Zašto vam smetaju „srećne“ škole?

Helga und Helga

Piše: HeLgA

Moram biti iskrena, dok nije zaigrala mečka i u našem dvorištu, malo sam pratila situaciju po drugim školama koje su nailazile na probleme, misleći da to nama ne može da se dogodi. Ali, eto…sve se promeni.

O čemu se radi?

Osnovna škola Ivo Andrić je škola koja je imala dobro rukovodstvo. Direktor mlad, odgovoran, ambiciozan. Kao takav, odlazi dalje na novo radno mesto. Ipak, pre odlaska želi školu da ostavi nekome ko poznaje školu i nekome ko ima želju da nastavi sličnim tempom i stilom. Ali, tu stvari počinju da se odvijaju onako kako mi nećemo. Ministarstvo ne dozvoljava postavljenje osobe iz kolektiva i oglušujući se o odluku Školskog odbora šalje novu VD direktorku. Ovde neće biti reči o njoj. Žena se uhvatila davno željenog posla i pozicije ali vremenom je shvatila da to nije za nju.

Škola prolazi kroz dva izbora direktora. Prvi konkurs je oboren zbog…

View original post 465 more words

Ред је

eeypreРед је да једном напишем текст и о себи, а подстакли су ме текстови о другима. Тешка времена су нас снашла и људи узвикују пароле. И у тим паролама поручују много штошта, па и то да будемо неко други. Ти други јесу узори и имају све моје поштовање, а свако ће га имати ко искаже став, храброст и добар рад иза којег може да стане. И иако сам увек спреман да признам заслуге, нисам и не могу да будем тај неко, а и не желим. Биологија каже да је свако од нас уникат и да има сопствену комбинацију гена (то се зове варијабилност), а против природе се не може. У ствари, кад боље размислите, зар то није сјајна ствар? Бити јединствен међу толиким људима, а има нас преко седам милијарди.

Но, да оставим природу и филозофију по страни и конкретизујем ствари. Нисам слеп и видим шта се дешава, а видим и које људске особине испливавају. И, да се разумемо, нису све те особине слатке, а и када се налазите између чекића и наковања ви осећате силу са обе стране и са моје тачке гледишта то су само две стране исте медаље. При томе мислим да су права сила само поглавице, не и учесници јер су они вазда или оперативци или гласачко тело. Или коментатори. Друштвене мреже пружају могућност да се наш глас чује, односно види и свако од нас ће ту шансу искористити. Све је то људски и све је разумљиво, али ја увек имам ту бојазан да ћу некога повредити својим коментарисањем (то је уједно и одговор на то зашто су ми текстови много блажи него што бих био у стању да напишем 🙂 ). Но, ја сам ја, а побио бих самог себе када не бих веровао у различитост.

Углавном, ја се изјашњавам овако. Не видим себе као жртву јер сам сам прихватио и заиста мислим да је то у том тренутку било потребно. Не видим себе ни као хероја, иако су ме изабрали за таквог, али мислим да могу да будем поносан на оно што сам урадио, тим пре што сам се заиста много потрудио и препознали су то они који треба да препознају. Признајем да сам имао нека очекивања која нису испуњена (није новац у питању, али није све у парама, има нечег и у злату), али и овако сам задовољан. Било је пропуста и мојих и свих укључених људи и то жестоких и још увек их има и ја бих све то другачије, али, напокон, на основу чега смем да тврдим да би то уједно и било боље? Зато што сам много паметан? Или зато што имам толико пријатеља на Фејсбуку?

Не знам одговоре на постављена питања, али оно што засигурно знам је да:

  • ништа није бело или црно;
  • наша очекивања су обавезно већа од онога што је реално могуће извести;
  • најлакше је критиковати нешто што никад сами нисмо радили;
  • ствари мењају обично појединци, посебно у нашој, наставничкој професији;
  • права величина је онај ко може да не завиди, а не онај ко нешто уради грандиозно и…

…последње, али не мање важно…

  • одлуке о свом животу и  раду доносим сам јер једино тако могу да докажем себи да сам слободан.

