Лако Је Критиковати 39

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако.

inbred-movie-poster-version-smallУрођен (Inbred 2011) је британски хорор филм. Четворо младих преступника и њихова два социјална радника одлазе у једно забачено село у Јоркширу, са идејом да кроз пројекат уређења куће развију тимски дух и друге друштвено пожељне особине. Међутим, испоставља се да је село насељено веома чудним и што је битније – опасним људима.

Критички осврт: Прича да су обични, најчешће урбани људи пристигли у забачено, мистериозно и застрашујуће место, уопште није нова. Међутим, ова верзија је веома необична, заиста померена. И иако није претерано динамичан филм, држи пажњу од почетка у потпуности. Негде у последњој трећини постаје динамичнији, али више због панике коју су протагонисти представили заиста уверљиво.

Сцене су веома живописне, као рецимо „шоу“ који приређују мештани, где публика ставља заштитне (а у ствари 3Де за гледање филма) наочаре или сцена када гомила мештана са разноврсним оруђем, у некој врсти колоне, креће да прогони дошљаке. Један од њих, са дугом косом којом таласа, свира бенџо. Има и наивних сцена (ако изузмемо касапљење које је са намером тако направљено), па су клинца приковали за земљу тако да је могао да се извуче када год је хтео, а бегунци неуспешно гурају комби, да би га у следећој сцени покренули без проблема. Међутим, тих пар сцена заиста не квари утисак, који је изненађујуће добар, мада ми садистичке теме лично нису блиске. И крај је заиста ефектан, а сасвим једноставно решен.

Углавном, за овај поджанр хорора, ово је једна веома успешна реализација, која је понудила нов приступ и чак једну дубљу причу (што је, с обзиром на то каква је тема, заиста мајсторство). У филму има сексуалних алузија и спектар је прилично широк; ту је и фетишизам, содомија, трансвестија, хомосексуализам и пре свега садизам – све чега су  аутори филма успели да се сете и то су пласирали на виспрене начине (рецимо, ликовима које муче навлаче перике, што је у функцији сценских маски, а један антагонист разоткрива да други има ласицу у панталонама и то се све одвија прилично ласцивно, а опет ништа се конкретно банално није десило). Са друге стране, пољубац двоје младих у тренутку безнађа некако је нежан и чист и супротстављен свему томе и порука је веома јасна; постоји исправан начин и све остало је болест. Међутим, то је релативизација једне веома озбиљне и деликатне теме која дотиче много људи и тако презентована сувише површно изгледа и узета је здраво за готово. И то је моја једина замерка филму.

Едукативни моменат: На питање шта ће стари возови ту, васпитач је одговорио. „Заправо је у питању јавни интерес. Демонстрира се кроз способност централистичког владања, неопходне за управљање друштвом.“ Дечаку није било јасно, те је васпитачица појаснила: „Одереш све оно што је вредно и преостало фрљнеш на отпад.“ Онда је дечак питао васпитача зашто није одмах тако рекао. Одговорићу ја наместо њега. Ми желимо да звучимо паметно и често покушавамо да то учинимо користећи стручну терминологију. Ја, пак, веома верујем да ћемо звучати довољно паметно ако други разумеју шта смо хтели да кажемо.

Оцена наставника:

5(на четири)

gul-smallСредња монструмска: Злодух влада (Monster High: Ghouls Rule 2012) је цртаћ о Ноћи вештица, рађен за потребе мултинационалне компаније Мател. У средњој школи за монструме, злоћудни професор сваке године приказује застрашујући и упозоравајући филм о Ноћи вештица, али мало који ученик верује у то. Међутим, ускоро постају жртве грубих шала својих младих суседа – „нормалаца“. Зато се организују да врате истом мером, али када су стигли до варошице затиче их непријатно изненађење. Тамо је неко већ вандализовао школу и кривица пада на њих, посебно на млађаног Холта који је, иначе, полу монструм, а пола обичан момак. Његови пријатељи покушавају на све начине да га спасу јер га је полиција ухапсила, али се ситуација све више и више компликује.

