Питања алтернативног типа

Поставка оваквог питања је веома једноставна. Напише се питање или тврдња на коју је потребно одговорити са „да“ или „не“ или „тачно“ или „нетачно“. Поставка је једноставна, али не мора да буде и осмишљавање.

YES_or_NO

Наставници обично не воле оваква питања, а из најмање два разлога. Први је што се лако преписују одговори, а други што је могуће одговор погодити. Шансе да се погоди је 50%, што је за 25% више него код питања вишеструког избора, где су обично понуђена четири одговора.

Методичари су се бавили овом другом замерком (првом могу да се баве искључиво наставници на часовима када дају контролне задатке) и дали су неке препоруке. Једна је да таквих питања буде што више у низу, па је све мања шанса да се тачно погоди комплетна комбинација тачних и нетачних одговора. Ту је негде и препорука да не буду сви одговори тачни или нетачни, мада ни мени није сасвим јасно зашто је то правило важно. Још једна препорука је увођење есејног одговора уколико ђак одговори нетачно. Наиме, потребно је да образложи зашто је тврдња нетачна. Уколико одговори да је нешто тачно, јасно је да образложење није потребно. Међутим, ово уједно и значи да се прегледање теста компликује, а и зашто бисмо онда уводили питања алтернативног типа; довољно је дати есејна питања и тиме не компликујемо превише тест ни ђацима, ни себи.

yes-no-signs

Једна од замерки овом типу питања је да могу бити искључиво репродуктивна и да мере ниске нивое постигнућа ђака. Уколико бисмо посматрали из угла педагога, то би и било тако. Међутим, овде је јако важна и струка. Струковно гледано, ми можемо да поставимо питање алтернативног типа и оним ђацима које сматрамо бољим. Питање је само како ћемо га формулисати.

На пример, на тесту из биологије, можемо да поставимо следећу тврдњу:
Велики мозак на себи има вијуге, односно бразде. ДА НЕ
Ово је нешто што ђак зна или не зна, па ће у складу са тим и одговорити. Питање је, наравно, репродуктивног карактера.

Међутим, питање можемо поставити и овако:
Велики мозак на себи има бразде чиме се повећава његова површина, али не и запремина. ДА НЕ
У овом случају испитујемо да ли је ђаку јасно зашто велики мозак има бразде и то чак примењујемо користећи се сазнањима друге науке, конкретно математике. Овде већ има и разумевања, па донекле и примене.

Питање можемо да формулишемо и на следећи начин:
Што је велики мозак избразданији, човек је интелигентнији. ДА НЕ
Логично гледано ово би требало да буде тачно. Избразданији мозак указује и на већу површину, те би требало да има и више нервних ћелија и више веза између њих. Човек са више нервних ћелија, требало би да има и више памети. Међутим, то није тако једноставно. Најпре, није комплетна површина великог мозга задужена за интелектуалне делатности; има ту центара и за осећаје, за покретање мускулатуре и за још којешта. Веома је важно у ком делу великог мозга се те додатне вијуге налазе. И даље, тела нервних ћелија су смештена у сивој маси, која може бити, код различитих људи, различите дебљине, а то, опет не зависи од вијуга. Ипак, да ли вијуге имају утицаја? Погађате, код овако постављеног питања, потребно је истраживати литературу и интернет и оно има све карактеристике проблемског питања. Ко би рекао за питање једног оваквог, сведеног типа, зар не?

Као и сви други типови питања и овај има својих мањкавости, али да ли ће питање бити квалитетно или неће, зависи понајвише од оних који га постављају.

Maybe Yes No Keys Representing Decisions

4 thoughts on “Питања алтернативног типа

  1. Ја сад имам други проблем. Дошло нам у школу дете које је у основној наставу похађало по иопу 2, а сад нас педагог убеђује да се градиво том детету мора свести на ниво 5. и 6. разреда основне школе, иако је на мом предмету иницијални тест дете урадило боље од многих из старијих разреда. Бити ил’ не бити, питање је сад.

    1. ИОП одређује наставник према ономе што сам уочи на свом предмету. Ако си проценила да дете може, не видим разлог да се ради по измењеном плану.

      1. Ali vidi pedagog, koja svakako bolje od mene zna kako se drže časovi stranog jezika i kako se ocenjuje i kako se deca uključuju u nastavu… Da ne komentarišem dalje. Ne bi ni škola dozvolila da dete koje je u osnovnu išlo po iopu 2 sad odjednom u srednjoj stručnoj školi počne nastavu da pohađa po redovnom programu. Opet, ne garantujem da nije za iop, samo da ja to ne mogu da procenim tek tako. Mnogo se frke diže oko toga.

      2. Истина је, али је питање да ли је онда дете ускраћено за редован програм. Шта ако му иду страни језици? До сада сам се сретао са разним таквим плановима и дешавало се да сви предмети нису по ИОП-у. Много је комплексно питање јер су сва та деца међу собом различита и имају различите способности и ограничења. Не треба ни ИОП схватити сувише буквално и на хорук – хајдемо сви.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s