Лако Је Критиковати 18

Следи листа „нових“ десет филмова мог омиљеног (фантастичног) жанра, које сам одабрао. Оно што ову листу разликује од свих осталих је што је обавезан део критике сваког филма и едукативни моменат, а што је логично с обзиром на то да је прави један наставник. Да почнем полако. 🙂

sforever_after_pc (Small)Шрек до краја живота (Shrek Forever After 2010) је четврти и последи наставак о симпатичном чудовишту из мочваре. Шрек је сада ожењени монструм са троје слатке деце и пријатељима који му свако мало долазе у посету. Међутим, то му некако није довољно. Он опет жели назад свој момачки живот, када је палио и жарио околним селима. Зато склапа погодбу са поквареним Рампелстилскином, који му омогућава да наново буде страшни монструм на један дан. Међутим, цена је превелика јер тај један део мења комплетно његов живот и чак читаву стварност.

Критички осврт: Сви филмови о Шреку су заиста забавни и крцати врцавим хумором, али идеја се некако све време понавља. Увек се проблематика гради око тога да се неком негативцу (у овом случају чаробњаку запетљаног имена) не допада класичан завршетак бајке, те покушава да тај (срећан) крај промени. И овај, четврти део, само је варијација на тему из претходних наставака и не нуди ама ич ново. И када бисмо га посматрали као самостално остварење, а не као наставак, опет ту ничег оригиналног нема јер је идеја о паралелном универзуму, у коме је прошлост измењена, тема многобројних филмова до сада.

Едукативни моменат: Шрек је морао добрано да се бори за оно што је изгубио, а чију је вредност прекасно схватио. Често желимо нешто више и много чешће не умемо да ценимо оно што до сада имамо. Схватимо то тек када то изгубимо.

Оцена наставника:

3(слаба, да слабија бити не може)

tinker-bell-and-the-legend-of-the-neverbeast707 (Small)Звончица и легенда о звери из Недођије (Tinker Bell and the Legend of the NeverBeast 2015) је још један филм о мајушним вилама које живе на острву где се сусрећу сва четири годишња доба. Изнад острва прошла је комета која је пробудила необичну зверку из хибернације. Ова зверка креће да прави необичне куле. Виле, листајући своје старе списе, тумаче да се звер спрема да их уништи. Међутим, Звончицина другарица Фен, животињска вила, мисли другачије и покушава да заштити зверку од својих сународница које желе да је заробе. Зелени облаци, које стари списи помињу, почињу да се сакупљају изнад вилинске земље и чини се као да су ти списи тачни. Фен, ипак, не губи веру у свог животињског другара.

Критички осврт: Филмови о Звончици и њеним вилинским и невилинским другарима увек су слатки, са добром радњом и још бољим порукама. Тако је и овог пута, са тим да је једна од тема на самом крају веома деликатна – смрт. Смрт је природна појава, али увек страшна и неприкладна за дечје филмове и цртаће. Међутим, режисер Стив Лотер одлучио је да се позабави и тиме и то је урадио баш како треба. Наиме, звер из Недођије је морала да се врати у хибернацију која ће трајати хиљаду година, што значи да га виле, које су се са њим спријатељиле, више никада неће видети. Зато су морале да се опросте са њим и отпрате га на дуги (вечни) починак. Сам испраћај веома подсећа на сахрану, али је цео тај део урађен са мером и показује управо оно што малој деци и треба да покаже (како се односити према томе и како се опростити са оним кога више нема), на сасвим прихватљив начин. Само сам у још једном цртаћу (са неким медведићима, чини ми се) видео нешто слично и на сличан начин урађено и, такође, веома добро. Углавном, тај крај само је потврдио добар утисак о целом филму.

Едукативни моменат: Животињска вила није желела да поверује да је њен пријатељ онакав каквим га стари списи приказују. Пренесено у наш, невилински свет, не треба да судимо о људима из прича других, већ на основу онога какви су ти људи у односу према нама.

Оцена наставника:

5(чиста)

Monsters-vs.-Aliens (Small)Чудовишта против ванземаљаца (Monsters vs. Aliens 2009) је мало зрелији цртани филм, у којем девојка пред удају Сузан доживљава необичну несрећу; на њу пада метеор. Испоставља се да је он сачињен од квантонијума, моћне супстанце која даје енормну висину и изузетну снагу. Сузан постаје џин на самом венчању и њу хвата и затвара војна институција у своју тајну базу, где чува остала чудовишта. У међувремену, Земљу напада лигњасто створење Галаксар, које жели да се докопа квантонијума. Пошто мировни преговори нису успели, а видевши да су се суочили са надмоћним ванземаљским непријатељем, Земљани одлучују да узврате својим одредом чудовишта.