Критички осврт: Анимација је далеко од савршене, али лагао бих када бих написао да је потпуно лоша. Мени се, свеједно, не свиђа. Сви су актери лепи као лутке (у ствари и јесу лутке и читав цртаћ је и направљен као реклама за њихову продају), те „фенси“ обучени (средњошколке монструмке имају платформе на којима би им и наше певаљке позавиделе) и од неке идеје да се млађима представи свет другачији од уобичајеног (а што може бити један добар васпитни моменат ка бољем разумевању и уважавању различитости), скреће се пажња на површне вредности, односно изглед. Такође, ситуације и осећања су исфорсирани и исфолирани. Нема ту искрености и и све је потпуно подређено америчком поимању какви тинејџери треба да буду.

Форе су сувише инфантилне и нимало виспрене (само је једна била занимљива када се малено афричко божанство удварало девојци вукодлаку). Добро је једино што их нема много. Радња је, па, класична, пуна општих места и дешава се више прича истовремено, како би, ваљда, били ангажовани сви главни ликови, тако да сам имао утисак да гледам тек нешто дужу емисију лоше цртане серије.

Едукативни моменат: Монструми су нашли решење како да изгладе ствари са „нормалцима“ тако што су пронашли оно што имају заједничко, односно слична интересовања. И то уопште није лоша тактика. Ако желимо да приближимо неки проблем некоме, можемо то да учинимо тако што ћемо пронаћи нешто што ће тог неког заинтересовати, а то је опет нешто што је тој особи блиско и што је интересује. Слично је и са подучавањем, понудама за сарадњу, посао итд.

Оцена наставника:

2(и не више од тога)

hocuspocus-smallХокус покус (Hocus Pocus 1993) је дечји филм о три вештице које су због својих злодела биле обешене у Сејлему. Најстарија од њих Бет Мидлер бацила је клетву да ће се вратити и да ће остварити свој наум да буду вечно младе. То се и десило у данашње време, након триста година. Клинац Омри Кац упалио је магичну свећу која гори црним пламеном јер није веровао у вештице и магију и то је васкрсло вештице. Брзо се покајао због свог поступка јер су оне намериле да побију сву децу из Сејлема, а како би себи обезбедиле вечни живот. Сада то што је погрешио морао је и да исправи, а уз помоћ своје млађе сестре Торе Берч, симпатије Винесе Шоу и мачка који говори.

Критички осврт: Најприкладнији епитет који иде уз овај филм је да је – сладак. Или сладуњав, како желите. Наравно, може ту да се нађе још епитета који описују филм, као што су, рецимо, предвидљив и наиван. Но, ово потоње је зато што је ипак дечји филм у питању. И за један дечји филм прича је сасвим у реду, са, додуше, сувише амерички патетичним завршетком.

Специјални ефекти нису нимало импресивни. Смешни су у ствари. Глума је баш разиграна, посебно сестара вештица и иако ме није фасцинирала, ипак јесте нов приступ у тумачењу вештица. Музика је сасвим добра (што је препознатљиви манир Дизнијевих филмова), посебно нумера „I put a spell on you“ („Бацила сам чини на тебе“) коју пева Бет Мидлер.

Безвезни моменат у филму ми је што је Омри Кац дечко из великог града који не верује у враџбине, али је баш њега усуд снашао да се увери да вештице постоје и да промени своја уверења. Ем што је то чист клише, ем што је напорно наметање онога у шта аутори филма желе да верујемо. А ја чврсто верујем да машта треба да се развија без притиска.

Едукативни моменат: Омрија је млађа сестра углавном нервирала и радила је све оно што он није желео. Међутим, на крају је све учинио да је спаси. И пре тога је ишао у покладе са њом, иако то није желео. Но, то је породица или би макар таква требало да буде. За чланове своје породице често радимо ствари које не желимо и неретко се дешава да ће они чинити нешто што не желимо и што ће нас нервирати. Али, не треба заборавити да ће породица учинити све за нас и помоћи нам у свакој невољи. То морамо да ценимо и зато породица треба да нам буде на првом месту.

