Лако Је Критиковати 117

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

romantic (Small)VЗар то није романтично (Isn’t It Romantic 2019) је прича о буци Ребел Вилсон, која ради као архитекта и која се гнуша романтичних комедија. Но, то је не спречава да машта о љубави са савршеним мушкарцем. Зато је прихватила да се упозна са човеком у подземној железници, али се испоставило да је он лопов који само жели да јој отме ташну. У тучи која је уследила између ње и њега, Ребел је ударила главом у метални стуб и онесвестила се. Пробудила се у болници и, на сопствени ужас, схватила да се нашла у алтернативној реалности – романтичној комедији.

Критички осврт: С једне стране не допада ми се како је режисер Тод Штраус Шулсон очигледно поставио односе између ликова, пре свега између Ребел и Адама Девина и тиме потпуно разоткрио крај, па богами и ток радње, али са друге стране романтична комедија и јесте била његова тема. А романтична комедија јесте поджанр са плитком и питком причом и не нуди готово никакву мистерију са бритким обртима, већ бајку о љубави какву сви себи желимо. Тод је дао управо то, али на један сасвим другачији, оригиналан начин и не могу да не поздравим идеју која је свакако сјајна. И, како и приличи, ушећерено слатка, али и заиста смешна јер је Тод исмејао већину општих места у таквим филмовима. Ово јесте филм за опуштање, али је ипак виспренији у односу на уобичајене оваквог типа. Порука коју филм шаље је одлична, а пре свега је дата кроз закључак до кога долази Ребел, помало и неочекиван. И Ребел је успела својом сјајном глумом да да ону неопходну нежну ноту на самом крају филма. Подозревам да ће бити неопходне папирнате марамице. 🙂

Едукативни моменат: Ребел је проживела једну романтично-комичну авантуру о каквој многи сањају и схватила да је она ту авантуру већ имала са човеком који јој је све време био пред очима. Врло често не ценимо и не сагледавамо оно што већ имамо.

Оцена наставника:

5(не најјача могућа, али сасвим пристојна)

enchanted_poster (Small)VОпчинити (Enchanted 2007) је Дизнијева бајка која најпре почиње као цртани филм у коме је млади престолонаследник (Џејмс Марсден) пронашао љубав свог живота (Ејми Адамс). То не одговара принчевој маћехи (Сузан Сарандон) јер онда она мора младом пару да уступи престо. Зато се она прерушила у старицу која је одвела девојку до (наводно) бунара жеља како би замислила највећу жељу у свом животу. Тада је искористила прилику и гурнула девојку у бунар који је заправо портал у другу димензију – стваран живот. Принцеза се врло брзо уверила да такав живот није бајка, али је ипак успела да у сурову реалност унесе мало бајке.

Критички осврт: Не могу да кажем да је филм баш смешан (можда сам се насмејао на једну фору), али је свакако врцав и довитљив. И пре свега романтичан. Чини ми се да романтичнији филм нисам гледао. Све је тако погодно (чак и кад дешавање није најјасније, као када је Патрик Демпси први пут одвео Ејми својој кући) и срећан крај се подразумева за све ликове. Но, ипак је у питању бајка, па таман се дешавала и у Њујорку.

Едукативни моменат: Тања Пинкинс је рекла како сви имамо лоше тренутке. И то је штета. Али већа штета је ако жртвујемо лепе тренутке због тих лоших.

Оцена наставника:

5(не баш бајковита)

slaughter (Small)IVСлотерхаус рулз (Slaughterhouse Rulez 2018) је филм чији би се наслов могао превести као „Кућа кољача влада“! Та кућа је заправо школа са интернатом у коју се уписао млађани Фин Кол, на инсистирање његове филмске мајке Џоане Викторије Хартли. Међутим, већ на самом почетку, Фин је увидео да ту неке ствари нису како треба. Ускоро се уверио да оно што се заиста дешава у околини школе превазилази сва његова (лоша) очекивања.

