да иде у аорту и плућну артерију и то је то, а не на све могуће и немогуће стране. И ако се већ шири крвотоком, органи би требало да постају видљиви паралелно са њим, а не након крвотока, као да никакве везе са њим немају. И уз то, заклео бих се да је у овом случају крвоток преспор. Но, ако занемаримо то, не могу да не приметим вечиту бољку научника у америчким филмовима, да ако су стручни за једну област, онда им иде од руке свака наука која им падне на памет. Када је Кевин затворио своју бившу девојку и сарадницу Елизабет Шу у неку врсту замрзивача, начин како је побегла, односно како је направила компликован електромагнет, показује њену невероватну (у правом смислу те речи) научну ширину. Тај бег је иначе пародиран у једном од наставака комедије „Мрак филм“, мада је већ сама ова сцена довољна пародија. Иначе, хтела је она и бомбу да заустави, али ју је спречио њен дечко, такође научник Џош Бролин.

Нелогичности у филму има још, па је тако нејасно како је могуће да влада САД није боље обезбедила тим научника који ради на једном тако важном пројекту и нити један војник се не појављује када Кевин креће да убија наоколо своје сараднике и успут уништава опрему. Осим што су научно потковани (из свих наука, наравно) овај научни тим је и физички неизмерно издржљив. Кевина нису могли да убију иако су га: изложили отвореном пламену безмало пола минуте, па млатнули челичном полугом по глави, па је био изложен високој волтажи (док је стајао у води, држећи се за метални проводник), па експлозији невиђене бомбе (која је уништила комплетну лабораторију, а коју чини десетак просторија и ходника) и то, чини ми се, у лифту који је вртоглаво летео из пламена горе, па онда и доле… И Џош Броли је показао невиђену снагу. Иако га је Кевин буквално пробуразио металном шипком испод левог плућног крила, сигурно закачивши макар нешто витално, а о крварењу да не говоримо и иако је у хладњачи безмало пао у кому, он је за мање од десет минута био не само спреман да се бори, већ и да се гипко вере уз помоћне степенице у простору за лифт… Ове грешке сматрам неопростивим, јер и ако фантазирамо и маштамо, не морамо да будемо глупи.

И да додам, крај је потпуно разочаравајући.

Едукативни моменат: Амбиција, уколико је ван контроле, уништиће људе око нас или ће нас барем отуђити, а што показује Кевинов пример.

Оцена наставника:

2(са толико минуса да може бити и један)

kinopoisk.ruЧудесни Спајдермен (The Amazing Spider-Man 2012) је још новија верзија приче о овом јунаку. Намерно написах оно „још“ јер постоји релативно нова, из 2002, те још два наставка на ту (2004. и 2007). Ова верзија приче се значајно не разликује од претходне. Момак, кога овај пут тумачи Ендру Гарфилд, не баш прилагођен у школи, са широким, па и научним интересовањима и не баш решен да поштује сва могућа правила, успева некако да се умува у тајне одаје научне установе у којој ради Ема Стоун, девојка која му се допада. Тамо га уједа један од експерименталних паука. И он полако почиње да стиче моћи, а које ће му и те како бити потребне. Наиме, главни научник из те институције Рис Иванс проналази серум који може да му регенерише руку коју нема, али га, нажалост, претвара у чудовиште и такав постаје претња за цео град.

Критички осврт: Ова верзија ми се много више допада јер не само да Спајдермен постепено стиче своје моћи и то на начин који је пријемчив тинејџеру (кроз забаву, скејтборд и акробације), већ постепено стиче и карактер, да тако кажем, пошто је он, ипак, клинац. Дакле, он је у почетку и неспретан и воли да се прави важан и нема јасан осећај за оно што је исправно јер му није одмах циљ да спасава недужне и невине. Његов први порив је да освети смрт свог стрица Мартин Шина, кога је, као и у оригиналној верзији, убио разбојник. Он одраста кроз дела која чини; другим речима, стиче искуство и учи се на својим грешкама. Такође, показује спектар осећања и некако ми је више реалан него његов претходник, кога је у старијој верзији тумачио Тоби Магвајер.

Режисер Марк Веб покушао је да причу учини више научном (рецимо, Спајдермен не производи мрежу сам из себе, већ има апарате које је развио да то чине), колико је то већ могуће јер се ипак највећим делом држао приче написане у стрипу који постоји већ више од пола века, a по којој је Спајдермен стекао моћи уједом паука и противници су му све сама натприродна и необјашњива бића. Дакле, основна дешавања из претходне приче није мењао, макар не значајно, па тиме ни претерано експериментисао, али ју је учинио више животнијом и, рекао бих, бољом.

Едукативни моменат: Оно што овог суперјунака чини и супер и јунаком, нису костим, акробације и мрежа коју испаљује, већ поједини избори које прави. Он се супротставља насилнику коме сва друга деца из школе повлађују, спасава живот несрећном научнику иако је много зла нанео јер схвата да је боље решење да га преда правди, него сам да га убије и не одустаје од девојке коју воли, иако зна да ће њихова љубав носити много ризика због тога што је он то што јесте. Избори које правимо нас одређују. А ово су били моји избори филмова за овај пут. 🙂

Оцена наставника:

5(шта ћу кад волим стрипове)