Критички осврт: Овај филм обилује врцавим, али пре свега ироничним хумором. Пародира филмове попут „Годзиле“, „Муве“ и „Грудвице“, али и америчке филмове уопште и сва она општа места којима обилују и која су ми одувек ишла на живце. Тако да неопозиво гласам за овај филм, иако сама прича није богзна колико иновативна.

Едукативни моменат: Иако су чудовишта гротескног и застрашујућег изгледа, па таквог и понашња, Сузан проналази да су она заправо фасцинантна због својих јединствених и добрих особина. Колико год нам нека особа деловала одбојно због свог изгледа, треба дати шансу јер постоји могућност да ће нас изненадити неком способношћу или лепом особином.

Оцена наставника:

5(без опозива)

the-spongebob-movie-sponge-out-of-water86 (Small)Филм о Сунђеру Бобу: Сунђер на сувом (The SpongeBob Movie: Sponge Out of Water 2015) је полуцртани (док се одвија у мору) – полуиграни филм (када дружина Сунђера Боба изађе на копно). Пират познат као Бургеробради (Антонио Бандерас) пронашао је чаробну књигу, чији садржај може да мења и тако утиче на реалне догађаје у подводном граду Коралову, где живи Сунђер Боб. Овај гусар зна да су пљескавице Кебе Крабе изузетно укусне и путем књиге присваја тајни рецепт за њих. Тако је свој брод претворио у ресторан на плажи, а амбиција му је да једног дана постане (богати) власник ланца ресторана. У то време у Коралову одвија се прави правцати рат (храном) јер зли Планктон покушава да отме рецепт од Кебе Крабе и Сунђера Боба. И док су се Планктон и Сунђер Боб отимали за рецепт, рецепт је напросто – нестао. Кеба Краба оптужује Планктона да је рецепт украо, што овај пориче, а онда уз Бобову помоћ успева да побегне и Кеби и разјареној подводној руљи. Но, свеједно, рецепта нема и самим тим и пљескавица. То има за последицу да Коралово постаје (пост)апокалиптично друштво и једини који га може спасити је – Сунђер Боб.

Критички осврт: Напросто је невероватно како од једне глупости (рецепта за пљескавице који мистериозно нестаје) може да се направи веома компликована радња, која постаје фантастичнија из минута у минут, да би нас провела кроз разне сфере научне фантастике. Најпре је ту постапокалиптично друштво из серијала о Побеснелом Максу, па путовање кроз време, па напредно технолошко друштво интелигентних делфина, а потом прелази у бајковиту фазу са не баш добром вилом, али добрим делфином, да би се завршила суперхеројским ликовима који се боре против Бургеробрадог гусара. Све је то праћено виспреним и луцидним хумором какав смо већ навикли да гледамо у цртаћима о Сунђеру Бобу, који је нешто сведенији и американизованији када је на сувом, ваљда зато што то ипак није „терен“ овог јунака. 🙂 Но, укупан утисак је сасвим добар.

Едукативни моменат: Планктон није умео ни да изговори „тимски рад“, да би га на крају применио и то у корист својих вечитих ривала. Али то је био једини начин да се Коралово спасе. Заједница може да просперира само онда када се њени интереси поставе изнад личних. Зато је моја препорука неким људима у Србији да гледају Сунђера Боба. 🙂

Оцена наставника:

5(свакако)

the-santa-clause08 (Small)Деда Мраз (The Santa Clause 1994) је филм о тридесет осмогодишњем разведеном мушкарцу Тиму Алену, који је успешан на послу, али не баш и као отац свом малом сину Ерику Лојду. Ерик невољно прихвата да проведе божићну ноћ са оцем, која поприма необичан ток јер су обојица на крову куће затекла Деда Мраза. Изненађен, Деда Мраз пада са крова и због те незгоде нестаје (није објашњено зашто и где), а Тим не баш одушевљено заузима његово место. Те ноћи, њих двојица су разделила поклоне, а ирваси су их након тога одвели на северни пол. Тамо срећу дуговечне патуљке у фабрици играчака и они објашњавају Тиму да је он сада нови Деда Мраз и да има годину дана да среди „овоземаљске“ послове, пре него што се трајно насели на крајњем северу. И Тимов живот потпуно се мења, али и његов изглед – без видног разлога се гоји, коса му постаје седа, а расте му и дуга, бела брада. Мења се и његов карактер и он, на одушевљење свог сина, постаје Деда Мраз.