Критички осврт: Ствари су се у почетку врло брзо развијале и таман сам помислио да се режисер Криспијан Милс одлучио да брзо разоткрије мистерију, да би онда темпо мало успорио. Ипак, довољно је открио и остало је само да очекујемо каква ће то бића из пакла напасти ђаке Слотерхауса. Иначе је филм и предвидљив и са врло класичном поставком (класичнија бити не може), али је свеједно занимљив. Можда и зато што је Криспијан свако мало мењао и темпо и сензибилитет филма, посебно у његовом другом делу када почиње хорор. Како време одмиче, филм постаје све луциднији и духовитији. Ликови су добро разрађени, као и драма која их прати.

Хумор у овом филму ми се није дојмио као у неким другим филмовима у којима је учествовао дуо Сајмон Пег и Ник Фрост („Шон од мртвих“), али њих двојица јесу били океј, као и други ликови, посебно Мајкл Шин. Рекао бих да би ово могла да буде пародија саге о Харију Потеру (можда чак и Перси Џексону) и у доброј мери је успела. На пар фора сам се баш насмејао. Но, овде има и сарказма и исмејавања још неких, много животнијих тема, као што је неодговоран однос према животној средини, корупција главешина, родна равноправност и површан однос људи једних према другима.

Музика ми се допада. Допала ми се и идеја да је латински језик главни предмет у школи јер познавањем тог језика ђаци напредују у (староримске) „богове“. И ту има ироније гледе сврсисходности онога што се у школама учи. Врло маестрално изведено, нема шта. Ипак, оно што бих замерио филму је да не пружа довољну дозу узбуђења колико би то могао.

Едукативни моменат: Фин је рекао како га сви саветују да буде свој, али му нико није рекао колико је то тешко извести. Но, и даље, то је добар савет, рекао бих ја.

Оцена наставника:

4(али иде на пет)

blackwater (Small)IВампир Црне Воде (The Black Water Vampire 2014) је филм рађен као видео-пројекат млађахне девојане и њених пријатеља који желе да испитају убиства девојака у протеклим деценијама чија су тела налажена у малом месту из наслова филма. Наиме, девојке су убијене на тачно одређен дан у години и на исти, мистериозни начин. Конкретно, у њиховом телу није било капи крви. Након интервјуисања локалних становника, запутили су се на места где су девојке налажене и тамо су заиста открили шта им се десило. Невоља је што их је тамо дочекала иста судбина.

Критички осврт: Жали боже оноликог глуматања Била Оберста млађег, пошто је потпуно залуд. Тешко да ишта овај филм може учинити вредним гледања. Почетак филма чине разговори са локалним становништвом и режисер Еван Трамел се трудио да то становништво изгледа што је могуће локалније, да тако кажем, и што је могуће чудније. Да ли је у питању стереотип да у забитима Америке живе само такви неки или је желео да целу ту ситуацију учини мистериознијом, не знам, а и нисам се много занимао јер ме филм ничим није заинтересовао. Потом следи бесмислено путешествије четворо младих који су се нешто свађали и углавном били мелодраматични, благо хистерични, речју: Американци на пројекту. Тада ми је једина помисао била да бих био много несрећан да морам да се дружим са таквим људима. Онда је један од њих нестао и то је било малко интересантније, али не довољно. Свакако је било боље јер је сада било мање иритантних ликова, но и даље су били напорни. И онда се појавио вампир, који, запањујуће, уопште није изгледао лоше с обзиром на очигледно врло низак буџет. И онда су ликови урадили једну неочекивану ствар чак и за Американце: сакрили су се у шатор и угасили светло. 😀 То је толико ингениозно глупо да сам помислио да филму дам двојку само на основу тога, али… Ипак не. 🙂 Посебно када сам видео крај.

