Предуслов био да се у платним разредима наставничка професија рангира значајно боље него што је то данас случај. Ако тога нема, губи се смисао награђивању јер се онда не награђује образовање и природа посла. Не иде да службеник са средњом школом у некој управи има већу плату од наставника. Верујем да је посао тог службеника важан и да није лак, али тешко можемо дискутовати и поредити значај посла човека који образује младе генерације, будућност сваког народа.
Остатак текста на:
Бигзов школски портал: Награђивање наставника – први део (11.1.2018)
Мислим да су те приче о награђивању наставника шарена лажа, јер нам је просвета у толико лошем стању да не вреди ни о чему ни расправљати докле год се наставницима товаре обавезе а деци права. Кад се ситуација обрне, дакле кад се деци врате обавезе а наставницима права, као што је и било до пре 20ак година, кад је просветарска професија још и била на добром гласу, е, онда ће можда вредети неко награђивање уводити. Дотад – обећање, лудом радовање!
Пошто ја имам веома лоше искуство са наставничким правима када сам био дете, радије сам заговорник теорије да обе стране имају и права и обавезе. Мислим да није природно да једно постоји без другог, ма о коме год да се радило. Што се награђивања тиче, видећемо како ће ићи. Истина јесте да некада и добре идеје имају лошу реализацију, али ја волим да будем оптимиста. 🙂
Добро, слажем се, иако ја имам лоша искуства с тим дечјим правима. Не можемо се враћати у време кад смо ми били млађи – иако бих волела да видим каква је била школа пре 30ак година. Али ипак мислим да наставник треба да остане с мало више права у односу на дете, јер је он ту да усмери, обликује, пренесе знање, васпита, уобличи.
Ово ми је инспирација за нови текст! 🙂 Хвала! Тачно ћу да пишем о тим правима и ко треба ту каква права да има. Хвала и на коментару и баш ми значи ова размена мишљења.
Мени је драго што овде можемо и да изнесемо различита мишљења а да не дођемо у сукоб због њих, што је на интернету права реткост. И могу само опет да поновим колико ценим овај блог управо због тога.
Хвала, заиста. 🙂