Критички осврт: Ово је један сладак, дечји филм, без већих грешака и са добром причом која држи пажњу. Глумци су такође добри, ако зажмуримо на повремено глуматање Џаџа Рејнхолда, а и деца која глуме патуљке заиста су пробрана и добро су урадила посао. У другим бајковитим филмовима патуљци су одрасли људи патуљастог раста и немам ништа против таквог избора, али нека глуме мало и деца у филму који је, на крају крајева, превасходно намењен њима.

Едукативни моменат: Иако је Тим од озбиљног менаџера велике фирме постао неозбиљни и нестварни јунак из фолклорних прича, његов став је постао значајније озбиљнији, зрелији, а такав је постао и његов однос према детету, бившој супрузи и њеном мужу. Иако нам неки послови не изгледају озбиљни и значајни, они то јесу и баш сваки од њих, ако уложимо труд и ако им се посветимо, постаће поштовања вредни.

Оцена наставника:

5(заслужена)

thor-the-dark-world-poster (Small)

Тор: Мрачни свет (Thor: The Dark World 2013) је други наставак приче о Тору, суперхероју са света званог Асгард. Торовом свету, али и свим другим световима, прети нова опасност. Мрачни патуљци (који у ствари уопште нису патуљци) предвођени Кристофером Еклстоном, желе да читав универзум промене и прилагоде себи, а на штету свих осталих. Да би то постигао, Кристофер је морао да сачека много година у хибернацији док се светови нису поравнали (поређали у конвергенцији, како у филму кажу) и док није пронашао моћно оружје, црвени флуид етер. У ствари, оружје је пронашло Торову симпатију Натали Портман, научницу која је уочила необичне просторне аномалије које етер изазива. Тор је Натали са Земље пренео у свој свет, али тамошњи научници нису успели да изолују оружје из њеног тела. Зато Тор прави рискантни план са својим пријатељима како да наведе Кристофера да ослободи Натали тешког баласта, а потом да порази злог патуљка. Тору у овом подухвату помаже чак и његов неваљали брат Локи, али ствари се не одвијају по плану и светови су пред апокалипсом.

Критички осврт: Овог пута имам само речи хвале. Одлична суперхеројштина у којој је све одрађено перфектно: сјајни специјални ефекти са занимљивим „играчкама“ попут оружја, бродова и сличног, већ очигледно уходана глумачка екипа са такође сјајним појачањем, радња која је смислена, хипердинамична и све време држи пажњу, а успут има виспрених фора и фазона, лепо осмишљени преврати и још лепше дочарани амбијенти.

Едукативни моменат: И уз сву снагу и моћ коју имају Тор, његов чекић и уопште људи са Асгарда, злог патуљка победила је – наука. Наука заправо и даје моћ, а то видимо и кроз напредак који је донела у свим сферама људског живота.

Оцена наставника:

5(уз браво, тако се прави суперхеројштина)

transformers-age-of-extinction-poster-dinobots (Small)Трансформерси: Доба изумирања (Transformers: Age of Extinction 2014) четврти је наставак саге о роботима који могу да се преобразе у возила. Пет година након битке у Чикагу, Трансформерси су пали у немилост и сурово их прогони Келси Гремер, челник ЦИА-е, убеђен да чини добро Америци и који је у савезу са злим роботима, а које предводи Локдаун. Овај робот сакупља битне аутоботове, а мета му је лидер добрих Трансформерса Оптимус Прајм. Као награду за савезништво, он је Келсију даривао семе, које ће изнедрити драгоцени метал, трансформијум, већ познат владиној агенцији и који омогућава да креирају Трансформерсе, наводно, за сопствену одбрану. Посла око прављења Трансформерса прихватио се магнат Стенли Тучи. Оптимуса Прајма пронашао је проналазач и занесењак Марк Волберг, што ЦИА открива и пошто он одбија да сарађује, почиње да га јури. Зато се он, заједно са кћерком Николом Пелц и њеним дечком Џеком Рејнором, удружује са добрим Трансформерсима. Они сви заједно откривају праву намену семена и крећу у мисију спасавања света који је, управо, тим семеном угрожен.

