Велике тајне малих мајстора

О мени су познате већ две ствари: једна је да сам Нарцис, а друга је да прилично много радим. У вези са овом потоњом људи ме често питају: „спаваш ли ти уопште“ или „имаш ли ти, човече, живот“ и сва могућа питања налик на ова два и, ваљда, имам среће да још нису дошли до оних типа: „јеси ли ти уопште нормалан?!?“

У ствари, у доброј мери сам задовољан својим животом, а и тиме како радим јер, на страну то што имам и успеха у томе, прилично сам ефикасан. Наравно, да бих то могао да будем, користим се – триковима. Ово што следи нису савети (упркос наслову), већ искуства; више као део мог дневника, али ће можда некоме зазвучати и корисно.

Свеска

Послова је много, а информација још више и једини начин да све одрадим и да одрадим и ефикасно и квалитетно је да запишем који су ми радни задаци. Дуго сам тражио роковник који би одговарао мојим потребама и нисам га нашао. Схватио сам да ми је потребан неки са што једноставнијом формом, а разне фирме штампају роковнике тако да изгледају богато. Зато сам сам направио и одштампао образац и сада имам свешчицу са механизмом.

У ту свеску пишем, па, све. Од фризера, преко лекарских савета и прегледања дневника до обавеза које собом носи обука наставника. Да све то пишем у различите свеске, ранац би ми био тежак као онај код ђака првака. Да бих знао на коју област се шта односи, увео сам боје, а да бих знао на шта се конкретно који посао односи, увео сам иконице, па ми је јасно шта треба да урадим ако само бацим поглед. Тако да ми странице изгледају као одштампан мало компликованији сајт, али мени врши посао.

Ту су залепљени и силни неки распореди, календари рада, планови за часове и табелице за многе намене.

smetalo.jpg
Нису сви одушевљени мојим ангажовањем и понекад ми стављају до знања да треба више да обратим пажње и на њих.

Увезивање послова

Писање тога шта све треба да се обави има још једну практичну страну; када је све на једном месту, лакше ми је да направим распоред шта ћу када да радим. Ако треба да идем негде, успут ћу да завршим још шта треба.

Рециклажа идеја

Ја бих волео да сам интелигентан као какав светски научник, али, авај, далеко је Сунце. 😀 Некада морам да искористим идеје које сам већ искористио, али на нов начин. Није баш креативност за дичити се, али служи сврси. 🙂

Базен идеја

Када ми нека идеја падне на памет; креативни час или проблемски задатак или шта ли већ, све ја то запишем и чувам по фолдерима (или у поменутој свесци). Тог тренутка ми не треба, али готово извесно ће ми затребати некад. И када радим неки нов посао и отворим тај фолдер где ми је све још неискоришћено, напросто процветам. Ту чувам и продукте неких послића који су из неког разлога пропали, а, опет, по систему – неће да се баци. И, верујте ми, заиста се не баци.

Рокови

Неки људи ми кажу да не би могли да раде да немају рокове; рокови су заиста добра мотивација. Мени нису у тој мери (мада ми значе да бих одредио приоритете) јер сваки посао почињем чим пре могу да га почнем и значи ми да себи дам више форе и да не бих радио под притиском и да имам времена да погрешим и исправим се и да имам неко време по завршетку посла да све то ревидирам и налицкам, па макар и да бих се касније правио важан колико сам добро или детаљно нешто урадио. 🙂

Рационализација времена

Прошле године у мојој школи је било општинско такмичење из страних језика. Наравно, био сам у организацији тога, а највише да бих се постарао да колегиницама из других школа боравак буде пријатан (то ми је посао, шта да вам кажем). Углавном, када сам видео да наставнице имају све потрепштине у виду кафе и грицкалица, те да прегледају тестове ђака, ја сам у другој просторији почео да прегледам своје контролне. На то ми је моја колегиница Драгана рекла да ја заиста рационално трошим време. Управо. 🙂 Некада ми се дешава да и пуш-паузе утрошим да бих завршио нешто (битан разговор, на пример), а боље и тада него код куће када бих мало и да се одморим и дружим, па зар није?

Фасцикле

Много година ми се дешавало да када распремам ранац повадим заиста гомилу старе хартије. Ту је папира и папирића који сврхе немају и кунем вам се да сам чак помислио да се њихова маса увећава ноћу у мом ранцу док спавам. 😀 Уопште ми није јасно одакле све то и зашто све то у мојој торби. Сада сам већ постао нешто што бих назвао селективни фасциклаш. Најпре, не трпам у торбу сваки папир који ми дају, без обзира колико га ти који ми дају сматрају значајним, а оно што је заиста значајно смештам у фасцикле (по систему исто са истим или макар сличним). То значи да у торби увек имам пар празних фасцикла, подразумева се.