Ако сте читали овај текст и препознали сте се, врло вероватно сам на вас и мислио. 🙂

Крокодил на математички начин

Поводом прошлог текста који сам написао о емоцијама у настави, јавио ми се мој колега и пријатељ Предраг Стељић и описао ми је час који ради са ђацима и који управо користи тај „трик“ да изазове емоције код ђака како би запамтили нешто што није лако из математике. Мени се све допало у овом часу: идеја, циљ, али и коришћење биологије и развијање хуманости и еколошке свести. Преносим вам писмо како ми је Предраг послао.

crokocdilНа почетку часа испред себе имамо јасан циљ: морамо некако да нађемо начин да израчунамо површину призме. Ученици су у групама, сами их формирају.

На паметној табли (коју користим као пројекцијско платно) се смењују слике призми (коцка, квадар, тространа, петострана, шестострана призма) и предмета који нас окружују и имају облик призме (ормар, кутија за ципеле, тоблероне…).

Следећи слајд је оглас са фотографијама ципела од крокодилске коже:

Крокодил је на земљи преко милион година. Купи и ти ципеле који ће ти трајати (бар) милион година.

Захтев: Опишите ми процес израде ових ципела.

По правилу, сада се сви ученици активирају, сви желе да испричају процес израде оваквих ципела. Раде у групи, сви су активни. Алгоритамски, корак по корак, они описују процес израде (свашта они имају да кажу, пустим их јер видим да им је забавно). Мени је најважнији други (или трећи) корак где они наводе да крокодилу треба одрати кожу.

И сада следи оно о чему си ти писао, а због чега сам ти се и јавио: изазивање ИНТЕЗИВНИХ ЕМОЦИЈА.

На паметној табли следе слајдови са сликама како се дере кожа крокодила које изазивају интезивне емоције. Ученици окрећу главу, гаде се на такве слике, љути су. Моле ме да променим слајд…

Следећи слајд приказује како се та кожа ставља на сто на којем је нацртана квадратна мрежа. Користећи ту квадратну мрежу одређујемо приближну вредност површине те коже.

Питање: Колика је била површина овог несрећног крокодила пре него што су га одрали?

На следећем слајду је коцка и питање: Како да одредимо површину коцке. Одговор је једноставан: одраћемо коцку… 🙂

До краја часа причамо о крокодилима, али и о животињама за које они мисле да су угрожене нашом експлотацијом (змије, лисице, чинчиле…), о фармама за узгајање животиња ради добијања крзна и условима живота тих несрећних животиња.

Да би се добио један крзнени капут потребно је да се убије: до 20 даброва, 22 лисице, 30 ракуна, 200 чинчила…

Они и добију неке истраживачке задатке да ураде, али то сада није тема.

На крају часа СВИ знају како да проблем израчунавања површине тела (3D) преведемо у проблем израчунавања површине фигуре (2D). Један важан проблем смо успешно решили.

Е-уџбеник

ladybug red greenВећ сви знају да сам написао уџбеник, те тако остварио своју жељу из младих наставничких дана, а недавно је он и одобрен, па је сада то и званично остварена жеља. Но, доста сам се хвалио, а и ко се хвали сам се квари, него да најавим нови пројекат у који сам се упустио. То је е-уџбеник. Идеја је да он буде готов на време, што значи да може да се користи следеће године. Још једна идеја је да буде практичан. То значи да, осим што ће бити обогаћен сликама и сваколиким примерима из живог света, ту буду и увек потребни видео-материјали, а посебно они како се изводе огледи који прате сваку лекцију. Биће и филмића, наравно, илустративних и занимљивих, али ово са огледима је важније.

Наставници ће моћи да преузму припреме, које се подразумевају, али ће ту бити и добар број тестова, као и интерактивних питања. И оно што је посебно важно то су ПП презентације. Иначе, више волим да их правим него што волим да их користим, али ми значајно растерећују предавање, морам признати. Углавном, већ сам почео да их правим јер баш уживам у томе, а како ће изгледати сазнаћете кликом на следећи линк:

https://www.dropbox.com/s/ccr7rhnuk8vzumz/01.pptx?dl=0

Када кликнете на линк, најпре ће вам се појавити прозорчић који тражи да се улогујете на Дропбокс. Не морате и само кликните на иксић. Тиме ћете угасити прозорчић. Онда ће вам се појавити презентација, а њу ћете преузети кликом на горње десно дугменце (као на слици).