Оцена наставника:

4(може плус)

las_brujas_de_zugarramurdi-smallВештице из Зугарамурдија (Las brujas de Zugarramurdi 2013) је шпанска црна комедија. Уго Силва је екстремно неодговоран отац који је свог малог сина повео у пљачку златаре. Сама пљачка је веома живописна јер су Уго и његови сарадници били прерушени у уличне забављаче (Уго је био Христ који носи свој крст, а у крсту – оружје за пљачку). Нешто је кренуло по злу и полиција је брзо стигла на место догађаја, а Уго, син му и партнер Марио Касас успели су да побегну таксијем који су отели (са све таксистом). Циљ им је да са пленом побегну у Француску и тако их је пут навео преко злокобног села Зугарамурди. Испоставило се да тамо живе вештице људождерке које имају мрачне планове са тројицом и по мушкараца.

Критички осврт: Ово је типични шпански потпуно померен филм, у коме је темперамент тог народа дошао до пуног изражаја. И волим када се то у филму види (а не да се преузима од Холивуда или кога већ) јер је тако филм аутентичнији и искренији. Од почетка је динамичан и од почетка вас увлачи у сулуду причу и све време напросто не верујете шта гледате. Иако је прича наизглед класичне поставке (група вештица жели да обави сатанистички ритуал са све жртвовањем), уопште није класичан. Свака идеја је оригинална и иако специјални ефекти нису на нивоу оних из холивудских блокбастера, то потпуно није ни важно јер их надомешћује управо та оригиналност. Решење за Велику Мајку, богињу вештица, напросто је брилијантно. Такође ми се баш дојмила музичка нумера и кореографија током обреда призивања те Велике Мајке. Похвалио бих још одличну глуму, врцав хумор и сјајне сцене. Све ми се допада.

Едукативни моменат: У средњој школи сам научио да појам „иморал“ означава морал мале групе који може значајно да се разликује од опште прихваћених моралних вредности. Вештице су имале своја уверења која су се драстично разликовала од цивилизацијских, па је тако завист њима пожељна особина. Најмлађа вештица Каролина Банг је одлучила да не прихвати такав иморал и није погрешила. Не морамо да прихватимо правила мале групе ако нам не одговарају. Чак ни да бисмо у тој малој групи били прихваћени. Јер, шта нам значи да нас прихвате ако нам се не свиђа то што раде?

Оцена наставника:

5(уз препоруку)

count-yorga-vampire-smallГроф Јорга, вампир (Count Yorga, Vampire 1970) је амерички хорор филм. У току једне сеансе призивања духова добро расположено друштво упознаје грофа Јоргу (глуми га Роберт Куори), љубавник жене чији су дух призивали. Јорга је дошао из Бугарске и ускоро се испоставља да је вампир. Пошто је напао и крв испио девојкама из тог друштва, момци су одлучили да га убију. Међутим, то је много тежи задатак него што су мислили.

Критички осврт: Одмах на почетку филма наратор нам је испричао све што би требало да знамо о вампирима – колико су моћни и шта су им слабости. Нема ми ту шта да размишљамо да ли су овакви или онакви, него да лепо знамо и само још да се опустимо и одгледамо филм.

Начин како су тада схватали хорор потпуно је комичан. Отприлике се своди на то да гроф полако иде ка жртви са разрогаченим очима, а врхунац је када снимају браву како се помера, да би онда ушао вампир који је сцену пре тога био напољу. Наравно да ће он ући и не разумем где је ту ефекат изненађења и шта има толико драматичног у пуком отварању врата.