Систематичност

Кад смо већ код тога и ствар која ми је најтеже пала је уредност. Људи моји, ако нема реда на столу, торби и на десктопу компјутера, нема ти ефикасног рада. Има оних који сјајно раде у креативном хаосу и свака њима част, али ја тако не могу. А и нешто подозревам да малко и лажуцкају; јес, баш се сналазе у гомили папира и чудно именованих фолдера. Цврц. 🙂

Проблеми и решења

У сваком послу и током сваког посла искрсне нешто непредвиђено. Већ сам делимично одговорио како то решавам, али сам се и испраксовао за брза решења. И ту помоћи нема јер нема ни готовог рецепта. Способност хитрог решавања мора да се вежба. Морам признати да ми је много помогло то што сам неколико година помоћник директора и напросто сам устројен да решавам проблеме брзо. Но, ни наставници, поред свакодневних разноврсних дешавања у учионици, са тим не би требало да имају проблема.

Припрема

У овом случају не мислим на ону за час. Мислим на било какав посао који треба обавити, а који захтева мало више труда или опреме или мањих послова или чега већ. Добро је да имам списак шта ми све треба или шта све треба да кажем или шта већ, а онда ће и пропуста бити мање. Некада је списак тривијалан, али некада и због баналних ствари, као што је „е, јао, треба ми селотејп“ посао се одужи.

Досадни послови

Сви знамо да у нашем послу постоје досадни послови и готово сви су у вези са администрацијом коју водимо. Волео бих да сам довољно инвентиван да од сваког посла направим забаву и понекад ми то успева, али најчешће баш и не. Рецимо, прегледање дневника нимало није забавно. Једино што примећујем је да је у друштву лакше радити такве послове, али уз дозирано ћућорење, наравно. 🙂 Зато, када видим неког да ради тако нешто досадно, придружим се са сопственим монотоним послићима.

Када немам појма

Недавно сам схватио још једну јако важну ствар. Када нешто не знам, питам оног ко зна. Има људи који сами откривају како се нешто скенира или умање на фотокопир-апарату, али су мени те чари новог и неистраженог, те задовољство што сам испао самоук, потпуно и апсолутно губљење времена. 😀 Не знам зашто је боље да ја пола сата проведем бесомучно притискајући дугмиће (са тим да је врло извесно да нећу знати да поновим поступке који су ми се случајно посрећили) него да ми неко покаже како се то ради у неколико лаких корака и исто толико секунди?

Карактерне особине

Радим на томе да сузбијем највећу препреку сваком послу: сујету. Уз њу иду и бандоглавост и неспособност да прихватим и признам грешку. На срећу, све ово код мене није екстремно, али сам увидео да највише због ових особина посао трпи.

Чаврљање

Највећа мана коју признајем против ефикасног обављања посла је што волим да причам са људима и да се дружим. И то никад нисам променио и нећу. Људи су важни, а драги људи најважнији. У овом случају једино што сам рационализовао су људи који су се из неког разлога наљутили на мене, па су сада званични, увређени и повређени. Раније ми је било жао што је тако, али сада већ ми је јасно да ми ти људи никада и нису били пријатељи. Само им је био потребан разлог да се наљуте. И раније сам се трудио око њих, сада више не. И то је губљење времена које треба да посветим онима који то време заслужују.

 

8 thoughts on “Велике тајне малих мајстора

  1. Ефикасно организовани школски роковници моја су специјалност. Најчешће исецкани као телефонски именик, да имам приступ сваком одељењу и сваком радном месецу појединачно, с белешкама са седница, припрема за контролне вежбе и писмене задатке, евиденцијама о свакој појединачној оцени и градиву, додатним вежбањима, напоменама… И све ишарано разнобојним фломастерима, обележивачима, пенкалама… Деца се одушеве кад виде како је све живописно, а ја имам комплетну школску евиденцију на каквој би ми многи могли позавидети. Само треба мало времена да на почетку оформиш систем који ради, а онда да наставиш да га водиш. Е, сад, сваке године другачија свеска или роковник – јер још увек испробавам шта најбоље ради.

      1. Усликаћу нешто кад одем кући по нов, да се припремим за нову школску годину (а већ размишљам могу ли употребити готов школски роковник превиђен за 80-90 ученика иако их ја имам 180, или да правим себи нов од неког старог, истеклог роковника), па ћу ти послати 😀

      2. Сјајно, хвала унапред. Не смем да обећам да нећу ништа да украдем за моју свеску за оцењивање. 😀

      3. Још боље ако украдеш! Мада, да би се потпуно разумели моји школски планери, треба филм да се сними 😀 неки делови, признајем, људима несклоним планирању могу изгледати превише компликовано или непотребно. А мени омогуће да знам тачно ког је датума које дете добило коју оцену и на ком градиву, јер боје којима уписујем све играју најбитнију улогу (пишем пенкалама јер волим пенкале, па сам ограничена на само 7 боја, али друге писаљке сигурно нуде више).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s