Screenshot-pptx

Можете да погледате и на линку самом, али то није то јер нема ефеката и покретних гифова. Углавном, надам се да ће вам се допасти, а свака сугестија је више него добродошла. То је и један од разлога зашто вам и приказујем ову презентацију. Други је да се покварим још мало (ко се хвали, сам се квари). 🙂

Промоција новог уџбеника биологије

блог, уџбеник

Биолошке теме

Представљање уџбеничког комплета за 5.разред по новом Програму наставе и учења (штампани уџбеник, дигитални уџбеник и приручник обогаћени мултимедијалним садржајима, методички приручник, контролни задаци и тестови) издавачке куће БИГЗ школство, за наставнике биологије Чачка, Горњег Милановца и Лучана, одржано је у ОШ „Милица Павловић” у суботу, 14.априла, у кабинету за биологију.

Аутор уџбеника је Дејан Бошковић, колега импресивне биографије, аутор бројних остварења међу којима су најпознатији наставнички сајт Биолошки блог који нас први обавештава о важним темама, несебично дели сопствене радове са нама, младе упућује на лакше учење уз ђачки портал Штребер… а иза свега стоји велики рад којим подстиче све нас.

Тајна Дејановог успеха: „… Успех за наставника, како ја на то гледам, нешто је сасвим „обичније”. Успех је када научим ђаке, када их приволим да уче мој предмет и чак можда и усмере своју будућу професију ка томе. Успех је када ме запамте и када део…

View original post 84 more words

Борба за научну писменост

Након трибине Центра за промоцију науке, о којој само речи хвале имам, где сам био нека врста званичног блогера…

Биолошки блог: Борба за опстанак научне писмености 1. и 2. део (23.5.2017)

…и сам сам дао допринос овој борби једним својим текстом.

Школски портал Бигза: Еволуција и вера у науку (23.5.2017)

Неко мудар је рекао да нас не одређује оно што нам се догађа, него како ми на то реагујемо. А на ово морамо да реагујемо јер, у противном, лоше ће нам се ствари догађати.

evolution_of_religion

Ljudi imaju više od 5 čula

https://www.weforum.org/agenda/2017/01/humans-have-more-than-5-senses/

large_maw9w7j

Ekvilibriocepcija … čulo ravnoteže samo je jedan od mnogih načina pomoću kojih doživljavamo svet oko nas

slika: REUTERS/Steve Nesius

Piše Aleks Grej

Objavljeno 9. januara 2017.

Kada govorimo o ljudskim čulima, mislimo na čulo vida, sluha, ukusa, dodira i mirisa. Pa ipak, oduvek smo znali da smo u stanju da osetimo mnogo više od toga. Međutim, šta tačno možemo da osetimo i dalje je predmet naučnih istraživanja.

Neurolozi su u potpunosti svesni da posedujemo čitav paket čula. Kao što objašnjava video koji je snimila kompanija Aeon, mnogi bi se složili da posedujemo između 22 i 33 različitih čula.

Evo nekoliko naših manje poznatih čula:

Ekvilibriocepcija – osećaj za ravnotežu. On nas drži uspravnim, i pomaže nam da se krećemo, a da se ne povredimo.

tep-small

Propriocepcija – saznanje gde nam se nalazi koji deo tela, bez da smo ga pogledali. Zahvaljujući tome možemo na primer, da kucamo ne gledajući u tastaturu, ili da se krećemo ne gledajući u svoje noge.

ahs68hw9ztgz6jrmpjcgqjniwlp0-small

Kinestezija – osećaj kretanja.

Termorecepcija – znamo da li je u našoj sredini previše hladno ili previše toplo. To što smo u stanju da osetimo temperaturu prostora u kome se nalazimo, pomaže nam da ostanemo živi i zdravi.

Nocicepcija – sposobnost da osećamo bol.

Hronocepcija – kako osećamo prolaženje vremena.

Čula koja ljudi ne poseduju

Postoje neka čula koja se mogu naći samo u svetu životinja.

Elektrocepcija – sposobnost da se osete električna polja u okruženju. Ajkule mogu da otkriju električna polja u svom okruženju, uključujući i ona koja emituje njihov plen koga ne moraju nužno videti.

Magnetorecepcija – nekoliko vrsta sisara, slepi miševi na primer, mogu da osete Zemljino magnetno polje i koriste ga za navigaciju.

xpwuoahf-small

Polarizovana svetlost – mnoge životinje, uključujući tu i insekte i ptice, koriste polarizovanu svetlost kako bi odlučile u kom pravcu će se kretati.

