Лако Је Критиковати 40

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако.

incredibles-smallНевероватни (The Incredibles 2004) је цртани филм о породици суперхероја. Суперхероји су суверено штитили свет од недаћа, све док главни херој Боб није добио нежељеног помоћника, свог највећег обожаваоца, који му је донео више штете него користи. На крају се испоставило то исто и за суперхероје – да праве више штете него што доносе користи и јавност је одлучила да их разреши дужности. Да би се повукле тужбе против њих, направљен је договор да се суперхероји повуку и воде уобичајан, нормалан живот. Међутим, Боб са тим не може да се помири, иако је у међувремену добио и посао и троје деце.

Критички осврт: У цртаћу постоје општа места (посебно у завршним сценама, попут оне када се суперхероји враћају свом дому и затичу зликовца како узима бебу за таоца), а има и пар нелогичних сцена. Много брзо се охладио робот са којим се Боб борио на вулканском острву, а био је малтене растопљен од усијане лаве. Уз то, ликови су преузети из других остварења (суперхеројска кћерка има идентичне моћи као и једини женски члан „Фантастичне четворке“). Ни тема није нарочито нова, мада није ни претерано експлоатисана. Можда је чак ово и први филм где су суперхероји прокажени и протерани, али свеједно и да није, прича је сасвим добра, динамична и занимљива. Хумор није јачи адут овог филма, што би се очекивало. Адут овог филма више би био животне теме којима се бави – браком, кризом средњих година мушкараца, проблемима у васпитању деце, подршком члановима породице, одбацивањем и последицама које из таквог односа произилазе итд.

Све у свему епитет овом филму никако не би био онај из наслова, више би гласио – пристојни.

Едукативни моменат: У једној сцени Боб је питао малог дечака на бицикли шта чека. Овај му је одговорио да чека нешто фасцинантно, иако ни сам није сигуран шта. На то је Боб узвратио да он то исто чека такође. Ви немојте чекати. Направите нешто фасцинантно.

Оцена наставника:

4(минус)

open-urisky-smallСредња небеска (Sky High 2005) је још једна дечја суперхеројска прича. Мајкл Ангарано је син двоје цењених суперхероја Курта Расела и Кели Престон, али изгледа да није наследио моћи нити једног родитеља. Без обзира на то, он креће у гимназију за хероје и тамо га распоређују у одељење мање важних, тзв. помоћника херојима. Отац му је због тога разочаран, али некако прихвата да му син неће спасавати свет. Ипак, догађаји се мењају, а мења се и млађани Мајкл, који ће, заједно са другим помоћницима, постати једина нада и за гимназију и за свет.

Критички осврт: Ово је заиста леп дечји филм, са сјајним поукама. Похвалио бих причу и продукцију и ефекте, а глума и тако није претерано захтевна.

Едукативни моменат: Иако су отписани као мање важни, помоћници су максимално искористили своје (не баш импресивне) моћи и допринели да се победе зликовци. Никада не знамо ко колико заиста вреди док се не створе услови да се искаже. Закључак је да никог не треба потцењивати.

Оцена наставника:

5(солидна)

teenagemutantninjaturtleposter-smallТинејџери мутанти нинџа корњаче (Teenage Mutant Ninja Turtles 2014) је још једна екранизација мутираних корњача које имају свест, али и вештину. Они су мутирали у канализацији Њујорка док је криминална организација „Клан стопала“ терорисала град. И у једном тренутку морали су да изађу на површину како би заштитили грађане.

Критички осврт: На почетку да приметим да је цело ово замешатељство са корњачама које су мутирале у суперхероје, које воле пицу и имају имена као славни сликари, потпуно смешно. Но, ови ликови постоје још од 1984. и без сваке сумње су стекли светску славу и култни статус. Аутори овог филма су у доброј мери рационализовали причу и тако је учинили прихватљивијом и свака част на томе. Такође, присно су повезали главне ликове, дајући причи чак и одређену дубину. Што се самих ликова тиче (људских), углавном су предвидљиви, а глумци углавном добро одабрани. Меган Фокс ме није задивила глумом ни близу колико лепотом.

