Лако Је Критиковати 49

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

wpid-photo-jul-smallВечни сјај беспрекорног ума (Eternal Sunshine of the Spotless Mind 2004) је необична љубавна прича између двоје људи који су се, наизглед, случајно упознали крај зимске обале мора. Веома брзо почиње да се развија романса, али оно што обоје тек треба да сазнају је да се они нису срели први пут и да имају историју коју су обоје желели да забораве.

Критички осврт: Одавно сам се уверио да је Џим Кери много више од комичара који има натпросечно разгибане мишиће лица. И други глумци у овом филму су сјајни и сјајно су урадили посао. И ова одабрана глумачка екипа окупила се и урадила перфектан филм. Можда за нијансу више развучен него што би било идеално, али свеједно је утисак више него позитиван.

Едукативни моменат: Иако му је Кејт Винслет предочила велике проблеме који ће пратити њихову везу (и који су се, у крајњој линији, већ и догодили), Џим јој је узвратио једноставним „добро“. И није погрешио. Ако одустанемо од сваког изазова због објективних проблема са којима ћемо се сусрести, никад ништа нећемо урадити у животу.

Оцена наставника:

5(сигурна)

final_destination_poster_reversed_version-smallПоследња дестинација 3 (Final Destination 3 2003) је, очигледно, трећи наставак саге о (младим) људима који су преварили смрт. Овог пута визију да ће умрети имала је Мери Елизабет Винстед и то на вратоломном возићу у луна парку. Почела је да паничи и у метежу који је настао неколико њих сишло је из возића. Они који су остали доживели су несрећу баш како је Мери предвидела, али и преживели су почели да доживљавају страшне несреће и да гину оним редом како би погинули у луна парку.

Критички осврт: Овог пута значајан лајтмотив у радњи преузет је из „Предсказања“, када се на фоткама видело ко ће како умрети. И не могу да кажем да је лоше, мада су филмови овог серијала толико налик један другом да сам сам себи изгледао као толико посвећени љубитељ одређеног дела, те га гледам већ трећи пут заредом. 🙂 

Као и претходни наставци и овај је динамичан и напет, маштовит макар у том смислу како гину протагонисти, са солидним специјалним ефектима.

Едукативни моменат: Возила у забавним парковима прилично су сигурна и заиста су мале шансе да се деси оно што се могло видети у филму, али свеједно Мери од почетка није желела да се вози. И није ни требало то да ради, без обзира на визију коју је потом имала. Не морамо да радимо оно што не желимо, само зато што неко други сматра да је то забавно.

Оцена наставника:

4(минус)

the_final_destination_poster-smallПоследња дестинација (The Final Destination 2009) је четврти у низу филмова, одмах након претходно описаног. Радња почиње на ауто тркама када је главни протагониста Боби Кампо имао визију да ће сви изгинути услед несреће на тим тркама. И овај пут је настао метеж услед кога их је седморо изашло, али је Стефани Онор одмах погинула. Након тога су почели да гину сви и то редом како је то требало да се деси на трибинама.

Критички осврт: Специјални ефекти су значајно лошији у односу на претходне делове. Радња је поновљена из претходних наставака и самим тим много теже држи пажњу (ако сте све те делове одгледали), а и нема баш ту динамику и напетост на које су нас претходни наставци навикли. Утисак квари и Бобијева видовитост која не јењава, али није баш ни функционална, па за тим моментом у филму и нема преке потребе. И иако завршне сцене у доброј мери поправљају тај покварени утисак, овај филм је најслабији у серијалу.

Едукативни моменат: Оно што ме је фасцинирало у овом филму је ланац догађаја; како један ствар утиче на другу и то изгледа као добро испланирана машинерија. Но, тај ланац догађаја је био прилично смртоносан, а почињало је од тога што је неко нешто нехајно или немарно одложио. Не верујем баш да се у реалном животу не догађају овакве незгоде, па је важно поступати по безбедоносној процедури.