Камера и звук нису баш најбољи увек у сваком тренутку, али то је тек један проблем овог филма. Потпуно ми је нејасно зашто је доктор изводио директну трансфузију крви (из момка у девојку) када је још почетком прошлог века почела да се развија техника са складиштењем крви и до седамдесетих година требало би да је већ довољно усавршена. А и како је доктор у филму изводио трансфузију и како је приказана далеко је од уверљивог. Додуше и глума је далеко од уверљивог, такође. Специјални ефекти нису ни уверљиви, јер их нема. Кечап по стомаку избодених вампирица не рачунам.

Поједине сцене су непотребно развучене, па тако мора да се одгледа како гроф силази низ комплетно и не тако мало степениште. Но, разумем да све мора да буде успорено и драматично, са све грмљавином и плаштом око рамена вампира. Роберт Куори је прави избор за племића и вампира. Можда не толико због глуме (која није претерано ни захтевна), колико због неоспориве харизме коју је имао. Но, то некако није довољно у филму који је прилично јадна копија приче о Дракули. Радња се некако котрља, да би крај потпуно урушио и оно мало квалитетног што филм има да понуди. Сцене постају нелогичне, заправо небулозне, а ионако лоша глума постала је још гора и мелодраматична. Једино што бих издвојио као симпатичан моменат је када је убијен гроф, те се претворио у песак, а неко је прстима утиснуо очи и уста, те је личио на смајлија „нацртаног“ на плажи. Но, да је добра оцена – смајли, овај филм га не би добио, макар не оног насмејаног.

Едукативни моменат: Када је доктор назвао полицију и пожалио се на вампире, полицајац је одговорио да је он 58. лудак који то тврди. На то се доктор резигнирано запитао да ли је полицајцу пало на памет да је тих 58 људи, можда, у праву. За вампире биће да нису, али и иначе ако много људи око вас тврди једно, а ви друго, не мислим да обавезно треба да мењате став и приклоните се већини. Некада и већина уме да погреши и да следи (често и слепо) лоша убеђења. Тако да нисам на „докторовој страни“. Са друге стране, ставове увек треба преиспитивати.

Оцена наставника:

2(мада може и један без проблема)

avengers-smallОсветници (The Avengers 1998) је филм снимљен на основу истоимене серије која је почела да се емитује 1961. и није стала до краја те деценије. И у серији и у филму протагонисти су тајни агент Џон Стид (Рејф Фајнс) и др Ема Пил (Ума Терман), бивши шеф пројекта Просперо. Овај пројекат је направљен са циљем да се управља временским приликама. Пројекат је злоупотребио Шон Конери са циљем да уцењује владе држава и тако стиче богатство. Једини који га могу спречити су, наравно, Џон и Ема.

Критички осврт: Филм је тенденциозно рађен тако да буде чудан, па су такви и дијалози и то је повремено трапаво изведено јер није увек јасно шта је ко хтео да каже. Такође, филм је рађен у маниру серије из шездесетих коју сам волео као клинац, тако да је освојио моје симпатије (осим дела где је Рејф Фајнс лупетао о бубамари и то је велики минус од мене). Међутим, без обзира на симпатије и добру вољу коју имам, ово је заиста лош филм. Радња је све само не фокусирана, те изгледа као да је неко добијао идеје током саме израде филма шта ће се дешавати: е сад мало будите у балону, сад га гађај из пиштоља, сад немој, е а сад би баш било згодно да трчиш кроз ходник… На крају се добила једна бесмислена прича. Но, признајем, око самог краја аутори филма баш су се потрудили и врло је помпезан.

Специјални ефекти су баш добри, а и акција, без обзира да ли је јурцање колима, туча или нешто треће. Ипак, филм се не прави само зарад акције, а и то што је неоспорно симпатичан не значи и да је добар.

Едукативни моменат: У једном разговору Рејф је рекао Уми да правила мора да постоје иначе је игра бесмислена. У ствари, колико год нам правила била заморна, без њих је свака активност обесмишљена. Она, напросто, морају да постоје.

