На ђурђевак мирише

Моја другарица Марина Панић написала је текст који је кратак, али ефектан. Много ми се допао и пожелео сам да га поделим са вама.

Ових дана ми по друштвеним мрежама у фокус упадају ове масовне селф-хелп поруке које су везане за позитивна размишљања о животу. Те веруј у себе, те немој се предати, те какве су ти мисли такав ти је живот, поруке које те опасно воде ка некој токсичној позитивности и веровању у нарцисоидност као једини модел за преживљавање у свету где си ти и медиј и конзумент. Све су оне упућене том твом другом лицу, то су савети за ТЕБЕ, јер ТИ си фокус, и ТИ треба да верујеш… и само тако ћеш бити срећан и остварен. Сва та позитивна промишљања су „мастхев“ данашњице, јер ако ниси супер, онда си – ништа? Као Нарцис из мита, човек је загледан у свој лепи одраз на мрежама и не види тужну Ехо, која га воли таквог какав је.
 
Вредност појединца сама по себи не значи ништа, нема сврху, ако се не показује у заједници. Укратко, како Андрић рече: живот је само оно што ми другима дајемо. Више бих волела да човек данашњице види себе као ђурђевак, скуп цветова на једној грани, који расте у жбуну свих других ћурђевака, заштићен и ушушкан лишћем, који се својим мирисом јавља. Други људи су ту и да нам помогну, и да нас сачувају, и да нас погурају, и да нам одузму мало сунца да бисмо се и ми потрудили да до тог сунца растемо.
 
Тешко је човеку да буде сам, наша врста живи у чопору. А то значи и да прихватимо различитост, да се сложимо да се не слажемо, да чујемо и друго мишљење, и да се ослонимо на другог. А можда само више волим мирис ђурђевка…
 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s