Višečulno opažanje

Aristotel je prvi ukazao na činjenicu da postoji više od pet čula koja vladaju našom stvarnošću, a u to još uvek verujemo.

Međutim, video koji sledi tvrdi da bismo mogli pogrešiti donoseći zaključke o stvarnosti na osnovu pet čula.

Naša čula deluju zajedno, i ono što oseti jedno, može upravljati osećajima nekog drugog čula. Na primer, kada sedimo u avionu, ono što vidimo menja se za vreme poletanja aviona – deo kabine koji se nalazi ispred nas deluje uzdignuto, a ipak, u našem vidokrugu ništa se nije promenilo. Ušni kanali govore nam da smo nagnuti unazad, i to menja sliku koju vidimo.

Drugi jednostavan primer bi bila šolja, očima vidimo samo spoljni izgled, ali pošto je držimo i osećamo, naš mozak prima dodatne informacije, pa znamo da je u pitanju trodimenzionalni objekat. U ovom slučaju, naša čula vida i dodira zajedničkim snagama omogućavaju nam da vidimo kompletnu sliku.

7gpabrc9yb9s0d-small

Na kraju, ne treba ništa prihvatati zdravo za gotovo – naše opažanje sveta je višečulno. A moguće je da smo samo zagrebali površinu onoga što možemo da osetimo.

https://www.facebook.com/worldeconomicforum/videos/10154084059376479/

Tekst prevela:

Aleksandra Ravas

Један одсто

percent_graph_up_animatedПронашао сам један стручан текст из 1980. У том тексту колега Гигов навео је као разлог да „покушамо са новом методом јер и повећање успеха и само за 1% било би значајно и заслужује пажњу“. Ми данас користимо сличне методе пре свега због тога да бисмо заштитили себе од оних родитеља који су агресивни и који радо укључују Министарство просвете као арбитрара, а које се радо одазива и поставља на страну тих истих родитеља. Мотиви су се променили не само на штету наставника, већ комплетног образовања. Ваљда је циљ да побољшамо постигнућа ученика, па макар и за тај 1%.

Бигз портал – рубрика „Мислим да“: Индекси за ђаке (16.1.2017)

Naučnici tvrde da Gugl menja naše mozgove

https://www.weforum.org/agenda/2016/10/how-google-is-changing-our-brains/

google

Internet je promenio sve aspekte našeg života. Sada naučnici tvrde da menja čak i naše mozgove

Slika: REUTERS/Darren Staples

Piše Stéphanie Thomson urednik, Svetski ekonomski forum

Objavljeno 6. oktobra 2016.

Nekada davno, u vreme pre pojave interneta, ukoliko bi vam neko postavio problematično pitanje, imali ste na raspolaganju nekoliko opcija. Mogli ste da proverite da li neko od vaših poznanika zna odgovor. Mogli ste da ga potražite u enciklopediji. Ili ste mogli da se zaputite u biblioteku kako biste sproveli istraživanje. Šta god da ste izabrali od navedenog, sigurno je bilo složenije i zahtevalo je više vremena od onoga što biste danas uradili: potražili odgovor na Guglu.

graphic-average

Zahvaljujući tehnologijama – a posebno internetu – više ne moramo da zavisimo od svog ponekad nepouzdanog pamćenja nasumičnih činjenica i informacija. Prisetite se, kada ste se poslednji put pomučili da upamtite nečiji broj telefona? I čemu učenje kako se pišu te duge, složene reči, kada će vam opcija autocorrect ukazati na to?

Ali, u trenutku kada nam je sve znanje sveta koje će nam ikada trebati, tu na dohvat ruke, da li prepuštamo sopstveno pamćenje internetu?

Naš virtuelni mozak

Prema skorašnjem istraživanju, upravo to radimo. Najnovija studija naučnika sa univerziteta u Kaliforniji i Ilinoisu, utvrdila je da to što se sve više oslanjanjamo na internet, menja način na koji razmišljamo i pamtimo.