Прича као прича већ је много пута испричана (почетак је, без обзира на то, веома ефектан и занимљиво осмишљен) и није баш да није растерећена нелогичности. На пример, Меган и Вил Арнет потпуно ненаоружани крећу да се сукобе са доказано опасним типом Вилијамом Фикнером, а и сукоб у лабораторији, који је уследио, прилично је наиван. Али су зато специјални ефекти чак толико сјајни (укључујући и маске корњача и пацова) да је било и разметања њима, али то је у овом жанру дозвољено. Сцене борбе су, безмало, фасцинантне и, уопште, акција је одлична и веома динамична. Једини је проблем што су све сцене већ виђене по другим филмовима. Но, без обзира, рекао бих да је ово готово максимум који може да се извуче из овакве поставке, а да филм изгледа иоле озбиљно.

Едукативни моменат: Меган је била незадовољна што је њено новинарство усмерено на маргиналне теме. Њен камерман Вил рекао јој је да је и њен посао важан јер људима даје нешто лепо, као што је шлаг на кафи. Кафу можемо попити и без шлага, али је са њим лепша. Другим речима, када нам оно што радимо не изгледа есенцијално битно, не треба да будемо незадовољни. Ако унесемо ведрине у нечији живот, то никако није мало.

Оцена наставника:

3(на четири или четири на три, свеједно)

tales-from-the-darkside-movie-poster-smallПриче са мрачне стране: Филм (Tales from the Darkside: The Movie 1990) је омнибус од четири приче. Дечака Метјуа Лоренса утамничила је урбана вештица Деби Хари са намером да га скува и припреми за гозбу. Како би одгодио тренутак да се то деси, дечак јој чита приче из њене омиљене књиге.

Критички осврт: У овом филму све ми се допада, али је трећа прича убедљиво најбоља. Глумци у свим причама су одлични, мада су глумили испод својих могућности. Поједине сцене су наивне, попут оне када мумија убија Џулијану Мур, али специјални ефекти за оно време уопште нису лоши.

Едукативни моменат: У првој причи Кристијан Слејтер изгубио је битку са Стивом Бусемијем зато што није знао оно што овај зна, а то је да разликује историјске изворе. Без обзира о чему се радило, лако може да се деси да изгубите од некога ко зна више од вас. И при томе не мислим само на телевизијске квизове, већ много значајније – на животне прилике.

Оцена наставника:

4(на пет)

il-fiore-delle-mille-e-una-notte-smallЦвет хиљаду и једне ноћи (Il fiore delle mille e una notte 1974) је италијански филм базиран на књизи „1001 ноћ“. И попут поменуте књиге, филм је такође спој већег броја прича, које говоре о љубави и еротици.

Критички осврт: Препознатљив је стил режисера Пјера Паола Пазолинија, који је и овог пута одлучио да шокира голотињом, сексом и табу темама. Међутим, направио је добру причу, тако да није банална, већ напротив, уметнички урађена. И толико је наивно да је више врцаво, него што је еротично.

Прича је, у ствари, микс више прича које изгледају хаотично (и због кадрова који у то време вероватно нису могли да буду бољи уз такав буџет), али су заправо добро уклопљене и заједно имају поенту.

Едукативни моменат: У једној од прича, млади принц је лукавством избегао да га разбојници убију и дошао је до варошице где му је указана помоћ, али нико није био заинтересован за његово високо образовање. Једино што је могао да ради је да цепа дрва. Међутим, како је прича одмицала испоставило се да га је образовање које је имао спасило врло мучне судбине коју му је наменио љубоморни демон. Иако смо често сведоци да су образовани људи потцењени и непотребни, образовање ће се увек на неки начин исплатити.

Оцена наставника:

5(на четири)

snowmageddon-smallСнежни армагедон (Snowmageddon 2011) је телевизијски филм чија је радња смештена у варошици на Аљасци. Испред врата једне породице појавио се поклон у коме је била снежна кугла. У тој кугли се могао видети град истоветан ономе у коме породица живи. И више од тога – све што се дешава у кугли, дешава се и у граду. А сва та дешавања су застрашујуће катастрофе.

Критички осврт: Када филм нема радњу, мора да рачуна на неке друге адуте. Рецимо, да буде узбудљив. Овај то дефинитивно није, иако се више животних драма дешава истовремено. Ни низак буџет не помаже.