Критички осврт: Сама поставка филма и даље ми је смешна; ванземаљски роботи који имају облик људи и раде све што и људи раде, чак и трепћу. 🙂 Један изгледа као самурај. 🙂 У овом наставку донекле је објашњено зашто је то тако, да они имају неке творце и да настају из семена посађених по којекаквим планетама, али то, напросто, није довољно. Чак, да би то објашњење колико-толико „пило воду“, а и да би се правиле нове узбудљиве играчке за дечаке након више него успешне пројекције филма (зарадио је безмало милијарду долара?!?), прича се односи и на шестдесетак милиона година раније, па су аутоботовани и диносауруси (попут тираносауруса, који је и факултативни змај). Мудар пословни потез, признајем и поштујем, али није значајно допринео квалитету самог филма.

Што се квалитета самог филма тиче, па, према мом мишљењу – нема га. И када бих гледао у односу на претходне наставке, који ме такође нису дојмили, не видим богзна шта новог. Једино што се променила до тада стална постава главних глумаца, па су наместо иритантног Шаје Лабафа и кула Џоша Думела, ту сада Марк, његова кћерка и зет у најави. Интеракције између ликова су стереотипне, а дијалози прилично сведени. Велике речи Оптимуса Прајма на крају су потпуно безвезне, као и све друге велике речи у филму, а да не помињем да сам их већ много пута чуо у сличним (назовимо их) остварењима. Рецимо о томе како је људска врста, ето, склона грешкама, али неоспорно квалитетна (или већ таква некаква). Хумор у филму је, наводно, присутан, али то не значи и да је успешан. Током бесомучне трке колима, Ти Џеј Милер је пар пута поновио сличну фору са новцем, која чак и да је смешна не може то да буде баш сваки пут. Иронија је, пак, урађена вештије.

Осим што је филм потпуно тестостеронски (јурцање аутомобилима и показивање моћних оружја и још моћније Николе Пелц), то је још један у низу филмова где јунаци беже ка нама и за длаку избегавају застрашујућу експлозију. Олакшавајућа околност је што је Ти Џеј Милер није преживео. 🙂

Радња је беспотребно закомпликована и час се Трансформерси боре са Локдауном, час са Мегатроном. Тешко је похватати, али је и тако прављена борба ради борбе и специјалних ефеката. Што се тиче саме борбе тих трансформерса, у последњим сценама филма одвија се финална, која има пар проблема. Најпре, она није драматична чак ни у покушају, а онда толико је дуга и претерана, са секвенцама које се све време понављају, да ем је досадна, ем јој се губи сваки смисао. И радња је прилично бесмислена јер сам сигуран да су зли роботи могли да одраде посао много једноставније, ефикасније и извесније. Наместо да семе дају у руке људима, па да га после отимају, могли су, рецимо, сами да га посаде. 🙂 И што се семена тиче, у једном тренутку се активирало док га је држао Стенли, да би се та активност семена до краја филма некако… заборавила. Као што ћу и ја веома брзо заборавити цео филм јер, искрено, нема ту ичег вредног памћења.

Едукативни моменат: Келси је одабрао лоше савезнике, што му се одбило о главу, а и могло је да се лоше одрази по цео свет. Ако бисмо то минимизовали и превели у реалан свет лишен Трансформерса, важно је мудро одабрати сараднике, који неће „подгревати“ наше идеале и тако, можда, и манипулисати нама. Треба пронаћи оне који су квалитетни, искрени и за које нас везују исти циљеви.

Оцена наставника:

1(уз плус, да не буде да имам нешто против Трансформерса 🙂 )

Dark-City (Small)Мрачни град (Dark City 1998) је филм о граду у коме се чудне ствари дешавају. Почиње тако што се Руфус Суел буди у кади хотелске собе са амнезијом. У соби је и масакрирана женска особа, што Руфуса избезумљује и он бежи тик пре него што у собу улазе веома чудни људи. Он открива да су у хотелу сви заспали тамо где су се и затекли, а потом почиње да открива и делиће онога што му се дешавало, али и да има неке натприродне моћи. Осим необичних људи, за њим трага и инспектор Вилијам Херт, али и психијатар Кифер Садерланд, који изгледа једини зна шта се у граду дешава и зашто је све време ноћ.

