Све је како треба

11440349-eco-concept--water-drop-in-the-sky-with-tree-insideВест од 17. марта ове године у Великој Британији:

The Guardian: Climate debate cut from national curriculum for children up to 14

Следи делимично препричан, а делимично преведен текст из овог чланка.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Направљен је предлог да се дебата о климатским променама изопшти из курикулума за ђаке до 14 година старости, што је утицај владајуће политичке партије. Наиме, у том документу нема ни помена о климатским променама у настави географије, као ни о утицају угљен-диоксида у настави хемије. Запањујуће, али не помиње се ни одрживи развој! Планирано је само учење о ефикасности рециклаже и то у оквиру наставе хемије. Ова одлука је у супротности са садашњим школским програмом, у коме се на неколико места помиње интеракција људи и животне средине, као и одрживи развој.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

kuglaОчекивано, овај потез Владе наишао је на неодобравање еко-активиста и научника, који сматрају да су управо млади најгласнији заговорници очувања животне средине и да тако имају велики утицај на Владу, компаније и друштво у целини. Девид Кинг, бивши Владин саветник за науку, дефинитивно је осудио овај потез и окарактерисао га као политичко мешање у школство. Према његовом мишљењу, климатске промене би требало учити заједно са историјом, односно успешним покушајима да се „стане на пут“ фреону и емисији угљеника. Џон Ештон, који је до прошлог лета био Владин изасланик за климатске промене, а оснивач је еколошке организације „E3G“, сматра да је у настави географије управо најзначајнија тема – климатске промене. Њега такође брине што је тему преузела хемија, уместо да се њоме бави географија. Зато још више зачуђује што су ове промене у курикулуму поздравили Асоцијација географа, са преко 6000 окупљених наставника географије и Краљевско географско друштво.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Из овог другог друштва, огласила се Рита Гарднер, која сматра да је погрешно учити о климатским променама, пре него што се стекну потребна сазнања о самој клими. На овај начин, сматра она, географија ће најпре дати добру базу за касније боље разумевање и климатских промена и одрживог развоја. Из самог Департмана за едукацију Владе ВБ, сматрају да је читава „бука“ настала око ових измена нонсенс и да је јасно да ће ђаци и даље учити о климатским променама. Уосталом, присталице овог потеза Владе сматрају да ће деца свакако учити (у оквиру наставе географије) како физички процеси и људи утичу на изглед своје околине, али и друге теме у вези са тим, попут акумулицаје токсичних материјала у циклусима кружења супстанци. Огласио се и Департман за енергију и климатске промене, који предводе либерали, са мишљењем да од предложених промена нема ништа, јер ће сензибилни (како их назваше) наставници све ове смернице схватити довољно широко. За чланове Коалиције младих за климу ово није довољно добро и они не би препуштали „хиру“ наставника тему која ће бити од највећег значаја за будућност.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

najlepsi-citati-o-prijateljstvu_800x600Још једна критика новом курикулуму је да није добро толико чекати са учењем о климатским променама, јер је и питање који број ђака ће се уопште одлучити за учење географије на том нивоу. Сара Лестер,политички истраживач, која је специјализовала едукацију о климатским променама на Грантамовом институту за климатске промене на Империјал колеџу у Лондону, одбацује мишљење да ђаци најпре треба да науче основе, како би даље учили о климатским променама. Те теме су већ обрађене у три различите науке, укључујући и верску наставу и грађанско васпитање и сада се све то обједињује у настави географије. Мотиве за укидање учења климатских промена, она види много дубље.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

А сада мало он(а)! 🙂 Код нас се климатске промене пре свега уче у оквиру наставе биологије и већ неколико година уназад, управо на узрасту који је Енглезима споран. Ипак, разлог зашто сам превео овај чланак није поређење њиховог и нашег школског програма, већ механизам рада на школском програму. Видели смо да се у проблематику укључују све релевантне организације и да је сагледавају из свих могућих углова. И са једне и са друге (и са сваке) стране напросто прште аргументи и контрааргументи и то оставља утисак да се о овој теми добро промишља и премишља. Додуше, тема јесте важна, али је и свака промена у образовном систему, иако то готово нико у Србији не види, нити даје превелики кредибилитет.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Како то изгледа код нас? Ми биолози смо то осетили, практично неосетно. 🙂 Извршена је рокада програма седмог разреда, (по коме се сада проучава антропологија, а проучавала се екологија) са програмом осмог. Једне године смо у оба разреда предавали исто (или слично, како ко) и већ наредне ушли у систем према коме је екологија „круна“ учења биологије, те тако остављена на милост и немилост матурантима. Да се не лажемо, она свакако и јесте ултимативна наука, што због важности, што због толике комплексности да су за њено изучавање неопходна сва знања која су нам расположива, али оно што је логично у науци, не мора да буде и у настави.

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Већ вековима се петаци „рву“ са ћелијом и гомилом термина који њима апсолутно ништа у животу не значе. Зачуђујуће их уче ревносно, јер су још мали и самим тим вредни, мада уопште нисам сигуран да је код свих њих уопште отпочела да се развија способност апстракције. Но, како да уче биологију без ћелије? Ни сам нисам сигуран, али врло верујем да могу, макар млађи узраст. Чуо сам да (строги) Руси као поменуту круну учења наставе биологије, посматрају – цитологију. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Дакле, морали су и седми и осми разред да ускладе тако да иду у корак са проучавањем биологије на Биолошком факултету, јер се другачије замислити не сме, али ни мислити о томе уопште. Неко је донео одлуку, о чему, мислим, медији известили нису, институције од значаја се огласиле нису, а сви који треба да аминују, аминовали су. Осим наставника, наравно. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Шта мисле наставници биологије? Веома слично ономе што мислим и ја, те хвала Богу да се у нечему слажемо. 🙂 tumblr_molnor2yCO1qbmgeto2_500Градиво у оба резреда је потпуно неприлагођено. У седмом зато што им је превелики залогај, а у осмом зато што им је премали изазов. Осмаци се зато досађују, ма како креативне радионице да им смислите, а тек када нешто морате да испредајете… Чак ни презентације нису занимљиве. Но, зар је важно како ће да науче? Битно је да уче, зар не? Још једна битна ствар (на папиру) у школама је корелација са другим предметима. Пре свега са хемијом, која је биологији најближа, толико, да је постојала и заједничка студијска група на оба београдска факултета. Некада, корелација је постојала макар у траговима. Сада су се и ти трагови изгубили. За изучавање антропологије у седмом згодно је познавање органске хемије (која се ради на крају осмог), а за изучавање екологије на основношколском нивоу, добро дође знање из неорганске хемије, која се изучава раније. И када бисте ви да ћаскате о томе како настају киселе кише, за шта вам треба знање како настају неорганске киселине из својих анхидрида, ђаци су преокупирани проблемом како да попамте имена алкана по реду. 🙂

✓✗◊★♪♫♠♣♥♦

Можда ови аргументи нису довољно јаки да би били достојни противаргументи аргументима оних који су изврнули програме. То ипак, не знам и по свему судећи, нећу ни сазнати, јер аргументе никад званично нисам ни чуо ни прочитао. Ваљда се сматра да није ни важно да наставници разумеју зашто раде то што раде и да треба да раде. Наставници, дакле, треба да раде, ђаци треба да уче, методологија настава биологије треба да буде равна методологији науке и сви ваљда треба да будемо задовољни што уопште имамо посао. Добро је да је све како треба. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s