Оцена наставника:

3(и још минус)

dark-smallМрачне сенке (Dark Shadows 2012) је америчка црна комедија. У години 1776. Џони Деп је богати наследник племићког порекла у кога је заљубљена слушкиња Ева Грен. Иако је био њен љубавник, срце је поклонио другој Бели Хиткот. Оно на шта није рачунао је да је Ева вештица и то прилично моћна, те му је, из беса, убила родитеље, а потом и његову љубљену. Џони је извршио самоубиство скочивши са литице, али га је Ева наново вратила у живот као вампира. Све ово јој није било довољно, па је нахушкала мештане против њега и затворили су га у мртвачки сандук и закопали. Након двеста година радници су случајно ископали ковчег и ослободили га. Иако му је време у коме се обрео потпуно непознато и нејасно, Џони је одлучио да помогне својим потомцима Мишел Фајфер и Џонију Ли Милеру да поврате стари сјај и богатство који су им, у међувремену, одузети.

Критички осврт: Овде се ради о мелодраматичној сапуници „зипованој“ на формат филма. Уосталом, филм јесте рађен по узору на сапунску оперу истог назива приказиваној у периоду од 1966. до 1971. Зато је, вероватно, почетак седамдесетих и изабран за период када се Џони пробудио. Има ту и сличности са класичном причом о Дракули и његовој реинкарнираној драгој и све то у пакету са добром глумом готово свих, а пре свега главног мушког протагонисте, даје једну занимљиву и врцаву, ако не већ баш урнебесну, причу.

Едукативни моменат: Џони је имао идеју да наново покрене породични бизнис и доскочи конкуренцији тако што ће направити бал, који се, у модерним условима, претворио у журку. Но, како год је назвали, бал или журка, идеја је добра и учи нас најмање две ствари: да старе вредности некада не застаревају (окупљања некада и сада нису протоколарно једнака, али имају сличне циљеве) и да контакти (које на тим окупљањима стичемо) могу много да нам значе у послу. Другим речима, чак и када се забављамо на журци, није искључено да тиме нисмо започели (или чак завршили) и неки посао. И то није једина корист од забава. Оне су потребне и као вид релаксације и не треба их избегавати јер имамо тако много посла. 🙂

Оцена наставника:

4(на пример)

deadfredy (Small)Фредијева смрт: Последња ноћна мора (Freddy’s Dead: The Final Nightmare 1991) је шести наставак саге о кошмарном Фредију (глуми га Роберт Инглунд). Пошто је побио сву децу у свом родном граду Спрингвуду, одлучио је да пређе у следећи. Да би у томе успео, потребно му је било да га неко пренесе у својим мислима. Зато је послао јединог преживелог тинејџера Шона Гринблата у тај други град да му доведе једину особу која то може да уради.

Критички осврт: Сага о Фредију Кругеру има шест наставака (ако не рачунамо још три који имају тек површно везе са овима) и колико су прва три солидна, толико су друга три што небулозна, што на добром путу да буду таква. Такав је и овај последњи, који се десио прекасно и није дао добар финиш целој причи. Пун је рупа и нелогичности, па је тако Лиса Зејн послала проблематичну децу (за коју је одговорна) да се комбијем сама одвезу до суседног града, а остала је (до касно) у граду са својим штићеником Шоном без превоза којим ће се вратити (иако је град насељен више него чудним људима). Шон се сећа битних ствари, али је истовремено и под амнезијом, те су његове реакције сасвим нејасне. И мотиви већине ликова уопште нису јасни у већем делу филма. Но, то је тек један од проблема.

Можда је и већи проблем што је машта сценаристе Мајкла Дилуке и режисера Рејчел Талалај отишла толико далеко да се претворила у насилни цртани филм (попут оних о Тому и Џерију), чему доприноси и Фредијев лик који је попут некаквог шерета (што помало има и шмека, али ипак).

Мртви тинејџери се претварају у енергију коју Фреди упија, што је још једна безвезарија у низу. Посебно је смешно када Лиса ставља 3Де наочаре како би се боље изборила са Фредијем, а што је, у ствари, знак да и гледаоци ставе те наочаре. Разумем ја да је то време када се са тродимензионалним пројекцијама тек почело, но опет је банално.

Све ово прати и слаба глума, највише Лисина, мада и други нису у потпуности на висини задатка.

Едукативни моменат: Филм је, додуше не баш спретно, покушао да поентира да је Фреди постао насилан јер је и сам трпео насиље. У томе има много више истине него што мислимо; насиље заиста може да произведе насиље. И зато треба озбиљно схватити проблем насиља које се дешава у породици.

