Мали Ћирило неће

375591_358955757515193_162041490_nПре неки дан замерио сам се појединим људима на Фејсбуку јер сам јавно замолио да ми помогну да не читам њихове постове. 🙂 Звучи лудо, али тако је било и наместо помоћи, као што претпостављате, неки су ме напали, а други били злуради, да не кажем злобни.  Једна колегиница, коју ћу у даљем тексту звати Зд (да не бих откривао идентитет, јер то лепо није) која се додуше у причу укључила касније, чак ме је, па да кажем и лично прозивала назвавши ме „малим Ћирилом“. 😀 Па и ако је увреда, морам да признам да је једна од симпатичнијих које добих. Шта је разлог свему томе? Па, заиста више нисам могао да поднесем да на мејл добијам поруке људи које не познајем и који агресивно и учестало пишу једно те исто, са готово истим реченицама, епитетима, атрибутима и аргументима и свим осталим неопходним и мање неопходним врстама и облицима речи. Невоља је што нисам умео да нађем дугменце које ће да прекине ту агонију. Не њихову, јер је очигледно да она траје у недоглед, већ моју. 🙂 Шта хоће ти људи? Не ради се о томе шта хоће, већ шта неће. Они наиме сматрају да је портфолио глупост и неће да га пишу. И шта сад да ја мислим о томе? Једино што је логично: да не морају. Али не морам ни ја да то читам и читам и читам и дилитирам и дилитирам и дилитирам…

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Да ствар буде смешнија, тек када сам (уз помоћ пријатеља) пронашао то дугменце и када се и Зд укључила у разговор (који је, богами, већ почео да задобија форму песме у прози:

…наставите успаљени диван, безрезервно комплиментирање самодовољности, уздизање страха до страсти и одушевљења до идолопоклонства; просвето продужи где портфолио стаде…

и таман кад сам се забринуо да ћу имати ноћну мору у којој ме колегиница која предаје српски језик испитује анализу текста чији смисао не видим, дискусија, на коју сам сада већ случајно набасао, заинтересовала ме је. 😀 Било је ту доста тога (за пријатну промену) новог речено, али оно што ми је посебно привукло пажњу је следећа Здина мисао:

Ако један наставник у школи реши да неће никоме образлагати зашто је одлучио да не води евиденцију о неким изменама, биће санкционисан. Ако сви наставници то одлуче, онда неће бити ни санкција. Не може. Онда то исто ураде у другој, па у трећој школи. И онда се нешто промени. Само не знам од ког наставника и од које школе да се почне. И тако за сва питања.

pingviniНа ову прилично добро срочену мисао надовезују се (додуше даље у тексту), још неке сличне, али мање конкретне:

ОК, онда је таква воља већине. А мањина нека се потруди да постане већина. Ето. И то је лако решиво још само да мањина призна себи да је инертна исто као и већина.

То ће се јако тешко десити! Ретки су појединци који су способни и храбри и они никада неће постати већина…

А на све ово, надовезују се апели колеге који покушава да докаже колегама да треба да буду слободумни, јер наставник не сме да има изговор да не буде такав. И не сме заиста. Па ако ми нисмо такви, како ћемо бити узори младима и како ћемо бити креативни и иновативни? Слободоумље мора да буде једна од наших главних одлика личности.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Међутим, ја имам проблем са свим овим наведеним мислима. Не видим их као слободоумље. Јер шта оне поручују? Да је њима потребно да већина мисли исто, односно исто као и оне, да би оне биле слободоумне. Па како ти можеш бити слободна када зависиш од мог мишљења и мишљења других колега? И наравно да су храбри мањима (последњи коментар). Па, управо су храбри зато што и јесу мањина. Где је храброст у томе да мислите и радите као већина људи? Увек ћете бити прихваћени и нико вас неће прогањати. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Нема храбрости и способности у томе да чекате да већина одлучи да неће да пише портофлио. Ако мислите да је глупост и имате аргументе да то покажете, немојте га писати. Мени је то „лако решиво“ (други коментар) јер сам увек тако решавао проблеме на које сам наилазио. Шта ми се допадне радим, шта ми се не допадне не радим. И замислите, нисам трпео санкције због тога. 🙂 Једном ми је била инспекторка на часу, те ми је замерила што не пишем месечне планове по калупу, у табели, већ више као есеје. Ја сматрам да је копи-пејст по редовима такве табеле, а што савремене технологије омогућавају, чиста механика и ја ту смисао не видим. Пишем те планове тако што размишљам о њима, образлажем методе и облике и шта све ту има и зато то и изгледа као есеј. Тако ми се допада, то сматрам сврсисходним и тако радим. Нисам усвојио тада њену замерку и нећу је усвојити никад. Не разумем зашто је то другима проблем да ураде тако, зашто очекују да сви други то аминују и зашто то морају да понављају по осамдесет и седми пут на друштвеним мрежама.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

daily_9Поента је да ја управо нећу да радим као већина оно што ми се не допада. Нећу да пишем ошишаном латиницом на Фејсбуку, иако је тренд да наставници буду неписмени и да се диче тиме, јер желим да пишем лепо; нећу да по том истом Фејсбуку пљујем по Министарству просвете, не зато што их обожавам (то тешко да ико… 🙂 ), већ зато што нећу да ме људи поштују и лајкују због популизма него да ме препознају по мом раду; нећу да кукам на невољу која ме/нас је снашла, јер хоћу да се посветим оном лепом што имам у животу; нећу да посећујем семинаре од којих ми је мука, а због бодова, већ оне који се и не бодују, али су добри, јер хоћу да научим нешто; нећу да читам и слушам глупости зато што хоћу да напредујем, а не да се затупљујем и нервирам; нећу да се удварам „виђенијим“ људима на друштвеним мрежама, које не поштујем и не познајем зато да бих био прихваћен у друштву; нећу да не радим ништа зато што сам нашао добре изговоре за то и да бих избегао да ме нерадници посматрају као будалу… Као што у наслову рекох, мали Ћирило неће, а ви радите шта год хоћете. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

И још једна мисао за крај. Све време се провлачи квалификација колега које наводно не припадају „храброј, способној мањини“ (нисам сигуран да је иједна реч овде коректно наведена, мада способности могу бити разне 🙂 ), а односе са на тор, овце и сличне руралне појмове, пошто прихватају све што им Министарство предложи. Нешто се мислим да поједини који толико пута понављају да неће да раде ово или оно, на тај начин покушавају да убеде друге (читај: овце) да такође то не раде. Коначан исход би био да ту неке промене не би било, јер би ти остали (поново читај: овце), уколико би напокон „поклекли“ само заменили своје лидере. Као биолог могу да вам кажем; бела и црна овца разликују се само по боји руна. И даље су то исте животиње. 🙂

4 thoughts on “Мали Ћирило неће

  1. Sjajan članak. I pored brojnih ‘neću’ krajnje pozitivan (po meni, jer znam kako je tekla ta rasprava na FB). I drago mi je što prepoznah i sebe, tu negde u pretposlednjem pasusu. I neću više da davim, samo ću ti poručiti da i dalje ostaneš svoj. Uvek je bolje biti original nego kopija. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s