Иначе, филм у целини нема радњу. Отишли су да истраже мистерију, дуго је истраживали и на крају добили оно по шта су и дошли. Пред крај филма су бежали и вриштали, док је вампир режао и клао једног по једног. И то крвопролиће није баш логично јер у претходним случајевима убистава крви није било уопште (као што већ написах у опису филма – због тога и јесте била мистерија). Дакле, углавном су тумарали или се вијали по шуми и то је то. И заиста замара. Што се тиче неке иновативности, нема је ни мрвицу. Све је већ виђено по другим филмовима, пре свих „Ђавољи пролаз“ снимљен годину дана раније и „Вештица из Блера“ из 1999.

Едукативни моменат: Једино похвално у овом филму је што су млади кренули у истраживање проблематике која их занима. Тако су пронашли да Бил није крив за убиства, као што су његови суграђани тврдили. Увек треба истражити, а не прихватати здраво за готово оно што се нуди. Посебно ако су у питању уврежена мишљења и гласине.

Оцена наставника:

1(ипак може на два)

jaws (Small)VЧељуст (Jaws 1975) је код нас преведен као „Ајкула“. У варошици на мору у Новој Енглеској појавила се ајкула која је почела да убија купаче; најпре једну девојку, а потом и дечака. Када је већ постало јасно да се на овај проблем не може више жмурити, шеф полиције Рој Шајдер, уз још двојицу експерата, кренуо је у лов на велику белу.

Критички осврт: Напади ајкуле су врло реално и прилично застрашујуће дочарани. Но, оно што ми се више допада је што ово није тек један од филмова за плашење. Он има причу која уопште није лоша. Додуше, можда је превише филма посвећено пустоловини тројице риболоваца, али су у питању добри глумци који су свакако успели да држе пажњу. И, што је такође битно, да учине да филм буде колико-толико реалан. Но, свакако је од тренутка њиховог испловљавања филм променио „курс“, попут њихове бродице, те из једног застрашујућег хорора прешао у авантуристичке воде (мора мало ових игара речима, пошто се све одвија на мору). На то указује и музика која прати све то и која је сва раздрагана. Режисер Стивен Спилберг је успешно повезао ова два жанра и све то испратио више него солидним ефектима. Најпре се бавио страховима, а потом дао и решење – суочавање. Но, оно што ми се највише дојмило је како је градио причу, степеник по степеник. Он није одмах повукао људе са плаже и није одмах ставио Ричарда Драјфуса у кавез. Најпре је тројицу протагониста довео у безизлазну ситуацију, па тек онда посегнуо за очајничким мерама. Све у свему, добар посао је одрадио, са врло драматичним, узбудљивим завршетком.

Едукативни моменат: Локална власт градића је желела за проблем са ајкулом „гурне под тепих“ и то се показало као јако лоше. Проблеме не можемо игнорисати.

Оцена наставника:

5(са микро-минусом)

assimilate (Small)IIIАсимилирати (Assimilate 2019) је хорор филм у коме су главни протагонисти Калум Ворди и Џоел Корти, двојица пријатеља из малог места, који су одлучили да сниме документарац којим ће приказати како је паланачки живот заправо јако досадан. Међутим, испоставило се да је много занимљивији и опаснији него што су могли да претпоставе.

Критички осврт: Специјални ефекти су лоши, односно видно анимирани, поједине младе глумице се не сналазе најбоље у својим улогама, а прича је већ виђена у „Отимачима тела“ и другим сличним филмовима. Уз то, наивних момената има, као што је бег Џоела и Кетрин Макнмаре (и, заправо, сваки Џоелов бег) из безизлазне ситуације. Крај је ефектан и донекле вади ситуацију, мада није имало много шта ни да се „извади“. Ово је један сасвим осредњи, класичан и неинвентиван хорор, са не превише уложеног буџета, али који је довољно забаван да може да се гледа.

Едукативни моменат: Калум и Џоел су мислили да ће снимити филм о досадним збивањима, али се испоставило да је њихов филм постао значајно занимљивији. И досадне теме и садржаји могу бити интересантни, ако их ми таквима учинимо.