Могу да похвалим оригиналност идеје на којој филм почива, али је прилично аљкаво реализована. У неким тренуцима мештана има по улици, у другима нема, како је кад повољно. Такође, мисије спасавања (и све друге мисије) нису ми увек биле ни уверљиве, нити логичне, а повреде су биле толико озбиљне и понављале су се код више ликова исте, да их је то још више учинило неуверљивим. Мада, да будем искрен, филм нема превише грешака, као што смо навикли у сличним филмовима, а и глума је сасвим солидна.

Крај је не само опште место, већ и прилично глупав.

Едукативни моменат: Дечак (који је добио снежну куглу на почетку филма) је рекао да свакој причи треба херој. И у свакој нашој причи је потребан херој – неко довољно храбар да ту причу изнесе. Зашто то не бисте били ви? Јер, ако ви то не учините, лако се може десити да то не учини нико.

Оцена наставника:

2(на три, а можда и на четири)

final-movie-poster-shane-acker-small9 (9 2009) је анимирани постапокалиптични филм. Мајушни робот обележен бројем девет буди се у некаквој радионици направљеној у кућном окружењу и улази у свет руиниран ратом. Тамо среће роботе сличне себи и сазнаје да су преживели тешке ратне тренутке. Иако се рат завршио, опасност још увек није прошла.

Критички осврт: Одмах што је уочљиво код овог цртаћа је да није наиван. Већ на почетку су видљиве тешке сцене рата, деструкције уопште и смрти, а готово од самог почетка шаље и јаке поруке. Том утиску доприноси и веома необична анимација.

У једном тренутку имао сам утисак да гледам „Побеснелог Макса“ урађеног као луткарско позориште. Међутим, овај цртаћ је много више од тога. Он је заиста добро осмишљен и са маштовитим решењима машина, која као да показују да решења која је природа изнашла (у смислу адаптација организама) могу бити једина могућа, ма како се ми трудили да прибегнемо техници. Краће речено, никада нећемо победити природу у њеној генијалности. Овај филм није победио ни на једном такмичењу, али јесте генијалан.

Едукативни моменат: Двојка је рекао да и у рушевинама, односно отпаду може да се нађе право богатство, ако знамо шта тражимо. И то јесте истина, а заштита животне средине (уз рециклажу и друге поступке искоришћавања отпада) учи нас да је тако.

Оцена наставника:

5(дефинитивна)

a-boy-and-his-dog-poster-smallДечак и његов пас (A Boy and His Dog 1975) је постапокалиптични филм о момку Дону Џонсону који је успоставио телепатску везу са псом. У свету у коме влада сурова анархија преживљава тако што краде храну од дивљака попут њега. Пас му помаже да осим хране пронађе и девојку. Невоља настаје када се Дон заљубљује у њу и спреман је да је прати до мистериозног подземног света.

Критички осврт: Иако на насиље увек гледам са неодобравањем, како према људима, тако и према животињама, морам да признам да овај филм заиста има шмека. Филм изгледа као претеча „Побеснелог Макса“ и дефинитивно је суров, али некако није мучан и чак има неку ведрину, што није необично за године када је настао. Да, оно што ме највише фасцинира је управо време када је настао, а прича, продукција и све остало без проблема може да парира данашњим остварењима.

Едукативни моменат: Два пријатеља дечак и пас увек су имала некакве размирице и готово никад се нису усагласили ни око чега. Па, ипак, када је било потребно да поднесу жртве један за другог они су то учинили безусловно. И то јесте суштина пријатељства. Није вам пријатељ онај који ће увек да вам повлађује, већ онај који ће увек да буде спреман да вам помогне.

Оцена наставника:

5(одлична)

garm-wars-the-last-druid-smallРат Гарма: Последњи друид (Garm Wars: The Last Druid 2014) је филм о цивилизацији на другој планети која је све време у рату. Наиме, два доминантна клана желе превласт и бесомучно се боре због тога. Ленс Хенриксен је припадник трећег, потчињеног клана и он је пронашао друида из племена за које се веровало да је нестало. Његов план је да уз помоћ друида, али и два члана супротстављених кланова, пронађе одговор на питање зашто је свет устројен како јесте и да промени прилике на тој планети.