U studiji, ispitanici kojima je postavljen niz trivijalnih pitanja bili su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi bilo je dozvoljeno da koristi samo sopstveno pamćenje, dok su ostali ispitanici imali zadatak da odgovore potraže onlajn. Zatim je ispitanicima iz obe grupe postavljena grupa lakših pitanja i data im je mogućnost da koriste internet. Ispostavilo se da je verovatnoća mnogo veća, za one koji su koristili internet u prvom krugu, da će to ponovo učiniti.

Ne samo da je bilo verovatnije da će se poslužiti internetom, bili su i brži da to urade, retko pokušavajući sami da dođu do odgovora, čak i onda kada su pitanja bila relativno jednostavna.

Sve navedeno predstavlja dokaz da postoji trend koji istraživači nazivaju „kognitivno prebacivanje“. Toliko je postalo lako da se nešto jednostavno potraži onlajn, da ima stvari koje uopšte ni ne pokušavamo da pamtimo.

„Dok smo ranije možda pokušavali da se sami nečega setimo, sada ni ne pokušavamo. Kako sve više informacija postaje dostupno preko pametnih telefona i drugih uređaja, postepeno sve se više oslanjamo na njih u svakodnevnom životu“, kaže Bendžamin Storm, glavni autor studije.

Kako internet menja naš mozak

Ova najnovija studija zasniva se na postojećim istraživanjima koja ukazuju na to da internet ne menja samo naš život i način na koji radimo, već zapravo menja i naš mozak.

Bilo kome ko je upoznat sa radom neurologa Majkla Mercenika, to neće biti iznenađenje. Uostalom, naš mozak i jeste napravljen da se tako ponaša. „Napravljen je da se prilagođava. Njegova suština je u promeni“, objašnjava u svom popularnom TED govoru.

your-brain

Vaš mozak – svaki mozak – predstavlja radove u toku. Lako se „oblikuje“. Od trenutka kada se rodimo do trenutka kada umremo, on se neprekidno preobražava i menja, poboljšavajući se ili lagano nazadujući, u zavisnosti od toga kako ga koristimo.

U tom slučaju, važnije pitanje je da li je to dobro ili loše. „Prilično je jasno da se pamćenje menja“, rekao nam je Storm. „Ali, da li je to promena na bolje? U ovom trenutku, za nas je to nepoznanica.“

I zaista, čini se da su mišljenja podeljena oko toga da li je u pitanju pozitivan ili negativan razvoj.

Postoje mišljenja da je uklanjanjem potrebe za učenjem napamet – sistema koji nas je primoravao da pamtimo datume, imena i činjenice – internet pomogao da oslobodimo kognitivne resurse za druge, važnije stvari.

Nikolas Kar, autor knjige What the internet is doing to our brains („Kako internet utiče na naš mozak“), nije preveliki optimista. Time što prepuštamo internetu funkciju spoljašnje memorije, gubimo sposobnost da prebacimo informacije koje čujemo i pročitamo na dnevnom nivou, iz naše radne memorije u dugoročnu memoriju, koju Kar opisuje kao „ključni faktor za stvaranje znanja i mudrosti“.

„Desetine istraživanja koja su sprovodili psiholozi, neurobiolozi i predavači navode na isti zaključak: kada smo onlajn, nalazimo se u okruženju koje podstiče površno čitanje, prenagljeno i rastrojeno razmišljanje, i površno učenje“, piše on.

Od poruka na samolepljivim papirićima do Ajfona

Iako treba da se sprovede još mnogo istraživanja posledica svega ovoga, možda promena nije tako značajna kao što mislimo. Uostalom, kako pisac o tehnologijama, Klajv Tompson, ističe, mi smo zapravo svoje pamćenje prepustili jako davno.

„Čovečanstvo se oduvek oslanjalo na to da će pomoćna sredstva baratati detaljima za nas. Jako dugo smo čuvali znanje i u knjigama, i na papiru, i na porukama na samolepljivim papirićima.“

Jedina razlika je u tome što se danas okrećemo sofisticiranijim uređajima za tu pomoć. „Možete da prestanete da brinete o tome da će vam vaš Ajfon istrgnuti pamćenje. To se već desilo mnogo ranije“, kaže Tompson.

A prema Stormu i njegovom timu istraživača koji je učestvovao u poslednjoj studiji, to ne mora da bude tako loše. „Na kraju, prilično sam veliki optimista. Smatram da će internet (odnosno, generalno tehnologija) znatno proširiti mogućnosti ljudskog uma.“

Prevela: Aleksandra Ravas