Критички осврт: Сценографија (како читав град изгледа) као да је позајмљена из града Готама у коме живи Бетмен (филм из 1989), а необични ванземаљци су обучени и понашају се попут Кенобита из „Уздигнућа пакла“ (филм из 1987. и чак дечак из овог филма повлачи сечиво по зиду, баш као што је то учинио главни Кенобит у поменутом филму), док је радња преузета из било ког од мноштва филмова о ванземаљцима који преузимају људско тело и све је то склопљено у једну добру и одрживу причу. Не могу баш да кажем да је радња најдинамичнија могућа, али свакако држи пажњу, док су сцене некако рађене естетски и веома се водило рачуна о томе како ће камера све то снимити. Чуди ме да филм није био чак ни номинован за једну од награда које се додељују за најбољу фотографију јер ми се чини да је такву макар номинацију заслужио. И морам да додам да ми се допада одабир глумаца.

Едукативни моменат: Ванземаљска раса је изумирала због недостатка индивидуалности. И то еволуционо гледано има смисла, али бих додао и да без индивидуалности, чак и када не бисмо изумрли, свакако бисмо много изгубили. И свако од нас и цело друштво јер захваљујући индивидуалности имамо и супротна мишљења, нове идеје и велика дела.

Оцена наставника:

4(плус)

sda0dc077cfc9bcfeeecc (Small)Звездани ратови: Епизода VII – Буђење силе (Star Wars: Episode VII – The Force Awakens 2015) је седми део свемирске бајке „Звездани ратови“. Једини преостали џедај Лук Скајвокер (Марк Хамил), повукао се на тајно место, разочаран јер је омануо код свог сестрића Адама Драјвера кога је привукла мрачна страна. Мрачна страна сада је Први ред, настао из разрушене Галактичке империје. Пошто је та страна постала прилично моћна, принцеза Леја, сада генералица (Кери Фишер), шаље свог најбољег пилота Оскара Ајзака да пронађе њеног брата. Међутим, Оскара сустиже и заробљава војска Првог реда, да би га спасао Џон Бојега, дезертер из те војске. Њихов бег није баш најуспешнији, те принудно слећу на пустињску планету на којој девојка Дејзи Ридли чека да се њен отац врати по њу. Дејзи и Џон се упознају и веома брзо постају савезници на мисији која им се наметнула.

Критички осврт: Када би се посматрао као самостално остварење, овај филм би вероватно био солидан СФ. Међутим, у питању је седми наставак суперпознате и исто тако квалитетне свемирске саге. И то не иде у прилог филму јер, иако заиста забаван и динамичан, са одрживом и донекле занимљивом радњом, а има и духовите и непосредне моменте (као када Хан Соло примећује да је Леја променила своју легендарну и много пута пародирану фризуру), није унапредио ни причу, ни специјалне ефекте. Чак, прича је врло, врло танка рециклажа, да је тако назовем.

Ваљда по систему историја се понавља, има много сцена истоветних са ранијим наставцима. Рецимо, када се Дејзи и Адам бију у шуми, док пилоти покушавају да униште Звезду смрти (овај пут, наравно, значајно већу), да би једном од пилота, односно управо Оскару, пошло за руком да погоди најосетљивије место у машинерији, неодољиво подсећа на последње сцене из „Повратка Џедаја“. И цео филм када узмемо у обзир, са све Дејзиним почецима на пустињској и помало анархистичној планети (а што су почеци и главних џедаја из претходних наставака), пуко је понављање ранијих шест делова. Овај седми, дакле, донео ништа ново није.

Морам да признам да ми се црни витез у овој генерацији много више допао него у претходној, иако је већ легендаран. Овај, млађи, некако ми је мање роботизован, животнији и аутентичнији. Хан Солов син остаје жив јер се згодно наместила природна препрека између њега и Дејзи, а да би се дало простора и за наставак. Ја му се, свакако, радујем. 🙂 Можда ће и поправити утисак који је лош и због завршетка овог филма, а који је смешан, са драматичним погледима између Марка и Дејзи. И ваљда ће бити мање предвидљив.

Едукативни моменат: Као што је Џон побегао из војиске чија злодела не одобрава, тако јој се Адам придружио, иако то није морао. У филму је то објашњено силом и мрачном страном, а у животу то се објашњава мање чаробно – једноставним избором сваког од нас да ли ће чинити добро или лоше.