Критички осврт: Прича је тврди СФ и здраво сумњам да ће се допасти било коме ко није поклоник овог жанра, тим пре што је превише компликована и због радње и због термина који као да се подразумевају да су опште познати. Прича је, такође, прилично мрачна, како због бесмисленог рата, тако и због интеграције људи и машина, где ови први у потпуности зависе од овог потоњег. И то причу чини актуелном, али не претерано оригиналном. Ни дизајн није превише оригиналан јер смо, рецимо, саму повезаност људи и машине видели у „Матриксу“, а и свако друго решење је већ виђено у другим филмовима. Уз све то, сама прича и начин како је режирана неодољиво подсећа на „Дину, пешчану планету“. Но, не могу да кажем за причу да је предвидљива, напротив. Очекивао сам варијанту Ромеа и Јулије и све је наводило на то, али се ипак није десило.

Специјални ефекти су добри (углавном јер има и промашаја, а и видне компјутерске графике), а посебно ми се дојмила сцена борбе између главне хероине и Кевина Дјуранда. Прича је час пребрза (толико да није јасно ко се, у ствари, бори против кога), час преспора и у овом другом случају уочљиво је да је сама фотографија (а не радња) та која је важна. То и није чудно с обзиром да је режисер Мамору Оси, односно Јапанац. Да додам и да главна глумица није Јапанка, али има физиономију која би одговарала том поднебљу.

У причи има прилично филозофије, али и митологије помешане са религијом. У једном тренутку главна хероина буквално разапиње Ленса тако да подсећа на Христа, а његов говор који је уследио даје другачији поглед на свевишња бића. Поставка религије је да су богови добри и на томе почива читава вера. Овај филм покушава да да одговор на питање шта ако то није случај. И намеће бесмисао насупрот смислу. Простом логиком долазимо до тога да једини смисао постоји у доброти и само она нам може обезбедити будућност. Јер будућност је, као што је рекао Ленс, једино што у ствари и имамо.

Едукативни моменат: У једном тренутку Ленс је рекао да то што је неко додао реченицу у оно што сви знају, то ту реченицу не чини чињеницом. И то јесте тако, иако не изгледа. Заправо, тако се лако ствара демагогија; неко прича (заговара) нешто што може изгледати тачно, али потпуно једнострано, занемарујући неке друге, важне, аспекте. Зато треба увек критички сагледати све оно што неко прича или пише.

Оцена наставника:

5(најблеђа од свих петица на овој страни)

saturn-usuk-release-poster-smallСатурн 3 (Saturn 3 1980) је британски СФ трилер. У далекој будућности, на истраживачку станицу на Сатурновом трећем месецу, доспео је Харви Кајтел који се лажно представио као капетан, кога је, иначе, у сцени пре тога убио. На станици су радили Кирк Даглас и Фара Фосет и њихов задатак је био да се произведе храна за Земљане. Харви није био задовољан њиховим учинком и одлучио је да направи робота. Међутим, испоставило се да је робот веома опасан, чак и по самог Харвија.

Критички осврт: Овај филм је потпуно бесмислен и испразан. Харвијеви мотиви не само да су нејасни, већ до краја нису остали разјашњени, тако да је прича остала неиспричана. Додуше, приче, односно радње, уопште и нема. Све време се вијају по шљаштеће дизајнираним ходницима, без циља и стратегије, а о логици поступака тек не вреди ни причати. Уз то, филм врца од наивних момената, па тако у првој сцени, када Харви убија правог капетана тако што је отворио врата ка свемиру, овај је полетео кроз просторију, али су ствари остале на свом месту. Има тога још. Иначе, специјални ефекти за оно време нису лоши.

Верујем да се овде режисер Стенли Донен највише уздао у то да ће шокирати публику голотињом – пре свега Фарином, али и Кирковом, као и касапљењем Харвија. И наравно уздао се у то да ће фасцинирати напредном технологијом за оно време, па се ту, осим главног, појављују још неки роботи. Но, све је то далеко од довољног, а још даље од занимљивог.

Едукативни моменат: Харви је учио свог робота и на крају је настрадао – управо од механичке руке тог истог робота, а зато што га је лоше учио. И што је још важније, био му је лош узор пошто је и сам био убица. Не можемо очекивати да ћемо ваљано утицати на било кога ако и сами не практикујемо оно што пропагирамо.

Оцена наставника:

1(управо)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s