Оцена наставника:

1(ипак може на два)

doctor-strange-city-bending-smallДоктор Стрејнџ (Doctor Strange 2016) је још један мало другачији суперхеројски филм рађен по узору на Марвелов стрип. Нарцисоидни неурохирург Бенедикт Камбербач доживљава саобраћајну несрећу у којој губи своје најдрагоценије оруђе – шаке. Заправо, оне су још увек ту и покретне су, али сувише слабе и дрхтаве. Након многобројних и неуспешних операција одлучио је да пронађе особу која се чудесно излечила од парализе – Бенџамина Брета. Овај га упућује на (фиктивно место) Камар-Таж, где се био излечио. Бенедикт је тамо отишао и дочекала га је врховна свештеница Тилда Свинтон, која му није понудила излечење, али му јесте показала ствари с оне стране вероватног.

Критички осврт: За овај филм не могу да кажем да је непредвидљив, а још мање да је оригиналан. Поједини ефекти невероватно подсећају на „Почетак“ из 2010, а могле би се наћи преузете идеје из још неких филмова. Ликови су стереотипни, а радња потпуно класична са све џиновским негативцем из друге димензије са још дивовскијим амбицијама. Па, ипак, филм је сјајан. Готово све ми се свиђа; динамика, глума, специјални ефекти који су изузетни, па и дозирани хумор.

Едукативни моменат: У овом филму све време постоји дилема колико је нечији рад значајан и колико може бити још значајнији. Рецимо, ако лекар свакодневно спашава животе, несумњиво је значајан. Али, ако тај лекар ради истраживања која ће помоћи другим лекарима да буду бољи у свом послу, да ли његова улога тада постаје још значајнија, иако тада има мање времена за непосредан рад са пацијентима? Јесте то морална дилема и свакако је пажње вредна, а јаки аргументи могу пратити и један и други став. Моје мишљење је да човек треба да ради оно у чему је бољи. Само тако ће дати прави допринос другима, а и бити задовољан собом.

Оцена наставника:

5(на четири или четири на пет)

_arrival_-smallДолазак (Arrival 2016) је филм који говори о доласку ванземаљаца. Ејми Адамс је универзитетски професор и стручњак за језике, коју влада ангажује зато што је у САД пристигао ванземаљски објекат необичног изгледа. Таквих летелица је детектовано дванаест диљем света и на свакој је радила екипа стручњака у међусобној и међународној комуникацији. То, ипак, не значи да свака екипа мисли исто и да свака претпоставља добру намеру ванземаљаца. Зато је тежак задатак пред Ејми да убеди и своју и власти других земаља да је мисија дошљака добронамерна.

Критички осврт: Идеја је заиста добра и води ка добром закључку. Ово је један интелигентно осмишљен трилер који је на добром путу да буде уметнички филм. Ипак… Крај је исувише растегнут, толико да је досадан и изгледа као да су аутори филма желели две идеје да реализују истовремено: да попуне преостало време и да то ураде тако да то изгледа уметнички. А изгледало је, заправо, нелогично и патетично. Такође ми се није допало оно типично америчко да су најпаметнији на свету и уједињитељи свих народа. Овог пута су Кинези били главни грешници, а у стопу су их пратили Руси и чак су ови потоњи приказани као слепи следбеници ових првих, што је и онима који се слабије разумеју у актуелну светску политику јасно да то уопште нема везе са икаквим здраворазумским премисама.

Едукативни моменат: Ванземаљци су имали мотив да понуде Земљанима нешто своје и помогну у њиховом развоју, да би им се касније то вратило. У свакодневном животу не треба тако да делујемо, односно да помажемо да би нам се вратило, већ зато што је то исправно. Међутим, менторски однос је управо такав – ментор помаже да би касније имао доброг сарадника и то је и сасвим у реду и потпуно практичан пословни однос. Чак, баш због наведеног, у послу не морате да будете и званични ментор да би вам се исплатила свака помоћ коју пружите.

Оцена наставника:

4(реална)

meet_dave_poster-smallУпознајте Дејва (Meet Dave 2008) је америчка комедија о доласку сићушних ванземаљаца у Њујорк у свемирском броду који има облик човека (Едија Марфија). Мисија посаде којом руководи Еди (али мајушни) је да обезбеди енергију својој планети тако што ће исушити земаљске океане. Међутим, у свету џинова ниједна мисија не може да прође без проблема.