Оцена наставника:

3(па још на два)

short-circuit-original-smallКратак спој (Short Circuit 1986) је филм о роботу који је био намењен да буде део војне опреме, али је оживео због удара грома и испоставило се да је постао плашљиви пацифиста. Сплетом околности нашао се на слободи и срео Ели Шиди, ексцентричну девојку која поштује живот и нежна је према животињама. Најпре је мислила да је срела ванземаљца, али је онда схватила да је налетела на нешто једнако јединствено.

Критички осврт: Нисам сигуран да је ово филм за децу јер више личи на неку романтичну комедију. Међутим, потпуно је инфантилан, наиван и тиме и нелогичан. Рецимо, компанија и војска уопште се нису сетили да поставе човека да пази на Елину кућу, иако је било јасно да ће јој се робот вратити и иако би то била нека стандардна процедура. Уз све то, филм је површан, испразан и без поенте, а ситуацију не поправља ни Елина „дубока“ филозофија о томе шта је живот. Да додам и да је досадан, без праве радње и без „меса“, па је развучен до бесмисла. Глуму не бих коментарисао јер у оваквом филму нема претераних захтева, али ми је изгледало да два главна лика Стив Гутенберг и Џорџ Бејли нису направили богзна колики помак у односу на „Полицијску академију“ која их је прославила. Све у свему, ово би била далеко тупавија верзија култног „Е. Т. ванземаљца“.

У прилог филму могу да кажем да има три смешне форе.

Едукативни моменат: Робот је био жељан знања да би могао да живи. И то би требало да буде тако и код људи јер знање нам омогућава да живимо. И да живимо квалитетно и уживамо у животу.

Оцена наставника:

1(само таква)

insurection-smallЗвездане стазе: Побуна (Star Trek: Insurrection 1998) је трећи у низу филмова из серије „Нове генерације“, а девети, чини ми се, у свеукупној серији. Овог пута посада Ентерпрајза добила је дојаву да је робот командир Дејта (Брент Спајнер), током мисије посматрања народа Ба’ку на њиховој планети, претрпео квар и да се понаша веома непријатељски. Капетан Ентерпрајза Патрик Стјуарт и официр Мајкл Дорн успели су да ухвате и поправе Дејту, али ту је био тек почетак искушења која су их дочекала на необичној планети.

Критички осврт: Овај наставак је зачуђујуће добар. Прича, која није лоша, уопште није ни предвидљива, мада се назире ко је ту негативац. Има изненађујућих обрта, а и чудних сцена (попут оне када песмом лове Дејту), које дефинитивно уносе свежину у овај серијал.

Манир у коме је рађен филм је и даље лежеран, што је карактеристика „Нове генерације“ и има много тих „шумова“ (када ликови напросто ћаскају или откривамо неке ситнице из њиховог живота) који су непотребни. Но, јесу симпатични, мада увек не и уверљиви, попут изненадног веселог расположења Џонатана Фрејкса и његовог очијукања са Марином Сиртис. Са друге стране, дијалог Патрика Стјуарта и Доне Мерфи морам да похвалим као прилично виспрен и њихово очијукање као не само уверљиво, већ и врло суптилно.

Акционе сцене борби су, као и у сваком наставку са овом поставом, не само неуверљиве, већ тотални фијаско.

Едукативни моменат: Један од челника народа Ба’ку рекао је да ако поверите посао машини који иначе обавља човек – одузимате нешто том човеку. И ту има истине, али са друге стране, машине могу да помогну човеку да боље обавља свој посао. Борба, да је тако назовем, између машина и људи почела је са индустријском револуцијом (јер је развојем машина престајала потреба за толиким бројем људи, па су остајали незапослени) и никада више неће престати. Битно је да у овој борби не изгубимо, а то ћемо постићи не тако што ћемо се „борити“ против технологије, односно одбијати да је прихватимо, већ тако што ћемо све време учити како да је на најбољи начин користимо.