Оцена наставника:

3(на четири или четири на три, свеједно)

toxicГрађанин Токси: Токсични Осветник IV (Citizen Toxie: The Toxic Avenger IV 2000) је, рецимо, суперхеројска комедија о момку који је био нејаки мршавко и кога је околина кињила, да би упао у токсични отпад и постао Токсични Осветник, те први суперхерој из Њу Џерзија. Он је успео, заједно са својим дебељушкастим помоћником, да заустави терористе у пеленама који су направили масакр у школи за децу са посебним потребама. Међутим, главни терориста је успео да активира бомбу и то је изазвало експлозију која је отворила портал између димензија и Токсични Осветник се нашао у супротној, а његов зли парњак у овој. И док Токсични Осветник покушава да реши своју ситуацију, зли двојник убија читаве масе људи, укључујући и градоначелника Рона Џеремија, те заузима његово место. Токсични Осветник некако успева да се врати у своју димензију и креће у болницу да се бори за своју трудну жену, коју му је зли парњак у међувремену преотео.

Критички осврт: Оно што мало „чупа“ овај филм је што је тенденциозно прављен да буде треш и што има, додуше мало, добрих фора (рецимо, Токсични Осветник се враћа у своју димензију уз помоћ црвених ципела Дороти из Оза, док му научник објашњава да међудимензионо путовање није баш егзактна наука или када зли двојник масакрира гомиле људи, да би се кукавно онесвестио због крварења из носа и да би му из руке испала снежна кугла, а док Токсични Осветник такође масакрира људе у болници, чује се треш метал). Овај филм је очигледна пародија, а колико год била очигледна, очигледно је и то да ја овакве пародије не разумем. Најпре, укупно гледајући хумор је сасвим сведен, а већину фора сам већ имао прилике да видим у неким другим комедијама. Истина је да се сценариста Лојд Кауфман баш потрудио да буде креативан у приказивању гадних ствари (Токсични убија једног негативца тако што му резачем наоштри прст, па му тим прстом пробије око, а другог тако што му повади све изнутрице, али пошто се предомислио – креће да му их враћа итд), али оно што је гадно не мора да буде и смешно. И напокон, грубе шале на рачун ретардираних и слепих људи не могу да видим на позитиван начин. Уз то, такви људи представљени су крајње стереотипно и не нарочито уверљиво. Један од њих (небитан глумац, као и већина која се појављује у филму) више личи на феминизираног и арогантног момка него на ментално заосталог.

Осим сведеног хумора, присутна је и сведена еротика (коју од тзв. меке порнографије дели само дужина трајања ласцивних сцена и то што је филм усмерен ка другом жанру), а да би се, ваљда, филм боље продао (али је тешко рећи да ли је то утицало на квалитет оваквог једног остварења). Иначе, један од глумаца је и Рон Џереми, који је каријеру остварио у порно филмовима. И прилично сам убеђен да је из таквих филмова „позајмљен“ и добар део глумица/статиста.

Сама поставка радње – преклапање паралелних димензија – колико год једноставна била, сасвим је добра. И остала би таква да се нису појавиле недоследности у ликовима; у супротној димензији негативци би требало да буду позитивци, што није увек био случај. Међутим, то за један треш филм није ни важно, као ни сама радња, која се првих пола сата некако и котрљала, да би се онда претворила у баљезгарије. Сцене су потпуно без везе и без реда, тек површно међусобно повезане. Но, као што написах, за треш филм нису важне ни сцене, ни радња, ни глума, већ вероватно поруке које шаље. И поруке заиста нису лоше, али су лоше дате; режисер и сценаристи нису желели да ризикују да сами откријемо шта су хтели, већ су веома јасно, заправо буквално и банално показали шта мисле о папи, политици Америке, абортусима и покретима против њих, као и о неофашистичким покретима и другим „великим“ темама.

Едукативни моменат: На крају филма аутори нам поручују да су се због слабљења озонског омотача и непрописног одлагања опасног отпада многи људи нашли у злим димензијама где су их убили исто тако зли двојници. И у томе има истине, само што ће због небриге о животној средини ова наша димензија постати лоша и многи људи ће изгубити животе или ће квалитет њиховог живота постати значајно лошији.

Оцена наставника:

2(са минусом, али ипак два)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s