Оцена наставника:

3(колико-толико реална)

wanderingE (Small)VЛутајућа Земља (流浪地球 2019) је кинески филм о будућем свету који се суочава са пропашћу због тога што је Сунце дошло до свог краја и претвара се у црвеног џина. Зато је цео свет, удруженим снагама, од планете направио свемирски брод. Читава Земља напустила је своју орбиту и кренула на дуг пут који ће трајати 2500 година до прве гостољубиве звезде. Међутим, већ 17 година касније, становништо, које је скривено под земљом, суочава се са великим проблемом – Јупитером чија гравитација вуче Земљу и сва је прилика да ће је уништити. Но, један младић и друштво, које је окупио у тим драматичним тренуцима, даће све од себе да спасу милионе преосталих живота са планом који је уједно и сулуд и ингениозан.

Критички осврт: Премиса приче је сјајна и мегаломанска, што сам и очекивао од Кинеза. Баш као и живописну сценографију чак и у условима нуклеарне зиме, као и ситне, али креативне играчке/оружја којим ће се актери користити. Уз сјајну премису иде и јако добра прича пуна авантуре, у којој се Земљани боре против апокалипсе до сада невиђене, а астронаут против вештачке интелигенције и то у отвореном свемиру. Ту се некако преплиће и драма коју преживљавају ликови и ту су глумци, сви одреда, доказали да могу да понесу ласкаву „титулу“ карактерних. Финале филма је прилично драматично и патетично (мада морам да признам и емотивно), речју готово холивудски урађено са све сноповима светлости (или енергије, шта ли је већ) ка небу. Но, у овом случају су ти снопови заиста имали оправдање. 🙂

Едукативни моменат: Изгледа као да је знање о Јупитеру једно од енциклопедијских, неупотребљивих знања у свакодневном животу. Међутим, главни протагониста је спасао свет захваљујући том знању. Никада не знате када нешто што знате може да вам затреба.

Оцена наставника:

5(уз препоруку љубитељима СФ-а)

goras (Small)IIГорас (妖星ゴラス 1962) је јапански футуристички филм који говори о катастрофи која ће задесити становнике Земље, а која се приближава из свемира. Наиме, лутајућа звезда Горас уништава све на свом путу, а ту се налази и наша планета. Јапански научници траже брза решења и једно од њих је да помере Земљу из њене орбите.

Критички осврт: Почетак је океј, ако занемаримо то да девојка у колима уопште није знала да њен тата лети у свемир, већ је ту чињеницу сазнала са радија. Није се много ни потресла, ваљда зато што је путовање лелујавом ракетом (заиста је таква била) нешто што се дешава сваки дан. Међутим, овога пута је задатак за посаду ракете био несвакидашњи и у сусрет апокалипси и почео је да се одвија у првих десет минута филма. Код практичних Јапанаца нема много околишања. 🙂 А онда су у наредних десетак минута почели да певају, ваљда неку своју патриотску песму. Но, негде након пола сата филм је почео да бива „нормалан“, односно класичан у свом поджанру. И при томе и досадан.

Јапанци нису пружили нека иновативна технолошка решења, што је врло чудно заправо, али јесу „предвидели“ настанак неких нових држава попут У.С.С.О. (нисам сигуран да ли су циљали на Русију или Амере) и Паблоније. И то је заиста интересантно футуристичко виђење спољне политике, а што се тиче свемирске фантастике, па показали су делимично знање и сналажење. С једне стране Горас гута комету тако што ова моментално нестане, а са друге прича о томе да ће усисати атмосферу Земље ако приђе преблизу делује прилично објективно. Мање објективно делује илустрација која све то прати и која уз ваздух приказује и разне грађевинске објекте у свемиру.