Критички осврт: Морам да признам да има смешних цака и да је Еди свакако добар комичар, али има и гомила рупа. Рецимо, Елизабет Бенкс на све начине покушава да га задржи на доручку, иако се Еди видно нељудски понаша. Тешко је очекивати да би жена, која живи као самохрана мајка, тако поступила. Иначе су ликови и односи међу њима сувише површно обрађени. Такав утисак имам и о целом филму. Уз то, има и много општих места и патетике.

Идеја у овом филму дефинитивно није нова. Асоцијација на филм Вудија Алена „Све што сте увек хтели да знате о сексу, а нисте смели да питате“ је више него уочљива. Са друге стране, посада у свемирском броду веома је налик оној у „Звезданим стазама“. Можда је режисер Брајан Робинс желео да направи омаж тим филмовима.

Едукативни моменат: Колико год се опирали, туђинска култура ће свакако имати утицај на нашу, изворну, баш као што је свет људи утицао на мајушне ванземаљце. И то не мора да буде толико лоше и не треба правити од тога националну драму, већ треба се трудити да се тај утицај каналише на оно што је добро и квалитетно.

Оцена наставника:

3(баш таква)

large_cqpszgl-smallСтвор (The Thing 2011) је преднаставак истоименог филма из 1982. Радња се дешава у норвешкој научној бази на Антарктику. Запослени у тој бази наишли су на фасцинантно откриће под ледом и вођа тима Урлих Томсен захтевао је присуство палеонтолога Мери Елизабет Винстед. Она је стигла у базу, упознала се са људима и врло брзо видела и откриће, које је било ванземаљско и по свему судећи неактивно много десетина хиљада година. И сада се пробудило, али на несрећу свих присутних.

Критички осврт: Колико сам се прибојавао да погледам овај филм, на крају сам се разочарао. Филм јесте прилично напет, прихватам, али заиста није страшан – упркос сасвим пристојним специјалним ефектима. Оно што је још лошије је што, у односу на други део, није донео богзна шта новог, осим јурњаве по свемирског броду на крају, а и тај сегмент филма ме није баш очарао. Као ни филм у целини.

Едукативни моменат: Мери се све време трудила да процени ко је човек, а ко није. И ми се увек трудимо да проценимо ко је човек, а ко није, али у пренесеном значењу. И као што су Мери били неопходни прави услови да може да направи тестирање, тако су и у животу потребни посебни услови (или боље речено неуслови) да би се то открило. Човек је онај ко вас неће напустити у тешкој ситуацији.

Оцена наставника:

3(могу рећи солидна)

undead (Small)Немртви (Undead 2003) је аустралијски хорор о зомбијима и ванземаљцима. Зомби катастрофа задесила је варошицу Беркли и неколицина преживелих успела је да се окупи са намером да побегне из града. Међутим, испоставило се да то није једноставно јер се око града налази високи зид ванземаљског порекла.

Критички осврт: Прво што ми је упало у очи је лоша глума, лоша продукција и лоши специјални ефекти (чак ни пожари нису изгледали реално), а у уши музика која је некако инфантилно весела за хорор жанр. И кад већ зборим о звучним ефектима, зомбији звуче као тигрови. 🙂

Осим што су ликови стереотипи, њихово понашање је смешно, а реакције не увек логичне. Паника у коју западају је без тензије и чак досадна. И сама прича је досадна и испала је крајње класична за овај поджанр, мада је имала добру и донекле иновативну идеју. Овакви филмови имају и небулозније делове од других (такође небулозних), па је тако заиста маштовита и крајње глупа сцена када се рибар Манго Макеј песницама и пиштољем бори против зомби риба које је уловио и које му скачу у лице. Има још сцена које парирају овој, али последње сцене (у ствари, последњих двадесетак минута филма) значајно поправљају утисак. Тек се ту види да је овај филм, у ствари, имао добар потенцијал и уз другачију екипу и значајно већи буџет, сва је прилика да би био сасвим солидан СФ.

Едукативни моменат: Људи нису прихватили помоћ ванземаљаца јер су их се плашили. Слично се дешава и када нам треба помоћ лекара јер се често плашимо шта ће да нам „раде“. 🙂 Али шта год да нам „раде“ то је боље него да нам не раде ништа. 🙂 Можда се плашимо и било чије помоћи јер би то значило да признајемо да смо немоћни да ствари решимо сами. Но, не треба заборавити да је и тражење помоћи, такође, уједно и изналажење решења за проблем који имамо.

Оцена наставника:

2(и то не баш солидна)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s