Оцена наставника: 

4(па, стабилна)

apollo8sd-smallАполо 18 (Apollo 18 2011) је прича која је наводно преузета са сајта који је обелоданио истину о мисији из наслова. Она заправо није отказана, већ су тројица послата на Месец: Ворен Кристи, Лојд Овен и Рајан Робинс. Прва двојица слетела су на северни пол нашег сателита и тамо се суочила са веома опасним обликом живота.

Критички осврт: Богами, филм има застрашујуће сцене, а то што је сниман у маниру документарца, иако је далеко од оригиналног приступа, дефинитивно појачава ефекат да се ради о реалном догађају. То чини филм још страшнијим.

Мистерија се гради чак до половине филма, ако не и преко тога, али уопште није досадно. И то је успех, тим пре што у филму видите тек два и повремено још једног глумца (и сви глуме сасвим добро). У ствари, цела прича ми има смисла, као и злокобно понашање људи из Владе САД, тако да ми није јасно зашто је филм добио баш негативне критике. Истина, тема уопште није оригинална, али није ни у многим другим филмовима који су значајно боље прошли. А и ванземаљски облик, који се повремено претвара у камен, донекле јесте оригиналан и прикладан ми је за терен Земљиног сателита. Једини проблем који ја видим је – биологија. Представљен екосистем неодржив је, чак и да су ванземаљска бића нашла начин да хибернирају као камење.

Едукативни моменат: Када год идемо негде или радимо било шта, могу да нас снађу и невоље на које уопште нисмо помишљали да могу да нас снађу (астронаути сигурно нису могли да претпоставе да ће бити мета напада ванземаљског живота на Месецу). То не значи да треба да одустанемо од те активности и пре него што смо је започели, али значи да је добро обавити темељну припрему.

Оцена наставника:

4(дајем ја)

Blades Of GloryОштрица славе (Blades of Glory 2007) је америчка комедија о спортистима који се баве уметничким клизањем. Фил Ферел и Џон Хедер су врхунски клизачи и вечити ривали. На једном првенству обојица су освојили златну медаљу, али то није било довољно добро за иједног. Зато су се потукли на победничком постољу и изазвали инцидент који је имао за последицу да их заувек избаце из сваке врсте такмичења, а за Џона и да га се званично одрекне његов очух Вилијам Фикнер. Обојица су пронашли послове у вези са клизањем, али то их није чинило срећним. Након три и по године наново су се срели и наново потукли и овај пут завршили у затвору. Тада им је тренер Крејг Т. Нелсон предложио да се окушају на Олимпијским играма у Монтреалу, али као пар. Наиме, забрана такмичења се односила само на клизање соло. Ни један ни други нису били одушевљени идејом, али су ипак пристали и тако постали први пар мушкараца који се такмичио у овој дисциплини на леду икад.

Критички осврт: Овај филм није фантастика, али дефинитивно има фантастичних (немогућих) момената који, пре свега, пркосе законима физике (када двојица главних протагониста изводе фигуру „Гвоздени лотос“ и када Џон клизаљком поткресује длачице с Филове браде), а да не говоримо о појављивању пара мушкараца на Олимпијским играма. Али ти моменти и јесу један од адута овог филма и у служби хумора. Хумор је дефинитивно успео и у филму има много доброг, здравог зезања. Посебно ми се дојмио Фил, који је заиста комичан, што није неочекивано. Цела прича је добра, конзистентна и има сасвим пристојну динамику.

Едукативни моменат: Начин како је тренер Крејг Т. Нелсон дошао на идеју да се двојица клизача такмиче, заиста је генијалан. Док је гледао снимак њихове туче на ТВ-у и како бацају један другог, он је у томе видео пируете и друге фигуре на леду. Начин како ћемо посматрати ствари у великој мери зависи од нас и он може бити негативан, позитиван, али и веома субјективан. Уз мало маште може бити и креативан и довести до неких лепих идеја.

Оцена наставника:

5(чиста)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s