Специјални ефекти су пресмешни и сасвим је јасно да су у питању распаковани комплети играчака. Решење којим су се Јапанци послужили је налик на оно гореописано у „Лутајућој Земљи“ из 2019. (ко зна, можда је овај филм био инспирација), а не атомска бомба којом се свако мало служе Амери. Наравно, такво решење у филму није пропраћено адекватним последицама, али свеједно је креативно. И онда се, ничим изазван, појављује морж (рецимо да је морж) дивовских размера. Јапанци никако не могу без Годзиле, само што су је овог пута сместили на Антарктик. Већ сам написао да је филм досадан, али ово није било освежење. И победише чудовиште у свега пет минута. Тако да је нејасно његово појављивање, као и читава драма око момка пилота који је изгубио памћење, да би га онда повратио. Има тих прича у причи неколико и све су непотребне, као и многи ликови у филму. А и многи дијалози су се водили тек ради дијалога. Прича очигледно нема „меса“ и режисери су се трудили да попуне време до неког пристојног колико би требало да траје један дугометражни филм. Наравно, могли су да прикажу неке људске драме које би се сигурно одвијале током предстојећег смака света (или би се ваљда одвијале – ко ће га знати са дисциплинованим Јапанцима), што су и пробали, али је то све некако остало недоречено и без фокуса.

Едукативни моменат: Овај филм нас је научио да можемо и да померимо свет ако желимо и ако за то постоје ваљани разлози. Па, хајде да то и урадимо. 🙂

Оцена наставника:

2(није баш за три)

muppetmovie (Small)VФилм о Мапетима (The Muppet Movie 1979) је први филм у серијалу који је уследио. Жабац Кермит је мирно седео у својој мочвари и свирао бенџо, када је наишао Дом Делуиз, агент за глумце, који се у тој мочвари изгубио. Он је препознао таленат код жапца и предложио му да оде у Холивуд и направи каријеру. Кермит га је послушао и отиснуо се на пут који се претворио у читаву једну авантуру.

Критички осврт: Форе су заиста бајате, али с обзиром на то када је филм сниман, опростиво је. Ипак су врцаве, морам признати, а цео филм је ведар и прилично „померен“. Сјајна порука овог филма је да је путовање узбудљивије од циља, али има и других добрих порука. Без обзира на то, није најбоље што је са Мапетима урађено, али је ово ипак први филм са њима, па не могу да будем толико строг.

Едукативни моменат: У песми бенда „Др Зубе и његове електричне фрке“ један стих каже да нема ствари које не можеш да урадиш јер чак и Деда Мраз верује у тебе. Ако неко верује у нас, шта ће нам више? Треба да урадимо велике ствари за себе, баш као што су учинили жабац Кермит и његова дружина. 🙂

Оцена наставника:

5(„на мишиће“)

lego two (Small)VЛего филм 2: Други део (The Lego Movie 2: The Second Part 2019) је, очигледно, други део сјајног цртаћа о лего фигурицама. Лего свет је напао другачији, ванземаљски свет и то таквом жестином да лего свет није успео да се обнови, те је настало постапокалиптично доба. Међутим, главни протагониста доброћудни Емет и даље је оптимистичан и жели да изгради будућност за своју вољену Луси. Планове му ремете ванземаљци јер су је отели, као и још четири друге фигурице. И Емет креће у мисију спасавања, на којој ће срести прекаљеног свемирског ратника и узор свог живота који ће га потпуно променити. Или ипак неће. 🙂

Критички осврт: Сјајан је цртаћ са одличним порукама и одличном радњом. Могло је још мало да се поради на хумору, али и овако сасвим је добар. Музика ми се допада, иако фигурице у филму не деле моје мишљење. 🙂

Едукативни моменат: Луси је бојила косу маркером јер је желела да изгледа кул и зрело, али је схватила да то није оно што она жели. Она је желела да буде баш онаква каква јесте, као и њена симпатија Емет. И то је заиста најмудрија жеља. Само ћемо непотребно трошити енергију (и маркер у Лусином случају) да будемо оно што нисмо, а то свакако неће значити да ћемо бити бољи.

Оцена наставника:

5(свакако)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s