Поводом прошлог текста који сам написао о емоцијама у настави, јавио ми се мој колега и пријатељ Предраг Стељић и описао ми је час који ради са ђацима и који управо користи тај „трик“ да изазове емоције код ђака како би запамтили нешто што није лако из математике. Мени се све допало у овом часу: идеја, циљ, али и коришћење биологије и развијање хуманости и еколошке свести. Преносим вам писмо како ми је Предраг послао.
На почетку часа испред себе имамо јасан циљ: морамо некако да нађемо начин да израчунамо површину призме. Ученици су у групама, сами их формирају.
На паметној табли (коју користим као пројекцијско платно) се смењују слике призми (коцка, квадар, тространа, петострана, шестострана призма) и предмета који нас окружују и имају облик призме (ормар, кутија за ципеле, тоблероне…).
Следећи слајд је оглас са фотографијама ципела од крокодилске коже:
Крокодил је на земљи преко милион година. Купи и ти ципеле који ће ти трајати (бар) милион година.
Захтев: Опишите ми процес израде ових ципела.
По правилу, сада се сви ученици активирају, сви желе да испричају процес израде оваквих ципела. Раде у групи, сви су активни. Алгоритамски, корак по корак, они описују процес израде (свашта они имају да кажу, пустим их јер видим да им је забавно). Мени је најважнији други (или трећи) корак где они наводе да крокодилу треба одрати кожу.
И сада следи оно о чему си ти писао, а због чега сам ти се и јавио: изазивање ИНТЕЗИВНИХ ЕМОЦИЈА.
На паметној табли следе слајдови са сликама како се дере кожа крокодила које изазивају интезивне емоције. Ученици окрећу главу, гаде се на такве слике, љути су. Моле ме да променим слајд…
Следећи слајд приказује како се та кожа ставља на сто на којем је нацртана квадратна мрежа. Користећи ту квадратну мрежу одређујемо приближну вредност површине те коже.
Питање: Колика је била површина овог несрећног крокодила пре него што су га одрали?
На следећем слајду је коцка и питање: Како да одредимо површину коцке. Одговор је једноставан: одраћемо коцку… 🙂
До краја часа причамо о крокодилима, али и о животињама за које они мисле да су угрожене нашом експлотацијом (змије, лисице, чинчиле…), о фармама за узгајање животиња ради добијања крзна и условима живота тих несрећних животиња.
Да би се добио један крзнени капут потребно је да се убије: до 20 даброва, 22 лисице, 30 ракуна, 200 чинчила…
Они и добију неке истраживачке задатке да ураде, али то сада није тема.
На крају часа СВИ знају како да проблем израчунавања површине тела (3D) преведемо у проблем израчунавања површине фигуре (2D). Један важан проблем смо успешно решили.
Из пера једног наставника 